Reč ima ministarka Joksimović.

Zahvaljujem.
S obzirom da je tema reforma pravosuđa jedna od najvažnijih tema u okviru Poglavlja 23. i 24. vladavine prava, mislim da zaista mora još jednom da se ponovi i naglasi koliko je izmena onih odredbi, ustavnih odredbi koje se tiču izbora nosilaca pravosudnih funkcija bila važna, odnosno amandmana ustavnih koji bi trebalo da regulišu ovaj proces.
Mislim da je jako važno ponoviti da je Srbija i verujte, kada uporedite praksu svih zemalja kandidata u pristupnom procesu, niko nije imao ovako transparentan i inkluzivan proces javne debate uključujući sve zainteresovane javnosti, profesionalnu, akademsku, naravno predstavnike države, ali i profesionalnih organizacija, u tri kruga javne rasprave, debate uz aktivno učešće Venecijanske komisije koja je jedino referentno telo ili najreferentnije i u Evropi, a i šire, da proceni da li su ustavni amandmani.
Dakle, u skladu, ne sa KIK i Noterom, dakle sa zajedničkim komunitarnim pravom ili zajedničkim postignućima EU, jer toga nema, to ne postoji. Ne postoji jedan model u Evropi sa kojim morate da se usaglasite, sve države su regulisale to na potpuno različite načine, ali postoje dobre evropske pravne prakse. Venecijanska komisija je nakon čitavog tog, da kažem, faze i čitavog seta okruglih stolova i različitih konsultacija donela, dakle, sekretarijat je memorandum doneo u kojem je naglašeno da je Srbija ispoštovala sve najbolje pravne prakse, da je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije način izmene nosilaca pravosudnih funkcija.
Zbog čega ovo kažem? Vi se sećate verovatno, iako kažete da niste aktivno u politici, ali pretpostavljam da se sećate Ustava iz 2006. godine koji ni jednog trenutka nije prošao, dakle ni prineti bilo kakvoj javnoj debati koji je tada podržan od većine tadašnjih učesnica parlamentarnog života Srbije, koji je nakon toga, svi izveštaji koji su stizali od Evropske komisije, posebno izveštaji, a tek onda 2009. godine i nesrećni pokušaj reforme pravosuđa, svi izveštaji 2009, 2010, 2011. godine Evropske komisije su konstatovali ogroman broj nerešenih, zaostalih slučajeva. Konstatovali su direktan pritisak na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jer su postojale odredbe, podsetiću vas da postoji probni rad za nosioce pravosudnih funkcija od tri godine, što je ovim ustavnim amandmanima, ne anulirano, nego je izbačeno, čime se smanjila bilo kakva mogućnost uticaja i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.
Takođe je bila odredba vezana za ulogu Skupštine u izboru nosioca pravosudnih funkcija, koja je znatno kritikovana godinama unazad. Mislim da su ovo ključne stvari koje, naravno reći ćete implementacija, i naravno implementacija, odnosno delotvorno sprovođenje je najvažnije. Dakle, sa tim se slažemo, ali mislim da ne bi bilo fer da ne pomenete sve ove aktivnosti koje su zaista najbolja praksa i koje su ocenjene na najpozitivniji mogući način.
Sledeća stvar, donet je zakon na koji se dugo čekalo, o besplatnoj pravnoj pomoći koji je bio vrlo problematičan, sa stanovišta interesa različitih profesionalnih organizacija, a koji zapravo ima za cilj da se po prvi put u Srbiji uspostavi besplatna pomoć i sistem koji je važan za najugroženije grupe u našem društvu, znači za one najranjivije i najugroženije. Mislim da je to jako važno i sa socijalnog stanovišta, da ljudi mogu da finansiraju pružanje pravne pomoći.
Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije dostavljen je Evropskoj komisiji, ako se ne varam u julu ove godine, data je preporuka da ide na Stalno telo Saveta Evrope GREKO koji treba da da svoje komentare na to. Mi očekujemo da se to uskoro, i mislim da je to početkom oktobra, sad zaista nisam sigurna, ne bavim se direktno time, ali u svakom slučaju Vladi su prosleđeni komentari i mislim da ćemo sa tim zakonom vrlo brzo ući u proceduru. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, izvanredno značajan zakon. To su sve zakoni koji su jako dugo kasnili i koji su sada usvojeni, te zaista smatram da reći da se ne radi ništa po pitanju reforme pravosuđa, efikasnosti, odgovornosti, transparentnosti, nije tačno.
Samo ću vam još odgovoriti, ako mi dozvolite, na vaše pitanje vezano za debatu u prištinskom tzv. parlamentu ili kosovskom parlamentu. Znate, parlament u Prištini ne raspravlja o dijalogu. Predstavnici tzv. vlade Kosova se obraćaju parlamentu u Prištini samo onda kada traže podršku za deligitimizaciju i rušenje dijaloga, briselskog dijaloga. Dakle, nema tamo debate o potencijalnim rešenjima, zato što rešenja još uvek nisu ni na vidiku. Samo povlače, na žalost, parlament da legitimišu uništavanje i podrivanje sporazuma i briselskog dijaloga, što ova Vlada, kao odgovorna Vlada jedne relativno male države ali koja hoda na visokim potpeticama, ali stabilnim potpeticama principa, nikada nije radila. Mislim da vi to kao poslanik treba da pozdravite. Hvala.

