Hvala, kolega Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine, koji je podnela Narodnoj skupštini 13. decembra 2016. godine.
Izvolite, dr Jerkov.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Zaista pozivam kolege da glasaju da dnevni red dopunimo ovim Predlogom zakona koji nisam pripremila sama. Pripremila ga je Pokrajinska vlada, pripremili su ga oni ljudi koji se bave svim onim nadležnostima koje AP Vojvodine treba da finansira i koji znaju šta sve to Republika Srbija treba Vojvodini da prenese, nadležnosti koje bi Vojvodina iz izvornih prihoda mogla da finansira.

Neki od vas su bili na navodnoj proslavi prisejidinjenja Vojvodine Kraljevine Srbiji i prisustvovali toj jednoj nacionalističkoj histeriji koju smo imali prilike da vidimo pre dva dana u Novom Sadu, a koja je imala samo jedan jedini cilj – da pokaže da postoje teritorije koje je Srbija osvojila u ratu, a koje je zadržala u svom sastavu. Činjenica je bila da su je organizovali,da su glavni glumci te predstave bili upravo ono čija je pogubna politika u prethodnim decenijama dovela do toga da Srbija izgubi sve teritorije koje je ranije osvajala u ratovima u kojima su, naravno, ginula tuđa deca, u politici koju ste vi podržavali, koju i danas podržavate, a koja je dovela do toga da hiljade ljudi izgubi svoje živote, da desetine hiljada ljudi ostane bez krova nad glavom i da se godine i decenije izgube u svim zemljama regiona, pa i u toj Srbiji i u toj Vojvodini koju ste, navodno, ova dva dana, u Novom Sadu slavili.

Naravno, meni je jasno da su i radikali i nacionalisti oduvek bili protiv Vojvodine. U onim vekovima u kojima Vojvodina postoji ona je najpre smetala mađarskim nacionalistima, nakon toga srpskim nacionalistima, danas smeta onim nacionalistima koji trenutno vode i Srbiju i Vojvodinu, a baš kao što je smetala radikalima koji su i 1918. godine smatrali da ona treba da prestane da postoji onog momenta kada je ušla u sastav Kraljevine Srbije, danas smeta onim radikalima koji Vojvodinu trenutno vode, koji se možda malo drugačije zovu, ali taj radikalsko-nacionalistički šinjel, makar kada je u pitanju Vojvodina, a i kada su u pitanju druge stvari očigledno niti mogu, niti su u stanju, niti žele da skinu.

Hvala, koleginice Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – jedan, uzdržanih – nema, od 151.
Konstatujem da Narodna Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Izvolite, dr Jerkov.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Kao što je poznato, ja predlažem već nekoliko godina da se u Krivični zakonik unese samo jedna jedina izmena, a to je da se među krivična dela koja ne zastarevaju unese i krivično delo trgovine ljudima radi usvojenje, odnosno kolokvijalno nazvano – krađa beba.

Postoje razna udruženja roditelja i neka smatraju da ne treba doneti poseban zakon o nestalim bebama, neka smatraju da treba, neki smatraju da Komisija koju je Vlada osnovala rešenje za njihove probleme, neki smatraju da je to samo zloupotreba i da na taj način zamajavate ljude koji pokušavaju da dođu do istine šta se to desilo sa njihovom decom, u nekim slučajevima pre nekoliko desetina godina, a u nekim slučajevima i vrlo skoro.

Ono oko čega se svi slažu jeste da ovu izmenu Krivičnog zakonika treba učiniti zato što se veoma često desi da ljudi kojima nestanu deca u porodilištu, kojima se kaže da im je dete umrlo, tek nakon nekoliko godina shvate da u proceduri nešto nije bilo u redu, da nisu upoznati sa svim činjenicama, da su im poturili da potpišu razne papire, a da oni u tom momentu nisu ni bili svesni šta potpisuju. Onda kada krenu da traže pravdu ispostavi se da je već kasno i da ne mogu to više da učine.

