Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za - tri.
Poslanik Aleksandar Marković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za stečajnu aferu povezanom sa bivšim ministrom privrede Sašom Radulovićem.
Želite reč?

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Saša Radulović je jedan od bivših partnera prethodnog govornika Boška Obradović. Znate, kod njega se nikada ne zna, on te partnere političke menja, što bi narod rekao, kao čarape.

Ali, kada je reč o Studiju B, moram da priznam da sam lično gledao nekoliko puta, prethodnog govornika, kako gostuje na Studiju B u kampanji za beogradske izbore. Nekoliko puta sam ga lično gledao kako gostuje tamo i priča koje kakve gluposti. Ali, on neka najbolje pita svog sadašnjeg šefa, neka pita Đilasa za Studio B, on mu je prava adresa. Pitaj Đilasa, on će ti sve reći, on sve zna o Studiju B.

Dok je Đilas bio gradonačelnik niko, apsolutno niko iz SNS, ni sekunda jednog, nije smeo da bude na Studiju B, bila je apsolutna zabrana, ni sekunda jednog niko iz SNS nije smeo da gostuje.

Da se vratimo mi na temu finansiranja Dveri, dakle ono što malopre nisam rekao, tu je Ministarstvo dijaspore. Ministarstvo za dijasporu je 2009. godine dalo 300 hiljada dinara lažnoj patriotskoj organizaciji Dveri. Godine 2008. Ministarstvo vera 400 hiljada dinara je uplatilo lažnoj patriotskoj organizaciji Dveri. Onda imamo 2008. godine opet Ministarstvo za dijasporu isto 300 hiljada dinara. Sve ukupno milion dinara su dobili od Ministarstva za dijasporu i Ministarstva vera u toku jedne godine za svoj rad.

Imamo i inostrane sponzore, pazite sad ovako, Drago Kovačević kaže – Dveri su u Moldaviji bile na političkom skupu zajedno sa Željkom Markić iz hrvatske organizacije „U ime obitelji“. Ta Željka Markić inače je poznata kao neko ko se zalaže da se Srbima u Hrvatskoj zabrani da mogu uopšte da glasaju o izboru Vlade i o donošenju budžeta. E, sa takvima Dveri rado sarađuju, zajedno putuju po belom svetu, zajedno učestvuju na kojekakvim seminarima i organizacijama. Vrlo lako nađu zajednički jezik, verovatno i tu ima nekog novca, verovatno i od njih dobijaju neke pare.

Kada je reč o nasilju i kada je reč o tome kako Boško Obradović ne napada žene. Evo, ja ću navesti četiri primera, Gordana Uzelac, Mara Dragović kao novinarka „Pinka“, Maja Pejčić u RIK-u, Maja Gojković kao predsednica Skupštine i to ovde u Narodnoj skupštini. Dakle, četiri slučajeva, četiri napada na žene. Gde god se Boško pojavi, tu imamo nasilje, a danas nas optužuje za nekakvo nasilje, a nikad se nije oglasio povodom ubistva Ranka Panića koga su ubili ovi njegovi sa kojima je on danas na vlasti. Oni su ga ubili. Isti oni koji danas prete vešanjem, silovanjem i ubistvom i premijeru i predsedniku.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Obradović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja ispravnosti stranih vakcina.

Poštovani građani Srbije, u ime svih onih zabrinutih roditelja koji opravdano, rekao bih, izražavaju svoju bojazan sa kakvim se to vakcinama vakcinišu njihova deca, mi smo predložili formiranje anketnog odbora radi utvrđivanja ispravnosti stranih vakcina.

Dakle, ništa unapred ne tvrdimo. Tražimo samo da se ispita ispravnost stranih vakcina. Zašto to tražimo? Zato što su roditelji zabrinuti. Nisu bili zabrinuti dok smo imali domaće vakcine, dok je radio naš Institut „Torlak“ niko nije sumnjao i svi su vakcinisali svoju decu i svi smo mi kao deca vakcinisani protiv zaraznih bolesti.

Od kuda sada najedanput tolike sumnje roditelja prema vakcinaciji svoje dece? Zato što nemamo više domaće vakcine, zato što se uvoze strane vakcine i što mi nismo sigurni u ispravnost tih stranih vakcina. Zato tražimo anketni odbor i evo šta bi bili zadaci tog anketnog odbora.

Zadatak anketnog odbora je da sagleda činjenice vezane za rad Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ i ispravnost stranih vakcina i utvrdi sledeće: odakle se strane vakcine nabavljaju? Čime se garantuje njihova ispravnost i u kojim količinama su nabavljene u periodu od 2012. godine do danas? Da li i na koji način Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ vrši kontrolu i utvrđuje ispravnost vakcina inostranog proizvođača, koji se koriste za obaveznu imunizaciju dece, po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti? Da li u okviru Instituta za virusologiju, vakcina i seruma „Torlak“, postoji referentna laboratorija koja ispituje uzorke uvoznih vakcina za imunizaciju dece? Iz kojih razloga Instituta za virusologiju, vakcina i seruma „Torlak“, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, ne proizvodi sve vakcine namenjene imunizaciji dece, već se većim delom sprovođenju imunizacije oslanja na uvezene vakcine inostranog proizvođača? Na kraju, kolika je realna opasnost od širenja zaraznih bolesti protiv kojih se deca vakcinišu, s obzirom da se iz godine u godinu povećava broj vakcina i vrsta zaraznih bolesti koje te vakcine treba da spreče?

