Poštovani ministri, postavljam pitanje u vezi sa dešavanjima na Kosovu. Kao što smo mogli da vidimo, danas smo čuli dve izjave – jednu vašeg koalicionog partnera Ramuša Haradinaja koji je rekao da ste spremni da priznate Kosovo ukoliko se potpiše sporazum o razgraničenju i Aleksandra Vučića koji je takođe danas izjavio da Srbija nema kontrolu ni nad jednim pedljem Kosova. Dakle, to je proizvod neodgovorne politike i sa jedne i sa druge strane, i Beograda i Prištine, s tim što je Srbija preživela jako velika poniženja od momenta kada ste vi došli na vlast i počeli da brinete o nacionalnim interesima Srbije.

Dakle, sve vreme nas šamaraju ovi iz Prištine, a vi se čas zalažete za razgraničenje i Evropsku uniju, čas se zalažete za jedinstvenu teritoriju. Pitam sada – zašto ne pozovete vaše savetnike Tonija Blera i ostale da vam pomognu u ovoj situaciji kada su ugroženi ljudi na Kosovu? A ugroženi su zbog pogrešne politike ljudi i životi ljudi na Kosovu. Šta je sa Hanom, šta je sa Mekalisterom, šta je sa Merkelovom, šta je sa Trampom, šta je sa Putinom? Kažete da Srbija nikada nije imala veći ugled u svetu. Zašto nam sada ne pomognu, da pomognu građanima Republike Srbije koji žive na Kosovu i koji su dole ugroženi?

Dakle, ta neozbiljna politika šarenih vozova koje je slala Srbija, glisera koje vozi Tači po Gazivodama, prebijanja Đurića i taksi je jedna neodgovorna politika u kojoj učestvujete i vi. Ja ću vas podsetiti šta je prethodilo svemu tome da danas imamo jednu potpunu konfuziju i potpuno kontradiktornu politiku koju vodi Srbija po pitanju Kosova. Dana 16. maja 2011. godine Vučić je rekao da je izjava Ivice Dačića o podeli Kosova kršenje Ustava i da se on zalaže za poštovanje Ustava i teritorijalnog integriteta. Dana 6. decembra 2012. godine vi ste, gospodine Dačiću, potpisali Zaključak o uspostavljanju administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, ali da na njima neće biti naplate carina za sever. Godine 2013. potpisali ste Briselski sporazum i na tacni predali sever Kosova, ukinuli ste srpske institucije, dali ste pozivni broj Kosovu, dopustili članstvo Kosovu u FIFA i u Međunarodnom olimpijskom komitetu, postavili čvrste granice, naterali Srbe da izađu na izbore, naterali ih da naprave Vladu sa vašim današnjim koalicionim partnerom Ramušom Haradinajem, za koga kažete da je ubica i ratni zločinac. Godine 2015. govorili ste da je Srbija pobedila sa pet prema nula i da će dobiti zajednicu srpskih opština, da ne date Gazivode. Godine 2017. Vučić je rekao da niko ne sme da primenjuje silu na severu, posle čega je prebijen Marko Đurić.

Hvala, vreme.
Reč ima potpredsednik Stefanović.

