Hvala gospodine Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući predsedavajućeg i one koji dobacuju, ovo nije bilo obično dobacivanje. Ovo je bilo dobacivanje kojim smo kvalifikovani, a reklamiram član 108. i 109, kao kriminalci.

Ja s tim ne mogu da se složim. Nisam se ja kupao u Šilerovoj. Nisam ja pustio 2.108 albanskih terorista, uključujući i braću Mazreku. Nisam ja prećutao ubistvo dece u Goraždevcu. Nisam ja pustio Šiptare iz zatvora. Nisam ja kriv za ubistvo Momira Gavrilovića. Nisam ja kriv za ubistvo Boška Buhe. Nisam ja kriminalcima davao da asfaltiraju puteve, to je radila neka druga stranka. Nisam ja bio u Vladi, ne znam kako se onaj zvao, Redžepi, od 2002. do 2004. godine. Nisam ja bio u Vladi i ostao u Vladi i posle gnusnog ubistva dva mališana i ranjavanja tri ili četiri na reci, čini mi se, Bistrici u Goraždevcu. Nisam ja bio, oni su bili.

Ta kvalifikacija o nama, da smo kriminalci, bila je veoma teška i vi ste bez obzira što uvažavam gospođu Čomić, morali da zaposegnete za nekim merama iz člana 208. i 209, ali vama je to oprošteno, treba da budete tolerantni. Mi treba da negujemo opoziciju iako ona nije protiv nas. Veliki deo, izuzimam gospođu Čomić, je protiv ove države, protiv dizanja države Srbije. Ja hoću da poručim nešto gospođi Čomić, uvažavajući je u potpunosti. To seme za koje ona tvrdi da će nići, neće nići, zaprašeno je LJotićem i Đilasom i nikada nići neće. Hvala.

Hvala.
Kolega Rističeviću, smatram da nisam povredio Poslovnik. Ne treba ni da obrazlažem, s tim što imam potrebu da upozorim sve narodne poslanike, žao mi je što poslanici DS nisu u sali, izašli su, da ne koristimo tako teške reči, pogotovo za naše..
(Marijan Rističević: Ja?)
Ne, za poslenike koji su izašli iz sale.
… pogotovo za naše kolege iz srpske liste, koji se na stvarno jedan častan i u veoma teškim uslovima, način bore na teritoriji KiM za prava Srba i smatram da treba da imamo i te kako senzibiliteta. Ako nemamo ovde jedni prema drugima, ali treba prema njima da imamo. Oni su predstavnici našeg naroda koji su izabrani na izborima. Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč?
Milimir Vujadinović, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani članovi Vlade, pre nego što počne, ne mogu da se otmem utisku, još uvek sam u šoku na osnovu onoga što smo čuli danas u srpskom parlamentu. Svi politički predstavnici Srba na KiM su nazivani kriminalcima. To je valjda neki trend u poslednjim mesecima.

Podsetiću vas da je u avgustu mesecu isti taj Savez za Srbiju zatražio da državljanin u Srbiji, koji je samo prokomentarisao napore predsednika Srbije Miloradu Dodiku, koji je prokomentarisao napor predsednika Srbije za postizanje nekakvog, da kažem, bilo kakvog rešenja koje će omogućiti život na KiM, tražili su zabranu ulaska u Republiku Srbiju Miloradu Dodiku.

Kada je samo pre mesec i po dana KiM, Bakir Izetbegović, nazvao nezavisnom državom, nisu reagovali. Takođe, nisu reagovali kada je novi član predsedništva Komšić učinio isto, opet je reagovao samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mislim da to govori samo po sebi dovoljno.

Sada ću preći na amandman.

Intencija mog amandmana, uvažene kolege, da ukaže na potrebu prevencije posledica migrantske krize i kao takva doprinese sveukupnom razvoju Republike Srbije. Pored svih onih burnih i istorijskim događaja u kojima se Srbija našla u poslednje dve decenije, imali smo jedan globalni problem u čijem središtu smo se našli, ne svojom krivicom.

U središtu tog problema smo bili ni krivi ni dužni. Sami, na početak tj. na koren tog problema, nismo mogli da utičemo na bilo koji način. Međutim, činjenica je da smo mi postali deo tj. veliki deo rešenja, tj. otklanjanja posledica koji je uzrokovao taj problem. Mi smo imali zaista veliki uticaj u tom delu, često smo mogli poslužiti kao primer nekim razvijenijim evropskim i svetskim društvima. Taj problem je nešto novijeg datuma. On je novi za Evropu, novi za svet, barem Evropa se u tom obliku nije susretala sa problemom migracija, a Srbija ga je spremno dočekala zahvaljujući sistemu koji je odgovorno postavljen i taj sistem je dočekao i kroz njega je prošlo više od milion i 200 hiljada ljudi.

Naravno, usledile su sve pozitivne ocene svih agencija UN, međunarodnih organizacija, pojedinačnih zemalja Evrope i sveta, i došli smo u situacija da Srbija stvara o sebi jednu novu pozitivnu sliku. To je jedan novi pozitivni imidž koji u konačnici utiče i na razvoj Srbije.