Reč ima ministar Lončar.

Izuzetno sam zahvalan, jer sam neke stvari naučio od vas, a to je da ste ovde a nemate nikakve veze sa politikom, i ova projekcija, autoprojekcija i to, setio sam se, to je još sa fakulteta, tako da hvala vam što sam naučio neke nove stvari ovde i izuzetno mi je drago.
Ali, pošto sada nemate veze sa politikom, ja ću samo na par činjenica da vam kažem. Pošto ste rekli da ljudi ovde dobiju specijalizaciju pa odu u inostranstvo. Prvo, trebalo bi da znate specijalizacije se nisu davale, pa smo dali specijalizacije, a kada dobijete specijalizaciju ovde, u obavezi ste da ostanete onoliko koliko traje specijalizacija, dva puta toliko u Srbiji. Znači, ako specijalizacija traje pet ili šest godina, ostajete u Srbiji 10 ili 12 godina. To je jedna stvar.
Druga stvar, rekli ste – odlaze u inostranstvo, pa dolaze kod nas. Da, tačno je, naši vrhunski stručnjaci operišu i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj, i u Bosni, i u Makedoniji. To rade ili vikendom ili u svoje slobodno vreme, za vreme godišnjeg odmora. Govorim vam činjenice koje možete da proverite sada odmah. To su činjenice. Da su ozbiljan faktor naši stručnjaci, posebno kardiohirurgija, neurohirurgija, neurologija, kardiologija i još neke oblasti. Naveo sam vam i zemlje u kojima rade, u koje odlaze i operišu i rade i leče. To su činjenice.
Pomenuli ste očne klinike, operacije u oftalmologiji. Moram da vam kažem da se transplantacija rožnjače rutinski radi u našem sistemu, radi se u Kliničkom centru Srbije na Oftalmološkoj klinici, rutinski, transplantacija rožnjače. Nisam siguran ako ste pomenuli operaciju retine, ako sam dobro čuo. Operacija retine u ovom momentu se rutinski radi u sva četiri klinička centra, u sva četiri klinička centra, KBC „Zvezdara“ i mislim na VMA. Znači, danas, na današnji dan se rutinski radi. To su činjenice, bez ikakve politike, bez ičega, samo na ono što ste vi rekli, da bi građani znali.
Ja vas razumem, ne morate to da znate, niste iz te oblasti, neko vam da neku informaciju, ali samo je proverite. Ovo su činjenice iza kojih stojim.

Hvala. Izvolite.

