Hvala. O mom amandmanu ću govoriti u kontekstu tragedije, odnosno katastrofe koju je doživeo srpski narod 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Opšte je poznato da je sa područja današnje Hrvatske 90-ih godina prošlog veka proterano preko pola miliona Srba. Sa područja današnje Federacije BiH takođe je proterano pola miliona Srba, a sa područja Kosova i Metohije preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca. Dakle, bilans ratova koji su vođeni na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina prošlog veka je tragičan srpski narod, preko 1,2 miliona Srba je doživelo tragediju i bilo prinuđeno da napusti svoje stanove i kuće.

Šta su bili uzroci tih ratova? Mi danas imamo na sceni u delu pojedinih zapadnih centara moći, delu zapadnog javnog mnjenja, kao i u Zagrebu, Sarajevu i u Prištini, priču o jednoj potpuno lažnoj, besmislenoj i apsurdnoj tezi da je glavni krivac za ratove 90-ih godina bila Srbija i srpski narod, a da su Albanci, Hrvati, Bošnjaci tobože bili žrtve koji su vodili oslobodilačke ratove.

Istorijske činjenice pokazuju potpuno suprotno. Glavni krivac za rat na području današnje Hrvatske bila je proustaška politika Franje Tuđmana, čiji cilj je bio stvaranje Hrvatske države bez ili sa što manje Srba. Hrvatska je vodila osvajački i agresivni rat prema srpskom narodu u Hrvatskoj, prema JNA i prema Jugoslaviji. Mi danas imamo kao mantru priču u Hrvatskoj kako je tobože tzv. Domovinski rat bio oslobodilački rat, to je čak definisano Deklaracijom o Domovinskom ratu iz 2000. godine i Zakonom o pravima branitelja, koji je usvojen u Hrvatskom saboru krajem prošle godine.

Mi moramo stalno da reagujemo na tu lažnu i bespravnu tezu hrvatskih političara i hrvatske javnosti da su Srbija, odnosno Jugoslavija, JNA i krajiški Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku. Kako je moguće da su Srbi u Hrvatskoj izvršili agresiju na sami sebe, kad tamo žive vekovima? Kako je moguće da sam ja izvršio agresiju na moju opštinu Vrginmost? Kako je moguće da je kolega Atlagić izvršio agresiju na severnu Dalmaciju? Kako je moguće da su stotine hiljada Srba, a živelo ih je oko 700.000 zajedno sa Jugoslovenima, izvršili agresiju sami na sebe? Tu tezu demantuje jedan veoma važan dokument iz maja 1993. godine koji su sačinile Ujedinjene nacije. Prema tome dokumentu, do maja 1993. godine, dakle, prve dve godine rata, sa područja koje je bilo pod kontrolom hrvatskih snaga i hrvatske vlasti proterana je 251.000 Srba i još preko 250.000 je proterano u zločinačkim akcijama „Oluja“, „Bljesak“ i „Medački džep“.

Drugi problem koji imamo u Hrvatskoj jeste da punih 28 godina, od dolaska Franje Tuđmana na vlast, imamo državni projekat rehabilitacije ustaštva i ustaške ideologije koji je ušao u svoju završnu fazu. Tako da imamo i skandaloznu odluku tzv. Vijeća, odnosno Saveta za suočavanje s prošlošću u Zagrebu, da se ustaški pozdrav „Za dom spremni“, pod kojim je pobijeno stotine hiljada Srba u ozloglašenoj NDH, prema mišljenju toga saveta, može koristiti ponekad, u specijalnim prilikama. Da li je moguće da nekakav savet za suočavanje sa prošlošću u Berlinu bi doneo zaključak da se „Zig hajl“, nacistički pozdrav, može koristiti u pojedinim prilikama. Naravno da to nije moguće.

Glavni problem jeste što u Hrvatskoj nije izvršen proces denacifikacije i zato sada imamo tragičnu činjenicu da je ustaštvo temelj današnje Hrvatske, da imamo sistematsko kršenje ljudskih nacionalnih prava Srba u Hrvatskoj, da imamo stotine hiljada proteranih Srba koji ne mogu da ostvare svoja osnovna imovinska, stečena, statusna i druga prava, koji ne mogu da vrate stanarska prava, zaostale neisplaćene penzije, preko 10.000 srpskih kuća i poslovnih objekata je srušeno u klasičnim terorističkim akcijama tokom 1991, 1992, 1993. godine po hrvatskim gradovima.

