Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Nogo, izvolite.

Elementarne nepogode, prirodne katastrofe i vanredne situacije. Evo, imamo baš jednu takvu aktuelnu, koja se dešava u ovom trenutku.

Gospodine ministre, ne znam da li ste upoznati sa dešavanjima na Staroj planini, odnosno u selu Rakita, gde očigledno neki ljudi u ovoj zemlji smatraju da sva prirodna bogatstva i prirodni resursi trebaju da pripadnu njima, pa se tako jedan investitor, izvesni Goran Belić, našao se pametan da otima reku i od građana Srbije i od lokalnog stanovništva. Ali, to nije najgore što se u ovom trenutku dešava.

Već dva dana, odnosno već 24 časa, juče i danas, tamo je bukvalno opsadno stanje, gde privatno obezbeđenje, a imamo i Zakon o privatnom obezbeđenju, baš kao temu ovog dnevnog reda, privatno obezbeđenje pomenutog investitora je uzurpiralo i okupiralo privatni posed jednog meštanina, ima i video snimak, i preti fizički da će polomiti glavu, naziva pogrdnim imenima lokalno stanovništvo. Uzurpirali su čoveku posed, otimaju reku od građana, a nažalost policija ništa ne čini da to spreči.

Zašto policija ne postupa po zakonu? Ko u ovoj državi ima pravo da otima reke, reke koje pripadaju svima nama? Ko je taj Goran Belić? Nije valjda da iza njega stoji neko moćan, poput Nikole Petrovića ili Nenada Kovača? Znači, Goran Belić je sebi uzeo za pravo da može da maltretira i lokalno stanovništvo i da njegovo privatno obezbeđenje, koje je uzeo, može da uđe na tuđi posed, može da preti i primenjuje fizičku silu protiv ljudi koji se tu nalaze. Ja zaista ne znam kakva smo mi država? Ispratite, molim vas, šta radi nadležna policija u tom kraju i zašto taj komandir ne reaguje, zašto ne obezbede javni red i mir, zašto ne zaštite građane?

Da li sad svako u ovoj državi treba sam sebe da štiti? Šta treba da rade ti lokalni meštani? Da oni sami uzmu, naoružaju se i završe posao sa tim obezbeđenjem? Jer smo došli na Divlji zapad i na hajdučiju?

Zamislite da neko meni dođe na takav posed i da mi preti da će da mi razbije glavu? Ja imam svako pravo da izvadim oružje i da pucam u njega. Nemojte to da se dešava i da se dozvoljava. Ako neće policija da štiti, mi ćemo morati sami da branimo i svoje porodice i svoje živote i prirodne resurse ove zemlje.

Ja mislim da je to izuzetno problematična situacija i baš zbog ovog zakona ja apelujem na vas da i vi lično odete dole, da se uverite i da vidite kako stvari tamo stoje, kao i da sprečite samovolju nekih ljudi koji misle da to što imaju novac i eventualno neku političku kombinaciju da mogu da rade u zaštićenom području ono što ne bi smelo da se radi i da mogu još i da fizički maltretiraju ljude, da im to u Srbiji nije dozvoljeno.

Ovo je jedan veliki problem, akutni problem i nemojte da kažete da niste bili obavešteni.

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Iako nije baš u skladu sa dnevnim redom, ali želim da vam dam obaveštenje vezano za ovo.
Obavešten sam, naravno, o ovom slučaju, u smislu da je došlo do određene rasprave i sukoba između građana i privatnog obezbeđenja koje je angažovano, vezano za ovaj slučaj. Ono što mogu da vam kažem je da je policija postupala, da smo o svemu prikupili obaveštenje i obavestili nadležno tužilaštvo, koje je dalo nalog da se podnesu odgovarajuće prijave, u skladu sa onim što je tužilaštvo procenilo da se tamo događalo, i protiv tih iz privatnog obezbeđenja i protiv onih sa druge strane, iz redova ljudi koji su bili protiv njih i koji su tamo protestvovali.
Ono što ja hoću da kažem jeste da ću svakako insistirati da sve mora da se uradi u skladu sa zakonom. Ko god da je u pitanju, mora da poštuje zakone i dozvole, ako ih ima da može da radi, ako nema dozvola neće moći da radi. To je jedna stvar.
Druga stvar, molim vas da i vi vašim nastupima ne pozivate na bilo kakvu vrstu nasilja. Ovo je pravno uređena država u kojoj će morati da se radi u skladu sa zakonom i naravno, svako ko je nezadovoljan može da obavesti i tužilaštvo i policiju i da ide na sud, da traži zadovoljenje svog prava. Nije dobro da bilo ko od građana uzima pravdu u svoje ruke. To je uvek pogrešno, to je uvek loše, to vodi bilo kakvog vrsti nasilja, a nasilje je nešto što nam ne treba.
Hoćemo da gradimo društvo na principu vladavine prava i ovde ćete videti, u ovom konkretnom slučaju ljudi da će ljudi morati sve da urade u skladu sa zakonom. Nekada ljudi nisu zadovoljni odlukama organa koji donose određene odluke. Ni ja nekad nisam zadovoljan tim odlukama, ali moram da ih poštujem. Dakle, u ovom konkretnom slučaju ne zna, ne mogu da kažem da znam celokupnu situaciju, prosto znam samo za incident, jer je to u domenu delokruga rada ministarstva, ali ću se potruditi da saznam i da građani znaju da će imati potpuno poštovanje prava.
(Srđan Nogo: Replika.)