Dakle, smatram da postoji opravdana bojaznost roditelja koji su zabrinuti, šta stoji i kakva je ispravnost stranih vakcina. Da bi se stvar u mnogome promenila, kada bi se „Torlak“ vratio proizvodnji domaćih vakcina ili kada bi makar imao referentnu laboratoriju za otkrivanje, da kažem, i proveravanje ispravnosti stranih vakcina.

Dakle, nismo protiv vakcinacije naše dece, to je jedna civilizacijska medicinska tekovina, ali imamo pravo da sumnjamo koja je ispravnost stranih vakcina i da li ti proizvođači daju jedne vakcine svojoj deci u inostranstvu, a druge vakcine našoj deci ovde u Srbiji. Opravdano sumnjamo i smatramo da je jedini lek za ovaj problem… (Isključen mikrofon.)

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo četiri poslanika.
Narodni poslanik Marko Atlagić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za izjave Sande Rašković Ivić o Srebrenici i „Oluji“.
Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena narodna poslanica dr Sanda Rašković Ivić je marta 2014. godine izjavila za jedan dnevni list da je, citiram: „Srebrenica bila genocidni zločin, a ne humanitarna akcija, poput „Oluje“.“ Završen citat.

Ovo je šokiralo ne samo većinu građana Republike Srbije, nego i široku naučnu javnost, pošto je dr Sanda Rašković Ivić doktor nauka i univerzitetski profesor. Očito da je ovom izjavom htela da oblati srpski narod, ali da je tu izjavu dala možda iz neznanja.

Uvažena narodna poslanica bi trebalo da zna, pošto se radi o univerzitetskom profesoru, da bi se zločin proglasio genocidom, mora ispunjavati tri osnovna uslova. Prvo, mora postojati jedna specijalna namena, „dolus specijalis“. Drugo, potrebno je dokazati pripremne mere, kulturni genocid, uništavanje crkva, džamija, sinagoga, jezika, pisma itd. i plan izvršenja same akcije.

Moram da kažem da Srebrenica nije imala te elemente, posebno Srebrenica nije imala postojanje jedne namere. Malo je vremena da o tome ovde sada raspravljamo, zato što nije to stvar čak ni suda, nego je stvar nauke.

Zločin je izjaviti da je „Oluja“ bila humanitarna akcija.

Uvaženi profesor filozofije, dr Žarko Puhovski, koji je inače Hrvat, rekao je za „Oluju“, citiram - „Oluja“ je bila etničko čišćenje ne samo na nivou katastra, nauke i umetnosti, nego na nivou toponomastike i onomastike.

Nije ni čudno što uvaženi narodni poslanik dr Rašković Ivić govori o „Oluji“ kao humanitarnoj organizaciji, ako se zna da je ona dodelila sebi honorar oko milion dinara dok je bila u Vatikanu ambasador. Ona je ostala ambasadorka i posle nego što je njezina stranka ostala na vlasti i to govori o njenom moralu uopšte, i kao narodnog poslanika, ali i kao žene i kao majke. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasao jedan poslanik.
Narodni poslanik Boško Obradović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica vezanih za prebijanje novinara na dan polaganja predsedničke zakletve.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, do sada je vladajuća većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije odbila 160 predloga za dopunske tačke dnevnog reda koji su došli iz redova opozicije. Za dve i po godine, nije prihvaćen ni jedan jedini predlog opozicije da se neka tema koju predloži opozicija nađe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja. To najbolje govori o odnosu ove vlasti prema parlamentarnoj debati.

Meni je ostalo da predložim još jednu tačku dnevnog reda. Naime, anketni odbor koji bi ispitao šta se zaista desilo na dan polaganja predsedničke zakletve, Aleksandra Vučića, ovde, ispred Doma Narodne skupštine, kako je došlo do prebijanja novinara, koji su zabeležile sve kamere i svi foto-aparati, i to se zaista desilo, za razliku od onoga što ovde pričaju Marijan Rističević, Marko Atlagić ili Aleksandar Marković, koji čak ne smeju ni da glasaju za sopstvene predloge da se nešto o Dverima što su oni rekli utvrdi.

A mi koji smo optuženi za razne njihove priče, mi glasamo za i kažemo – da, ajmo da se sve to ispita, a oni ne smeju to da ispitaju. To je interesantno i to govori o tome da je sve to što oni pričaju zapravo najobičnija laž, inače bi glasali da se to ispita. A mi se ne plašimo, koji smo optuženi, da budemo ispitani. Biće da nešto ipak nije u redu. To isto nije u redu, naravno, i kada su u pitanju ova prebijanja novinara na dan predsedničke zakletve Aleksandra Vučića i kako je započeo taj mandat predsednika, tako i dan-danas batinaške falange SNS prebijaju građane širom Srbije... (Isključen mikrofon)

Ne možete tako da govorite. Ne možete da vređate partiju jednu, vladajuću stranku i tim izrazima da govorite o SNS. Znate da obrazložite svoj predlog ili se samo takmičite o tome koliko ćete uvreda izgovoriti u tri minuta?
(Boško Obradović: Nemam prava da govorim?)
Nemate prava da vređate. To sigurno nemate pravo.

Zahvaljujem.
Dakle, da li je činjenica da je stranačko obezbeđenje SNS obezbeđivalo onaj događaj prilikom polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića? Da. Da li su ljudi koji su bili u tom stranačkom obezbeđenju prebijali novinare? Da. Da li su zabeležile kamere i fotoaparati kako iznose maltretirajući novinare i fotoreportere sa tog događaja? Da. Da li to znači da SNS prebija građane? Zašto ne otkrijete identitet ovih ljudi koji su prebili Borka Stefanovića u Kruševcu? (Isključen mikrofon)