Zahvaljujem.
Da li imate komentar? (Da.)

Hvala, predsedavajuća.
U mom završnom komentaru zaključujem da uvaženi ministar apsolutno nije odgovorio na moje pitanje. Čuli smo sada promociju ekonomske politike Vlade koja je tema rasprave na redovnoj sednici na kojoj pričamo o Zakonu o budžetu. Nisam pitao za poreske podsticaje. Ja sam pitao konkretno – ko je odgovoran za dodatnih milijardu i po slupanih para na jednoj deonici Koridora 10 na kojoj su probijeni rokovi, na kojoj su preprojektovani radovi, na kojoj se ti radovi izvode bez građevinskih dozvola? Odgovor, koji sam očekivao da ću dobiti, nažalost, biću prinuđen sam da dam u svom ovom nekom, da kažem, završnom komentaru, tako što ću vam dati informacije iz osnivačkog akta Koridora Srbije, društva sa ograničenom odgovornošću koje je osnovala država, i koji vrši nadzor nad tim projektom.
Pošto stalno imamo prebacivanje odgovornosti za loše vođenje infrastrukturnih projekata u krugu izvođač, nadzorni organ, projektant, investitor, ministarstvo, Vlada, država itd, evo, osnivačkog akta nadzornog organa u kom može da se nađe odgovor na pitanje koje sam postavio, a koje od ministra nisam dobio.
Dakle, kaže ovako, Skupština Javnog preduzeća Koridori Srbije, između ostalog, nadležna je da usvaja izveštaj o izgradnji putne deonice i donosi odluku o predaji putne deonice nadležnom organu. Skupština tog društva nadležna je isto tako i da nadzire rad direktora i usvaja izveštaje tog direktora. Ta skupština nadzire tog direktora nadzornog organa nad izvršenjem projekta.
Znate li ko imenuje članove te skupštine? Petoro njih. Nadležno ministarstvo. Očekivao sam da ću dobiti odgovor da je za slupanih milijardu i po para građana Srbije odgovoran onaj koji imenuje članove skupštine firme koja nadzire sprovođenje projekta. Nažalost, taj odgovor nisam dobio. Nadam se da su me građani razumeli i da su ovo doživeli kao odgovor koji sam im ja, umesto ministra, dao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja.

Zahvaljujem, predsedavajuća, poštovani gosti, poštovani ministri, ja sam imala prvo veliku želju da pohvalim pre svega dolazak evo u poslednje vreme, barem, prilično redovan dolazak Vlade na ovo postavljanje pitanja. Međutim, jako mi je žao što Vlada nije u kompletnom sastavu i posebno mi je žao što tu nije premijerka i što nema još nekoliko, ja bih rekla, ministara ključnih resora. Dakle, Vlada nije u kompletnom sastavu. Želela sam da se obratim, pre svega premijerki, kao i glavnom predstavniku Vlade, a i glavnom predstavniku, koliko ja znam, naše države, barem tako kažu i Ustav i zakoni.

Drago mi je što je ovo postavljanje pitanja postalo malo redovnije, jer smo mi zaista prosto zatrpani pitanjima građana, a veoma je malo prilika da se ona postave. Pa, kada već govorimo o Skupštini, o radu Skupštine, želela bih da pitam, želela sam da pitam premijerku, ali može da mi odgovori bilo ko od ministara na moja pitanja, ko se bude smatrao prozvanim i ko ima pitanje - da li je pre svega uredu da na ovakav način radi Skupština Srbije?

Govorili smo malo pre, recimo o budžetu i Vlada tvrdi da je taj budžet izvanredan. Ako je to tako da je fokus čak na budžetu, pa kako je onda moguće da mi ovih dana sedimo na sednici koja ima 62 tačke dnevnog reda, a da je samo jedna od tih tačka budžet, i to naglašavam ne prva tačka dnevnoga reda, i to znači da očigledno ove godine, kao ni prethodne, nažalost, prave rasprave diskusija o budžetu zapravo neće ni biti. Ako je taj budžet toliko dobra, zbog čega bi bilo tako?

Kada smo već spomenuli Kosovo, nisam imala nameru da o tome pričam, ali kada govorimo i o radu naše Skupštine, pa taj parlament u Prištini koji smo malo pre spominjali, on raspravlja o pregovorima Beograda i Prištine, dok naš parlament o tome ne raspravlja. Da li mislite da je to u redu? Da li to znači da Vlada nema poverenja u ovaj parlament u kojem ima ogromnu većinu? To mi uopšte nije jasno.