Zahvalila bih se pre svega ministrima na sada, ja bih rekla, ozbiljnijim i dosta korektnim odgovorima. Ja sam uvek za jedan konstruktivan dijalog. Neću sada da ulazim previše u detalje, jer nemam vremena, nažalost, da pričam opširnije niti o zdravstvu, niti o pravosuđu, ali samo želim da kažem jednu rečenicu – to što nešto nije urađeno nekada ranije, kada god, nije nikakvo opravdanje da ne bude urađeno sada. To je nešto što slušamo stalno. Ja ne bih želela da slušam to više, a verujem ni građani.
Želela bih da kažem samo par reči o toj novogodišnjoj rasveti koju smo pomenuli. Ne kažem ja da je novogodišnja rasveta sama po sebi loša. Novogodišnja rasveta treba da bude ukras na nečemu što je već lepo i sređeno. Ono što nije lepo i sređeno u Srbiji, to su znamenitosti, to su kulturna dobra koja propadaju. Nisam, nažalost, čula odgovor da li bi neko prihvatio komentar i predlog gospodina Vesića koji sam pomenula, niko mi na to nije odgovorio.
Što se toga tiče, i ove izgradnje vrtića koje sam pomenula, ja se nadam da nama ne odgovara situacija u kojoj se subvencionišu deca da umesto u državne idu u privatne vrtiće, pa tako i sami vrtići mogu i fiktivno da upisuju decu, i to sam čula, pa da dobiju razliku po fiktivno upisanom detetu, subvenciju od 30, 40 i više hiljada.
A što se tiče subvencija crkvi, da me shvatite pogrešno, ja sam krštena 1965. godine kada se malo ko krštavao, ali zaista se bojim da u ovakvoj situaciji subvencija crkvi od milion dinara može da se shvati možda da samo više Bog i molitve mogu da nam pomognu. Ja se nadam da ipak nije tako. Hvala vam.

Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.

Poštovani ministri, postavljam pitanje u vezi sa dešavanjima na Kosovu. Kao što smo mogli da vidimo, danas smo čuli dve izjave – jednu vašeg koalicionog partnera Ramuša Haradinaja koji je rekao da ste spremni da priznate Kosovo ukoliko se potpiše sporazum o razgraničenju i Aleksandra Vučića koji je takođe danas izjavio da Srbija nema kontrolu ni nad jednim pedljem Kosova. Dakle, to je proizvod neodgovorne politike i sa jedne i sa druge strane, i Beograda i Prištine, s tim što je Srbija preživela jako velika poniženja od momenta kada ste vi došli na vlast i počeli da brinete o nacionalnim interesima Srbije.

Dakle, sve vreme nas šamaraju ovi iz Prištine, a vi se čas zalažete za razgraničenje i Evropsku uniju, čas se zalažete za jedinstvenu teritoriju. Pitam sada – zašto ne pozovete vaše savetnike Tonija Blera i ostale da vam pomognu u ovoj situaciji kada su ugroženi ljudi na Kosovu? A ugroženi su zbog pogrešne politike ljudi i životi ljudi na Kosovu. Šta je sa Hanom, šta je sa Mekalisterom, šta je sa Merkelovom, šta je sa Trampom, šta je sa Putinom? Kažete da Srbija nikada nije imala veći ugled u svetu. Zašto nam sada ne pomognu, da pomognu građanima Republike Srbije koji žive na Kosovu i koji su dole ugroženi?