U Srbiji se često, daću samo jedan primer, tragedija Srba iz Zapadne Slavonije svodi na „Bljesak“, kada je proterano oko 20-ak hiljada Srba. Većina, preko 70.000 Srba sa područja Zapadne Slavonije je proterano tokom leta i jeseni 1991. godine u zločinačkim akcijama „Otkos“, „Orkan“ i „Papuk“.

Slična situacija je nažalost i na području Federacije BiH. Rekao sam, i sa tog područja je proterano preko pola miliona Srba. Srbi su tamo građani drugog reda. Prema poslednjem popisu iz 2013. godine, od blizu 600.000 Srba, koliko ih je živelo uoči rata na području Federacije BiH, sada ih živi svega 56.000.

Danas sam, sticajem okolnosti, u Skupštini Srbije u svojstvu predsednika Odbora za dijasporu Srba u regionu primio Vladiku Bihaćko-petrovačkoga Sergija i predstavnike 12 zavičajnih udruženja, koja deluju u Srbiji, a čiji su predstavnici i članovi rodom i poreklom sa područja Federacije BiH. Danas smo konstatovali dosta sumorne činjenice. Imamo problem da i dalje obnova Federacije BiH, obnova porušenih kuća ide veoma sporo, da se ne obnavlja komunalna struktura, da imamo sistemsku diskriminaciju Srba koji ne mogu da se zaposle na nivou 10 kantona Federacije BiH u prosveti, u zdravstvu, policiji, u javnim preduzećima. Kao posledicu toga imamo iseljavanje, sve veća iseljavanja srpskih povratnika koji su se vratili početkom 2000-ih godina, svojim kućama i na svoja ognjišta.

Imamo problem vezano za učenje srpskog jezika. Naime, imamo četiri srpske opštine gde su Srbi većina. To su Glamoč, Grahovo, Drvar i Bosanski Petrovac. Na primer, u Drvaru uči se nacionalna grupa predmeta po nastavnom planu iz Republike Srpske samo za tri predmeta - istorija, geografija, književnost ali svi ostali predmeti se uče na hrvatskom jeziku i po hrvatskom nastavnom planu. U Glamoču je potpuno tragična situacija. Srbi su tamo većina. Nema apsolutno ni nacionalne grupe predmeta, ni mogućnosti da srpska deca na području opštine Glamoč uče na srpskom jeziku, makar nacionalnu grupu predmeta. Dakle, problemi su veoma brojni i ono što je važno jeste još aktivnija uloga naše države.

Poseban problem koji želim da istaknem, pošto je ovde i ministarka pravde, gospođa Nela Kuburović, jeste pitanje ratnih zločina. Mi imamo etnički motivisano pravosuđe u Sarajevu, imamo etnički motivisano pravosuđe u Zagrebu, imamo montirane sudske procese, imamo hapšenja Srba na osnovu poternica, imamo problem da svaki pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine i policije Republike Srpske Krajine strahuje da putuju izvan države Srbije, jer preti opasnost da je Hrvatska pokrenula nekakvu istragu i da će biti uhapšen, da će biti zatvoren, pa će onda dokazivati svoju nevinost u zatvoru.

Ja apelujem na gospođu Kuburović, da napravimo jedan sastanak, da vidimo da se pri Ministarstvu pravde napravi jedna kancelarija za ratne zločine, da se angažuje nekoliko vrhunskih advokata iz te oblasti, da naši ljudi koji su bili na ratištu i na području BiH, na području Hrvatske, mogu da dođu da se obrate da dobiju savet i da osete da država Srbija stoji iza njih.

Ogromna većina Srba su se časno borili u Vojsci Republike Srpske, u Vojsci Republike Srpske Krajine i žele da speru ljagu sa svoga imena, ne žele da nose stigmu ratnih zločinaca. Zato je važno da država Srbija pomogne da insistira u razgovorima sa Zagrebom i Sarajevom, da se tim ljudima omogući pošteno suđenje, da Zagreb i Sarajevo, koji imaju dokaze da je Linta Miodrag, ili bilo ko drugi učinio bilo kakav ratni zločin, protiv ratnih zarobljenika ili protiv celog stanovništva, da se taj predmet dostavi i u Beograd, da se sudi ovde u Višem sudu u Beogradu, da Hrvatska monitoriše taj postupak, odnosno sudski proces, da to radi i BiH, ali da se spreči da se naši ljudi hapse i da se onda u montiranim procesima usuđuju u Sarajevu i Zagrebu.