Moram da vam kažem da često u Narodnoj skupštini imamo iste ljude koji kažu identične stvari, bez obzira šta vi odgovorili, bez obzira kako stajala činjenica i istina, tim gore po činjenicu i istinu, ako se to ne slaže sa onim što oni izgovaraju. Ali, i to je pravo, to je demokratija, svako ima pravo da kaže šta god hoće i da misli šta god hoće, hvala bogu, živimo u takvoj zemlji.
Ono što jeste istina i ono što su činjenice ne može se na bilo koji način maskirati. A šta jeste istina? Istina je da je ponašanje tadašnje vlasti, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, svih tih ljudi koji su vedrili i oblačili našim životima, oni su bili suštinski upravljači ovom zemljom i oni su direktno uticali na sve procese vezane za Kosovo i Metohiju. Kada je Kosovo potpuno nelegalno, protivno međunarodnom pravu, proglasilo tzv. nezavisnost, šta je uradila naša zemlja, odnosno Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, Dragan Đilas i ti ljudi koji su upravljali našim životima? Šta su uradili? Oni su radili sledeće. Prvo su postavili, i to zahvaljujući ogromnim naporima gospodina Jeremića, veličanstveno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, koje je rezultiralo time da jedan deo zemalja, nakon tog potpuno naopakog, štetnog postavljanja pitanja, posle toga prihvati tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Potpuno štetno po interese Republike Srbije, bez promišljanja, ne želim da budem zlonameran da kažem da je možda nekog promišljanja i bilo. To ćemo videti sad, neki najnoviji procesi govore u prilog tome, pa ćemo da vidimo kako će se i to završiti. Ali, to su sve fini ljudi. To su sve fini ljudi, malo su umešani u neke korupcionaške afere, ali to nema veze, to su fini ljudi. Pitanje pred Međunarodnim sudom pravde.
Sledeće, Srbija je imala poziciju da se o Kosovu i Metohiji odlučuje u Ujedinjenim nacijama i zahvaljujući Rezoluciji 1244 misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, UNMIK misija, imala je apsolutnu odgovornost za upravljanje svim procesima, jer po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije, pod privremenom međunarodnom upravom Ujedinjenih nacija. Te procese, zahvaljujući vizionarskoj ideji gospodina Đilasa, Tadića, Jeremića i Borka Stefanovića, zahvaljujući njihovoj veličanstvenoj politici koju su vodili, prebacuju se iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju, čija je većina zemalja, one najveće i najmoćnije, tada već priznala tzv. nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada vi mene da ubedite da su ti ljudi imali dobru nameru i prebacivanje iz onog tela u kome ste imali šansu da se borite prebacuju u telo u kome nemate šansu da se borite, ja to ne mogu da podržim. Ne mogu da shvatim da je to neko mogao da uradi i da sada priča bilo šta o tome kako je on na bilo koji način zaslužan ili oni su sve dobro itd. Onda ovo što najčešće spočitavaju, potpuno pogrešno i lažno, našoj vlasti se dešava 2011. godine.
Dakle, 2011. godine uvode granicu, ne administrativnu liniju, uvode granicu i tzv. carinski pečat. Godine 2011. se pojavljuje pečat kosovske carine, godine 2011. Uvode granicu i granične prelaze na Jarinju i Brnjaku. LJudi se podižu da ih pale. I, onda ćete čuti od njih – ne, ne, vi to 2013. ili 2012. uvodite, itd. Šta su palili ljudi 2011. godine? Šta su ljudi palili kad smo mi to uveli 2013. godine? Šta su palili ljudi 2011. godine?
Ali, ne samo što su ljudi palili to, nego što su onda podigli policiju da ih hapsi. Kao što su tukli oni malinare. Isto tako se dešavalo, tukli malinare, hapsili, sudovi im sudili, tužilaštva gonila. Tad nije bilo demokratije. Tad niste smeli, ne daj Bože, nešto da pomenete. I, kako je rekla Verica Barać u svom izveštaju da su mediji stavljeni pod apsolutnu kontrolu i da u Srbiji više ne može da se kaže da postoji jedan slobodni medij. Rekla pokojna Verica Barać u svom izveštaju iz 2011. godine. Dakle, ta 2011. godina bila je veoma važna da pokaže delovanje onih koji bi danas da se vrate na vlast, Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović. I njihovo delovanje vezano za KiM hronološki, činjenično od stavke do stavke.
Da vam kažem, što se tiče Tonija Blera, Havijera Solane, pa te ljude je vaša vlast oslobodila, amnestirala i rekla da su to ljudi potpuno nevini, da nemaju nikakve krivice. Neki prethodni sudovi ih osuđivali za bombardovanje naše zemlje. Došla neka nova vlast, sud ih oslobodio i rekao da su oni potpuno regularni, čisti i da mogu da budu kao ptica na grani i od tog trenutka mi imamo potpuno poverenje u vas, ono što ste vi mudrom politikom vodili, što su radili Boris Tadić, što je radio Dragan Đilas, Borko Stefanović i Vuk Jeremić.
Dakle, svojom mudrom politikom pomerili su odlučivanje iz UN u EU, pa vidimo kako nam to ide. Oni su odlučili da uspostave carine između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, oni su stavili pečat kosovske carine, oni su stavili ono potpuno nakaradno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i toliko zakomplikovali i otežali borbu za suverenitet Srbije da je to prosto neverovatno. Ali, ozbiljna i odgovorna Vlada mora da razgovara, mora da se bavi politikom na način da brine da svi ljudi koji žive na KiM imaju pravo da žive, imaju pravo na život.
Žao mi je što vi kažete ovo za Marka Đurića i za takse. Žao mi je što jednog čoveka koji je dobio batine tamo, koga su namerno izvukli i koga su maltretirali, koji se bori lavovski za to Kosovo i Metohiju, koji se bori, na kraju krajeva, kao deo jednog velikog tima, žao mi je što bilo ko posmatra na jedan takav način, zato što nije bilo slučajno, to je urađeno sa namerom da se pokaže kako oni mogu da urade bilo šta. To pokazuje u kakvom strahu treba da žive ostali Srbi. Maltretiranje Marka Đurića bilo je usmereno i prema njemu lično, ali i prema ostatku ljudi koji žive tamo i to isto i ovih pet puta što je Rosu upadao u poslednjih nekoliko godina na sever Kosova pokazuje u kakvoj atmosferi, legnu ljudi uveče u krevete na severu Kosova, u kakvoj Srbi atmosferi žive, jer oni ne znaju, tamo vladavine prava nema apsolutno, naravno, u kakvoj atmosferi oni žive i kako dane provode. E, to moramo da se borimo da menjamo i u tome nam treba saradnja sa svima, jer Srbija to sama nikako ne može. Hvala vam.

