Hvala predsedavajući.

Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama podneo sam amandman na član 1. u smislu da se doda stav 3. koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na sanaciju posledica migrantske krize.

Srbija zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića je jedna od retkih zemalja u regionu koja je pokazala humanost i solidarnost prema migrantima u možda najvećoj izbegličkoj krizi od Drugog svetskog rata.

Svoj doprinos u rešavanju i prevazilaženju migrantske krize dao je i grad Vranje u kojem je 30. maja 2017. godine otvoren prihvatni centar u objektu nekadašnjeg motela Vranje. Projektovani kapacitet centra je 210 lica. Upravljanje centrom je u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

U prvom navratu je smešteno 135 migranata,uglavnom porodica koje su do tada boravile u prihvatnom centru Preševo i prihvatnom centru Bujanovac, a kasnije su kapaciteti centra popunjavani prema odlukama i potrebama Komesarijata. Trenutno je centar blizu maksimalne popunjenosti, odnosno u njemu boravi 207 lica i to najviše iz Irana, Iraka i Avganistana. Pored toga, u centru je 64 dece do 18 godina sa porodicama. Od dece školskog uzrasta, dve osnovne i jednu srednju školu u Vranju pohađa 26 đaka i dva predškolca.

U rat sa migrantima, osim službenika Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, uključeno je i desetak nevladinih organizacija, kao i nekoliko radnika Ministarstva za rad.

Iskoristio bih ovu priliku da se gospodinu ministru unutrašnjih poslova zahvalim na jučerašnjoj intervenciji njegovih pripadnika iz Vranja, koji su omogućili da se izborni proces na biračkom mestu br. 2, kada je pretučen predsednik biračkog odbora, sprovedu do kraja i ujedno bih zamolio ministra da u skladu sa svojim ovlašćenjima pomogne u rasvetljavanju svih okolnosti tog slučaja. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, na jedan vrlo kvalitetan predlog zakona uputio sam amandman upravo u cilju da i ja doprinesem ovom dobrom zakonu i da kroz ovaj amandman opet napomenem da je i ovaj zakon u cilju sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije.

Pa, i u tom zemljotresu imali smo u jednom deliću sreće, jer oni ljudi koji su projektovali, koji su izvodili radove na izgradnji zgrada, hajde da kažem nakon Drugog svetskog rata su poštovali pravila struke i radili su to kako treba, tako da nismo imali ogromne žrtve kako smo mogli, obzirom da je epicentar zemljotresa bio nadomak samog grada. Pored svega toga imali smo dve ljudske žrtve, imali smo preko 200 povređenih i imali smo ogromne materijalne štete. Intenzitet zemljotresa je bio 5,4 stepena Rihtera, znači negde oko 7 onog Merkalija koji smo mi stariji navikli da spominjemo.

U tom katastrofalnom zemljotresu oštećeno je 16.000 kuća, oštećeno je 8.500 stanova, oštećene su 33 škole, od toga pet srednjih i 28 osnovnih. Na žalost jedna škola do dana današnjeg nije mogla biti renovirana, i ona je porušena do temelja, to je škola sa dugom tradicijom, Muzička škola u Kraljevu.

Takođe, imali smo velika oštećenja na Zdravstvenom centru Studenica, odnosno Internistička bolnica je bila u znatnoj meri oštećena, tako da je sanacija samo na toj Internističkoj bolnici trajala neke dve godine, kao i imali smo velike štete na Zavodu za javno zdravlje. Na žalost, do dana današnjeg Zavod za javno zdravlje nije stavljen u funkciju, i tek naporima prethodne i ove Vlade uradili smo mnogo toga, tako da su najzad ostali samo oni završni radovi, odnosno opremanje samog objekta.

Takođe, moram tu da napomenem da je jedan deo grada, nekih 366 stanova proglašen tada trajno neupotrebljivima i, na moju veliku žalost, radovi su počeli tek kada je SNS preuzela vlast, odnosno kada smo mi mogli da sprovodimo sve one mere koje treba da se urade, i u naselju, odnosno u Dositejevoj ulici radovi su počeli tokom ove godine, tako da se nadamo da će u roku od dve godine biti završene te prve četiri zgrade.

