Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u potpunosti podržavam Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i glasaću za njegovo usvajanje.

Predlog zakona je kvalitetan i sveobuhvatan u normiranju preventivnih mera i aktivnosti u cilju smanjenja rizika od katastrofa, efikasnog reagovanja u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda i efikasnog otklanjanja njihovih posledica.

Naglasak je dat na što uspešnijoj prevenciji i jačanju otpornosti lokalnih zajednica i društva u celini i na podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u svim predvidivim situacijama.

Veoma je značajan i naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu pomoći. Usvajanjem zakona, stvoriće se neophodni uslovi za sprovođenje efikasnije zaštite, što će povećati stepen bezbednosti građana.

Poučeni iskustvom iz ranijeg perioda, a posebno iz katastrofalnih majskih poplava 2014. godine koje su zahvatile teritoriju 119 opština centralne i zapadne Srbije i u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od milion i 600 hiljada ljudi, onda se moramo osvrnuti na sve aspekte našeg reagovanja i ponašanja u ovakvim situacijama.

Kažu da poplava izbaci sve na površinu i ono najbolje, ali i ono najgore. Ta poplava 2014. godine pokazala je kako možemo da se ujedinimo oko cilja, ali i kako gotovo po pravilu postoji i neko ko je protiv, ko koči i ko takve situacije koristi za ostvarenje svojih ličnih ciljeva, bez obzira na posledice.

Setimo se još jednom te 2014. godine, setimo se Šapca, Obrenovca, Krupnja i mnogih drugih mesta ugroženih poplavama. Poplava je donela brojne žrtve i ogromnu štetu, ali nam je donela još nešto, solidarnost i hrabrost mladih ljudi širom Srbije koji su pokazali da mogu i hoće da se okupe i pruže nesebičnu pomoć ugroženima kao dobrovoljci. Poplava nam je donela i mnoge nove herojske spasioce koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli onima koji su bili u opasnosti.

Setimo se mudrih i ključnih poteza najodgovornijih u ovoj državi, počev od tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, mnogih ministara u Vladi, rukovodećih u Vojsci, policiji, javnim preduzećima, pa i među građanima. Setimo se da je, recimo, ključni potez u odbrani Šapca bio to što je poslat lično načelnik Generalštaba general Diković da sa oficirima organizuje odbranu Šapca, i to je strateški jako važan potez, koja je u tom trenutku bila neorganizovana, a pretilo je da Šabac padne.

Zahvaljujući toj mudroj odluci i tom potezu, Šabac nije pao. Tadašnja Vlada na čelu sa Vučićem suočila se sa neviđenom stihijom, kako je znala i umela. Iako nisu imali formalno ovlašćenja, oni su rizikovali i preuzeli odgovornost da komanduju u momentu kada su odgovorni predsednici opština bili nemoćni ili bukvalno u haosu.

To je, kako se pokazalo, bilo neophodno uraditi, ali trebalo je imati i mudrosti i hrabrosti za takve poteze, jer odgovornost preuzimaju najbolji kada je najteže.

Još tada se jasno videlo da kao društvo nismo baš bili spremni za takve katastrofe, da je sistem koji smo nasledili imao manjkavosti i omogućavao je da neki gradonačelnici ili predsednici opština zbog ovlašćenja koja su imali čak samovoljno opstruiraju odbranu od poplava. U situaciji kada nismo imali civilu zaštitu niti brojnu vojsku samo zahvaljujući snalaženju Vlade i mudrom i odlučnom rukovođenju lično Aleksandra Vučića u ovoj katastrofi izbegli smo i mnogo katastrofalnije posledice.

Čitavo društvo je sa zebnjom pratilo događaje u vezi katastrofalne poplave. U medijskom fokusu bili su gradovi poput Obrenovca, koji je bio u potpunosti devastiran ili drugih gde se nalaze energetska postrojenja ili se nalaze bliže Beogradu. Nažalost, mnogi mediji su se uozbiljili tek kada je vrag odneo šalu, ali su neka udaljenija i manje bitna, pod navodnicima, mesta bila medijski nepokrivena i dugo su bila na margini događaja.