Reč ima ministar Vulin.

Poštovani narodni poslanici, moram da podsetim da je Narodna skupština Republike Srbije 12. januara 2013. godine usvojila Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, usvojila je Rezoluciju kojom je suštinski data platforma za pregovore i kojom je određeno kako i o čemu će se pregovarati, dok se ne postigne bilo kakav predlog sporazuma, ne znam kako bismo mogli da razgovaramo o nečemu što nije postignuto. A, imamo, dakle, jasnu skupštinsku Rezoluciju koja je rekla šta misli, odnosno Narodna skupština rekla na koji način vidi razgovore i vidi pregovore o Kosovu i Metohiju. Podsetiću vas, tad je 175. poslanika glasalo za Rezoluciju, 17 je bilo protiv, a dva nisu glasala.
Skupština je rekla šta je imala da kaže kao najviši organ u našoj zemlji i na taj način dala mandat budućim pregovaračima, za razliku od prištinskog parlamenta, na koji stvarno ne bih voleo da se ugledamo, jer da se ugledamo na njega ovde bi se bacao suzavac, ovde bi se prebijali poslanici, ovde bi bili i hapšeni poslanici. Tako da, zaista ne vidim na koji način bismo mogli da vidimo dobar primer u prištinskoj skupštini i da ga prenesemo, tu dobru praksu i dobro iskustvo da prenesemo u naše klupe i u naš parlament.
Ovde smo, nažalost, mogli da čujemo kako se ovde izjednačava Ramuš Haradinaj sa Vladom Republike Srbije ili sa našim pregovaračima. Uvek je to, znate, uvek je dragoceno kada ste, posebno od onih koji uvek kažu da se uzdrže obe strane. To često čujemo od ovih iz Evrope, pa kažu da se uzdrže obe strane. E, onda oni vole kad čuju to iz ovih redova, iz našeg parlamenta, iz Srbije, kako je to sve isto. Pa, kad je sve to isto, onda neka se uzdrže jedni i drugi, sve je to deo nekakve igre. Ne treba to da se čuje iz našeg parlamenta, ne samo zato što je to gruba neistina, već zato što je to štetno za interese Srbije i zato što je to štetno i za Srbe na KiM i zato što je to štetno, duboko štetno i za pregovarački postupak.
Znate, ako naša politika nije dobra, evo tu je ministar Dačić, pa što je onda 10 zemalja povuklo svoja priznanja? Što to nisu uradili, recimo, neke 2009. godine, 2010/2011. godine? Zašto tada nisu osetili veličinu i snagu srpske politike i ljudi koji vode srpsku politiku, pa su povukli priznanje. Zašto su čekali da se desi upravo ovo da dođe do promene vlasti, do dođu neki drugi ljudi, da se neko brine za njih, da se neko bori za njihove glasove, za ono što oni misle, pa da se to konačno i desi. Zašto se to nije desilo ranije?
Godine 2011. uostalom hajde da čak ne odemo i do 2011. godine, samo ću vas podsetiti na famozne depeše Vikiliksa u kojima američki ambasador kaže – Vuk Jeremić me je pitao, nemojte da priznate Kosovo, samo dok prođu izbori, posle šta hoćete, ali samo nemojte dok prođu izbori, samo to izdržite. Tako se vodila politika i vidi se da se tako vodila politika. Znate, bilo je, a to je umetnost, prosto je neverovatno da uspete da nađete kod nekog međunarodnog organa, pogotovo Suda pravde opravdanje za kosovsku nezavisnost. To je nemoguće naći, ali pitanjem koje su postavili uspeli su da dobiju odgovor da kosovska nezavisnost nije suprotna međunarodnom pravu. To je prosto, to je bilo nemoguće uraditi, ali se uradilo.
A da bi se uradilo, između ostalog doneta je i čuvena rezolucija Generalne skupštine UN u koju smo ušli u dogovoru sa Ruskom federacijom tada, koja nas je podržala, koja je aktivno lobirala u Generalnoj skupštini i onda noć pre usvajanja Rezolucija je promenjena, drugi sponzor je stavljen, stavljena je EU i tako smo doveli Euleks na Kosovo. Euleks nije mogao da dođe na Kosovo i Metohiju da Srbi to nisu želeli, da srpska država to nije želela. Nismo izbacili UNMNIK, kakav god on bio. Nismo umanjili značaj KFOR-a, kakav god on bio, uveli smo Euleks za koji smo znali da neće biti statusno neutralan i mi smo ga doveli na prostor Kosova i Metohije. To smo uradili svesno. To nije moglo da se uradi slučajno, nije palo sa neba, nego je to bio strpljiv rad. Moralo se razgovarati o tome, moralo se potpisivati puno papira, moralo se ući u Generalnu skupštinu, moralo se objasniti našim saveznicima da mi to želimo, da želimo da oni budu isključeni iz pregovora, da oni budu isključeni iz života na prostoru Kosova i Metohije. To je uradila vlast Borisa Tadića i Vuka Jeremića. To su uradili.
