Samo da završim rečenicu, ako je dozvoljeno.

… da se ovaj zakon, upozoravam vas sada, ja mislim da ni vi niste svesni posledica koje stoje pred svima nama, ne donosi se u interesu građana. Donosi se isključivo u interesu vlasti i bezbednosnih službi.

Reč ima ministar gospodin Stefanović. Izvolite.

Ja mislim da je najbolja situacija bila kada tako važna pitanja treba da postavite upravo ljudima koji su izrekli te rečenice.
Ti ljudi dođu ovaj Dom Narodne skupštine i sednu u skupštinski odbor i daju mogućnost svim narodnim poslanicima, članovima tog odbora da ih prorešetaju pitanjima i onda ti ljudi koji mogu da dođu da ih pitaju, ne dođu i onda se postavi pitanje zašto nisu došli? Zašto ih nije interesovalo to što je bilo najvažnije pitanje za bezbednost građana Srbije? NJih to onda ne interesuje zato što tamo nema mogućnosti da se od toga pravi medijski spektakl.
Onda, kada njih nema, kad oni nisu tu da mogu da odgovore, onda se ta pitanja besomučno postavljaju.
Biće gospodin Gašić, ponovo u Narodnoj skupštini, dolaziće na odbor, sedeće da razgovara. Doći će da odgovori na sva vaša pitanja. To nije ništa sporno, kao što je dolazio do sada, kao što sam i ja. Evo, tu su kolege koji su svedoci, na kraju krajeva, poslanici opozicije. Nijedan odbor nisam propustio da dođem da položim račune odboru Narodne skupštine, da razgovaramo o našim izveštajima. Po tri, četiri sata nam traju sednice. Odgovaramo na sva moguća i nemoguća pitanja koja nemaju nikakve veze ni sa temom, ali odgovaramo, jer smatramo da narodni poslanici prvi treba da znaju.
Tada kada su osetljive informacije, naravno da ne mogu biti podeljene sa javnošću, jer je onda besmisleno. Koja to služba u svetu ili odbor radi?
Ono što ovde jeste ključno pitanje - imali smo mogućnost da se u danu kada su nakon te izjave bili obojica, i Bratislav Gašić i Marko Parezanović, bili na sednici odbora, mogli neposredno da odgovore na konkretna pitanja koja im se stavljaju na teret, da to raščiste i da narodni poslanici mogu to kasnije da objave u javnosti, da kažu – evo rekao nam je to, naravno, ono što može da se kaže. Rekli su nam to, nisu nam rekli to, odgovorili su ili nisu odgovorili, zadovoljni smo ili nismo zadovoljni, ali meni je neshvatljivo da ti ljudi dođu na sednicu odbora i da ih onda niko ništa ne pita.
Šta treba oni da rade? Treba da idu da sede u nekom televizijskom studiju i da čekaju telefonski poziv da bi odgovorili? Ne znam šta. Došli pred Narodnu skupštinu, gde im je bilo i mesto. LJudi iz BIA treba da odgovaraju pred odborom Narodne skupštine i oni su to i uradili. Niko ih ništa nije pitao i oni ljudi su mislili očigledno da više nema pitanja. Nema spornih pitanja. Za mene onda više nema ništa nejasno. Došli, rekli - ok, došli smo da razgovaramo, niko nas ništa ne pita, znači sve je jasno i vratili se ljudi nazad u svoju službu da rade.
Čekamo sledeću priliku, kada se ponovo pojave, niće taj odbor verovatno u nekom doglednom periodu, kao što mi dolazimo svakih par meseci, odgovara se na sva pitanja i odgovara se po svim tačkama dnevnog reda.
Nela Kuburović će sad sigurno uzeti reč, ali ona je toliko puta danas ponovila istu stvar i mislim da više nema nikog u Srbiji kome nije jasno. Dakle, non-stop se inputira nešto, potpuno ista teza, non-stop, non-stop, non-stop. Koliko god ona žena objašnjavala puta da je to definisano zakonom, da je definisano Ustavom, da je definisano propisima, da samo zakon može da ograniči, hiljadu puta je žena ponovila. Ja slušam ove rasprave i kao da danas žena nije ni bilo u Skupštini ili neko drugi nije bio u Skupštini, ali u svakom slučaju čuli su građani Srbije objašnjenje stotinu puta.