To je bio i trenutak kada se pojavila SNS i prvi put je pokazala svoju snagu i pokazala da smo snaga koja dolazi, da smo državotvorna stranka, upravo na primeru zemljotresa u Kraljevu. Ali, o tome ću mnogo više govoriti u drugom amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vera Jovanović.
Izvolite koleginice.

Poštovani predsedavajući, potpredsedniče Vlade sa saradnicima, kolege poslanici, Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama, a koji će zameniti Zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, ovaj zakon donosi novine. Novine su funkcionalne po pitanju smanjenja rizika od katastrofa. Posebni akcenti su stavljeni na zaštitu ranjivih grupa i rodnu ravnopravnost. Zakonom se želi postići unapređenje procesa saradnje i dijaloga između različitih institucija na nacionalnom nivou, uspostavljanjem nacionalne platforme za smanjenje rizika od katastrofa.

Ključni benefiti ovog zakona su dogradnja postojećeg sistema tako što su loša i nefunkcionalna rešenja pojednostavljena, izmenjena ili brisana sa ciljem da norme u praksi budu promenljivije, a kaznene odredbe efikasnije. Ovim novim zakonom se htelo da se na bazi dosadašnjih iskustava prevaziđu problemi, jer je kvalitet izrađenih procena i planova zaštite i spasavanja bio na veoma lošem nivou, jer se rad na izradi zasnivao na pojedincima koji prirodno nemaju potreban kapacitet da izrade veoma kompleksna dokumenta.

Takođe, propisi iz oblasti smanjenja rizika i upravljanja u vanrednim situacijama, metodologija za izradu plana i procene će se menjati i dopunjavati u skladu sa potrebama, naučenim lekcijama iz prošlosti, klimatskim i drugim promenama, menjanjem ili usklađivanjem naših propisa sa propisima EU.

U narednim svojim amandmanima fokusiraću se na uspehe Ministarstva unutrašnjih poslova i svega dobrog što je već urađeno, a da se na vreme pripremimo da posledice od katastrofa budu što manje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite koleginice.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, moja amandman se odnosi na član 1. i dodatak stava koji kaže da ovaj zakon praktično donosi do održivog razvoja i razvoja Srbije uopšte, ali sa posebnim osvrtom na poplave. Zbog toga što smo svi svedoci da smo od svih elementarnih nepogoda, sa svih strana države, suočeni sa poplavama.

Kada pogledate, ako krenemo samo od 2014. godine da vidimo koji su rezultati praktično i države i elementarnih nepogoda, onda ćete videti da je to sastavni deo budžeta i jako utiče i na naš ekonomski rast. Da nije bilo takvih poplava koje su obuhvatile dve trećine opština Srbije, i prema studijama UN, obuhvatile 20% ukupnog stanovništva Srbije, i kada je praktično došlo do jednog troška od 1,7 milijardi evra i ukupnog učešća u BDP od 4%, kada govorimo o troškovima za sanaciju svih onih nepogoda koje su izazvane poplavama u maju 2014. godine, mi bi danas verovatno išli i više vrtoglavo kada govorimo o jednom ekonomskom rastu. Jer, štete koje su proizvedene onda, nisu samo direktne, koje su se odnosile na sanaciju, već predstavljaju i one indirektne koje se odnose posebno na ljude koji su izgubili svoju materijalnu imovinu, kada govorim o preduzećima i o njihovim zaposlenima, kao na primer što su privremeni gubitak posla i zaposlenje imalo 51.800 lica. Znači, to je ogroman broj ljudi koji je zaista izgubio pravo na rad upravo zbog ovih poplava, a procenjuje se da je 125.000 građana palo ispod granice siromaštva te 2014. godine.

Znači, poučeni takvim iskustvima, Vlade Republike Srbije koje su bile i 2014, kada je gospodin Vučić bio premijer, i sada kada imamo premijera gospođu Anu Brnabić, zaista svake godine su ulagali u tu preventivu i na kraju krajeva, 2016. godine UNDP je uradio jednu studiju, kojom je rekao da ulaganje, odnosno u prevenciju nije samo ulaganje u sanaciju, već je ulaganje u nešto što predstavlja investiciju, a ta investicija, kada pogledate i kroz same cifre, pokazuje višestruke.