Znate, nije moguće reći da je neko drugi uveo, slobodno mogu da kažem sa ogromnim žaljenjem granicu, iako ćemo se mi tvrdoglavo držati da je u pitanju administrativna linija, kada setite se onog paljenja i setite se ko je posle išao u zatvor. Srbi su išli u zatvor, hapšeni od strane srpskih vlasti zato što su palili administrativnu liniju, zato što su se suprotstavljali onome što je radila tadašnja aktuelna vlast.
Doneti, odnosno dovesti Euleks, dovesti Carinski sporazum na kome na pečatu piše republika Kosovo. Naravno, da to mi ne možemo da sprovedemo, ne možemo da prihvatimo. Borimo se protiv toga i to nas puno košta, ali to su Srbi prihvatili. To je prihvatila vlast Borisa Tadića i Vuka Jeremića, tada je Borko Stefanović bio pregovarač. To su oni uradili, baš kao što su prihvatili i tablice promene na severu Kosova i Metohije, a mi smo svih ovih godina uspešno izbegavali da do toga dođe.
Ja sam slušao razne napade i slušao sam kako je Srbija slaba i nikakva, ali samo mi objasnite kako je moguće da niste uspeli da nađete nijednu zemlju koja je povukla priznanje, a evo ova slaba Srbija to uspeva, i kako je moguće da se Srbija odupire svim ovim pritiscima svih ovih godina.
Slušao sam već, ne znam koliko godina, priče kako će nestati našeg finansiranja, kako više neće biti života Srba na KiM, kako neće biti.
Kao što znate, Srbija isplati 40 hiljada ličnih dohodaka na prostoru KiM, svakog meseca, a slušali smo priče da će to prestati, da će to odavno prestati.
Koliko Srbija ima više autoriteta i više ugleda nego što je ikad imala, pa govori vam i primer, evo, setite se rezolucije o Srebrenici, da je to bila ona vlast mi bismo, verovatno, prihvatili tu rezoluciju, prihvatili bi, da smo genocidan narod, da nije tada Aleksandar Vučić razgovarao sa Vladimiro Putinom.
Na Savetu bezbednosti bi se raspravljalo o tome da smo mi genocidan narod. Ali, to ne možete da uradite, ako nemate ugled i ako nemate autoritet. To ne možete da uradite ako se ne veruje u vašu reč i ako se ne veruje vašoj zemlji.
A, Srbija jeste bolja nego što je bila, jeste uglednija nego što je bila, i to bi trebalo sve da nas obraduje.
(Radoslav Milojičić: Da, da….)
Ali, nije lako, neke starlete mi dobacuju, izvinite molim vas, ako…
Meni se učinilo da mi neke starlete dobacuju zato što je nemoguće da bi narodni poslanici dobacivali, ja ne znam ko se prepoznao u tome, ja znam da narodni poslanici ne dobacuju, mora da su neke starlete, umešale se verovatno negde.
(Maja Videnović: Koje starlete, na šta ovo liči?)
Nemoguće, ne znam ko. Zaista ne. Narodni oslanici ne dobacuju. Nemoguće da dobacuju. Nemoguće.

Ministre, molim vas, završite vaš odgovor.

Dakle, u svakom slučaju, molim vas da mi ne dobacuju ti koji sigurno nisu članovi parlamenta, jer nemoguće da bi poslanici dobacivali, kršili red. Nemoguće. Jel, tako narodni poslanici? Pa vi ste najbolje i najvažnije što imamo. Nemoguće da bi neko kršio red time što bi dobacivao čoveku koji..

Molim vas da završite vaš odgovor.

Dakle, ono što svakako hoću da kažem, to je da ne možete u danu kada se vaša zemlja suočava sa strašnom pretnjom, pretnjom nasilja koja dolazi na prostoru KiM, da je napadate i da je opanjkavate.
Ne možete. Ne možete ako verujete u svoju zemlju. Ne možete to da radite i ako mislite dobro svojoj zemlji. Mi to kada smo bili u opoziciji nikada nismo uradili. Mislim da bi bilo dobro da bar to razumemo da to ne treba da radimo. Hvala.

Poslanik Miroslav Aleksić.