Mi imamo jednu praksu da određeni predstavnici nezavisnih, pod navodnicima nezavisnih, regulatornih tela najave otprilike šest meseci do godinu dana pre prestanka svog mandata da će se baviti politikom, uđu u političke vode, naravno demantuju da će se ikad kandidovati, pa se onda kandiduju, a onda, po napuštanju funkcije, iako su prethodno u nekim prethodnim periodima bili politički funkcioneri određenih stranaka, počnu da se bave tim nezavisnim delatnošćima, jer valjda su postali potpuno novi ljudi, presvukli se to jutro i nema šta, a onda završe mandat i vi već sada znate, pre samog kraja mandata, dok su još na funkcijama, već sada znate da će oni prvi dan po napuštanju mandata ili 18. ili 180, svejedno, da se priključe tim političkim strankama i da se bave tom vrstom delatnosti i onda se postavlja pitanje kako možemo da imamo poverenje u njihovu dobru volju i u to da oni zaista sprovode nešto, kada se pozivamo na njihova mišljenja, da su to mišljenja koja treba da dovedu boljem kvalitetu zakona?
Ja to ne mislim, ali imaju pravo i mi im ne osporavamo pravo, ali ne može ni nama niko da ospori pravo da se tome suprotstavimo mišljenjem. Mi imamo drugačije mišljenje.
Evo, ja ne mislim kao ti ljudi, ali je na Narodnoj skupštini na kraju da prosudi ko je u pravu. Na Narodnoj skupštini je da glasanjem odluči da li će Zakon biti donet, sa kakvim izmenama, ili neće biti izmena ili hoće i kakve. Na narodnoj skupštini je da odluči, jer je narod dao legitimitet vama koji ste narodni poslanici. Vi ste i sve nas birali, i nas koji smo članovi Vlade i te ljude koji treba da polažu izveštaj Narodnoj skupštini, sve nas.
Ti ljudi moraju da shvate izvor. Ne može bilo ko iz nezavisnih regulatornih tela da dođe i da kaže – ovo nije ustavno. Pa, to može samo Ustavni sud. Nemojte da preuzimaju ti ljudi više nadležnosti i moći nego što im pripada po zakonu. Ko su oni da odlučuju o ustavnosti nečega?
Zamislite kada bi ministar rekao – ovo je ustavno ili nije ustavno? Ko daje pravo ministru? Ko je ministar da to kaže? To može samo Ustavni sud. Ustavni sud je taj koji može da donese… Kada i Poverenik donese neko rešenje, pa nije to sveto pismo. Može Upravni sud da obori to rešenje. Sud je taj koji u konačnoj instanci odlučuje da li je nešto zakonito ili nije, ne nekakvi ovakvi ili onakvi ni ministri, ni nezavisni organi, ni bilo ko sličan. Sud i zato smo se izborili i vidite šta je Ministarstvo pravde uradilo. To je veliki napor i veliki rad uložen i zajedno sa sudijama i Visokim savetom sudstva ogroman rad da promenimo sve ono što je bilo loše. Pa, mi smo ranije imali politički postavljene sve žive moguće pravosudne organe.
Evo, pokazivao je jedan od naših kolega u Narodnoj skupštini obrazac kako se birao sudija - mišljenje predsednika opštine i predsednika opštinskog odbora tadašnjih vladajućih stranaka. Samo još što nije bio nacrtan lik i fotokopija članske karte. Bio je verovatno broj članske karte u toj stranci njega ili člana porodice.
To je ono što je bilo pogrešno i to je ono zašto smo imali kritike ne samo opozicije tadašnje u Srbiji, imali smo kritike i EU koja je govorila… Kada pogledate izveštaj EU o stanju u Srbiji 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, pogledajte izveštaje kakvi su bili o stanju pravosuđa.
Na kraju krajeva, pogledajte šta je rekla Verica Barać o stanju u medijima, o stanju u korupciji. Pogledajte kako su u Srbiji vrhunski vodili te oblasti, šta je tadašnji savet govorio o tome – da u Srbiji više ne postoji u to vreme, 2011. godine, ni jedan medij koji je slobodan, Verica Barać.
