Hvala, predsedavajući.

Gospođo ministar, gospodine Mariću, gospodine Daboviću, drago mi je da je danas ovaj zakon na dnevnom redu, s obzirom da smo nedavno, 2014. godine, imali neprijatna iskustva sa poplavama u kojima sam učestvovala i drago mi je da se kroz ovaj Predlog zakona ispravljaju neke stvari sa kojima smo kuburili u to vreme.

Planirala sam da o ovome mnogo duže pričam, međutim, ostalo je malo vremena, tako da ću da se fokusiram na osnovne. Cilj ovog zakona je da pravno uredi, uspostavi jedinstvo u ujedinjen jedan sistem koji je usklađen sa realnim potrebama zaštite spasavanja stanovništva i materijalnih dobara, jer smo nekako do sada uvek reagovali u trenutku kada treba da se reaguje.

Sa ovim Predlogom zakona vidim da se govori o preventivi koja je daleko bitnija i da se od tada, pa do sada su se mnoge stvari promenile baš u tom preventivnom smislu koji je od velikog značaja.

Ja bih samo ukazala na nešto što je i tada bio problem, a to je da su mnoge lokalne samouprave dosta dugo radile na osnovnim dokumentima a to su dokumenta koja su i osnov zaštite. To je rizik od katastrofa i plan zaštite i spasavanja.

Problem je bio što mnoge lokalne samouprave nisu imale adekvatne ljude za to, pa to nije bilo dobro odrađeno ili su skupljale neki novac, pa je taj novac išao ljudima koji u tom trenutku nisu imali licencu, tako da su te opštine finansirale nešto što u stvari nisu mogle da koriste.

Jako mi je drago da će to sada biti kontrolisano, da će licencirana osoba moći na tome da radi i da će konačno lokalne samouprave imati svoje prave planove za zaštitu i spasavanje i, takođe, Pravilnik o metodologiji, koji će biti jedinstven za sve, koji je vrlo značajan. Znači, nemamo razlike od jedne do druge lokalne samouprave i to su, po meni, jako pozitivni pomaci.

Sada nekoliko rečenica o ovom drugom zakonu, koji je takođe naišao na veliko odobravanje, a to je Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Vidim da su savezi jako pozdravili ovo. Ne samo da ima novine u smislu uvođenja vatrogasnih jedinica i s obzirom da ima 150 društava do sada i 300 saveza, njihovo angažovanje u smislu dobijanja vozila, o čemu je ministar govorio, i njihovo uključivanje u rad i pomoć MUP i regularnim jedinicama bio bi od velikog značaja, a posebno su oduševljeni finansiranjem, jer sada sa ovim Predlogom zakona biće obezbeđeno i finansiranje, doduše od 2019. godine, ali u tom smislu je napravljen veliki pomak.

Finansiranje će imati iz tri osnove – od Republike, lokalne zajednice, pomoću donacija, poklona i imaće jedan prostor za sopstvene prihode, pa bih vas ja ovom prilikom ili sledeće nedelje, kada budemo razgovarali o tome, zamolila da objasnite da li je to u skladu sa pravilnicima koji tek treba da se prave, gde će to biti tačno objašnjeno kakve su nadležnosti dobrovoljnih društava i da napomenem da su svuda, u Sloveniji pogotovo, čast biti dobrovoljni vatrogasac i da je sa ovim napravljen jedan dobar pomak.

Hvala.
Želim da vas obavestim da je vreme vaše poslaničke grupe isteklo.
Sledeći govornik je gospodin Dragan Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku, naravno, da pozdravim i načelnika Sektora za vanredne situacije, gospodina Predraga Marića, sa kojim sam imao prilike da sarađujem toliki niz godina, pa mi je zadovoljstvo da mogu da ga pozdravim i u Narodnoj skupštini.

Pre svega ću se osvrnuti na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, jer sam i sam kao dugogodišnji predsednik opštine bio neko ko je, po funkciji, bio šef štaba za vanredne situacije na teritoriji lokalne samouprave i znam kakvi su sve tu problemi.

