Hvala najlepše predsedavajući.

Dame i gospodo, građanke i građani, ministar policije nažalost trenutno nije u sali i jako mi je žao, tako da ću u nadi da će se vratiti kasnije govoriti o tim zakonima, a možda se i neće vratiti pošto sam upravo dobila informaciju da su ispred „Komtrejda“ izbačeni polaznici IT akademije koju je organizovala Vlada Republike Srbije u okviru prekvalifikacija i dokvalifikacija i da je raskinula ugovor sa „Komtrejdom“ uz obrazloženje da nemaju dovoljno stručne kadrove. Šta se dešava ne znam, nadam se da ćemo imati više informacija o tome.

Bilo je teško iskreno pripremiti se za ovu sednicu, između ostalog i zbog toga što zaista nema mnogo primedbi na većinu zakona koji su danas ovde pred nama i ja ću se sada osvrnuti na set zakona za koje je zaduženo Ministarstvo pravde i naravno za mene lično, a verujem i za cećinu ljudi koji se dugo bave ljudskim pravima, jedan od najvažnijih zakona je Zakon o besplatnoj pravnoj podršci.

U ovom zakonu sam videla komentare većine organizacija civilnog društva, odnosno nevladinih organizacija i videla sam da ste većinu komentara, konkretno „Jukoma“ usvojili, kao i brojne druge komentare i zaista to pohvaljujem. Pohvaljujem i to što su prepoznate određene kategorije osetljivih društvenih grupa u zakonu, kao one kategorije ljudi koji mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć.

Ono što je takođe važno, još jednom da istaknem, je što je nevladinim organizacijama ostavljena mogućnost da nastave sa pružanjem besplatne pravne pomoći i dobro je da ste prepoznali da su oni ključni akteri u tom smislu, obzirom na to da kada su oni to radili, pravosuđe je malo znalo ili nimalo znalo o pravu ljudskih prava i dobro je da se njima omogućeno ovim zakonom i da su negde, kako i sami kažete u obrazloženju sistemski prepoznati.

Možda neke eventualne nedoumice ili izazovi koji bi mogli da se dese u skladu sa ovim zakonom jesu recimo, konkretno član 4. koji kaže da i onaj koji ne ispunjava uslove u smislu ako nije korisnik socijalne pomoći ima pravo ako bi ga korišćenje pravnih usluga dovelo u situaciju za potrebu socijalne pomoći.

Ne znam kako će se to meriti, mislim da će to biti veliki izazov kao i ovo da se odbija postupak u kome očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh. Tu možemo zapasti u jednu situaciju nezgodnu koja bi mogla da proistekne iz nečije subjektivne procene da li postoje izgledi da se spor obavi na kvalitetan način, tako da su to neki izazovi koje sam ja primetila u zakonu, ali načelno još jednom želim da pohvalim ovaj zakon. Mislim da je to veliki pomak za ostvarivanje osnovnih prava, posebno kod ljudi koji su finansijski i na drugi način ugroženi.

Kratko ću se osvrnuti na zakon o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Tu nemam nikakvu primedbu na ovaj član koji menjate, ali sam iskreno očekivala još kada je on došao, on je došao dosta ranije u odnosu na ove druge zakone u skupštinsku proceduru, da ćete menjati član 17. odnosno onaj deo koji se odnosi na klauzulu kada je reč o potpisivanju lica koja ne mogu da daju svojeručni potpis. Ovde konkretno mislim na osobe sa invaliditetom, recimo, slepe i slabovide ili drugi ljudi koji iz bilo kog razloga ne mogu svojeručno da se potpišu. Imamo izmenu zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u vezi korišćenja faksimila, ali nažalost, koliko mi je poznato i koliko su mi ljudi govorili, kod javnog beležnika imaju velikih problema s tim, jer se faksimil ne priznaje kao legalno sredstvo za potpis. Tako da se nadam da će uskoro i u tom smislu doći do tih izmena.