Zaista ne znam koji je razlog zbog kog vi ne želite da krivično delo - krađe beba postane krivično delo koje ne zastareva. Ako je problem u tome što to predlaže neko iz opozicije, ja sam spremna da razgovaramo, da se tog predloga ja odreknem, nije ni moj da bi ga se odrekla, da to predloži neko iz vladajuće koalicije, da to predloži predsednica, vidim da njeni predlozi zakona idu i na javna slušanja, a dolaze i na dnevni red Skupštine. Dajte samo da ovim ljudima pomognemo, jer oni stvarno proživljvaju stvari koje mi ne možemo ni da zamislimo.

Nemojte da još i Narodna skupština bude dodatni kamen u ovoj državi o koji se oni spotiču, koji ih sprečava da saznaju istinu o svojoj deci.

Dakle, jedina izmena u Krivičnom zakoniku koju ja predlažem i koju tražim jeste da se među krivična dela koja ne zastarevaju, pored onih dela koja se sad tamo nalaze, uvrsti i krivučno delo - krađe beba. Molim predsedavajućeg da zvoni, ukoliko je to jedini način da vi reagujete, ali dajte da ovu izmenu Krivičnog zakonika usvojimo.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Izvolite, dr Jerkov.

Zahvaljujem.

Kada smo usvajali Zakon o poljoprivrednom zemljištu mi smo ukazivali, a na to je ukazivala i tadašnja Pokrajinska vlada, da u njemu postoji nekoliko veoma spornih odredaba koje se, pre svega, odnose na izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljšta, budući da je zakon formulisan tako i odredbe koje se upravo na ovo odnose su formulisane tako, da trećina zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji može mimo zakona, mimo tendera, mimo bilo kakvih javnih procedura, mimo kriterijuma, biti dodeljena privredniku ili biznismenu ili tajkunu ili kako se kasnije u primeni ispostavilo, funkcioneru stranke na vlasti po slobodnom izboru predsednika opštine i Ministarstva poljoprivrede.

Mi smo tada upozoravali na to da će to biti zemlja koja će biti najboljeg kvaliteta u tim opštinama, jer niko od vaših poslovnih partnera nije hteo da uzima zemlju koja će biti lošijeg kvaliteta.

Upozoravali smo na to da će ta procedura biti netransparentna, da će to zemljište dobijati ljudi koji su bliski vašoj stranci. Nismo ni slutili doduše tada da će to čak ići do tih razmera da vi tu zemlju direktno dodeljujete sopstvenim odbornicima, pa je tako u Zrenjaninu najbolje poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu dobila firma odbornika, koji je za tu odluku, uzgred budi rečeno, i sam glasao, koja je osnovana tri dana pre nego što mu je ta zemlja dodeljena.

Upozoravali smo na to da u Vojvodini postoje desetine hiljada poljoprivrednika koji žive isključivo od toga što obrađuju zemlju u državnom vlasništvu. Upozoravali smo na to da su ti ljudi uzeli kredite, da su se zadužili, da su ulagali u to što obrađuju tu zemlju i da ćete vi time što ćete tu zemlju, koju su do sada oni obrađivali, dati svojim privrednim partnerima, njima onemogućiti da se bave poljoprivredom, da ćete ih oterati ili u to da prestanu da se bave poljoprivredom ili da rade kao nadničari na zemlji koju ste poklonili svojim poslovnim partnerima.

Tada smo vas upozoravali, a sada vas opet upozoravamo – to što poklanjate svojim tajkunima nije vaše. Ta zemlja nije SNS, ta zemlja nije vaših tajkuna. Tu su zemlju vojvođanski paori oteli od močvara i kad tad će im biti vraćena, a vaši ugovori će biti raskinuti.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. oktobra 2018. godine.
Izvolite, dr Jerkov.

Zahvaljujem.

Naravno, radi se o tome da poslednji put kada smo usvajali izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, a to se dešava, ja bih rekla, jednom u nekoliko meseci, izmene su bile vrlo čudnovate. Iz onoga što u zakonu piše se videlo da jedini razlog zbog kog mi usvajamo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u toj formi kako je ministar predložio, a ova Narodna skupština usvojila, jeste taj da bi jedan od naših kolega, koji je sticajem okolnosti, a na predlog i uz podršku SNS i predsednik Odbora za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, mogao da akredituje svoj univerzitet koji već deset godina ne može da akredituje.