Kada su UN uradile tu studiju finansijsku, tačno su utvrdile da na jedan dinar uloženi ne dolazi dva, nego tri do pet dinara praktično investicije, čime se čuva ono što se zove sanacija terena, a samim tim imate i povećanje praktično odbrane od poplava. Tako, kada pričamo o poplavama, one su se odvijale u određenim delovima države i 2016. godine, recimo imali smo u 11 opština ako se sećate, vanredno stanje zbog poplava kao što su Arilje, Lučani, Ovčar Banja, zatim Kraljevo, LJig, Čačak i Raška.

Tu se pokazalo da je bilo potrebe zaista preventivno delovati. Sad, one opštine koje su delovale preventivno, praktično nisu imale štete. Recimo, 2013. godine, baš opština Novi Pazar je uložila preko 420 miliona dinara iz njihovog budžeta i budžeta Republike Srbije i zaista ta šteta koja je trebala da bude izazvana poplavama se nigde nije ni osetila zbog toga što je na adekvatan odbranjen taj prostor.

U maju 2016. godine, Zapadna Morava, kao i Novi Sad u svojim određenim obodnim delovima takođe su bili obuhvaćeni poplavama i naravno da svi lokalni budžeti onda osećaju taj finansijski pritisak zbog koga treba reagovati, naravno i ljudstvo i štabovi lokalni, ali i Republika, kad zatreba i vojska, da zaista odbrane te delove Srbije.

Ono što je kao zaključak svega ovoga je da smo izvukli pouke iz 2014. godine, da smo kao odgovorna Vlada obezbedili sredstva i u budžetu iz 2016, 2017. i 2018. godine. Tako je u 2018. godini gospođa Ana Brnabić rekla da je obezbeđeno bilo dve milijarde dinara, ukoliko je potrebno zaista efikasno reagovati na majske poplave i bili smo spremni. Pokazali smo da određenim investicijama u preventivu preko 500 miliona evra do tada uloženih smo zaista kao jedan izazov odbranili se od poplava u maju ove godine i time se suštinski pokazalo da i ovaj zakon koji je pred nas sada došao suštinski je skup svih iskustava koje je Srbija imala, ali odgovorna ne samo spoljna i unutrašnja politika, već i ona monetarna politika, jer smo mi dobili šest novih donatorskih organizacija koje su spremne u svakom trenutku da nam pomognu kada je to potrebno, pogotovo kada je u pitanju sanacija teritorija od poplava.

Ti fondovi u stvari su finansijski mehanizmi uz pomoć kojih mi možemo na adekvatan način da reagujemo i ti fondovi u stvari pokazuju zaista koliko je Srbija shvaćena kao jedna ozbiljna država, pogotovo kada su konsolidacije javnih finansija u pitanju, kada su u pitanju ekonomske reforme koje sada daju rezultate i kao jedna stabilna država u tom finansijskom smislu, zaista, te finansijske organizacije su uvek spremne da sarađuju sa nama. Većina tih organizacija sarađuje sa Svetskom bankom, sa kojom mi imamo, naravno, direktne kontakte i direktne projekte, zatim, tu su pretpristupni fondovi Evropske unije i na kraju fondovi švajcarske državne institucije zadužene za ekonomske odnose.

Prema tome, mislim da je Srbija pokazala ovim zakonom da vodi jednu odgovornu finansijsku, budžetsku i ekonomsku politiku koja je jako potrebna da bi pogotovo u ovoj oblasti opstali i, na kraju krajeva, obezbedili sve objekte koji će u budućnosti doprineti zaštiti od poplava i smanjenju bilo kakvih troškova, ali sačuvati ne samo ljude i njihovu imovinu, već i posebne državne institucije od javnog interesa koji su važni za sve građane Srbije, kao što su Elektroprivreda, kao što je „Telekom“, kao što su Elektromreže Srbije, Naftna industrija Srbije, znači svi strateški objekti važni za budućnost Srbije.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati ove zakone i ove predloge, a nadam se da ćemo u jednom od sledećih amandmana zaista naći adekvatna rešenja kojima ćemo još bolje unaprediti ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Sa ovom diskusijom bismo završili za danas.
Nastavljamo sutra u 10.00 sati.