Htela sam da se osvrnem na ovaj zakon za koji je zadužen MUP, a to je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Opet moram da kažem da kada analiziram zakone, uvek ih analiziram iz ugla osoba sa invaliditetom i kako oni utiču na osobe sa invaliditetom. Tu se zaista iskreno nadam da će se kroz strategiju koja je predviđena ovim zakonom, a i kroz druge zakonske akte prepoznati neophodnost da se osobe sa invaliditetom uključe u sva dalja planiranja kada je reč o evakuaciji u vanrednim situacijama. Pretpostavljam da predstavnici ministarstva znaju da je na Trećoj konferenciji UN u Japanu ovo bila jedna od ključnih tema i da smo dobili između ostalog i preporuku Komiteta UN u odnosu na inicijalni izveštaj koji smo podneli, a koji se odnosi na sprovođenje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, da u ovom smislu smo malo toga preduzeli.

Pohvaljujem da se u zakonu osobe sa invaliditetom prepoznaju kao grupacija koja ima prednost pri evakuaciji, ali sa druge strane, kada govorimo o ljudima sa invaliditetom, ovde ne mislim samo na to da oni treba da budu neko ko se evakuiše, već oni vrlo korisno mogu uticati na zajednicu da i sami budu oni koji pomažu pri evakuaciji, pri nekoj vanrednoj situaciji, posebno ako govorimo o ljudima koji imaju neki drugi oblik invaliditeta, a ne samo telesni.

Tako da se nadam da će ovo takođe uvrstiti u izradu strategije i da ćete uključiti organizacije koje se bave osobama sa invaliditetom jer i prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko 15% ukupnog stanovništva su osobe sa invaliditetom. To je veliki broj, a takođe i sa ove konferencije u Japanu koju sam pomenula kažu da stopa smrtnosti u opasnim situacijama je dva do četiri puta veća kada je reč o ljudima sa invaliditetom. Dakle, govorim o svetlosnim signalizacijama za ljude koji ne čuju i o raznim drugim modelima koje bi trebalo uvrstiti, pa i u Zakon o planiranju i izgradnji, jer vi verovatno dobro znate da neko ko se otežano kreće ne može da koristi protivpožarne stepenice.

Toliko od mene. Hvala.

Hvala, koleginice Mihajlovska.
Reč ima Dijana Vukomanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pošto kolege poslanici iz vladajuće koalicije nesebično hvale ministra Stefanovića, dozvolite da i ja svoje izlaganje započnem sa pohvalama. Ja ću isto kao i moja uvažena koleginica, šefica naše grupe, dr Sanda Rašković, da pohvalim načelnika Sektora za vanredne situacije, Predraga Marića. Ja sam ubeđena da zbog njegovih sposobnosti i sposobnosti njegovog tima, neće mu zameriti ministar zato što ga hvali opozicija, a takođe jer samo kvalitetni ljudi, pogotovo u vanrednim situacijama, sposobni ljudi da organizuju timove i intervencije u vanrednim situacijama, su preko potrebni ovoj državi, koja je, pa i po ovom dnevnom redu, u nekom katastrofičnom stanju.

Moje uvažene kolege su već govorile, svedočile su iz svojih jedinica lokalne samouprave koliko naša država nema kapacitete da reaguje na neke vanredne izazove, u slučaju nekih nesreća izazvanih bilo ljudskom greškom ili nekom višom silom, ali, evo, sad na tragu ovih pohvala dozvolite da se i u srpskom parlamentu čuje i pohvala i zahvalnost Udruženju vatrogasaca iz Južnog Velsa. Ja mislim da se kolega Bačevac, dr Bačevac iz Novog Pazara, već zahvaljivao na opremi koju oni kontinuirano već nekoliko godina pružaju Srbiji. Nedavno su i uputili tri navalna vozila, kao neku vrstu donacije.

Još 2012. godine je grupa vatrogasaca iz Velike Britanije, odnosno iz Južnog Velsa, vozilima su krenuli i dovezli su šest vozila za pomoć vatrogascima, odnosno, to je bila donacija. Vozili su kroz pet-šest evropskih država, preko 22 hiljade kilometara. Ali, kad već pričamo o požarima, moram da konstatujem da nije bilo vatrogasaca iz Raške, možda bi požar koji je izbio u Novom Pazaru bio i katastrofalniji.