Dakle, EU i Verica Barać su bili ljudi koji su dali najnižu moguću ocenu. Ne jedinicu, nulu su dali slobodama, pravdi, jednakosti, nezavisnosti sudskih institucija, stanju u medijima, stanju sloboda u društvu.
Veliki rad je bio potreban da se to što je uništavano godinama, što je satirano da se dovede do nivoa da danas, kako je rekla i ministarka Kuburović, EU kaže da smo radili dobar posao, Venecijanska komisija kaže da smo uradili dobar posao, ali nije dovoljno. Sada nije dovoljno ni to. Nije dovoljno ni što Narodna skupština na kraju to kaže. Nije ništa dovoljno. Bitno je da li to kaže jedan funkcioner bivši koji će biti uskoro funkcioner budući, da li je on zadovoljan ili nije. Na tome treba da se temelji naše društvo.
Vidim da postoje neke tendencije, i to je jedna opasnost kojoj Srbija mora da se odupre, ne može suverenitet koji potiče od naroda da bude zamenjen bilo kakvim drugim prenesenim pravima određenih funkcionera, ma ko oni bili, ako nemaju narodni suverenitet iza sebe, ako nemaju podršku naroda. Ne može neko ko postane izabran nekim posrednim putem, neki funkcioner, ma koji funkcioner, evo, ni ministar. Mi imamo suverenitet odnosno legitimitet koji nam daje Narodna skupština, jer smo izabrani od strane Narodne skupštine, ali ste vi ti koji imate narodni suverenitet, a najviši i jedini direktno izabran od strane naroda – predsednik Republike. Tako je u našem sistemu. Narodna skupština i predsednik Republike. On, kojeg narod bira direktno i Narodna skupština, koja se bira na poslaničkim listama.
Vi ne smete dozvoliti nikada da dođemo u situaciju u Srbiji da nam neko uzima suverenitet tako što će odluke protiv volje Narodne skupštine donositi nekakvi bilo kakvi organi. To vam sad kažem, jer vidim tendenciju u drugim zemljama, da se pojavljuju određeni ljudi koji hoće da uzmu narodni suverenitet, da donose odluke umesto naroda, protivno volji naroda. Jedini koji ima pravo u našoj zemlji da donosi odluke je narod. I ma ko šta rekao, kada dođu izbori, taj narod izađe na te izbore, glasa i da suverenitet, da pravo Narodnoj skupštini da svojom prenesenom vlašću na organe izvršne vlasti, izborom Vlade, odlučuje kako zemlja treba da ide i da je kontroliše.
I kada izvrši svoju ulogu kontrole, da se vratim na našu početnu temu, kada izvrši svoju ulogu kontrolu kontrole, pozove predstavnike službi na sednicu, tada ima pravo da ih ispita, prorešeta i pita. Ne da od njih pravi rijaliti, ne da te ljude satanizuje i ne da pravi od tih ljudi nešto što oni nisu. Te ljude treba da pita na sednicama odbora, tu da ih propita dobro, šta imaju da kažu, da daju odgovore na sva pitanja, da pruže uveravanja Narodnoj skupštini da sve radi u skladu sa zakonom i tada da Narodna skupština kaže da li je zadovoljna ili nije.
Još jednom vas molim, nemojte nikada dozvoliti da narodni suverenitet ove Narodne skupštine ode ma gde drugde. Svi ostali, kao što su to dužni narodni poslanici, su dužni da dođu ovde pred Narodnu skupštinu, pred njene odbore i da polažu račune, svidelo se to njima ili ne. Da li nam se sviđa ko je na vlasti, kome narod da najviše poverenja, izvinite, borite se za narodno poverenje. Ali nemojte da kad neko drugi ne može da osvoji narodno poverenje, da onaj ko ga osvoji ne može da sprovodi to narodno poverenje zato što to treba da radi neko ko je organ izabran ne znam ni ja odakle i otkuda. Ne može tako. U ovoj zemlji odlučuje naš narod i samo je to moguće.