Međutim, druga pitanja koja sam želela da postavim tiču se pre svega situacije u Srbiji i o tome šta nameravate da preduzmete u vezi sa uništavanjem pre svega prirodnih resursa Srbije. Govorim naravno o rekama Srbije. Mislim da svi znaju u kakva je situacija u vezi sa rekama Srbije, a građani su u takvoj situaciji da čak i kada dobiju recimo presudu koja je u njihovu korist ne mogu tu presudu da sprovedu. To je naravno u vezi sa stanjem o našem pravosuđu. Naravno da i ne sprovođenje presude krivično delo, ali pravosuđe ja bih rekla najbolnija tačka Srbije i jedna od onih koji su uvek sporne, čak kada je reč i o tim pristupnim pregovorima, međutim, meni se čini da se u vezi sa tim ne preduzima ništa.

Ništa nije bolje stanje ni u zdravstvu, jer smo došli u situaciju da građane bukvalno nema ko da leči, da mnogih struka i specijalizacija lekara nemamo dovoljno. Nažalost, imala sam prilike da se uverim u poslednje vreme da je tako, a mogla bih o tome veoma opširno da pričam i da je to jedan od razloga zbog čega građani toliko odlaze iz ove zemlje.

Posebno moram da pomenem strahovito stanje u vezi sa uništavanjem kulturne baštine Srbije koja nepovratno propada dok se novac izdvaja za neke namene koje su, ja bih rekla, potpuno neobjašnjive kao što je recimo ovogodišnja rasveta…

Nastavićete, samo da odgovori neko od ministara.
Reč ima doktor Zlatibor Lončar.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, nisam razumeo vaše pitanje. Nikad gora situacija u zdravstvu. Voleo bih da me podsetite kada je to bilo bolje. Da li je to bilo neko vreme ranije, nešto bilo bolje, da kažete šta je to bilo bolje, da kažete da se više ulagalo u zdravstvo.
Što se tiče kadra, mogu da vam kažem od 2014. godine do danas da smo dali šest hiljada specijalizacija, zahvaljujući ljudima koji bili pre nas, moram da podsetim da je bila zabrana i zapošljavanja i zabrana davanja specijalizacija i da je postojalo da dve godine morate da radite kao lekar opšte prakse pa da tek tad konkurišete za specijalizacije.
Apsolutno vas razumem da vi treba da skupite neki politički poen i da treba da kažete da ne valja zdravstvo, da ćete vi sve to bolje da popravite, ali to je moglo mnogo ranije da se uradi.
Građani apsolutno vide sve ono što se radi. Da bi građani znali, ulaže se između pet i deset puta više u zdravstvo nego što se ulagalo, zavisi od oblasti do oblasti. Zapošljavaju se i lekari i sestre. Po prvi put i najbolji lekari i dobijaju posao, i dobijaju specijalizaciju i plaća im država doktorske studije.
Prema tome, krajnje je, sem toga što želite da skupite političke poene i što ne kažete nijednu jedinu činjenicu – nema tog i tog lekara, nema toga i toga, problem je taj i taj, to služi vama na čast i vi možete naravno u svoje ime da pričate šta god hoćete. To je demokratija, a na građanima je da procene.
Moram da vam kažem, ne znam zašto nije u prethodnom periodu sagrađen Klinički centar Niš, zašto nije krenulo sa radovima u Kliničkom centru Beograd, zašto nije završena dokumentacija za Kragujevac i Novi Sad, zašto nije obnovljena zapaljena bolnica „Dragiša Mišović“, a danas jeste, eno sija i radi u punom kapacitetu, zašto niste napravili Opštu hirurgiju u Vranju koju ćemo mi otvoriti 12. decembra, a 2012. godine i 2014. godine zatekli smo tu zgradu u korovu, a videćete za par dana kako to danas izgleda u Vranju sa prilaznim saobraćajnicama i sa opremom i sa svim onim što je neophodno. Videćete 15. decembra kako izgleda stara zgrada Kliničkog centra Niš koja je renovirana u rekordnom roku u ambulantni deo, u polikliniku. Konačno napravljena pasarela između ginekologije i neonatologije. Postala je jedna celina, što je standard u svetu. Pričam za Klinički centar Niš. Sređen parking. Napravljen heliodrom i sve ono što nije urađeno u prethodnom periodu. I zapošljeni lekari, i date specijalizacije i usavršene nove metode i dolaze ljudi iz inostranstva kod nas, operišu i naše i novo interesovanje i iz regionalnih zemalja dolaze ovde da se operišu ljudi. To su činjenice koje postoje.
Otvorićemo vrlo brzo porodilište u Lazarevcu, komplet nova zgrada. Pustićemo gore na Čigoti jednu gama kameru koju do sada nije imao, a potrebna je za takvo lečilište. Obnovljeni toaleti koje smo zatekli da nisu imali ni vrata, a ne da nisu funkcionisali. Prozori koji nisu mogli da se zatvore.
To je ono što je nas sačekalo i što smo morali da ispravljamo. Da li imate neku amneziju, da li se ne sećate, da li ste zaboravili ili vam neodgovara, ne znam šta je u pitanju, ali ovo su činjenice.
Ako imate bilo šta da kažete, molim vas, recite u činjenicama jer nije korektno, ali služi vama na čast da pričate neke stvari koje apsolutno ne stoje.

