Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, opet je prethodni govornik, mislim na prethodnog govornika po listi, koji upravo napušta salu, dobio zadatak od svog šefa da danas na svaki mogući način, kako zna i ume, napadne i Aleksandra Vučića i Vladu Srbije i ministre i SNS. Znate kako to funkcioniše? NJima Đilas, to je šef cele ove tužne skupine prekoputa nas, daje dnevne zadatke koje oni moraju da izvršavaju, svidelo se to njima ili ne i namerno ih, predsedavajući, ne zovem opozicijom, zato što se opozicija ne ponaša tako kako se oni ponašaju. Znate, opozicija, kao takva, jedva čeka neke izbore, opozicija se raduje izborima, priželjkuje izbore, a ova naša nazovi opozicija beži od izbora kao đavo od krsta, što kaže narod. Ne daj bože da budu izbori, samo ne daj bože da budu bilo kakvi izbori. A što bežite od izbora? Što nas ne smenite?

Evo, kažete da mi ne valjamo, ništa ne valja, najgora smo vlast. Evo, smenite nas na izborima. Evo vam prilika, sada će biti izbori u četiri lokalne samouprave u decembru, evo vam prilika, kandidujte se, smenite nas kad već ne valjamo, kad smo najgora vlast, imate priliku za to. Ali, neće. Neće, predsedavajući, zato što ne mogu ni kandidate da pronađu. Ne mogu ni kandidate da nađu, a kamoli potpise da skuše. Onda ide priča o bojkotu. Onda ćemo mi da bojkotujemo te izbore, nema sloboda medija, ugnjetavamo ih, ne valjaju zakoni, a to su njihovi zakoni. Pa, mi nismo menjali te zakone, to su njihovi zakoni. Oni su ih doneli, a sad im ne valjaju.

Tako je prethodni govornik ovde minutima iznosio najrazličitije neke optužbe, ko zna o čemu je pričao, neke potpuno paušalne i netačne podatke iznosio. Ali, mene čudi da je on to govorio, s obzirom na to da je u pitanju poslanik koji je član skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove i da, kao takav, ima pristup redovnim izveštajima o radu Ministarstva unutrašnjih poslova na tromesečnom nivou, na šestomesečnom nivou, na godišnjem nivou. U krajnjem slučaju, on ni reč o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova nije rekao, dakle, ni o rezultatima kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, ni kada je reč o borbi protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ni o krijumčarenju i trgovini drogom, ni kada je reč o borbi protiv privrednog kriminala, dakle, borbi protiv korupcije, zloupotrebama službenog položaja, borbi protiv sive ekonomije, ni kada je reč o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama, posebno kada je reč o Sektoru za vanredne situacije, o čemu, između ostalog, i danas raspravljamo. Znate, kada Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavi nova vozila za Sektor za vanredne situacije, kada nabavi novu opremu, kada nabavi novu tehniku, to onda za njih nije značajno, to čak nije ni vest u njihovim medijima. To je onda od drugorazrednog značaja, a na stranu što ništa ni o samim predlozima zakona nismo čuli.

Zašto ja sve ovo govorim, gospodine predsedavajući? Zbog političkom trenutka u kome se nalazimo. Zato što je jasno da se u Srbiji oformio jedan širok front, dakle, u pitanju je širok front, ali sa istim zadatkom, i u tom širokom frontu različiti ljudi imaju različite zadatke i različite uloge. Tako neki glume da su opozicija, neki glume da su novinari, nezavisni novinari, neki glume u tom frontu sindikalce, a neki glume da su nezavisni organi, poput onog nesrećnog Rodoljuba Šabića, ali sa istim zadatkom, sa jednim jedinim zadatkom, a to je kako po svaku cenu i na svaki mogući način napasti SNS i Aleksandra Vučića i to rade svaki dan na onim njihovim medijima, na N1, „Danas“, NIN, „Vreme“ i šta je već tu sve ostalo od tih njihovih medija.

Kolega Orlić je malopre pokazivao naslovnice nekih od tih medija i sramne slike koje smo mogli da vidimo, a ja ću podsetiti na još jednu naslovnu stranu, jer mislim da je idealna prilika za to, i postavljam pitanje – u kojoj još zemlji u Evropi može na naslovnoj strani jednog nedeljnog tabloida da izađe slika oca ministra unutrašnjih poslova, sa najmonstruoznijom nekom optužbom i ni dlaka im sa glave na fali zbog svega toga? Onda ih mi ugnjetavamo, onda oni nemaju slobodu izražavanja, ne postoji sloboda medija, a svaki dan u tim njihovim medijama jedino što rade, to je napad na članove Vlade, napad na Aleksandra Vučića, napad na SNS.