Koleginice Videnović, za sada nemate pravo na repliku.
Reč ima ministar, Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovde je rečena jedna neistina kako sam ja rekla da je upravo ostavljena mogućnost da drugim zakonima se ograničavaju prava građana Republike Srbije kada je reč o obradi podataka o ličnosti, iako sam izričita bila i rekla da upravo samo ovaj zakon, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, taksativno navodi u kojim to situacijama su ograničena prava i obaveze građana prilikom obrade podataka.
Takođe se izriče još jedna neistina, a to je da se ovaj zakon piše za Bezbednosno-informativnu agenciju. Ja mogu da postavim pitanje – da li sprečavanje istraga, otkrivanje krivičnih dela, vođenje evidencija o izrečenim kaznama, zaštita nezavisnosti sudstva, se odnosi na rad BIA ili se upravo odnosi na rad pravosudnih organa, odnosno rad sudova i tužilaštava, za koje je sasvim normalno da imaju pristup svim podacima i da građani u određenim situacijama budu ograničeni da znaju da li se ti podaci obrađuju ili ne.
I upravo zakon koji ste vi donosili 2009. godine je omogućio da imamo različite zloupotrebe, da se sa većim brojem zakona ograničava građansko pravo, a ne samo zakonima, već i podzakonskim aktima. Na sreću, Ustavni sud je takvu odredbu poništio. Vrlo je simptomatično da poverenik, kada mu je dostavljen Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u svom mišljenju, koje možete da vidite i na njegovom sajtu ali i na sajtu Ministarstva pravde, nigde nije ukazao da je odredba člana 40. neustavna. Nigde se ne poziva na to da u ovoj odredbi ne stoji reč: „zakon“, već nekoliko dana pre nego što je video da će se zakon naći u skupštinskoj proceduri, odjednom je došla naknadna pamet i pominje se kako je ova odredba neustavna.
Ponovo ponavljam – verovatno se kandiduje za budućeg sudiju Ustavnog suda, pa se predlaže predlagačima da ga uzmu u obzir, s obzirom da se tokom sledeće godine biraju nove sudije Ustavnog suda, pa možda gospodin Šabić ima nameru da bude neko ko će da se bavi ocenom ustavnosti zakona.
I ono što je vrlo bitno, što moram da kažem a da građani znaju, po prvi put se ovim zakonom i te kako šire prava građana, zato što im se daje mogućnost sudske zaštite, da ukoliko postoji bilo kakav vid sumnje da se zloupotrebljavaju njihovi podaci, da ne moraju da čekaju da reaguje Poverenik i da zavise od njegove odluke, već upravo mogu direktno da traže zaštitu od suda. To je nešto protiv čega je Poverenik bio tokom čitavog perioda javne rasprave, pa se pitam zašto, da li Poverenik misli da je on iznad suda ili ne, s obzirom da sud treba da preispituje njegove odluke.
Vrlo sam odgovorna i vrlo smatram da zakon koji smo predložili je u potpunosti sa evropskim standardima i to nije samo moje mišljenje, to je mišljenje i Evropske komisije, koja je dala pozitivno mišljenje na ovaj zakon, koji je u potpunosti usklađen i sa Uredbom i sa Direktivom EU i verujem da ako neko misli da ovim kršimo ljudska prava, da svakako Srbiji ne bi dao pozitivno mišljenje. Hvala.