Nebrojeno puta i danas i prekjuče u toku rasprave čula se ovde reč preventiva. Svi se slažemo da je preventiva najvažnija. Međutim, trebamo dosta toga uraditi da preventiva pomogne.

Ono što je dobro, gospodine Mariću, pošto trenutno nemamo ministra Stefanovića u sali, jeste da prijem ljudi, popuna vatrogasnih brigada po lokalnim samouprava ide dobro za razliku od nekog prethodnog perioda, treba otvoreno da kažemo, kada su ti ljudi primani po političkoj liniji. Danas je to potpuno drugačije, imamo konkurse, obuke, i to je dobro.

Malopre kada sam pomenuo da sam 2014. godine bio šef štaba za vanredne situacije u opštini Topola, bio sam, nažalost, i svedok pogibije, odnosno utapanja vatrogasca spasioca za vreme onih velikih majskih poplava i znam koliko je to težak i odgovoran posao.

Da bi preventiva pomogla i da bi pomogla dobra popunjenost vatrogasnih brigada, potrebna je njihova tehnička opremljenost. Mi, nažalost, u manjim sredinama po Srbiji, gospodine Mariću, imamo dosta stara vozila. Negde su još oni stari FAP-ovi koji su stari po 30 i više godina. Imamo opštine u brdsko-planinskim područjima, npr. u toku ove jeseni imamo dosta paljenja, od trava i svega ostaloga, i dok stignu vozila do njih, ta stara vozila, prođe i po sat vremena i, nažalost, dese se stopostotne štete. To je nešto za šta vi zajedno sa Ministarstvom, Vlada i mi kao Narodna skupština, kada donosimo budžet za narednu godinu, moramo iznaći rešenje da se ta tehnička popunjenost vozila… Zatim, dosta manjih jedinica, nažalost, u svom sastavu nemaju makaze za sečenje lima kod udesa, itd. itd. Tako da je to ono što je neophodno da kupimo i da ljudima pomognemo.

S druge strane, jedan sam od narodnih poslanika koji u prošlom i ovom sazivu parlamenta govorio dosta o Zakonu o protivgradnoj zaštiti. Nažalost, kada govorimo o Zakonu o vanrednim situacijama, ne možemo da se ne osvrnemo na sve ono što su seljaci, kako u Šumadiji, tako i u celoj Srbiji, pretrpeli ove godine štete od grada. Zdušno sam se zalagao, kao i moje kolege poslanici, da se donese nov Zakon o protivgradnoj zaštiti. Mi smo ga doneli, ali taj zakon je predvideo da sistem iz MUP pređe u Ministarstvo poljoprivrede. To se pokazalo kao veoma loše.

Molim vas, kada sagledavate kako se određeni zakoni primenjuju, da mi već u narednoj godini pokušamo da vratimo, jer se ovo pokazalo kao katastrofalno loše. Kupovina raketa, prevoz raketa, automatizacija sistema, to može samo da funkcioniše ako bude pri MUP i vaše kolege to jasno i glasno treba da čuju. Jeste da smo nekada imali rasprave žestoko oko svega toga, ali se pokazalo da Ministarstvo poljoprivrede nema način ili nema dobru volju, ne znam kako bi to tačno nazvao, da na adekvatan način upravlja sa protivgradnom zaštitom. Da bi se taj sistem uredio, kažem još jednom, da bismo imali dovoljan broj raketa na svim protivgradnim stanicama, da bi se radila automatizacija adekvatno na celoj teritoriji Republike Srbije, potrebno je da MUP preuzme brigu o protivgradnoj zaštiti. Mislim da bismo time na pravi način pomogli našim seljacima i uopšte poljoprivrednim proizvođačima.

Naravno, shodno vremenu koje imam na raspolaganju, samo ću reći da su ove izmene zakona veliki korak napred, da ćemo u danu za glasanje, naravno, ja, kao i moje kolege podržati ove izmene, a biće prilike da i u raspravi u pojedinostima još dosta kažem o svemu ovome. Hvala puno.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Ministre Kuburović, uvaženi saradnici iz Ministarstva pravde, MUP, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam sa liste SNS, ali u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Pošto smo svedoci svih onih loših stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu, naša mala opština iz koje ja dolazim, opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opštine uvek su bile u velikim problemima kada su bile teške situacije, kada su bili požari 2007. godine, 2010. godine kada su bile poplave, kada je bila suša, kada je bio grad, kada je bila zima. Sve se to dešavalo u našim malim opštinama.