Iz svih ovih razloga koje sam rekao, ali i zbog svih onih benefita koje će ovi zakoni doneti, a o čemu je lepo pričala i ovlašćena predstavnica SNS, želim da podržim predložene zakone. Hvala.

Hvala, kolega Markoviću.
Povreda Poslovnika Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 106. i hteo bih u skladu sa tim članom da vam postavim jedno pitanje - Da li ispred vas imate spisak i nazive poslaničkih grupa? Da li znate da mi svi pripadamo poslaničkoj grupi DS? Da li znate to? Čiji je šef Goran Ćirić? Ako možete da odgovorite na to i da zaustavite….

Odgovoriću vam, samo ukažite kako sam ja to povredio Poslovnik.

I, da zaustavite ovakve paušalne ocene.
Mi u DS nemamo gazdu, niti imamo šefa, niti smo to nekad imali, niti će neko od nas poslanika to da dozvoli, da se neko nad nama tako ponaša, bez obzira da li dolazio iz vlasti ili iz opozicije. Kao što je poslanički klub DS osudio i pozive ne silovanja i pozive na vešanja, kao što osuđujemo ono što radi i vladajuća većina, osuđujemo i ono što rade pripadnici pojedine opozicije, bez obzira na versku, nacionalnu i političku pripadnost. Nama je bitna doslednost.
I, ja vas molim da vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom i da ne dozvoljavate ovakve optužbe i stvari sa kojima niko iz poslaničkog kluba DS nema nikakve veze. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.
Izvolite, kolega Orliću.

Gospodine Marinkoviću, vredi razmisliti o primeni člana 103. i ovaj put. Ne insistiram, vi ćete sami doneti odluku kako mislite da je najispravnije, zato i ne tražim da se glasa, ali ovo je bila zloupotreba i zbog toga biste mogli da oduzmete vreme. Ja sam, iskren da budem, mislio da se Poslanik javio zbog toga što je želeo da objasni da je bio opravdano sprečen da prisustvuje toj sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti, o kojoj smo pričali danas, na koju je bio uredno pozvan, mogao je da prisustvuje kao i svi ostali, pa da pomogne svojim kolegama koji ne razumeju kako to funkcioniše, ali, on se izgleda nije javio zbog toga. Tako da, moje su nade tu potonule, zbog ovoga za šta se on javio, kako kaže da obrazloži.

Da se razumemo, niko ništa nije pogrešio sa naše strane. Znači, mi smo samo ukazali na činjenicu da je stranka gospodina Kenojčića, DS, el tako, sada u savezu koji okuplja Dragan Đilas, a čiji je koordinator Boško Obradović, jel tako? Znači, to su činjenice. Ponosite se time, valjda zajedno idete po tribinama, predsednik vaš Lutovac, sedi rame uz rame sa Boškom Obradovićem i Draganom Đilasom. Boško Obradović se hvali da vam je svima koordinator.

Mogu da razumem da je neko time lično nezadovoljan, ali to ne znači da smo mi bilo šta pogrešili. Znači, mi smo samo istinu rekli kada smo napomenuli, Dragan Đilas ima ovde svog koordinatora Boška Obradovića – ljotićevca, koji je zadužen da diriguje i da koordinira svima poslanicima koji pripadaju toj njegovoj grupaciji. Mi je zovemo tajkunsko-ljotićevska, narod je prepoznaje tako. Ako je gospodin ne prepoznaje tako, ja to ne znam.

Ali, da budemo do kraja precizni, šta god on lično mislio, sa čim se god on lično ne slagao, njegova politička stranka deli te vrednosti. Dakle, kada Veselinović kaže one odvratne stvari koje je rekao, a njegova stranka ne pozove Veselinovića na odgovornost, već ga zadrži da predsedava tim njihovim savezom, onda ste se sa time složili.

Kada ne tražite da se Dveri izbace nakon onog poziva na vešanje, vi ste i to prihvatili, sa manje ili više buke, ali vi ste te stvari prihvatili. Dakle, to da bude svima jasno gde se nalaze i šta dele, hteli ne hteli, završavam, a što se tiče potrebe da se nešto objasni, sledeći put kada je oseti, nek prvo objasni ono što je bilo vezano za Odbor za kontrolu službi. Ja sam sigurna da se nije uplašio gospodina Gašića, pa zato izbegao da dođe. To sigurno nije slučajno.