Hvala, ministarka Kuburović.
(Maja Videnović: Replika.)
Da, ali vas nije niko pomenuo. Slušao sam, bio sam u sali.
(Maja Videnović: Svi su imali.)
Ja bih vam dao reč, ali pošto ni kolega Arsić nije čuo, a ni ja nisam čuo, ne mogu da nastavim tako što ću ja da vam dam repliku a on je procenio da u skladu sa članom 104. nemate pravo na repliku. Sačekajte, molim vas, narednu priliku. Imajte razumevanja.
Reč ima Maja Mačužić Puzić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih pohvalila set zakona koji je danas na dnevnom redu, a posebno zakone koji se danas prvi put predlažu, odnosno koji se sada prvi put donose u ovoj Skupštini, i to zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, zakon o kritičnoj infrastrukturi i zakon o dobrovoljnom vatrogastvu, o besplatnoj pravnoj pomoći i o lobiranju.

Ozbiljnim radom na pripremi i donošenju predloga ovih novih zakona Vlada Republike Srbije i ministarstvo na čijem ste vi čelu pokazali su da se brinete o povećanju bezbednosti i poboljšanju kvaliteta života građana i građanki Srbije, delujući preventivno, a ne da čekate, kao neki vaši prethodnici proteklih desetak godina, da dođe do problema, pa da se onda reaguje i deluje kada šteta već bude naneta.

Danas ću se, kao vatrogasni oficir Vatrogasnog saveza Srbije, posebno osvrnuti na Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu koji se donosi po prvi put u Srbiji, a posebno je značajan za bezbednost naših građana i građanki.

Ovim zakonom uspostaviće se sistem registracije i kontrole dobrovoljnih vatrogasnih društava od strane MUP, i to samo za ona društva koja u svom sastavu poseduju operativnu dobrovoljnu vatrogasnu jedinicu, a omogući će se, takođe, i omasovljenje dobrovoljnih vatrogasnih društava mlađim ljudima, kao i kvalitetnija obuka tih ljudi, što će, nadam se, kako je prepoznato kao postojeći problem, ovaj zakon to i rešiti.

Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu omogućiće da se dobrovoljna vatrogasna društva na formiraju kao nekakve organizacije koje su služile u ranijem periodu svemu i svačemu, već reagovanju u slučaju gašenja požara, a koje će suštinski imati jedinicu koja ima vozilo, koja ima dovoljne uslove, koja može da se uključi i da pomaže stanovništvu na teritoriji na kojoj je formirana.

Zakon će omogućiti, takođe, stvaranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, pre svega, operativnog karaktera čiji su članovi spremni da učestvuju ne samo u gašenju požara, već i u drugim vanrednim situacijama kada je to potrebno i kada je pomoć potrebna profesionalnim jedinicama MUP, odnosno Sektoru za vanredne situacije kako bi bili što efikasniji u suzbijanju ovih elementarnih nepogoda.

Ono što me je posebno obradovalo, a što se ministre Stefanoviću, pomenuli juče u toku izlaganja, je da će oprema vatrogasne jedinice biti osavremenjena i zamenjena novom, a da će stara, koja je još uvek u funkciji, biti dodeljena, odnosno donirana novim dobrovoljnim vatrogasnim društvima.

Bez obzira što pojedini poslanici, opet ponavljam, naravno, kad svrate u Skupštinu, opozicija omalovažavaju donošenje ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Ja bih želela da ukažem na poseban značaj ovog zakona o kome govorim na grad Kraljevo, odakle dolazim, a koji se prostire na čak preko 1.500 kilometara kvadratnih i u kome živi oko 130.000 ljudi, u kome su vanredne situacije u poslednjoj deceniji gotovo svakodnevnica.