Tadašnji alternativni mediji na internetu, poput društvenih mreža, blogova i sajtova koji imaju status medija, odigrali su i svoju ulogu. Sa jedne strane veliki pozitivni doprinos pokazali su u lociranju ljudi koji su bili u opasnosti i koje je trebalo spasiti. Tu su ogroman doprinos dali i radio amateri, koji su zajedno sa tviterašima, odradili veliki, neprocenjiv posao i spasli mnoge živote.

Međutim, sa druge strane, jedna manja grupa ljudi koristila je internet i društvene mreže za širenje konfunzije, izazivanje tenzija, šireći ne proverene informacije i dezinformacije.

Svesno ili nesvesno mogli su da naprave neprocenjivu štetu da su se kojim slučajem strah, ogorčenje i panika proširili u većoj meri. Najbrutalniji primer takvog opasnog ponašanja bio je širenje neproverenih informacija o stotinama ili hiljadama mrtvih u Obrenovcu. Takve vesti su se zbog svoje suštine munjevito širile. Stvarali su ih i širili internet sajtovi koji su imali status medija ili su od internet korisnika doživljavani kao takvi. Nažalost, nisu bili svesni opasnosti i posledica koje su proizvodili.

Sve takve vesti morale su biti proverene. Ogroman broj ekipa je slat na teren da to provere, trošeni su ogromni resursi, a vesti su se pokazale netačnim. Neko je zarad lične promocije, kao navodni borac za istinu ili zbog vođenja kampanje protiv Vlade iz političkih razloga, širio senzacionalističke vesti i time radio protiv svog naroda i svoje države, uznemiravajući javnost. Zbog svega navedenog smatram da je pravo vreme za donošenje ovakvog zakona i pozivamo vas da ga usvojimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Izvolite, kolega Bečiću.

Poštovani predsedavajući, cilj izmene Zakona o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju u vanrednim situacijama je da se uvede efikasnija zaštita života ljudi i imovine, a takođe Ministarstvo investiranjem u opremu, uniforme i vozila učinilo je sve da vatrogasci mogu da se sa što veće udaljenosti i na što bezbedniji način upuste u rešavanje različitih vanrednih situacija, da budu efikasni i da građani znaju da imaju sposobnu, jaku silu u vatrogasno-spasilačkim jedinicama MUP Republike Srbije.

Ove slike govore mnogo o tome, jer imamo, nakon više od 20 godina, 10 aviona MIG-a, nove uniforme i vozni park, takođe, oporavak odbrambene industrije, prijem novih policajaca i vatrogasaca, imamo nabavku novih vozila i uniformi, uvođenje predmeta osnova bezbednosti dece, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o povraćaju imovina žrtvama holokausta i od 1. marta 2018. godine u primeni je novi set antikoruptivnih mera i propisa. Sve ovo čini Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva.

Rezultati policije u poslednje četiri godine neuporedivo su bolji nego u prethodnom periodu, a policija je za to vreme oduzela 13,7 tona narkotika, odnosno 43% više, nego u istom periodu pre toga. Osim povećane zaplene droge, od kada je ministar Stefanović na čelu MUP, broj ukupno izvršenih krivičnih dela u našoj zemlji za skoro devet odsto je manji u odnosu na isti period ranije, izvršeno je 17% manje krivičnih dela protiv imovine građana, kao i 19% manje ubistava.

Izuzetni rezultati su ostvareni u saradnji sa policijama Španije, Češke, Nemačke, Austrije, zahvaljujući tome uhapšeno su i procesuirani mnogi članovi i vođe organizovanih kriminalnih grupa koje su delovale na međunarodnom nivou.

Takođe je dosta urađeno na suzbijanju kriminala i korupcije u redovima policije i u protekle četiri godine je procesuirano 768 policijskih službenika, od kojih je 110 rukovodilaca u MUP.

Takođe sam hteo da govorim o pljački, korupciji, pretnjama silovanjem, vešanjem i prebijanjem žena, Đilasovim milionima, Jeremićevim mašinama za pranje miliona evra koji su uplaćeni, iščezli sa njihovih računa. O svemu tome sam hteo da govorim, ali kome, onima koji kada im se kaže istina pobegnu iz sale, i to je sve što mogu da ponude građanima nasuprot reformama, otvaranjem radnih mesta, podizanjem privrede i ekonomije iz pepela i ugledom u svetu i svakodnevnim naporima koje predsednik Vučić čini da poboljša kvalitet života građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, kao primer dobre prakse pomenuću grad Niš.

