Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u potpunosti podržavam Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i glasaću za njegovo usvajanje.
Predlog zakona je kvalitetan i sveobuhvatan u normiranju preventivnih mera i aktivnosti u cilju smanjenja rizika od katastrofa, efikasnog reagovanja u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda i efikasnog otklanjanja njihovih posledica.
Naglasak je dat na što uspešnijoj prevenciji i jačanju otpornosti lokalnih zajednica i društva u celini i na podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u svim predvidivim situacijama.
Veoma je značajan i naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu pomoći. Usvajanjem zakona, stvoriće se neophodni uslovi za sprovođenje efikasnije zaštite, što će povećati stepen bezbednosti građana.
Poučeni iskustvom iz ranijeg perioda, a posebno iz katastrofalnih majskih poplava 2014. godine koje su zahvatile teritoriju 119 opština centralne i zapadne Srbije i u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od milion i 600 hiljada ljudi, onda se moramo osvrnuti na sve aspekte našeg reagovanja i ponašanja u ovakvim situacijama.
Kažu da poplava izbaci sve na površinu i ono najbolje, ali i ono najgore. Ta poplava 2014. godine pokazala je kako možemo da se ujedinimo oko cilja, ali i kako gotovo po pravilu postoji i neko ko je protiv, ko koči i ko takve situacije koristi za ostvarenje svojih ličnih ciljeva, bez obzira na posledice.
Setimo se još jednom te 2014. godine, setimo se Šapca, Obrenovca, Krupnja i mnogih drugih mesta ugroženih poplavama. Poplava je donela brojne žrtve i ogromnu štetu, ali nam je donela još nešto, solidarnost i hrabrost mladih ljudi širom Srbije koji su pokazali da mogu i hoće da se okupe i pruže nesebičnu pomoć ugroženima kao dobrovoljci. Poplava nam je donela i mnoge nove herojske spasioce koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli onima koji su bili u opasnosti.
Setimo se mudrih i ključnih poteza najodgovornijih u ovoj državi, počev od tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, mnogih ministara u Vladi, rukovodećih u Vojsci, policiji, javnim preduzećima, pa i među građanima. Setimo se da je, recimo, ključni potez u odbrani Šapca bio to što je poslat lično načelnik Generalštaba general Diković da sa oficirima organizuje odbranu Šapca, i to je strateški jako važan potez, koja je u tom trenutku bila neorganizovana, a pretilo je da Šabac padne.
Zahvaljujući toj mudroj odluci i tom potezu, Šabac nije pao. Tadašnja Vlada na čelu sa Vučićem suočila se sa neviđenom stihijom, kako je znala i umela. Iako nisu imali formalno ovlašćenja, oni su rizikovali i preuzeli odgovornost da komanduju u momentu kada su odgovorni predsednici opština bili nemoćni ili bukvalno u haosu.
To je, kako se pokazalo, bilo neophodno uraditi, ali trebalo je imati i mudrosti i hrabrosti za takve poteze, jer odgovornost preuzimaju najbolji kada je najteže.
Još tada se jasno videlo da kao društvo nismo baš bili spremni za takve katastrofe, da je sistem koji smo nasledili imao manjkavosti i omogućavao je da neki gradonačelnici ili predsednici opština zbog ovlašćenja koja su imali čak samovoljno opstruiraju odbranu od poplava. U situaciji kada nismo imali civilu zaštitu niti brojnu vojsku samo zahvaljujući snalaženju Vlade i mudrom i odlučnom rukovođenju lično Aleksandra Vučića u ovoj katastrofi izbegli smo i mnogo katastrofalnije posledice.
Čitavo društvo je sa zebnjom pratilo događaje u vezi katastrofalne poplave. U medijskom fokusu bili su gradovi poput Obrenovca, koji je bio u potpunosti devastiran ili drugih gde se nalaze energetska postrojenja ili se nalaze bliže Beogradu. Nažalost, mnogi mediji su se uozbiljili tek kada je vrag odneo šalu, ali su neka udaljenija i manje bitna, pod navodnicima, mesta bila medijski nepokrivena i dugo su bila na margini događaja.
Tadašnji alternativni mediji na internetu, poput društvenih mreža, blogova i sajtova koji imaju status medija, odigrali su i svoju ulogu. Sa jedne strane veliki pozitivni doprinos pokazali su u lociranju ljudi koji su bili u opasnosti i koje je trebalo spasiti. Tu su ogroman doprinos dali i radio amateri, koji su zajedno sa tviterašima, odradili veliki, neprocenjiv posao i spasli mnoge živote.
Međutim, sa druge strane, jedna manja grupa ljudi koristila je internet i društvene mreže za širenje konfunzije, izazivanje tenzija, šireći ne proverene informacije i dezinformacije.
Svesno ili nesvesno mogli su da naprave neprocenjivu štetu da su se kojim slučajem strah, ogorčenje i panika proširili u većoj meri. Najbrutalniji primer takvog opasnog ponašanja bio je širenje neproverenih informacija o stotinama ili hiljadama mrtvih u Obrenovcu. Takve vesti su se zbog svoje suštine munjevito širile. Stvarali su ih i širili internet sajtovi koji su imali status medija ili su od internet korisnika doživljavani kao takvi. Nažalost, nisu bili svesni opasnosti i posledica koje su proizvodili.
Sve takve vesti morale su biti proverene. Ogroman broj ekipa je slat na teren da to provere, trošeni su ogromni resursi, a vesti su se pokazale netačnim. Neko je zarad lične promocije, kao navodni borac za istinu ili zbog vođenja kampanje protiv Vlade iz političkih razloga, širio senzacionalističke vesti i time radio protiv svog naroda i svoje države, uznemiravajući javnost. Zbog svega navedenog smatram da je pravo vreme za donošenje ovakvog zakona i pozivamo vas da ga usvojimo. Zahvaljujem se na pažnji.