Imate pitanje dodatno?

Imam dosta dodatnih pitanja, ali krenuću najpre od ovoga. Nije prvi put da mi se gospoda ministri, pa i kolege poslanici obraćaju kao nekome ko je bio u nekakvoj vlasti ili je nekada vršio vlast itd. Ja amneziju nemam, ali mogli biste vi da se raspitate da li ja imam bilo kakve veze sa bilo čim.

No i da nemam, znate, postoji jedna pojava u psihologiji koja se naziva projekcija, a to je da ono što želite vi da uradite prepisujute uvek drugom, pa to je recimo sticanje političkih poena. Meni nikakvi politički poeni nisu potrebni, jer ja pre svega nisam političar, niti sam član bilo kakve političke stranke. Ovde sam došla kao građanin koji zastupa interese građana. Raspitajte se malo. Volela bih da mi kažete u kojoj sam ja to političkoj stranci.

Dakle, što se tiče ulaganja u zdravstvo, znate, moje vreme je ovde ograničeno, a ministri imaju neograničeno vreme, pa bih ja volela da ima priliku da kažem još ponešto.

Te specijalizacije ništa ne vrede kada ti lekari odlaze u inostranstvo, ti lekari o kojima pričate ministre, to su naši srpski lekari koji odlaze u inostranstvo, a onda dolaze ovde da bi vršili jednom mesečno možda operacije. Raspitajte se koliko imamo u Srbiji, evo, ja ću vam dati konkretan, tražili ste konkretan primer.

Recimo, retinohirurga koji mogu da izvedu teške, najteže operacije. Ja znam primer dece, od recimo deteta pet godina koje je ostalo bez oka zbog toga što nije na vreme izvršena operacija, a operacija u inostranstvu je koštala 150.000 evra, koje roditelji nisu imali.

Dakle, da pređem dalje na pitanja koja su ostala bez odgovora. Sva pitanja u vezi sa pravosuđem, niko mi ništa nije odgovorio, ja sam rekla da je pravosuđe u katastrofalnom stanju, niko se na to nije ni osvrnuo, ali izgleda da se to ovde i ne smatra uopšte bitnim.

Takođe, mi niko nije odgovorio na to zbog čega parlament recimo u Prištini može da raspravlja o pitanju našeg sporazuma, a mi ne možemo da raspravljamo o tome. Ali, da se vratim, recimo na ova ulaganja u vezi sa kulturom i kulturnom baštinom, na koje mi takođe niko nije odgovorio.

Niko ne dolazi od turista u Rim ili u Pariz da bi video novogodišnju rasvetu. Turisti tamo dolaze da bi videli kulturne znamenitosti, koje su u Srbiji u katastrofalnom stanju, čak je i gospodin Vesić rekao nedavno da bi moralo da se uvede krivično delo uništenja kulturne baštine, ja ne znam da li vi to znate, ali ja sam to čula, pa me interesuje da li bi ministri, da li bi Vlada podržala takav jedan predlog koji je došao od gospodina Vesića? Dakle, nisam ja to rekla.