Naime, tim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su tada usvojeni, predviđeno je da izvršna vlast kroz ministra lično direktno ima uticaja na proces akreditacije. Time su donekle oslobođeni svi oni ljudi koji su u tom periodu od deset godina odbijali da akredituju i jedan studijski program univerziteta našeg kolege muftije Zukorlića, budući da su pritisci kojima ih je on izlagao bili zaista neviđeni i u Prvostepenom odlučivanju i u Drugostepenom mislim da nema osobe koja u tom procesu akreditacije je učestvovala a da nije bila izložena zastrašivanjima, pritiscima i pretnjama od strane našeg kolege, predsednika Odbora za prosvetu, obrazovanje i naučni razvoj.

Tako da očigledno je da ministar Šarčević će sada omogućiti kolegi Zukorliću ono što mu nijedna institucija u ovoj zemlji koja je nadležna za akreditaciju studijskih programa nije do sad omogućila. Jasno je bilo iz predloženih izmena da je jedini razlog zašto smo taj zakon usvajali upravo ta, a ja vas pozivam drage kolege da sada ovim izmenama, koje ja predlažem, to sve poništimo, da odlučivanje o akreditaciji univerziteta vratimo onim organima koji su za to stručni, a ne onima koji će pod političkim ili drugim pritiscima, zaista ne mogu da ulazim u vaše odnose sa kolegom Zukorlićem, o tome donositi odluku.

Mislim da nam je svima obaveza da se staramo o tome da nivo obrazovanja koji naši studenti, koji naši učenici, koji naša deca dobijaju bude na nekom odgovarajućem nivou i pozivam vas da glasamo i da ispravimo to što je ministar Šarčević predložio, a vi dozvoliti prethodnim izmenama zakona.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa Aleksandrom Jerkov i vezom sa stranim obaveštajnim agencijama i špijunskim službama, koji je podneo Narodnoj skupštini 4. oktobra 2018. godine.
Izvolite, prof. Atlagiću.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, sećate li se Alekse Žunića, sreskog špijuna odnosno legendarnog Nušićevog lika u satiričnoj komediji „Sumnjivo lice“? Prost, kakav je bio, ipak je shvatio da se ondašnjem srpskom društvu najbolje profitira na cinkarenju. Aleksa Žunić, svoje cinkarenje sreskog špijuna i nije krio, nego je otvoreno, tako i predstavljao se.

Postavlja se pitanje – da li je to bila želja i uvaženog narodnog poslanika dr Aleksandre Jerkov, kada je pisala svoju biografiju na najvećoj internet enciklopediji. U spomenutoj biografiji, na „Vikipediji“ uvaženog narodnog poslanika, dr Aleksandre Jerkov, stoji, citiram – da je prošla nekoliko obuka kao i više neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga CIA o političkom angažmanu, završen citat. Možda uvaženi narodni poslanik dr Aleksandra Jerkov, zaista ima želju da bude danas naš Aleksa Žunić.

Poštovani građani Republike Srbije, da li možete zamisliti američki kongres ili senat u kojem sedi kongresmen ili senator u čijoj biografiji piše da je prošao nekoliko neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga u ruskoj, federalnoj ili spoljnoj službi bezbednosti. Takav ne bi dobio priliku da se kandiduje za kongres ili senat, već bi ga, verovatno američke službe uhapsile i bio bi procesuiran, ili obrnuto, da li je moguće da se zadesi ruski deputat u Dumi, koji je politički trenirao CIA? Takav bi verovatno posle političkog treninga bio sproveden u federalnu službu bezbednosti ili bi bio možda čak i na robiji.

Poštovani narodni poslanici, nema te države na ovome svetu koja bi dopustila da joj narodni poslanik bude osoba poput dr Aleksandre Jerkova, da se javno hvali poput Aleksa Žunića, sreskog špijuna u svojoj biografiji, da je prolazila političke obuke u nekoj inostranoj obaveštajnoj službi.

Postavlja se pitanje – koja je namera CIA da obučava jednog srpskog političara i obrnuto, koji je motiv našeg uvaženog narodnog poslanika dr Aleksandre Jerkov, da ide na obuku i treninge u CIA, ako se zna da je namera CIA da te političare usmeri ka radu za američke obaveštajne službe? Zato je obrazovanje anketnog odbora izuzetno važno i odgovor na pitanje i prigovor za proslavu u Novom Sadu, dat je sada u ovom mom pitanju. Hvala.