Dakle, ta neozbiljna politika šarenih vozova koje je slala Srbija, glisera koje vozi Tači po Gazivodama, prebijanja Đurića i taksi je jedna neodgovorna politika u kojoj učestvujete i vi. Ja ću vas podsetiti šta je prethodilo svemu tome da danas imamo jednu potpunu konfuziju i potpuno kontradiktornu politiku koju vodi Srbija po pitanju Kosova. Dana 16. maja 2011. godine Vučić je rekao da je izjava Ivice Dačića o podeli Kosova kršenje Ustava i da se on zalaže za poštovanje Ustava i teritorijalnog integriteta. Dana 6. decembra 2012. godine vi ste, gospodine Dačiću, potpisali Zaključak o uspostavljanju administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, ali da na njima neće biti naplate carina za sever. Godine 2013. potpisali ste Briselski sporazum i na tacni predali sever Kosova, ukinuli ste srpske institucije, dali ste pozivni broj Kosovu, dopustili članstvo Kosovu u FIFA i u Međunarodnom olimpijskom komitetu, postavili čvrste granice, naterali Srbe da izađu na izbore, naterali ih da naprave Vladu sa vašim današnjim koalicionim partnerom Ramušom Haradinajem, za koga kažete da je ubica i ratni zločinac. Godine 2015. govorili ste da je Srbija pobedila sa pet prema nula i da će dobiti zajednicu srpskih opština, da ne date Gazivode. Godine 2017. Vučić je rekao da niko ne sme da primenjuje silu na severu, posle čega je prebijen Marko Đurić.

Hvala, vreme.
Reč ima potpredsednik Stefanović.