Zato ću ja ovde govoriti o tim stvarima. Jeste, imam malo vremena, ali napomenuću samo nekoliko stvari. Vrlo je bitno da sad ovaj zakon usvojimo. Vrlo je bitno zato što smo mi, kao lokalna samouprava, kada sam ja bio predsednik opštine do 2014. godine, imali organizaciju Regionalnog štaba za vanredne situacije i kada je sa nama bio gospodin Predrag Marić, gde smo svi zajedno učestvovali u svim tim aktivnostima gde je bilo i gašenje požara 2007. godine, 2010. godine odbrane od poplava, zaštita od zime, od velikog snega. Stvarno je bila velika potreba za formiranjem dobrovoljnog vatrogasnog društva. To je nešto vrlo bitno. Mi smo to uradili i o tome može da kaže i gospodin Marić. Imali smo i jednu akciju gde su naši ljudi, koji rade u tom društvu, koji su bili aktivni, pomagali našim vatrogascima.

Vrlo je bitno za sve nas u ovom zakonu, ja sam policijski sin, meni je otac bio policajac, i za mene je vrlo bitno da policajci, da ljudi koji rade na bezbednosti naših građana imaju mogućnost da imaju veću platu, da onaj ko mnogo radi ima veću platu. Normalno, ne smemo zaboraviti one ljude u policiji koji rade na upravnim poslovima, oni ljudi koji rade sa našim strankama, jer su ti ljudi vrlo bitni u sistemu MUP.

Još jednom, mislim da je sve ovo dobro što sada radimo. Mislim da je potrebno da u narednom periodu još više stavimo akcenat na te male opštine, na te male sredine, na ta d.v.d društva, da ona mogu biti aktivnija i da se tim društvima obezbedi čak i oprema.

Mi smo iz lokalne samouprave obezbedili opremu za d.v.d društvo. Ta oprema je sada kod naših ljudi. Očekujemo da zajedno, uz još bolju edukaciju, uz pomoć naših vatrogasaca, radimo na poboljšanju uslova, jer opština Svrljig, opština Bela Palanka, te male opštine imaju veliku teritoriju, brdsko-planinska područja i stvarno treba bolja organizacija.

Ujedno bih sada, pošto ministar Stefanović nije tu, podsetio njegove kolege saradnike…

Vreme, kolega Miletiću.

Samo da završim, izvinite.

… kada ste bili kod nas, u Svrljigu je otvorena policijska stanica, novi objekat. Tada je obećano da se obezbedi jedno terensko vozilo, neki džip ili tako nešto, baš zbog potrebe da se zaštitimo od teških stvari, da dođemo u svakom trenutku do svakog našeg sela, do svakog našeg građanina.

Još jednom, hvala. Ja ću kao poslanik USS glasati za sve ove zakone, jer mislim da je neophodno da ovo usvojimo, jer je to potrebno građanima Srbije. Hvala još jednom.

Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima Aleksandra Majkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, kao i predstavnici drugog ministarstva koje je danas sa nama, u diskusiji ću se osvrnuti na dva nova zakona koji su danas pred nama, a to su dva potpuno nova zakona – Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu u potpunosti će ubuduće regulisati ovu oblast nakon usvajanja ovog zakona. Do sada smo imali nekoliko odredbi u različitim zakonima koji su regulisali ovu oblast, ali su svakako dobrovoljni vatrogasci zaslužili da svojim radom u prethodnim decenijama imaju potpuno nov i poptuno svoj zakon.

Ko su dobrovoljni vatrogasci? To su svi oni dobri ljudi kojima nikada nije bio problem da idu tamo na ona mesta gde je rizično, odakle se drugi izvlače. To su ljudi koji često, bez nedostatka osnovne zaštitne opreme i potpuno besplatno, bez ikakve naknade, odlaze da gase požare i sprečavaju ostale nepogode koje se dešavaju na teritoriji naše lepe zemlje. Zbog toga te ljude često treba pominjati, često o njima i na svim mestima treba govoriti.