Zemljotres koji se desio 2010. godine sa ljudskim žrtvama, ogromnom materijalnom štetom, 2011, 2012, 2017. godine ogromni veliki šumski požari u kojima je izgorelo preko 400 hektara šuma. Velike poplave 2014. i 2016. godine.

Gradu koji nije opustošen samo delovanjem žute družine u privrednom i kulturnom smislu, već su ga opustošile i razne elementarne nepogode. Grad u kome su potrebna dobrovoljna vatrogasna društva, pre svega, operativnog karaktera, čiji su članovi spremni da učestvuju u gašenju požara, ali i drugim vanrednim situacijama.

Ne mogu da ne pomenem da u gradu Kraljevu funkcioniše u ovom trenutku oko desetak dobrovoljnih vatrogasnih društava koje pomažu u vanrednim situacijama jedinici Sektora za vanredne situacije, koja broji tek negde oko 60 profesionalnih vatrogasaca.

Takođe bih pomenula i jedno dobrovoljno vatrogasno društvo, a to je dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo sa jako dugom tradicijom koja postoji od 1931. godine i koji neguje i čuva tradiciju dobrovoljnog vatrogarstva u Kraljevu, ali i u Srbiji, koja je vrlo aktivna u delovanju, ali i u formiranju drugih dobrovoljnih vatrogasnih društava na teritoriji grada i u čijem je sastavu prošle godine formirana ženska sekcija, koja danas broji preko 44 članice sa visokom stručnom spremom. One sprovode razne preventivne akcije u gradu, počevši od akcije „Kuća bez požara“, a takođe i edukacije mladih, sprovode kviz znanja iz oblasti zaštite od požara za učenike osnovnih škola i mnoge aktivnosti na prevenciji i preventivnom delovanju.

Iako je preventiva jedna od ključnih aktivnosti ovog dobrovoljnog vatrogasnog društva moram da pomenem i da su njihovi članovi bili aktivni učesnici u otklanjanju posledica svih pomenutih elementarnih nepogoda.

Da vam, još jednom slikovito objasnim, potrebu za postojanjem dobrovoljnih vatrogasnih društava na teritoriji grada kakav je Kraljevo.

Da bi na dojavu požara vatrogasna jedinica grada Kraljeva, profesionalna vatrogasna jedinica, reagovala u određenim delovima grada, potrebno je sat vremena vožnje. Možete da zamislite šta bi se desilo, recimo, sa jednim seoskim domaćinstvom za sat vremena od izbijanja požara. Upravo je u takvim situacijama vrlo značajno postojanje dobrovoljnog vatrogasnog društva i značajno je pomenuti da će ovaj zakon urediti ne samo funkcionisanje ovih dobrovoljnih vatrogasnih društava, već i funkcionisanje saveza, omladinskih klubova, prava pripadnika ovih dobrovoljnih vatrogasnih jedinica i mnoge druge stvari vezane za dobrovoljno vatrogarstvo.

Nadam se da će donošenjem ovog zakona i ovog seta zakona, ne samo osnažiti postojeća dobrovoljna vatrogasna društva, već će se stvoriti i formirati nova koja će povećati bezbednost građana i građanki Srbije.

I na kraju da podvučem još jednom, pohvalila bih, ministre za set zakona koji je danas na dnevnom redu, njihov uložen rad i trud na pripremi i donošenju ovakvog predloga u ovoj Skupštini. Hvala vam i u danu za glasanje ćemo naravno podržati ovaj set zakona.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kome ću najpre govoriti jeste Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, jer je pre svega jako veliko interesovanje građana za donošenje ovog zakona, ali sa druge strane govori se i o novom zakonu koji će na konkretan i kompletan način rešiti pitanje besplatne pravne pomoći.