Hoću reći koliko je država Srbija u stanju ljudske, životne potrebe, za opremom, za novcem iz budžeta, koji će se ulagati na zaštitu građanstva i ljudi na terenu širom Srbije i koliko političari koji su na vlasti treba da se manu politikanstva i jednog zamagljivanja realnih društvenih potreba, jer mi sad idemo u susret formulisanju nacrta budžeta, budućeg budžeta za 2019. godinu i zaista apelujem na vlast da mnogo veća sredstva usredsredi na rešavanje spašavanja ljudskih života. Usled ovih globalnih klimatskih promena, mislim da će građanstvo u Srbiji, stanovništvo, biti u sve većoj potrebi za takvim usmeravanjem sredstava.

Ja ću se isto kao i moja uvažena koleginica Mihajlovski osvrnuti, pošto imam ograničeno vreme, na ovaj zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i reći ću ono što je već očigledno. Dakle, ovo nije neki novi institut koji ne postoji u našem društvu, jer je već i Komitet pravnika za ljudska prava mapirao oko 95 različitih organizacija. Postoji različita organizacija koja je „pro bono“, ta čuvena reč kojoj se obradujete kada vam advokat kaže da će neka od njegovih usluga biti „pro bono“, ali zaista je mnogo ljudi koji su u potrazi za pravdom u zemlji Srbiji i zaista u bezizlaznom položaju i potrebna im je pomoć stručnih ljudi.

Vi znate, gospođo ministar, koliko su se strukovna udruženja, advokati, sa opravdanom argumentacijom isticali da donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći neće rešiti kvalitet ili ubrzati pristup pravdi u Srbiji. Oni imaju, naravno, svoje strukovne, veoma ubedljive argumente, ali ja se bojim da na ovaj način sročenim zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći mi jednostavno dajemo politički legitimitet jednoj socijalnoj sagregaciji u Srbiji, odnosno govorimo da će samo siromašni ljudi u

Srbiji, a to su, naravno, ovde su navedene kategorije i pogotovo ranjive kategorije, jednostavno biti osuđene na dobijanje besplatne pravne pomoći.

Pri tom, recimo, konkretno u članu 32. stav 4, mi smo uneli, odnosno vi ste uneli jednu odredbu koja zaista kaže da taj diplomirani pravnik sa tri godine iskustva u struci, ukoliko za osam dana ne donosi rešenje o dodeljivanju prava na besplatnu pravnu pomoć, doduše i ovaj rok od tri dana po prijemu zahteva, odnosno dostavljanje dopunske dokumentacije, smatra se da je zahtev odbijen. Zašto se ovde nije pisalo – smatra se da je zahtev, odnosno organ uprave, odnosno taj diplomirani pravnik, zašto ovde niste napisali – smatra se da je zahtev prihvaćen? Jer tih, koliko ste izračunali, ovde ste se pozivali na istraživanja koja je radila Svetska banka, ako je preko 600 hiljada tih potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći, ja mislim da je ovde trebalo da se donese upravo to rešenje – ako organ uprave ćuti, odnosno nije sposoban da u roku od osam dana donese rešenje, da se smatra da je zahtev prihvaćen.

Vi znate koliko ti siromašni ljudi ne poznaju prava. Neki od njih su nepismeni, ne mogu uopšte pred šalterom da dobiju neki papir, mada se ovde govori o digitalizaciji, ali ja mislim da upravo u članu 32. stav 4. trebalo je da piše da se zahtev prihvata ako organ uprave ćuti. Hvala vam, nemam više vremena.

Hvala, koleginice Vukomanović.
Gospodin Novica Tončev, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povreda člana 27.

Malo smo se udaljili od goruće teme, a to je o našem stanju u pravosuđu, pa kako moja poslanička grupa nema više vremena, ja bih hteo da ukažem i na tu temu koja je vrlo važna za naš pravosudni sistem.

Hoću da pozdravim vas i ministarku i da govorim povodom povrede Poslovnika o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na funkciju.