Štab za vanredne situacije grada Niša obrazovan je u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama i članom 8. Uredbe o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije gde je utvrđena obaveza štaba da u okviru svoje nadležnosti donosi godišnji plan rada za tekuću godinu i sprovodi njegovu realizaciju.

Izvedeni radovi u skladu sa operativnim planom odbrane od poplava na rečnim vodotocima drugog reda na teritoriji grada Niša za 2016. godinu su sledeći: Gabrovačka reka, uzvodno od kafane „Bolji život“, u dužini od 340 metara; Malčanska reka kod Malčanske petlje u dužini od 100 metara u zoni mosta; Matejevačka reka, naselje Donja Vrežina, od magistralnog puta Niš-Svrljig do autoputa, u dužini od 308 metara; Mramorski potom, od mosta na magistralnom putu Niš-Prokuplje, u dužini od 1.500 metara; Velepoljska reka u Gornjoj Trnavi od mosta na ulazu u selo, uzvodno, u dužini od 1.320 metara.

U 2017. godini radovi su izvedeni na Jelašničkoj reci kroz sela Gornja Studena, Donja Studena i Jelašnica u dužini od 2.200 metara, a u smislu čišćenja korita reke sa osiguranjem obala, i Velepoljska reka kroz selo Paligrace u dužini od 800 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obala.

Pored planiranih zadataka predviđenih planom rada u 2017. godini izvršavane su i druge mere i zadaci po nalogu Republičkog i Okružnog štaba za vanredne situacije, kao i drugih nadležnih organa.

U skladu sa planom rada i trenutnim potrebama, Štab za vanredne situacije na teritoriji grada Niša u 2017. godini je održao tri redovne i 11 vanrednih sednica gradskog štaba na kojima se razmatralo o izvršenju preventivnih i operativnih mera i drugih zadataka iz svoje nadležnosti.

Saradnja sa Upravom za vanredne situacije u Nišu i policijskom upravom u Nišu je svakodnevna i na zadovoljavajućem nivou. Posebno se ogleda u zajedničkim aktivnostima na pronalaženju, obeležavanju, čuvanju, transportu i uništavanju ne eksplodiranih ubojnih sredstava na teritoriji grada Niša.

Sa sredstvima javnog informisanja ostvarena je dobra i kvalitetna saradnja. U pojedinim slučajevima preventivno je delovano u smislu upozoravanja i obaveštavanja stanovništva o nastalim elementarnim nepogodama. Štab za vanredne situacije za teritoriju grada Niša realizuje zadatke u okviru svojih nadležnosti veoma uspešno.

Takođe, želim da pomenem protokol o saradnji gradova i opština u slivu Južne Morave, o čemu je govorio i moj uvaženi kolega prim. dr Branimir Rančić, naime, uskoro će se potpisati protokol o saradnji gradova i opština u slivu Južne Morave i to: Grad Niš, Grad Prokuplje, Grad Vranje, Grad Leskovac, Grad Pirot, opštine: Aleksandrovac, Aleksinac, Blace, Brus, Bujanovac, Doljevac, Kuršumlija, Sokobanja, Žitorađa, Vladičin Han, Trgovište i Merošina.

U skladu sa nadležnostima lokalne samouprave u oblasti vanrednih situacija, posebno rane najave preventivnih mera i aktivnosti, reagovanja i otklanjanja posledica, a uzimajući u obzir Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030. godina usvojen na održanoj Konferenciji 2015. godine u japanskom gradu Sendaju, i nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, usvojen Zaključkom Vlade Republike Srbije od 19. decembra 2014. godine, kao i Zakon o vanrednim situacijama i zakon o lokalnoj samoupravi, a sve to polazeći od potrebe za intenziviranjem saradnje između gradova i opština u slivu Južne Morave, a u cilju smanjivanja zajedničkih rizika i brzog oporavka nakon elementarnih nepogoda i drugih nesreća, tako da očekujemo da pomenuti gradovi opštine uskoro propišu protokol o saradnji.