Takođe, kad sam rekla o trošenju novca na novogodišnju rasvetu da bi se od toga moglo izgraditi, neću sad da kalkulišem sa brojem, recimo vrtića, koje bi se mogla izgraditi od tog novca koji se daje na rasvetu, na subvencije… itd.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Pre svega, vi ste svedoci, mislim da ste vi to rekli baš u vašoj prvoj rečenici – poštovani gosti, koji ste došli u Narodnu skupštinu, dakle, ne mogu ministri određivati o čemu će Narodna skupština da raspravlja, pošto nas to uvek redovno poslanici podsećaju da smo mi ovde gosti, da je Narodna skupština nas izabrala, kao što i jeste, da mi odgovaramo Narodnoj skupštini kao što odgovaramo. Ne možemo mi ustrojimo dnevni red Narodne skupštine, niti da određujemo o čemu će Narodna skupština da raspravlja ili neće da raspravlja. Naše je da nas Narodna skupština pozove, kad nas Narodna skupština pozove, mi dođemo i raspravljamo o temi, da zakaže Narodna skupština, i to je to.
Što se tiče tog pitanja ne mogu ministri odgovarati za to šta radi Narodna skupština, kakav je njen plan, program, šta raspravlja, koje su njene teme, koliko dugo traje, o tome odlučuju narodni poslanici.
Što se tiče pravosuđa. Pravosuđe je važna tema u našem društvu već mnogo godina. Da vam ja sada pričam kako je pravosuđe divno i kako sve super funkcioniše bilo bi besmisleno, pošto to ne mislite ni vi, ni ja. Ne misli niko. Ali, na tome rade ljudi, nije ovde ministarka Kuburović i zato sam ja odlučio da vam to kažem. Rade naporno ljudi u Ministarstvu pravde, rade ljudi u Vladi, rade na različitim nivoima i mi hoćemo i da menjamo stvari vezane za pravosuđe da bi ojačali nezavisnost sudija i to i jeste promenjeno značajno u poslednjih nekoliko godina gde imate i pri izboru sudija da Visoki savet sudstva danas ima mnogo veća ovlašćenja i da faktički bez Visokog saveta sudstva, u kom većinu čine sudije, apsolutnu većinu, nema odluke o izboru ni sudija koji prvi put stupaju na dužnost, niti ima promene u bilo kojem od sudova, niti ima raspisivanja konkursa za izbor sudija, niti za predsednike suda, niti bilo šta slično. Dakle, mi idemo ka tome da ojačamo nezavisnost našeg sudstva.
Smanjili smo broj starih sudskih predmeta za oko 40%. Za 40% za nekih dve godine smanjen dobrim radom, povećavanjem broja sudnica, renoviranjem starih sudnica, povećavanjem broja sudija sudeći po predmetu i jednim ozbiljnijim pristupom, metodološkim da se pogleda koliko jedan sudija uradi predmeta. Dakle, da se napravi jedna vrsta norme, naravno u onom što je uporedivo i da se pokuša da probamo da te sudske, pogotovo u parnicama, da ti sudski procesi idu mnogo bolje. Imamo zahvaljujući novim institutima koje je tužilaštvo uvelo, pogotovo sporazum o priznanju krivice, imamo dosta brže procese i u krivici u jednom broju slučajeva gde se izriču i zatvorske kazne. Dakle, to nije institut koji omogućava samo nanogicu ili neke blaže oblike kazni, već i vreme provedeno u zatvoru. Imamo mehanizam koji sada pravosuđe može da pribegne da sud to potvrđuje i da vi imate mnogo brže donošenje presuda, nego ranije.
Da li je sve ovo što sam vam rekao dovoljno? Još uvek nije, ali se zaista vidi ogroman rad, jer je to jedna tanka linija kada govorimo o pravosuđu, gde morate da vodite računa kako da država interveniše, a da ne naruši nezavisnost pravosuđa, jer pravosuđe je nezavisna grana vlasti. Dakle, sudovi su potpuno nezavisni i donose odluku onako kako sudije žele, u skladu sa zakonom i slobodnim sudijskim uverenjem.
Međutim, ono što jeste važno jeste da mi učinimo da naravno i sudije shvate značaj odgovornosti pred građanima, da sudske presude moraju da se donose u razumnom roku, da moraju da se poštuju, ne smeju da ostanu mrtvo slovo na papiru, ali isto tako moraju da se poštuju i tada kada građani dobiju presudu koja se njima ne sviđa.
Jer, u Srbiji postoji ta jedna praksa, da kada dobijete sudsku presudu za koju smatrate da nije dobra, onda više ne moramo da je poštujemo, jer je to doneo sudija koji mi se ne sviđa ili nije odluka onakva kakvu sam očekivao, šta me onda briga, tim gore po sudsku presudu. E, kada donesu onakvu kakvu sam očekivao, to je super, to je pravda itd. dakle, sudska presuda je takva kakva je, sviđalo vam se ili ne morate da je poštujete.