Dobrovoljno vatrogastvo u određenim delovima Srbije ima dugu tradiciju i tako je prvo dobrovoljno vatrogasno društvo osnovano u Zemunu, u Kikindi je osnovano 1875. godine, u Kragujevcu 1887. godine i ono se godinama razvija. Tako je 1945. godine na teritoriji cele Srbije bilo oko 600 članova dobrovoljnih vatrogasnih društava. Danas samo na teritoriji grada Kikinde iz kojeg ja dolazim ima isti toliki broj članova, doduše ne možemo reći da su svi aktivni.

Kikinda ima devet sela i u svakom selu, gradu Kikinda postoji dobrovoljno vatrogasno društvo i postoji vatrogasni dom. Oni su trenutno u projektu prekogranične saradnje sa Rumunijom, gde da im se obezbedi određena zaštitna oprema i kako odela i cipele i da dobiju mnogo bolju obuku nego što su imali do sada. Ali, naravno da i dalje postoje problemi, bez obzira, što i način finansiranja ovih dobrovoljnih vatrogasnih društava Kikindi bolji nego u drugim lokalnim samoupravama i dalje postoje problemi oko te opreme, i dalje postoji problem sa kamionima koji su stari 30 do 40 godina. Veliki je problem sa registracijom tih kamiona, a postoji problem što neka seoska mesta u zajednici nemaju ni kamione, nego da traktorima vuku cisterne sa vodom da bi ugasili požar.

Koliko ova dobrovoljna vatrogasna društva i dobrovoljni vatrogasci Kikinde, a verujem i celoj Srbiji znači, govori tačan i precizan podatak da je samo u prvih 20 dana u oktobru u Kikindi na poljima bilo 170 požara, a u jednom trenutku je bilo devet požara u isto vreme. Da nije bilo ovih članova dobrovoljnih vatrogasnih društava, posledice bi bile mnogo veće i mnogo teže na sve ono što se izdešavalo u poljima.

Zbog toga pozdravljam donošenje ovog zakona, očuvanje onoga što se odnosi na dobrovoljno vatrogastvo, ali mnogo razvijenije zemlje Evrope čuvaju dobrovoljce, pa tako i mi treba da sledimo taj put, ali takođe pozdravljam što će se ovim zakonom, na neki način, urediti buduće finansiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava članom 30.

Međutim, smatram da svim tim dobrovoljnim vatrogascima, bez obzira što je, naravno, potrebno da imaju dobru opremu i da imaju, na neki način, redovno finansiranje, za neke njihove redovne potrebe, ne za plate, pokazalo se da njima, ono što je najbitnije a to je da ih pominjemo i da oni čak i bez reči hvale, rade ono što je najbolje za njihovu sredinu, tj. da spasu ljude i imovinu u toj sredini.

Što se tiče zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mi 17 godina čekamo na donošenje ovog zakona. Prva radna grupa oko donošenja ovog zakona formirana je 2001. godine. Drago mi je što je država spremna da opredeli velika sredstva kako bi se sproveo ovaj zakon. Koliko je meni poznato jedna i po milijarda dinara je opredeljena za ovo. Isplaćivaće se iz budžeta lokalne samouprave, a takođe iz budžeta Republike Srbije. Zakonom je određen širok krug lica koja mogu da ispunjavaju uslove za pružanje besplatne pravne pomoći. Takođe je određen postupak za pružanje pravne pomoći, ali ono što je meni posebno je drago što je na ovaj način na koji je u zakonu određen krug pružalaca besplatne pravne pomoći, što je sa advokaturom nakon niza godina, postignut dogovor da bude to ovakvo rešenje, zbog toga što se struci i profesionalizmu, izašlo u susret, samim definisanjem ko može da pruži besplatnu pravnu pomoć licima u Srbiji.

Ovaj zakon će doneti, neki je korak napred ka većem poverenju u pravosuđe Republike Srbije i sigurno da će onima koji imaju najslabije materijalno stanje u Srbiji, a takođe i ranijim grupama, doneti lakši pristup pravdi. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska. Izvolite.