Hvala, kolega Orliću.
Ja stvarno više ne mogu sa ovog mesta ni da pohvatam, ni da razumem ko pripada kom savezu, da li je u savezu, to stvarno nas ovde ne interesuje. Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Kolega Milojičiću, po kom osnovu?
(Radoslav Milojičić: Pomenut sam.)
Ne, vi niste pomenuti uopšte. Niste pomenuti ni imenom ni prezimenom, i drugo nemate pravo na repliku, pošto je kolega Orlić ukazao na povredu Poslovnika. Hvala vam na razumevanju, idemo dalje.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana smo započeli raspravu o ovoj jednoj tački dnevnog reda u kojoj je sadržano 25 različitih predloga zakona i odluka. Naravno, nije bilo moguće ni tada, a teško i sada da se o svakom predlogu ponešto kaže, ali to je odraz demokratije koju ovde na pogrešan način interpretira skupštinska većina.

Pomenula sam, kada sam pre dva dana govorila, izmene zakona o uređenju sudova, i tada je gospođa Nela Kuburović, se faktički saglasila sa onim što sam rekla, ali je rekla nešto vrlo interesantno i zato se sada vraćam jednom rečenicom na to. Rekla je da su ovu izmenu zakona predložili zato što ne bi bilo u redu da se primenjuje ovaj član koji se menja, zato što postoji inicijativa kod Ustavnog suda, pa šta ako Ustavni sud oceni da ovaj član nije bio u skladu sa Ustavom. To ne priliči ni ministru ni Vladi, jer zaista, takva nesigurnost, da li je moguće da predlažete nešto što unapred niste sigurni da nije u skladu sa Ustavom. Od sada ćemo mi onda na svaki predlog kada mislimo da je predlog loš, da kažemo pokrenućemo inicijativu, i zaista ćemo je podneti, i onda to treba da znači po toj logici, da se taj zakon neće primenjivati, odnosno usvajati.

Što se tiče Predloga zakona o privatnom obezbeđenju, ovde ste predvideli izdavanje licenci za fizička lica i izdavanje licenci za zaštitu sa oružjem i bez oružja, ali nešto ne videsmo kriterijume gde se daje sa oružjem licenca, gde se daje bez oružja. S tim u vezi bilo bi interesantno ministre, i tražimo to takođe i ovde odgovor od vas. Možda nećete moći odmah, ali kada budemo po amandmanima - koliko u Srbiji ima štićenih lica koji se štite i koji imaju fizičko-tehničko obezbeđenje, odnosno fizičko obezbeđenje, a o trošku države Srbije i koliko traju ta obezbeđenja. Naravno, zna se koja lica po zakonu moraju biti štićena, na njih se ovo pitanje ne odnosi, znate dobro na šta se ovde misli.

Interesantno je takođe, vi recimo, ovde predviđate tim nekim fizičkim licima da ćete da dajete mogućnost da nose oružje, i da postoji mnogo tih ljudi, to je očigledno, vi ćete reći koji se štite, i koji imaju obezbeđenje da bi narod razumeo šta govorim, o državnom trošku. S druge strane, potpuno privatnom obezbeđenju koje ne traži pare od države, Vojislava Šešelja ne dozvoljavate da dobiju dozvolu za nošenje oružja. Jel, vi to procenjujete, da je on apsolutno bezbedan, ili onako, eto, palo vam napamet?

Što se tiče ovog zakona o kojem ćemo zapravo najviše govoriti u pojedinostima, o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, rekli smo da taj zakon takođe, nije dobar. Šta je suština? Ceo zakon je koncipiran na strategiji smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Tu strategiju usvaja Vlada. I, dozvolićete, nije to nikakva, znate nema tu one prave zakonske regulative da se kaže to tako mora, to će tako biti. Nekako, kao da nismo naučili ništa iz onih tragičnih poplava iz maja 2014. godine.

Mi smo predložili, svi poslanici SRS su amandmanom predložili da u okviru ovog zakona, najhitnije ili najkasnije u roku od 15, 16 dana, ne znam tačno koliko je poslednji amandman, da Vlada dodeli, zapravo da se zakonom obaveže da se dodeli diplomatski imunitet srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu.

Mi smo uvereni da upravo bi to značajno doprinelo smanjenju rizika od katastrofa, pogotovo upravljanju vanrednim situacijama, kada ne daj Bože do neke od katastrofa dođe.

Kada je u pitanju zakon o detektivskoj delatnosti, ovde zaista očekujem da ćete prihvatiti jedan naš amandman, bojim se da ste prevideli nešto vrlo bitno ili vam je loše prevedeno.

Radi se i ovde o korišćenju oružja od strane detektiva i tu ste menjali Zakon koji govori kako se oružje koristi, sada da ne trošim ja vreme, ali niste dirali zakon koji, član koji govori kako se oružje dobija, a faktički niko skoro ne može dobiti oružje, kada se onaj, čini mi se član 30. koji vi niste dirali kada se pogleda.

Šta je još ovde interesantno?