Mi se sada nalazimo u situaciji kada besplatna pravna pomoć nije na jednak način dostupna svim građanima ili nije uopšte dostupna nekim građanima, nalazimo se u situaciji kada ne postoje podaci koji bi omogućili uspešno upravljanje sistemom besplatne pravne pomoći, kada ne postoji kontrola kvaliteta pruženih usluga, a sa druge strane pružaoci usluga besplatne pravne pomoći nisu dovoljno motivisani.

Sve su to znaci da što pre treba izgraditi normativno pravni okvir sistema besplatne pravne pomoći. Naravno, donošenjem ovog zakona će se stvoriti neki novi troškovi za državu, pa i sa te strane treba sagledati problem. Dakle, biće novih troškova za obavljanje administrativnih poslova u samom ministarstvu, ali i na ime isplate naknade za pružanje usluga besplatne pravne pomoći. Izvori iz kojih će se finansirati besplatna pravna pomoć biće budžet Republike Srbije, budžeti jedinice lokalne samouprave, ali u ovom predlogu je dato rešenje da to mogu biti neki drugi izvori, kao što su npr. donacije.

Ono što bih istakla u ovom trenutku jeste da će se za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći, da će ta isplata ići na teret budžeta Republike Srbije 50% i 50% na teret budžeta jedinica lokalne samouprave, što i dalje govori da Vlada Republike Srbije vodi računa o tome da se budžeti jedinica lokalne samouprave ne preopterete.

Ono što je važno napomenuti jeste da se kaže ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. To su oni građani koji ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, ali to su i oni građani koji kada bi platili neku uslugu bi sebe doveli u situaciju da bi morali da koriste socijalnu pomoć ili dečiji dodatak. Dakle, to su oni građani koji pripadaju ranjivim kategorijama stanovništva.

Takođe, precizirani su slučajevi u kojima se besplatna pravna pomoć neće odobriti, kao i slučajevi u kojima se to pružanje usluga može prekinuti i na taj način će se na sistematičan način rešiti pitanje besplatne pravne pomoći.

Dalje, kada sa druge strane govorimo o predlozima iz nadležnosti MUP, želim da kažem da će i ovog puta ti predlozi imati moju bezrezervnu podršku pre svega zbog toga što se svakodnevno vide uspesi koji postoje i koje čini MUP. Pre svega vidimo da zaposleni imaju mnogo bolje uslove za rad, samim tim to znači i da se građanima pruža zaštita na kvalitetniji i efikasniji način.

Pošto dosta može da se priča o tome, samo bih neke najopštije stvari izdvojila. Dakle, u prvoj polovini godine ukupan kriminal je smanjen za oko 3%. Smanjen je broj prijavljenih krivičnih dela nasilja u porodici za 7,5%. Smanjen je broj krivičnih dale protiv imovine za 12,3%. Smanjen je broj krivičnih dela u oblasti maloletničkog kriminala za 9,4%. Tako da u odnosu na prošlu godinu ovi podaci su mnogo bolji i upravo govore o rezultatima rada i o uspesima MUP.

Ne samo to, već konkretni primeri predloženih izmena i dopuna koji se mogu preslikati na praktičnu primenu zakona, govore u prilog tome da ove predloge treba podržati.

Ono što bih istakla kao primer jednog od dobrih predloga, a za koje je nadležan MUP jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ovim predlogom će se uvesti nove pojave koje ranije nisu bile inkriminisane, čime će postupak procesuiranja lica biti lakši, a suzbijanje nasilja u vezi sa sportskim priredbama adekvatnije.

Takođe, kada smo na terenu konkretnih primera, bliže je određena npr. zone zabrane prodaje ili konzumiranja alkohola prilikom održavanja sportskih priredbi. Dakle, zbog vremena, završiću time da zaista jako su dobri primeri sada pred nama koji će se dobro primenjivati u praksi, predlozi zakona koje će svakako poslanici SNS u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Aleksandra Tomić. Izvolite.