Ja dolazim iz jedne male opštine, gde je predložen sudija za izbor iz Beograda. Hoću da podsetim ministarku - da li će taj sudija stvarno da ostane u Surdulici, što bih ja voleo, da ne budu male opštine kao neki protočni bojler gde će da nam dolaze sudije i da se onda posle nekoliko meseci vraćaju, a tu trpimo i mi, a i građani, kao i predmeti koji stoje. Ali bih voleo da, pošto je Surdulica malo i lepo mesto za življenje, da sudije koje dođu iz Beograda, ostanu da žive i u Surdulici.

Druga stvar što bih hteo da ukažem, znam da ministarka vi ne možete da utičete, a i nije po zakonu da utičemo na sudije i na tužioce, ali imamo veliki problem oko pravosuđa u Pčinjskom regionu. Posebno sam ja, kao narodni poslanik, bio izložen progonu tužiteljke Danijele Trajković. Ja sam vam dao predmet koji hoću da pogledate lično. Ako ja, kao narodni poslanik, ne mogu da dokažem da li je ova fotografija koja je ovde, da li je ovo šminka ili je teška telesna povreda, onda ne znam kako će ostali građani da reaguju na tome. Te vas molim da malo više obratite pažnju na stvari koje se dešavaju u Pčinjskom okrugu i na rad pravosuđa.

Ja vam se zahvaljujem što ste mi dali šansu da kažem ovo. Hvala vam.

Hvala kolega Tončev.
Smatram da nisam povredio Poslovnik, a naravno uvek imate šansu da ukažete na povredu Poslovnika, kao i na sve drugo u skladu sa Poslovnikom.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne.
Hvala vam.
Reč ima Vera Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, Marinkoviću, ministarko Kuburović sa saradnicima, saradnici ministra Stefanovića, kolege poslanici, Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, postiže se prevencija i spremnost pojedinaca i zajednice za brzo reagovanje.

Samim nazivom, katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu ili tehničko-tehnološku nesreću, čije posledice ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra. Elementarna nepogoda je pojava hidrološkog, meteorološkog, geološkog ili biološkog porekla prouzrokovanog delovanjem prirodnih sila, a takođe nepogode su zemljotresi, poplave, bujice, oluje i jaka kiša, atmosferska pražnjenja, grad, suša, odroni, klizišta, snežni nanosi i lavine.

Jedna od tehničko-tehnoloških nesreća je iznenadni nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, a to se uglavnom odnosi na požar, eksploziju, havariju, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, vazdušnom saobraćaju.

Ono što je veoma važno, a predviđeno je ovim zakonom je efikasno reagovanje u slučaju katastrofa i preduzimanje operativnih mera od strane štaba za vanredne situacije na nivou jedinica lokalne samouprave. Na ovaj zakon daju se i ovlašćenja Republičkom štabu za vanredne situacije da u slučajevima kada izostane pravovremena reakcija može odreagovati Republički štab.

Članom 15. stav 3. predloženog zakona procenu rizika od katastrofa izrađuju privredna društva i druga pravna lica koja u svom sastavu imaju organizacione celine čiji su kapaciteti, obim, značaj delatnosti od posebnog značaja za privredu Republike Srbije iz oblasti energetike, telekomunikacija, rudarstva i saobraćaja. Procenu rizika vrši pravno lice koje upravlja poslovnim objektima kapaciteta više od 100 lica, a ako je u pitanju boravak dece do 14 godina izrada procena se vrši bez obzira na broj dece. Svake tri godine se vrše, a i periodično ažuriraju procene rizika, što je regulisano ovim zakonom.

Članom 16, budžeti opština i gradova će se opteretiti, ali to je ulaganje u preventivu i svaki dinar uložen u preventivu vraća se osmostruko. Dosadašnjim lošim iskustvima, kada imamo situaciju da se gradi sve i svašta na mnogim lokacijama gde postoje veliki identifikacioni rizici, onda će se procenom rizika ovim planom i određivati zona rizika, smanjiti mogućnost ovakvih pojava.