S druge strane, mislim da je važno da naše tužilaštvo za ratne zločine, daleko aktivnije pokreće istrage za brojne zločine protiv srpskih civila i ratnih zarobljenika koji su se desili devedesetih godina na području Hrvatske, na području BiH i KiM. Ja sam imao više sastanaka i sa bivšim tužiocem za ratne zločine Vukčevićem i sa sadašnjim tužiocem gospođom Stanojković. Mislim da tu moramo biti daleko aktivniji, da moramo da jačamo službu za ratne zločine i da moramo da aktivno radimo na procesuiranju ratnih zločina protiv Srba.

Inače, u suprotnom preti opasnost da će Hrvatska, takođe i BiH, odnosno zvanično Sarajevo, nizom lažnih presuda, nizom optužnica, novim istragama, da verifikuju lažnu i besmislenu tezu, koju sam već pominjao, a ona glasi – ni u Sarajevu, ni u Zagrebu, ni Bošnjaci, mi Hrvati smo bili žrtve, mi smo bili oslobodioci a vi ste Srbi i Srbija kompletno i srpski narod, vi ste agresori i zločinci. To ne smemo dozvoliti. Znači, moramo se zalagati za politiku istih standarda, ko god je učinio zločin bio Srbin, Hrvat, Bošnjak, Albanac, on mora da odgovara. Sada to nije slučaj. Sada je na delu politika dvostrukih standarda.

Dakle, još jednom apel gospođi Kuburović, da napravimo jedan sastanak kod vas, da vidimo da pomognemo našim ljudima. Upravo su me i danas zvali naši zemljaci vezano za generala Borislava Đukića, koji je bio častan oficir u Vojsci Republike Srpske Krajine, koji već više godina čami u zatvoru Bilice u Splitu. Ja sam pre dve godine lično, poseti i generala Đukića i kapetana Dragana i molili su i apelovali su da država Srbija pomogne njihovu odbranu. Porodica generala Đukića je na ivici opstanka, iscrpeli su sva finansijska sredstva. Taj proces i dalje traje i bilo bi veoma značajno, gospođo Kuburović da vidimo da se obezbede sredstva i da se pomogne porodici generala Đukića, jednog časnog oficira, da se odbrani u sudskom postupku, u jednom montiranom sudskom postupku koji i dalje traje u Hrvatskoj. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč?

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, s obzirom na iskustvo Srbije u prethodnim godinama koja se tiče elementarnih nepogoda, pre svega poplava ali i zemljotresa i požara, veoma je značajno što na dnevnom redu je ovaj zakon i veoma je značajno što se u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, nalazi odredba koja upravo smanjenje rizika i upravljanje vanrednim okolnostima stavlja kao nacionalni državni prioritet ali kao i lokalni prioritet. Takođe je bitno da se naglasi i što piše u zakonu da je zaštita ljudskih života najbitnije u odnosu na sve ostale zaštitne aktivnosti.

Kada govorimo o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim okolnostima treba naglasiti da je potreba sanacija, odnosno otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, pa tako i otklanjanje suša kako glasi moj amandman. Kada se govori o sušama često su posledice sušta požari. Nažalost, u regionu gde ja živim požari su češće posledice nemara ljudi nego što su posledice sušta, pa je tako u Kikindi u prvih dvadeset godina, dvadeset dana meseca oktobra bilo 170 požara, a samo u jednom trenutku je bilo u isto vreme devet požara i da nije bilo jedinica dobrovoljnih vatrogasaca posledice šteta koje su već postojale, bi bile mnogo teže. Zbog toga me raduje najava da će se profesionalni vatrogasci pojačati sa šest članova u Kikindi iz koje dolazim.

Takođe me raduje i to što je najavljeno da će se širom Srbije kupovati vozila, teretna vozila za gašenje požara koja nedostaju svim dobrovoljnim vatrogasnim jedinicama kao i da će se postojeća vozila MUP-a, koja njima više nisu potreba rasporediti na dobrovoljna vatrogasna društva. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela poslanica Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, često smo u prilici u poslednje vreme da čujemo upozorenje meteorologa – u ovim delovima Srbija danas će duvati olujni i orkanski vetrovi. Upravo Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama stavlja u prvi plan mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa gde se ubrajaju i oluje. Jačanje otpornosti pojedinaca i zajednica na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Poseban akcenat se stavlja na uspostavljanju partnerstva između javnog i privatnog sektora i uključenost naučnih organizacija, udruženja i organizacija civilnog društva.