I ovo mislim da morate prihvatiti amandman ministre, predvideli ste za detektive licence, ali kako? Predvideli ste da detektivskom delatnošću mogu da se bave fizička lica, mi mislimo da to nije dobro i da to ne treba da se radi, predvideli ste da to mogu i pravna lica, odnosno preduzeća ili preduzetnici i šta ste onda rekli?

Licencu za obavljanje ove delatnosti mora da imam ovlašćeno lice u pravnom licu. Ali, to nema veze sa poslom, a niste obavezali one detektive, ljude koji će biti detektivi, oni ne moraju imati licencu. Piše, gospođo tačno ovako kako vam kažem, pogledajte amandman, kada vam budu doši na red.

Dakle, ovlašćeno lice u pravnom licu, može biti lekar, može biti pekar, može biti ekonomista, koji će u okviru svoje redovne delatnosti da kaže, evo ja bih da se bavim i tom delatnošću, ode u APR, registruje to, ali i onda nije bitno da li on ima licencu, bitno je da li onaj koji se bavi tim poslom ima licencu.

Imamo značajne primedbe na Zakon o zaštiti podataka, pre svega što je taj zakon prepisan, preveden samo, od prilike je to i rekla gospođa Kuburović. Ono što je za nas ne prihvatljivo, jeste da postoji mnogo mesta u ovom Predlogu zakona gde su predviđeni različiti slučajevi za iznošenje podataka o ličnostima Srbije.

Znate, ko ga su zmije ujedale, guštera se plaši, mi dobro znamo kakvi su se sve podaci davali Haškom terminalu, na osnovu čega su Srbi hapšeni, kakvi su se podaci davali sudovima i tužilaštvima BiH i Hrvatske i danas dan i BiH i Hrvatska svaki dan imaju nekog novog na spisku, niko ne zna tačno koliko oni ljudi, koliko oni Srba traže, jer svaki čas dopune te svoje spiskove i mi se plašimo, poučeni dosadašnjim iskustvom da bi ovi podaci mogli biti u tako nešto zloupotrebljeni i zato mislimo da to ne treba da ostane u Zakonu.

Gospođa Kuburović, kada se govorilo o primedbama Srpske pravoslavne crkve, naša poslanička grupa je ne uvažavajući stavove SPC podnela amandmane upravo u skladu sa onim što su oni od nas, od svih narodnih poslanika tražili, i nije u pravu gospođa Kuburović, kada kaže ako se neko krsti, venča u crkvi itd. da on na taj način daje svoje podatke na uvid javnosti.

To nije tačno. Država i crkva su odvojeni, nečije opredeljenje da li je on vernik ili nije, je njegova lična stvar, i možda ne želi da se zna da je venčan, možda ne želi da se zna da je kršten ili da mu je dete kršteno.

Dakle, u te knjige, u crkvene knjige ne može da ulazi nikakav poverenik. Zamislite nekog vašeg Šabića, da on može da ide da tamo vršlja po crkvenim knjigama, to je jednostavno nedopustivo.

Kada je u pitanju Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, i tu gospođa Kuburović nije bila upravu.

Prvo, pravna pomoć po vrlo povoljnim uslovima postoji i danas pri lokalnim samoupravama i ovo je moglo da se prilagodi, da to bude i besplatno tamo gde treba, ali nije dobro što se kroz ovaj Zakon uvodi nevladin sektor u ovu pomoć građanima. Neko je ovde rekao da se na taj način, te nevladine organizacije plaćaju iz budžeta, to nije tačno. Jedan je problem finansiranja nevladinih organizacija iz budžeta, a drugi je problem plaćanje obavljene usluge, jer besplatna pravna pomoć je besplatna za građane, ali onaj ko vrši tu pravnu pomoć, on će dobiti za to odgovarajući novac iz budžeta.

Sada će nam se nametnuti, na primer, onaj Milan Antonijević, naslednik Nataše Kandić u tom njihovom nekom fondu, humanitarnom prava, kako li se zovu, koji inače sebi onako dozvoljava da je on reper kako on kaže, svi pravnici drugi ima da ćute, njegovo tumačenje se samo važi. Takav neko će nam se nametnuti da daje pravnu pomoć i da ga zato plaćamo. To jednostavno ne može.

Ministre pre dva dana ste nam obećali odgovore na pitanja o određenim aferama koje smo mi srpski radikali otvorili, koje se odnose na četiri ministra i na ministra i potpredsednika Vlade, Rasima LJajića.

Zaista, očekujemo odgovore na ta pitanja, ali vas molim bez ličnih impresija. Vi ste, prošli put, rekli da vi ne verujete da je Rasim LJajić umešan u tu aferu sa narkoticima, Ana Brnabić je rekla…

Koleginice Radeta, kakve veze sa temom sada ima, da li ste vi to pitali već jednom?
Imali ste poslanička pitanja…