Ovim zakonom se uvode značajne novine u načinu izrade procene rizika i plana zaštite, načinu izrade procene rizika i spasavanju u smislu davanja nadležnosti pravnim licima koja moraju imati potrebno ovlašćenje od strane MUP-a, u skladu sa članom 19. ovog zakona. U stavu 4. ovog zakona precizira se vremenski period od pet godina za koji važi dobijena licenca i ovlašćenje, nakon čega se mora ponovo obnoviti postupak. U dosadašnjoj praksi, polaganje stručnog ispita za dobijanje licence za izradu procene rizika i plana zaštite i spasavanja primećen je veoma nizak nivo znanja kandidata, pa je predviđena obaveza pohađanja obuke. Ministarstvo unutrašnjih poslova će propisati potrebne uslove za dobijanje ovlašćenja za izvođenje navedene obuke.

Lokalna samouprava donosi akt o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, izrađuje i donosi procenu rizika, obrazuje štab za vanredne situacije, određuje subjekte od posebnog značaja, planira, obezbeđuje budžetska sredstva, obrazuje jedinice civilne zaštite. Jedinice lokalne samouprave mogu biti oslobođene obaveze obrazovanja jedinica opšte namene, ali samo pod uslovom da na svojoj teritoriji imaju obučenu jedinicu sa 20 pripadnika.

Koliko je bilo bitno donošenje ovog zakona govori činjenica da je Republika Srbija doživela katastrofalne poplave u maju 2014. godine, a razmere tih poplava nisu zabeležene u poslednjih 120 godina. Poplava je zahvatila 38 opština centralne Srbije, imovinu kod više od milion i 600 hiljada ljudi. Da bi se bolje razumelo, to je 22% od broja stanovnika ukupnog Srbije. Najteža situacija je bila u Obrenovcu, ali zahvaljujući angažovanju žandarmerije, vojske, a posebno Sektora za vanredne situacije, ugroženom stanovništvu je pružena pomoć. Policijskim i vojnim helikopterima prevoženi su ugroženi građani, a jedan takav slučaj pamte svi građani, kada je policijski helikopter spasao bebu od samo jedne godine starosti iz Poljana kod Obrenovca.

Ugroženo stanovništvo je spasavano helikopterima, kamionima, čamcima, bagerima, građani Srbije su pokazali solidarnost, a Vlada Srbije, na čelu sa premijerom, a sada predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministrom Nebojšom Stefanovićem i ministrom odbrane Gašićem učinili su napor da katastrofu drže pod kontrolom. Ta katastrofa je zahvatila i moju opštinu Rakovicu, ali zahvaljujući štabu opštine Rakovica, na čelu sa predsednikom opštine, poplavljeni građani su smešteni u tadašnji hotel DMB i obezbedili su građanima hranu, odeću, obuću i smeštaj.

Ove poplave su imale i svoje heroje, jedan od njih je i život dao spašavajući druge, a to je mladi Dejan Lazarević iz Topole, vatrogasac koji je sahranjen 18. maja 2014. godine, koga je ispratila porodica, prijatelji vatrogasci, naravno, i naš ministar Nebojša Stefanović. Iskreno se nadam, kolege poslanici, da ćemo ovaj set zakona sa zadovoljstvom prihvatiti u danu za glasanje. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, članovi Ministarstva unutrašnjih poslova, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze predlozi zakona iz dve oblasti, i to iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova i predlozi zakona koji se odnose na Ministarstvo pravde. I jedni i drugi zakoni sa aspekta SNS predstavljaju i te kako značajan iskorak napred u smislu bezbednosti građana, u smislu bezbednosti Republike Srbije, u smislu jednake dostupnosti pravde za sve građane Srbije.

U tom smislu SNS, nema dileme, u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone.

Sada ću se osvrnuti na Predlog zakona o proceni rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji je i te kako značajan sa aspekta bezbednosti građana, posebno u situacijama kada nastupi neka od katastrofa koja može biti različitog oblika, od požara, poplava, zemljotresa itd. Moram da istaknem veliki značaj ovog zakona, pre svega na planu uspostavljanja preventivnih aktivnosti i preventivnih planova zaštite. Zašto su preventivni planovi zaštite, odnosno preventivni planovi otklanjanja rizika važni? Zato što se njima na tačan i precizan način targetira konkretni rizik, a onda se taj rizik na adekvatan način obrađuje u tom smislu da se posledice njegovog nastanka svedu na najmanju moguću meru, ako već ne postoji mogućnost da se on izbegne.