Svedoci smo tragične pogibije u junu mesecu prošle godine žene za volanom svog auta, kada je zbog jake oluje u okolini Novog Sada pala topola na njen auto. Godine 2014, maja meseca, nesvakidašnja oluja u Srbiji dogodila se kada je tornado kod Crne Trave porušio 20-ak kuća i pomoćnih objekata i iz korena iščupao stabla obima od tri metara. U novembru 2010. godine zabeležena je oluja u području Kruševca, gde su udari bili orkanske jačine, preko 150 km na sat.

U nadi da ćemo što manje slušati i osećati posledice elementarnih i drugih nepogoda, u danu za glasanje Predlog ovog zakona imaće punu moju podršku, kao i poslanika Srpske napredne stranke. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela poslanica Ana Karadžić.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam ovaj amandman u želji da istaknem važnost prevencije od posledice grada.

Nažalost, da bismo izvršili preventivne radnje na pravi način, moramo to raditi na osnovu primera iz prakse. Mi imamo primer iz 2014. godine, gde su nas zadesile katastrofalne poplave koje su bile razmera koje nismo imali poslednjih 120 godina.

Ministar Stefanović je u svom uvodnom izlaganju rekao da je ključ u preventivi i izneo podatak, koliko se dobro sećam, da za jedan dinar uložen u preventivu možemo da oslobodimo nekih osam dinara koje bi uložili u sanaciju posledica.

Preventiva kreće od lokalne samouprave. Potrebno je da izradimo strateška i planska dokumenta, koja će odrediti na koji način će se najbolje delovati u takvim situacijama.

Ja bih se sada najviše osvrnula na zaštitu od grada. Veliki problem jeste limitirajući faktor koji imamo u pograničnim delovima, a to je da ne možemo preventivno delovati na teritoriji zemalja koje su u okruženju, već samo na teritoriji Republike Srbije, što znači da kada oblaci već stignu u našu zemlju, nekada je i kasno da se preventivno deluje.

Međutim, zaista smatram da Vlada Republike Srbije i naš resurs koji se bavi ovom problematikom, da su jako upućeni u sve probleme koje trenutno imamo i deluju preventivno u nekim merama u kojima mogu, počevši od subvencionisanja osiguranja useva, subvencionisanja protivgradne mreže itd. Ja se nadam da će se ovaj spektar preventivnih mera zaista proširiti, jer naši poljoprivrednici često trpe velike štete.

Takođe, u procesu modernizacije opreme koju imamo, gde prelazimo u potpunosti na modernu, automatsku preventivnu tehnologiju, kojom utičemo protivgradnim raketama, zaista smatram da će i to doprineti značajno prevenciji. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo Dalibor Radičević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, gde sam pokušao da ukažem na važnost da se preventivno deluje na opasnosti od katastrofa koje mogu da nas zadese, a u skladu sa narodnom umotvorinom – bolje sprečiti, nego lečiti.

Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, kao i podizanje svesti o pripremi i prevenciji je proces koji mora da ima kontinuitet. Prirodne katastrofe nije moguće u potpunosti sprečiti, ali je moguće preventivno delovati, kao i uticati na ponašanje čoveka koji svojim postupcima i te kako utiče na klimatske promene.

Srbija ima iskustva sa prirodnim katastrofama. Pokazalo se da su reakcije, po pravilu, dobre, ali potrebno je da imamo jedno ovakvo zakonsko rešenje, kako bi još spremniji mogli da reagujemo.

Rukovodstvo države, na čelu sa predsednikom Vučićem i ministrima i te kako radi na preventivnom sprečavanju posledica elementarnih nepogoda. To može da se vidi na primeru iz Aleksinca. Svi smo bili svedoci problema koje je Aleksinac imao sa poplavama. Svake godine barem jednom, a ne retko i više puta u toku godine, Aleksinac je bio glavna vest, zbog poplavljenih kuća i oranica. Unazad 50 godina se pričalo o odbrambenom nasipu na levoj obali Južne Morave. Pričalo se u pravom smislu te reči, ali se ništa nije radilo. Kad voda izađe iz rečnog korita, dolazili su političari, obećavali i moguće i nemoguće i odlazili, i čekali da rešenje ovog problema padne sa neba.

Bilo je potrebno da Srpska napredna stranka dođe na vlast, da se nešto i uradi. I uradilo se. Izgrađen je nasip u dužini od 13,7 kilometara, vrednost investicije je blizu pet miliona evra. Ovo je dobar primer kako se radi na prevenciji i zato Srpska napredna stranka i ima ovakvo poverenje građana. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.