Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se.

Podržavajući amandman uvaženog kolege Martinovića, za razliku od ostalih poslanika, ja uvažena predsednice pozivam na budnost. Budnost zbog toga što je u pitanju govor mržnje i to govor mržnje prema državi koja je obezbedila pravo da Sulejman Ugljanin bira i bude biran. Državi Srbiji koja je Bošnjacima obezbedila pravo da na demokratskim izborima izaberu one za koje smatraju da imaju najveći kapacitet, kada je u pitanju njihovo pravo glasa.

Ako govor mržnje koji je usmeren prema državi koja je to sve obezbedila, koja to garantuje i po Ustavu, smatramo benignim, onda smo u jednoj velikoj opasnosti, jer taj govor mržnje bukvalno može da bude kao karcinom u metastazi, a kada metastazira on razjeda tkivo, ubija. Na taj način je upravo počelo razjedanje nečega što ne sme da se dozvoli, a to je uređenje države Srbije. To je nešto što ni u kom slučaju ne sme da prođe bez onoga što sam ukazao u prethodnom govoru, a to je bez adekvatne reakcije institucija koje na to moraju da odgovore.

Sulejman Ugljanin ne koristi samo dnevno političke prilike da ostvari određene poene, on realizuje ono čega treba biti posebno oprezan, ostvaruje ono što mu je neko drugi zacrtao ili neko insenirao. Ja molim bukvalno sve u državi Srbiji da ovako nešto ne prihvate tako lako i da imamo apsolutno nulti stepen tolerancije prema onome što je uradio Sulejman Ugljanin. Hvala.

Hvala.
Dajem pauzu od 10 minuta, da pokušamo da se vratimo na amandmane, inače ćemo završiti danas sednicu.
(Posle pauze)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući iskustva koja smo imali 2014. godine, bilo je potrebno urediti oblast i povećati sigurnost građana Republike Srbije i njihovu imovinu.

Međutim, ja sam se od nekih svojih kolega narodnih poslanika, koji su iz bivšeg režima i nekih njihovih diskusija, zaista prilično iznenadio. Žao mi je što nisu tu, neki od tih kolega nikad nisu učestvovali u izvršnoj vlasti, ali ja smatram da svako bira svoje društvo i da je u društvu onih koji mu najviše odgovaraju i kojima je najsličniji. Ovde je bilo raznih laži oko pripadnika srpske liste, ali jedna novina u ovom zakonu jeste ta da neće sve biti povereno i predato lokalnim vlastima, kada su u pitanju prirodne katastrofe i vanredne situacije. Imaće mnogo veću nadležnost republički organi nego što su imali do sada, a to valjda zbog iskustva koje smo imali sa gradom Šapcem.

Znate, nikada neću moći da shvatim logiku ljudi koji su ostavili svoje sugrađane i njihovu imovinu na milost i nemilost stihijama i bujicama da bi za sve ono što se loše desi okrivili tadašnjeg predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, i ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, da bi stekli neki politički poen, da bi naudili političkom ugledu i Vlade Republike Srbije i njenih ministara.

Takvi ljudi koji se igraju, ne samo imovinom svojih građana, nego i životima svojih građana, ne zaslužuju da vode ni jednu jedinu lokalnu samoupravu.

Zamislite, oni su iz tog grada, rođeni su u tom gradu, žive u tom gradu i spremni su, da bi napravili nekakvu političku štetu, da dovedu u pitanje živote svojih sugrađana. Pa, to je morbidno. Zamislite kakvo je njihovo pitanje onda i njihovo razmišljanje o Republici Srbiji. Zamislite kakvo je onda njihovo razmišljanje o našoj južnoj pokrajini KiM. I, onda mi dođu ti iz bivšeg režima da pričaju kako su neki drugi lopovi. Samo još jedan primer. Evo, imali su doktrinu da nam vojska ne treba, da nas više niko neće da napada, pa su sve živo upropašćavali, prodavali, rasprodali.

Ali, da se vratimo ponovo na tu 2014. godinu. Vojska je oduvek bila jedan simbol koji brani građane, ne samo od neprijatelja, nego kada su u pitanju i prirodne katastrofe i nesreće. Tadašnja Vojska Srbije nije mogla da pomaže građanima, jer su prodali čak i čamce. Onda mi pričaju kako oni vole Srbiju, a ne mi. U takvu situaciju su nas bili doveli. I, mada moja koleginica nije u svemu tome učestvovala, iz Novog Sada, iz bivšeg režima, vraćam se početku diskusije, svako bira svoje društvo, a valjda ga bira sa onima sa kojima se najbolje oseća.

Na član 1. amandman je podnela dr Desanka Repac.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege, predstavnici Vlade, gospođo ministarka, podnela sam amandman sa posebnim osvrtom na smanjenje rizika od migrantske krize.

Ovim zakonom uređujemo smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama. Akcenat zakona je na prevenciji, jačanju pojedinca, zajednice da reaguju na katastrofe i spasavanje, zaštitu ljudi, materijalnih i kulturnih dobara. Zakon reguliše prava građana, obaveze pravnih lica, lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republiku Srbiju.