Moram da naglasim da tokom poplava 2014. godine, koje su bile najveće poplave u zadnjih 120 godina, nijedna jedinica lokalne samouprave, ni privredno društvo na teritoriji Republike Srbije nije imalo plan procene rizika i plan zaštite i spasavanja, na čiju je izradu dalo saglasnost Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pretpostavka je da samo ovakvim načinom, odnosno samo ovakvim planovima jedinica lokalne samouprave, na čiju saglasnost i izradu daje Ministarstvo unutrašnjih poslova, i te kako se može uticati na smanjenje rizika od onih katastrofa najvećih mogućih, a najveće moguće katastrofe su svakako gubljenje ljudskih života. Upravo poplavom 2014. godine došlo je i do gubljenja ljudskih života i Vlada na čijem je čelu tada bio sada predsednik, a tada premijer Aleksandar Vučić 20. maj 2014. godine proglasila je trodnevnu žalost na teritoriji Republike Srbije.

Takođe želim da naglasim i da stavim akcenat na poseban značaj Republičkog štaba civilne zaštite, pre svega na specijalizovane jedinice, jer one, kao i čitava civilna zaštita, praktično „žuto preduzeće“ Đilasa apsolutno nije ni interesovalo. Moram da naglasim da je od 2012. godine pa do sada formirano oko 200 specijalizovanih jedinica Republičkog štaba civilne zaštite, da su oni smešteni po okruzima, da je u planu da od 2020. godine počne i sa aktivnom rezervom, odnosno aktivnim uključivanjem rezerve, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti naših građana.

Moram da istaknem i da je za pripadnike snaga specijalnih jedinica kupljeno 200 komada garderobe, odnosno, ne 200 komada, nego 2.000 komada garderobe. Takođe moram da istaknem da je popunjenost četiri elitne jedinice 100%, da je popunjenost drugih specijalizovanih jedinica 90% i moram da naglasim da se aktivnostima kojima se bave specijalizovane jedinice, odnosno odzivom na civilnu zaštitu, zadnji odziv je bio 93% i to je najveći odziv, čak i kad se poredi sa odzivom u bivšoj Jugoslaviji.

Ono što nadalje želim da kažem, to je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. On je, takođe, i te kako značajan iskorak napred, on se oslanja na ratifikovanu potpisanu Istambulsku konvenciju, ali što je najvažnije on omogućava jednak pristup pravdi svim građanima. To je i ono što je Ustavom garantovano, ali naravno Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći tačno je određen krug lica i nikako ne mogu da se složim da se on odnosi samo na socijalno najugroženije. On se odnosi na druge građane koji bi plaćanjem, finansijskim izlaganjem u plaćanju pravne pomoći i podrške, došli u tešku materijalnu situaciju i došli u situaciju da postanu i korisnici, da ostvare pravo na ostvarivanje novčane socijalne pomoći.

Moram da istaknem da i udruženja koja takođe mogu da pružaju ovu pravnu pomoć preko advokata imaju projektna finansiranja, znači, mogu da se ne finansiraju direktno iz republičkog budžeta i, naravno, tim projektnim finansiranjem mogu da pružaju i te usluge.

Ovde smo od predstavnika „žutog Đilasovog preduzeća“, od njegovih poslanika, kojih doduše nema sada, govorili da ovde nema vladavine prava. Moram da istaknem da u njihovo vreme nije bilo vladavine prava, da je u njihovo vreme bilo 30.000 pravno nevidljivih lica, uglavnom su to bili Romi, da je pravno nevidljiva lica, odnosno Rome, Đilas prisilno iseljavao iz Beograda, tobož, zato što nisu imali ovde prebivalište. Oni su bili pravno nevidljivi, postojali su a u stvari nisu postojali. Tek dolaskom SNS usvojen je zakon o vanparničnom postupku kojim se tim licima omogućava naknadni upis mesta i vremena rođenja i taj broj je sada smanjen na oko 5.000. Ovim zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći upravo su i ova lica predviđena da im se ta pomoć pruža.

Srpska napredna stranka sve ono što se tiče boljitka građana i Srbije podržaće. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Ana Stevanović. Nije prisutna.
Sledeća je LJiljana Malušić. Izvolite koleginice.