Pitate me kako? Tako što pozitivan imidž i pozitivna slika Srbije na kojoj radi predsednik Vučić u prethodnim godinama i te kako utiče na neke nove investicije u Srbiji, jer u zemlji koja nema pozitivan imidž nema ni novih investicija. Naravno, i u tom poslu smo imali protivnike. Oni su bili uglavnom iz današnjeg Saveza za Srbiju, a protivljenje se ugledalo u podmetačinama i lažima da ćemo, Bog zna, raditi na nekakvom masovnom naseljavanju migranata u Srbiju.

Međutim, istina je potpuno drugačija. Istina je to da danas imamo sliku Srbije kao jedne humane zemlje i odgovorne, kada je u pitanju ovaj globalni problem i istina je to da u Srbiji danas imamo svega oko tri hiljade ljudi i svi oni su u prihvatnim centrima u Republici Srbiji i uokvireni jednom zakonskom kontrolom.

Moj amandman je hteo da pokaže kako i u nekim kriznim situacijama možete odgovornom politikom i odgovornim delanjem da stvorite priliku za jedan dobar imidž zemlje, a samim tim u budućnosti utičete i na sveukupni razvoj sopstvene države. Hvala vam.

Hvala kolega Vujadinoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, intencija mog amandmana je da se ovaj zakon dovede u vezu sa razvojem, ukupnim razvojem sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji.

Želim da podsetim građane Srbije da je naša država samo za poslednje dve godine uložila mnogo sredstava u opremanje naše vojske, policije i naših obaveštajnih službi. Nabavili smo šest novih migova, Rusi su nam pomogli da remontujemo četiri naša postojeća, nabavili smo nove helikoptere za vojsku i za policiju, nove tenkove, nova borbena vozila, ali i nove uniforme, naravno nove čizme.

Sve to ne bi bilo moguće da nije bilo ispravne i promišljene ekonomske politike, da nije bilo stabilizacije javnih finansija, da nije bilo rasta BDP, investicija i otvaranja novih radnih mesta.

Ne možemo imati snažnu vojsku ako nemamo snažnu ekonomiju. Ja mislim da je SNS pokazala da je takva politika jedino moguća.

Ono što želim da kažem i da se nadovežem na diskusiju mog kolege Vladimira Orlića, jeste da kada već govorimo o nacionalnoj bezbednosti, poruke koje su nam, svima nama u stvari, stigle od Sulejmana Ugljanina, mislim da apsolutno ne doprinose dobrim odnosima Srba i Bošnjaka.

Sulejman Ugljanin je, valjda u žaru pobede na izborima za Bošnjačko nacionalno veće, rekao, citiram sledeće: „Ti problemi su to što Bošnjaci nemaju status naroda i što nije rešen status Sandžaka, koji je okupirana zemlja od 1912. godine. Srbija i Crna Gora nemaju tapiju nad Sandžakom, a ako žele da ga uknjiže kao svoju teritoriju, moraće da u Ustav uknjiže Bošnjake kao narod. Mi smo na tome dobili izbore i to ćemo zastupati“.

On je, kaže, ljudima u Beogradu, koji su hteli da uzmu Bošnjačko nacionalno veće, poručio da im je to propalo i da im je posao bio jalov. Ali, ono što zaista zabrinjava, to je nešto što bi trebalo da zabrine i Srbe i Bošnjake i predstavnike svih političkih partija, to je sledeća rečenica: „Zadovoljan sam što ćemo sada sa više političkih opcija deliti odgovornost i što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu, srpsku državu Srbiju koja želi da legalizuje genocid i zločine, kao sredstvo osvajanja teritorija i rešavanja političkih pitanja“.

Ovo je izjava koja je zaista neprimerena, ovo je izjava koja može slobodno da se okarakteriše kao ratno-huškačka, izjava koja ne može doneti dobro nikome ko živi u Raško-polimskoj oblasti.

Ja neću da ulazim u terminologiju. Bošnjacima je verovatno drago da se ta oblast naziva Sandžak. Nije problem u tome. Problem je u tome kada kažete da je to oblast koju je država Srbija okupirala i kada državu koja organizuje izbore za nacionalne savete nazivate fašističkom, nema izbora u fašističkim državama. To bi Sulejman Ugljanin trebalo da zna. Izbora ima u demokratskim državama. Srbija je demokratska država. Srbija je država svih građana koji u njoj žive. Država je srpskog naroda, ali podjednako tako i svih onih koji u njoj žive, a koji nisu Srbi. Srbija je i država Bošnjaka.

Sulejman Ugljanin ovakvim izjavama hoće da stvori atmosferu koju je svojevremeno stvarao početkom 90-ih godina, kada je organizovao referendum o tzv. autonomiji Sandžaka i kada je hteo da proglasi republiku Sandžak. To je politika koja je veoma opasna.