Moram da vam kažem da često u Narodnoj skupštini imamo iste ljude koji kažu identične stvari, bez obzira šta vi odgovorili, bez obzira kako stajala činjenica i istina, tim gore po činjenicu i istinu, ako se to ne slaže sa onim što oni izgovaraju. Ali, i to je pravo, to je demokratija, svako ima pravo da kaže šta god hoće i da misli šta god hoće, hvala bogu, živimo u takvoj zemlji.
Ono što jeste istina i ono što su činjenice ne može se na bilo koji način maskirati. A šta jeste istina? Istina je da je ponašanje tadašnje vlasti, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, svih tih ljudi koji su vedrili i oblačili našim životima, oni su bili suštinski upravljači ovom zemljom i oni su direktno uticali na sve procese vezane za Kosovo i Metohiju. Kada je Kosovo potpuno nelegalno, protivno međunarodnom pravu, proglasilo tzv. nezavisnost, šta je uradila naša zemlja, odnosno Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, Dragan Đilas i ti ljudi koji su upravljali našim životima? Šta su uradili? Oni su radili sledeće. Prvo su postavili, i to zahvaljujući ogromnim naporima gospodina Jeremića, veličanstveno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, koje je rezultiralo time da jedan deo zemalja, nakon tog potpuno naopakog, štetnog postavljanja pitanja, posle toga prihvati tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Potpuno štetno po interese Republike Srbije, bez promišljanja, ne želim da budem zlonameran da kažem da je možda nekog promišljanja i bilo. To ćemo videti sad, neki najnoviji procesi govore u prilog tome, pa ćemo da vidimo kako će se i to završiti. Ali, to su sve fini ljudi. To su sve fini ljudi, malo su umešani u neke korupcionaške afere, ali to nema veze, to su fini ljudi. Pitanje pred Međunarodnim sudom pravde.
Sledeće, Srbija je imala poziciju da se o Kosovu i Metohiji odlučuje u Ujedinjenim nacijama i zahvaljujući Rezoluciji 1244 misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, UNMIK misija, imala je apsolutnu odgovornost za upravljanje svim procesima, jer po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije, pod privremenom međunarodnom upravom Ujedinjenih nacija. Te procese, zahvaljujući vizionarskoj ideji gospodina Đilasa, Tadića, Jeremića i Borka Stefanovića, zahvaljujući njihovoj veličanstvenoj politici koju su vodili, prebacuju se iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju, čija je većina zemalja, one najveće i najmoćnije, tada već priznala tzv. nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada vi mene da ubedite da su ti ljudi imali dobru nameru i prebacivanje iz onog tela u kome ste imali šansu da se borite prebacuju u telo u kome nemate šansu da se borite, ja to ne mogu da podržim. Ne mogu da shvatim da je to neko mogao da uradi i da sada priča bilo šta o tome kako je on na bilo koji način zaslužan ili oni su sve dobro itd. Onda ovo što najčešće spočitavaju, potpuno pogrešno i lažno, našoj vlasti se dešava 2011. godine.
Dakle, 2011. godine uvode granicu, ne administrativnu liniju, uvode granicu i tzv. carinski pečat. Godine 2011. se pojavljuje pečat kosovske carine, godine 2011. Uvode granicu i granične prelaze na Jarinju i Brnjaku. LJudi se podižu da ih pale. I, onda ćete čuti od njih – ne, ne, vi to 2013. ili 2012. uvodite, itd. Šta su palili ljudi 2011. godine? Šta su ljudi palili kad smo mi to uveli 2013. godine? Šta su palili ljudi 2011. godine?
Ali, ne samo što su ljudi palili to, nego što su onda podigli policiju da ih hapsi. Kao što su tukli oni malinare. Isto tako se dešavalo, tukli malinare, hapsili, sudovi im sudili, tužilaštva gonila. Tad nije bilo demokratije. Tad niste smeli, ne daj Bože, nešto da pomenete. I, kako je rekla Verica Barać u svom izveštaju da su mediji stavljeni pod apsolutnu kontrolu i da u Srbiji više ne može da se kaže da postoji jedan slobodni medij. Rekla pokojna Verica Barać u svom izveštaju iz 2011. godine. Dakle, ta 2011. godina bila je veoma važna da pokaže delovanje onih koji bi danas da se vrate na vlast, Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović. I njihovo delovanje vezano za KiM hronološki, činjenično od stavke do stavke.
Da vam kažem, što se tiče Tonija Blera, Havijera Solane, pa te ljude je vaša vlast oslobodila, amnestirala i rekla da su to ljudi potpuno nevini, da nemaju nikakve krivice. Neki prethodni sudovi ih osuđivali za bombardovanje naše zemlje. Došla neka nova vlast, sud ih oslobodio i rekao da su oni potpuno regularni, čisti i da mogu da budu kao ptica na grani i od tog trenutka mi imamo potpuno poverenje u vas, ono što ste vi mudrom politikom vodili, što su radili Boris Tadić, što je radio Dragan Đilas, Borko Stefanović i Vuk Jeremić.
Dakle, svojom mudrom politikom pomerili su odlučivanje iz UN u EU, pa vidimo kako nam to ide. Oni su odlučili da uspostave carine između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, oni su stavili pečat kosovske carine, oni su stavili ono potpuno nakaradno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i toliko zakomplikovali i otežali borbu za suverenitet Srbije da je to prosto neverovatno. Ali, ozbiljna i odgovorna Vlada mora da razgovara, mora da se bavi politikom na način da brine da svi ljudi koji žive na KiM imaju pravo da žive, imaju pravo na život.
Žao mi je što vi kažete ovo za Marka Đurića i za takse. Žao mi je što jednog čoveka koji je dobio batine tamo, koga su namerno izvukli i koga su maltretirali, koji se bori lavovski za to Kosovo i Metohiju, koji se bori, na kraju krajeva, kao deo jednog velikog tima, žao mi je što bilo ko posmatra na jedan takav način, zato što nije bilo slučajno, to je urađeno sa namerom da se pokaže kako oni mogu da urade bilo šta. To pokazuje u kakvom strahu treba da žive ostali Srbi. Maltretiranje Marka Đurića bilo je usmereno i prema njemu lično, ali i prema ostatku ljudi koji žive tamo i to isto i ovih pet puta što je Rosu upadao u poslednjih nekoliko godina na sever Kosova pokazuje u kakvoj atmosferi, legnu ljudi uveče u krevete na severu Kosova, u kakvoj Srbi atmosferi žive, jer oni ne znaju, tamo vladavine prava nema apsolutno, naravno, u kakvoj atmosferi oni žive i kako dane provode. E, to moramo da se borimo da menjamo i u tome nam treba saradnja sa svima, jer Srbija to sama nikako ne može. Hvala vam.