Na kraju, mi poslanici SNS ćemo u danu za glasanje podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, sistem reagovanja u vanrednim situacijama u prethodnom periodu bio je na velikim izazovima. U toku 2014. godine, kada su nas zadesile velike poplave angažovano je mnogo ljudi iz sektora policije, vojske, ali naravno i dobrovoljaca, obzirom da je bilo narušeno 24 opštine i da je šteta procenjena u iznosu od milijardu i 525 miliona evra. Međutim, nije to jedina elementarna nepogoda koja pogađa našu zemlju. Postoje i one nešto manjeg intenziteta, hvala Bogu, međutim, dešavaju se i tu je požar.

Sada mi je u potpunosti jasno kada vidim šta je u stvari nedostatak razvijene svesti kod ljudi i zbog čega toliko apelujemo. Na žalost mojih sugrađana i mene, u toku oktobra meseca desio se požar u okolini sela Belo Blato i gorelo je 800 hektara zemljišta, zadesio je požar i deo prirodnog rezervata Carska Bara. Tih dana, bez obzira što je bio jak vetar koji je nanosio požar na selo, moram da naglasim da Beloblaćani žive skoro isključivo od proizvodnje trske i njihova jedna od primarnih delatnosti jeste bila narušena a narušeno je naravno i stanište mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Verujte, na terenu je bilo strašno.

Zahvaljujući pripadnicima vatrogasnih jedinica ali i dobrovoljačkim vatrogasnim udruženjima, pre svega i poljoprivrednicima koji su svojom mehanizacijom izašli na teren, oni su omogućili da se požar ugasi.

Šta je uzrok? Uzrok je nepažnja, uzrok je onda kada mislimo da vladamo situacijom, deci se da neko ipak zapali otpadni materijal ili strnjište. Dovoljan je momenat nepažnje da se to otme kontroli i da zaista budu nesagledive razmere štete koje se pričine. Molim sve da se pridržavaju zakona i da usliše sve apele koji o tome govore i stvarno, obzirom da zakoni koji su na dnevnom redu imaju dobru osnovu, ja se nadam i očekujem apsolutnu primenu i u želji da unapređujemo sistem upravljanja vanrednim situacijama podržaću naravno sve predloge zakona. Hvala vam.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jevtić.
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, amandman koji sam podnela odnosi se na smanjenje rizika od posledica elementarnih nepogoda. Poplave su u nekoliko navrata, zajedno sa poslednjim iz 2014. godine, koje su bile katastrofalne, nanele veliku materijalnu štetu, što u privredi, što u infrastrukturnim objektima, životnoj sredini, zdravlju stanovništva, a naravno najviše pogodilo je gubitak ljudskih života i životinja.

Sa epidemiološkog aspekta uginule životinje, biološki i drugi otpaci predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu i širenje zarazne bolesti. Uginule životinje, biološki i drugi otpaci predstavljaju izvor zagađenja životne sredine biološkim materijalom prvenstveno, između ostalog virusima, bakterijama, parazitima i drugim.

Organski otpadni materijal ima veliki epidemiološki značaj, on se uvek mora tretirati kao potencijalni izvor zonoza. Zonoze su bolesti koje su zajedničke i za ljude i za životinje. Između ostalog to su crveni vetar, antraks, salmoneloza, listerioza, besnilo i mnoge druge bolesti. Uzročnici koji se nalaze upravo u ovakvim otpadnim materijalima mogu dugo da ostanu vitalni, kasnije na različite načine mogu da dospeju u spoljnu sredinu. Iz spoljne sredine direktnim kontaktom sa ostacima animalnog porekla, putem zagađenja hrane, zemlje, vazduha, posredovanjem drugih vektora kao što su insekti, glodari, ptice itd. se mogu preneti na zdrave životinje i ljude. Na taj način se može začarani krug zaraznih bolesti i prenositi na ljude.

Sve navedeno samo potvrđuje da animalni i drugi ostaci usled elementarnih nepogoda, zemljotresa, poplava, klizišta, predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi, a samim tim se nameće potreba da se upravo ti ostaci bezopasno, brzo i efikasno uklone. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Izvolite.