Na kraju krajeva, takve izjave su nepoštene i duboko ne odgovaraju činjenicama. Ako je iko uradio nešto dobro za popravljanje odnosa između Srba i Bošnjaka, za prevazilaženje trauma između Srba i Bošnjaka, kako Bošnjaka koji žive u Srbiji, tako i Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine, onda je to upravo Aleksandar Vučić. Nije mu bilo lako 2015. godine da ode u Srebrenicu. I mi do dan-danas nismo dobili odgovore na pitanje ko je hteo u Srebrenici da ubije predsednika Vlade, Aleksandra Vučića?

Aleksandar Vučić, iako mu je život visio o koncu, kao što ste videli, nije pognuo glavu pred onima koji su hteli da ga ubiju. Mi ni danas nećemo da pognemo glavu pred Sulejmanom Ugljaninom. Nemamo mi ništa protiv Bošnjaka, Bošnjaci su naši prijatelji, naše komšije, naši građani i brinućemo o njima kao što brinemo i o svim drugim građanima Srbije u svakom drugom delu Republike Srbije. Ali, nećemo dozvoliti da se Srbija proglašava fašističkom državom. Ona to nikad nije bila, a pogotovo nije danas. I to bi Suljo Ugljanin trebalo da zna. Ako misli da će ovakvim izjavama da natera Aleksandra Vučića da ga uzme u Vladu Srbije – neće.

I ponoviću samo ono što je rekao naš predsednik pre nekoliko meseci, reagujući na sličnu izjavu Ugljaninovu – Suljo, nema fotelje za tebe u Beogradu. Nema fotelje za one koji rođenu državu, državu u kojoj su učestvovali na izborima, nazivaju fašističkom državom.

Dakle, Srbija nije fašistička država, Srbija je demokratska država a neka služi na čast svakome onome ko se krijući iza bošnjačkog ili bilo čijeg drugog manjinskog identiteta usuđuju da državu u kojoj učestvuju na izborima, u kojoj žive, u kojoj žive oni, njihova deca, njihovi unuci, nazivaju fašističkom državom.

Hvala doktore Martinoviću.
Po amandmanu, Vjerica Radeta. Izvolite.

Posle ovoga što je gospodin Martinović rekao, zaista ne može se staviti mnogo primedbi na ovo, jer, jeste sve tačno što je rekao za Sulejmana Ugljanina, jeste tačno da se pokušava stvoriti veštački loša atmosfera za nacionalne manjine u Srbiji, pre svega u Raškoj oblasti.

Ali, mi ovde imamo jedan problem. Gospodin Martinović kaže – neće Suljo Ugljanin dobiti na osnovu ovoga fotelju u Vladi Republike Srbije. Ali, šta ćemo sa onim ko ima fotelju u Vladi Republike Srbije? Sulejman Ugljanin je izašao na ove izbore sa svojom listom koja se zvala „Samoopredjeljenje“. S njim je predizbornu koaliciju zaključila izborna lista „Vakat je“. Izbornu listu „Vakat je“ podržao je Rasim LJajić. Dakle, čovek koji ima fotelju skoro već 20 godina u Vladi Republike Srbije.

Sulejman Ugljanin je sinoć, bili su zajedno, i ta lista „Vakat je“ i „Samoopredjeljenje“ u Novom Pazaru, bahanalisali su celu noć, slavili neku pobedu, mada nisam baš sigurna da mogu to doživeti kao pobedu njih dvojica u koaliciji, ali, dobro, njihova je to stvar. Ali je Sulejman Ugljanin, ovo što ste rekli, gospodine Martinoviću, rekao – zajedno ćemo uništiti fašističku tvorevinu srpsku državu. Zajedno sa onim s kim je napravio koaliciju, zajedno sa onim koga je podržao Rasim LJajić.

Celu noć se orilo po Novom Pazaru, ta ista grupacija, uzvikivali su – Jedna nam je i jedina želja, da zakoljemo Vojvodu Šešelja i - Vučiću, pederu. To se celu noć orilo Novim Pazarom i samo pitanje koje ovde treba da dobijemo, odnosno odgovor koji bi trebalo da dobijemo na pitanje je – da li Rasim LJajić, kao potpredsednik Vlade, i dalje stoji iza podrške ovoj koaliciji „Samoopredjeljenje“ i „Vakat je“, odnosno toj grupaciji „Vakat je“, koja je deo politike Sulejmana Ugljanina? Hvala.

Pravo na repliku, Milorad Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Apsolutno smatram da je izjava Sulejmana Ugljanina neprihvatljiva. To je danas izjavio i ministar Rasim LJajić. Iza takvih ratno-huškačkih izjava ne možemo kao partija nikad stajati.

Socijaldemokratska partija je partija državotvorna, vezana za Srbiju, ostaće vezana za Srbiju. Budite uvereni da ćemo uvek insistirati na našoj državi Srbiji i nećemo dozvoliti da bilo ko prođe, s bilo koje strane, da li sa te strane od strane Sandžaka ili sa ove strane, neće proći, „no pasaran“.