Republika Srbija i EU su tokom 2015. i 2016. godine suočile sa nezabeleženim naletom migranata i izbeglica. U EU je pristiglo više od milion ljudi, većina pobegla od rata i terora sa afričkih i azijskih zemalja. To je bila humanitarna migrantska katastrofa. Radilo se o problemu koji je svakodnevno odnosio živote, uglavnom mlade ljude i decu. To je bilo goruće pitanje, jer je broj dece migranata bez roditelja i pratnje rastao.

Ovo su bili putevi očajnika. Hiljade ljudi je poginulo na moru pokušavajući se domaći EU. Srbija je devedesetih naučila šta znači biti izbeglica. Zbog toga smo spremno otvorili granice kada je migracijska kriza počela i sa EU pristupili smo rešavanju problema.

Tako je u Subotici, gradu iz koga ja dolazim, u ime Srbije, koji je opravdao sva moguća očekivanja, pokazao ljudsko lice prema ljudima koji su bežali iz rodnih mesta zbog ratnih sukoba na tim prostorima.

Subotica je ozbiljno i odgovorno pristupila ovom problemu. Ovo je, ovo što je Srbija uradila za migrante, stavilo ju je na prvo mesto država koje su na najodgovorniji mogući način rešili pitanje.

Subotička lokalna samouprava, na čelu sa gospodinom Bogdanom Labanom, jako osporavan u poslednje vreme. Formirala je, pored Saveta za migracije i radnu grupu za teritoriju grada, za praćenje migranata na teritoriji grada. Lokalna samouprava sa Vladom Republike Srbije, sprečavala je humanitarnu katastrofu i pomogla održavanje bezbednosti sa MUP-om.

Zajedno sa nevladinim organizacijama i Vladom Republike Srbije, subotička lokalna samouprava otvara prihvatni centar, koji je pod pokroviteljstvom Komesarijata za izbeglice. Subotica ima čime da se pohvali kada je migrantska kriza u pitanju, jer se ponašala sa svim ljudskim normama, gde su svi bili dobri domaćini i ljudi na usluzi koji su spremni da pomognu.

Migrantska je ljudska stvarnost kojom treba kvalitetno upravljati, a ne posmatrati kao problem koji se treba rešiti. Hvala vam.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Radovan Jančić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani narodni poslanici, cenjena gospođo Kuburović, sa ciljem da se dodatno definiše predmet zakona o kojem raspravljamo, podneo sam amandman koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju od posledica suše“.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama koji se ovim Predlogom zakona uspostavlja je od posebnog interesa za Republiku Srbiju i predstavlja deo nacionalne bezbednosti. Zato je od posebne važnosti donošenje ovog zakona, kojim se u prvi plan stavljaju principi, planski dokumenti, mere i aktivnosti koje treba da doprinesu uspešnoj prevenciji od katastrofa i podignu nivo spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarnih ili drugih vrsta nepogoda.

Ključno obeležje Predloga zakona predstavlja stavljanje preventive u prvi plan, kako bi se rizici od katastrofa smanjili i stvorili svi uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih nepogoda, što će, što je i najvažnije, doprineti povećanju stepena bezbednosti građana i njihove imovine.

Elementarna nepogoda je iznenadna velika nesreća koja prekida normalno odvijanje života, uzrokuje žrtve, štetu većeg obima na imovini ili njen potpuni gubitak. Jedna od elementarnih nepogoda jeste i suša, kada su zalihe vode u tlu smanjene zbog pomanjkanja padavina. Zbog suše mogu nastati ozbiljni poremećaji u poljoprivredi, kao osloncu u proizvodnji hrane, što u krajnjem može izazvati pojavu gladi i gubitke u ljudskoj i životinjskoj populaciji. Pojava suše postaje sve češća u celom svetu, gotovo da ju je nemoguće predvideti, ali se ona prateći i analizirajući brojne parametre ipak može naslutiti, pa čak i pravovremeno prognozirati. Preventivnim delovanjem i razvojnim projektima ove Vlade, Srbija će veoma brzo otkloniti rizik mogućih posledica ove elementarne nepogode o kojima sve do 2012. godine niko nije razmišljao. U Srbiji se pod sistemima za navodnjavanje do te 2012. godine nalazilo jedva 2% obradivog poljoprivrednog zemljišta, a cilj nas iz SNS je da bude bar 10%.

Otuda je danas u Vojvodini u toku izgradnja 11 kapitalnih regionalnih sistema, u centralnoj Srbiji tri hidrosistema, sa ciljem da se otklone svi rizici i omogući efikasna borba protiv suše. Pored toga, nema u Vojvodini lokalne samouprave koja nije pristupila uređenju dvonamenske kanalizacione mreže na poljoprivrednom zemljištu i izradi projektno-tehničkih dokumentacija za podizanje i izgradnju novih zalivnih sistema.

Odgovornim pristupom ove Vlade i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u rešavanju problema suše i rad na smanjenju rizika od ove elementarne nepogode iskazuje se visok stepen odgovornosti prema svojim građanima, sa ciljem da se pre svega obezbedi njihova bezbednost, ali i da se realizuju razvojni ciljevi u oblasti poljoprivrede i time doprinese sveukupnom razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Vlado Babić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanica LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.