Možete po amandmanu, nemate pravo na repliku.
(Srđan Nogo: Samo 30 sekundi.)
Svejedno, po amandmanu. Nemate pravo na repliku. Izvolite.

Prvo da se zahvalim na odgovoru ministru.

Uredu je ako je policija odradila sa svog stanovišta tako, ali sa druge strane, znam da to nije problem policije. Ovde su neke druge nadležne institucije zakazale i druga ministarstva.

Takođe, veliki problem na koji sam ukazivao i na koji ukazujem od kako sam narodni poslanik jeste što u srpskim sudovima nema pravde. Znam da za to niste nadležni, ali kao neko ko je potpredsednik Vlade, morate da budete svesni, da bez obzira što vi sa stanovišta policije odradite vaš deo, a policija postupa po nalogu tužilaštva, to nije sporno, neke druge institucije u državi ne funkcionišu i to je problem koji može na kraju da eskalira, da mi bukvalno izgubimo potpuno konce u ovoj državi, jer tolika nepravda neće moći da se istrpi. Samo sam na to hteo da ukažem. Hvala na odgovoru.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću se na moju prethodnu diskusiju o zakonu, tačnije još uvek zakonskom predlogu.

U osnovi zakon se odnosi na katastrofe, elementarne nepogode, tehničko-tehnološke nesreće, vanredne situacije i udese. Sve ostalo su modaliteti ovih pojava.

Kako je ovaj Predlog zakona koncipiran na smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama, moram da ukažem na veliku ulogu Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i nastojanja SRS da se isti ovakav formira u našoj severnoj pokrajini, u Novom Sadu. Ali, vama je izgleda važnije da vam jedan Skot uređuje stvari u državi, da uređuje ko će biti narodni poslanik, da drži predavanja u Vladi Srbije, od toga da prisustvuje nekim političkim tribinama nekakvih saveza, samo ne znam za šta.

Što se tiče vanrednih situacija, nema poboljšanja u ovoj oblasti ako se ne izgradi kultura bezbednosti, ako se pomno ne prate faktori svih rizika, ako se ne uveže i intenzivira saradnja nadležnih institucija na svim nivoima vlasti. Važniji je duh budnosti od planova ugroženosti u gvozdenim kasama, kada nam planinska bujica odnese most na reci ili kada godinama plavi isto područje.

Moram da ukažem na još jedan fenomen, a iskustvo nam govori da gde god se prepliću nadležnosti više organa, institucija ili ministarstava, da tu uvek dolazi do otupljivanja svake akcije, a u zakonu o kome radimo vidimo da je brzina ključni faktor. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč?
Kolega Vesoviću, izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, amandman na član 2. stav 1. tačke 3) i 4), nešto sam ja tu hteo da promenim i naravno to što sam ja hteo ostaće moja želja.

Mislim da je to bilo bolje, ali da se ja nadovežem na priču gde kažemo - smanjenje rizika od katastrofa. Juče sam vam pričao o katastrofi koje su zadesile grad Kraljevo, katastrofama zemljotresa i poplava, pa je onda uvažena koleginica iz Kraljeva, član SNS, pričala o jednoj katastrofi, tu ćemo da podelimo ja i ona mišljenje, koja se desila posle zemljotresa u Kraljevu kada je izgorela kancelarija u kojoj je bio sav materijal koji je govorio o onome što je rađeno u periodu saniranja posledica zemljotresa. I, onda, rekao sam i juče, pričao, kako je vlast u gradu Kraljevu funkcionisala posle zemljotresa kada je hapšen gradonačelnik, kada je sve prebačeno što je bilo pogrešno ili nije bilo pogrešno, ali to ne možemo da znamo, jer je kancelarija izgorela, na bivšu vlast obojenu žutom bojom.

Međutim, šta je sada sve u tome bilo interesantno? Kada se to desilo, a vi ste tada ministre bili na vlasti, tada je u zemljotresu u Kraljevu ministar bio Milan Marković, tadašnji član DS. Godine 2013, vlast SNS, tog ministra za koga kažemo da su postojali koruptivni elementi u saniranju posledica zemljotresa u Kraljevu, vlast SNS postavlja oktobra meseca za direktora Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. Onda mi se čini sve da bi vlast počela, krene i iz nekog razloga, meni nejasnog, stane.

Zašto je to tada tako urađeno? Sada je taj ministar trenutno, po predavačkom pozivu, na specijalističkim studijama na Fakultetu bezbednosti. Dakle, da li je on bio kriv? Da li su tada bivši nešto uradili ili nisu? Mene to interesuje kao građanina grada Kraljeva.

Mene interesuje šta je bilo u toj kancelariji koja je izgorela? Mene interesuje da li je neko pomoć koju je, juče sam rekao, država Srbija dala, iskoristio za svoje potrebe i bacio ljagu na moj grad? Ja nemam odgovore na ta pitanja, a indikativno mi je da je tadašnji ministar, koji je bio nadležan za to, promenio, odrekao se prošlosti žute boje 2013. godine, za vreme vaše vlasti imenovan na poziciju na koju je imenovan. Da li je to njemu značilo neku aboliciju? Bila je i ona afera „bela lađa“, 500 hiljada evra brod, itd. Te stvari, ministre, bacaju ozbiljnu sumnju na svakog dobronamernog građanina grada Kraljeva, šta se radi, zašto se radi i zašto u nečemu ostajemo nedorečeni. Hvala.