Bilo je ovde govora slušao sam, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da sudstvo može da se kritikuje generalno, dakle, da može da se izražava nezadovoljstvo nivoom, snagom, nezavisnost, sve to može da se kritikuje, ali ne pojedinačne sudske presude i ne pojedinačne sudije, jer ona ispada da ćemo linčovati svakog ko bude doneo onakvu odluku koja nam se ne sviđa.
Dakle, hoću da vam kažem da je situacija u tom smislu složena, da intervenišete, a da ne narušite nezavisnost. Sa druge strane, da uvedete dovoljno normi koje će regulisati rad sudova i omogućiti da građani dobije ono što je najznačajnije, pravdu. Da ne bude da su pravo i pravda dva posvađana termina i da ne postoje u istoj ravni.
Dakle, mnogo je rađeno na tome i ovaj parlament je usvojio dosta zakona koji su tome pomogli i veliki broj sudija koji su bili na Pravosudnoj akademiji, stupili prvi put na sudske dužnosti, prošli kroz izbor ovog parlamenta, pre toga naravno VSS, mislim da imamo jedan dobar broj mladih ljudi koji su se sada uhvatili u koštac i naravno iskusnih sudija, koji su se uhvatili u koštac sa rešavanjem krupnih pitanja u našem društvu. Imamo veliki broj presuda prvi put značajnije nego bilo ko u regionu, ubedljivo značajnije i u smislu pranja novca i zaplene imovine. U pranju novca i tamo gde smo uspevali da dokažemo predikatna krivična dela i tamo gde smo uspevali da pronađemo i pravna lica iz inostranstva u pranju novca, dakle, na vrlo ozbiljan i odgovoran način Srbija se bori da pokaže da vladavina prava nije prazna reč. Da li je to sve savršeno, nije.
Često pitam one koji nam često drže lekcije – izvinite, koliko ste vi direktora, ministara, sudija, funkcionera, poslanika uhapsili u vašim zemljama? Onda se iznenade kada ih to pitate zato što je odgovor nula. Onda kažete – čekajte, kroz vašu zemlju prođu milijarde, ogroman novac i hoćete da mi kažete da ne postoji nijedan korumpiran čovek u vašoj zemlji na visokoj funkciji? Oni obore pogled jer znaju da postoji. Pa gde su rezultati u hapšenju, jel to znači da ste se izborili sa korupcijom ili znači da se nedovoljno borite protiv korupcije? Nema odgovora na to pitanje.
Nema odgovora zato što nema tamo, njihovi su nedodirljivi, a ovde imaju da traže, ovde ne bi bilo dovoljno da pohapsimo svih 250 narodnih poslanika i to bi bilo malo. To morate ljudima da izmislite da su za nešto krivi, da biste mogli da im kažete da se borite protiv korupcije. Hoću da vam kažem, nisu uvek ni aršini onih koji nam sude baš tako ispravni, veličanstveni, kako oni žele da ih predstave. U svakom slučaju, posla ima i na tome će i intenzivno da se radi.
Hoću da vam kažem još jednu stvar za novogodišnju rasvetu. Hoću da vam kažem zaista iskreno, ne zato što imam potrebu da nešto branim ili ne branim, već zaista što mislim tako. Mislim da niste u pravu samo iz jednog razloga. Pogledajte velike svetske metropole kako izgledaju pred Novu godinu, pred Božić i to nije slučajno. Ne rade oni to da bi trošili novac, rade da bi zaradili novac. Evo, ovde je gospodin Siniša Mali, bio je i gradonačelnik Beograda, može da vam kaže prihode grada Beograda u novogodišnjim praznicima, povećanja broja turista, povećanje potrošnje novca u ugostiteljskim i hotelskim objektima i, između ostalog zahvaljujući tome što oni kažu da grad u koji dolaze lepše izgleda nego ranije i spremniji su da dođu da potroše svoj novac. To je činjenica.
Kada poredite prihod i potrošnju, vidite da je prihodna strana mnogo veća, da mi zarađujemo mnogo novca na tome. Na kraju krajeva, mnoga istraživanja su pokazala da novogodišnja i praznična atmosfera utiču na potrošnju, veću potrošnju novca. Dakle, to jeste, pogotovo kod stranih turista koji dolaze u Beograd zbog provoda, dolaze da im bude lepo. Tim novcem se i grade škole, bolnice, putevi, porodilišta i vrtići. Mi smo izgradili vrlo ozbiljan broj svih tih infrastrukturnih objekata.
O tome može i Siniša da vam kaže nešto možda i detaljnije, ali hoću da vam kažem, stvarno vam ovo kažem, imate priliku, dođite u grad, pitajte ljude iz grada, možete da dobijete kvalitetne informacije i videćete da ta priča – e, troši se na novogodišnju rasvetu, to je bacanje para, stvarno ne stoji. Nemojte da mislite da bilo ko od ovih ljudi voli da ih neko kritikuje, pa su ludi da budu izloženi satanizaciji i kritici, a da ne postoji bilo šta racionalno što mogu time da pravdaju. Pa, ko bi im to dozvolio. Hvala lepo.