Poenta vašeg govora je da odbijate da vaše vreme potrošite na predlog zakona koji je u fokusu vašeg interesovanja.

Naprotiv, predsednice.

Nemojte da mutite ovde vodu kako vas neko sprečava da govorite o tački dnevnog reda za koju ste vi zainteresovani i o amandmanu koji ste eventualno predložili o sredstvima koja su izdvojena za izgradnju nacionalnog stadiona, pa vi sebi dajete za slobodu da o tome pričate na amandman na član 1. Predloga zakona koji smo počeli da raspravljamo.
Znači, dužna sam da usmerim poslanike da govore na amandman koji je predložen ovde na prvu tačku. A poenta je, čemu to? Želim da govorim šta ja hoću, jer neću da sedim onda kada bude Predlog zakona o budžetu. Ne mogu da dozvolim da se ovde plasiraju javnosti izmišljotine o radu parlamenta i u tome baš učestvuju poslanici. Ne znam da li ste me razumeli? Mislim da ste me savršeno razumeli šta sam rekla.

Predsednice, ja sam vas razumeo, ali ne znam da li ste vi razumeli ili da li ste svesni kako izgleda ova rasprava u pojedinostima svih ovih 12 meseci unazad. Dakle, podnose se amandmani koji nemaju veze sa budžetom i do budžeta nećemo ni stići. Zato sam hteo da vam skrenem pažnju. Možete mi oduzeti reč, možete me kazniti, kao što je radio vaš kolega, ali mislim da javnost treba da zna da mi o najvažnijim i najozbiljnijim stvarima koje se tiču budžeta nećemo moći da raspravljamo jer će sve vreme otići na prve tačke …

Moram da vas prekinem zato što opet iznosite neistine o radu parlamenta Republike Srbije. Mi svih 12 meseci radimo striktno, ali striktno po Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije i svako ima vreme onoliko koliko je zadobio na izborima, ni manje ni više. Ako imate amandmane koje ste pisali na određenu tačku dnevnog reda, vi iskoristite svoje vreme ili vreme koje ste zadobili pravljenjem nekakvih novih poslaničkih grupa i pričajte o tome, ali nemojte ovde da govorite da nešto nije u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, kada je striktno, nađite mi odredbe Poslovnika o radu Narodne skupštine koje ne odgovaraju načinu rada plenuma u poslednjih 12 meseci. Tačno mi nađite te odredbe i izgovorite ih ovde javno, član taj, stav taj itd. Nećete ih naći, a konsultujte se sa kolegama iz sada Saveza za Srbiju, a ranije nešto drugo, koji su pisali ovaj Poslovnik. Jedan najčešće sedi ispred vas kada dođe ovde na zasedanje, Nenad Konstantinović, porazgovarajte sa njim i on će vam sigurno bolje rastumačiti Poslovnik od mene, jer ko će drugi ako ne onaj ko je kreator Poslovnika. On sigurno zna kakva mu je namera bila kada je to pisao. I gospođa Gordana Čomić je bila u toj radnoj grupi. Svi sede blizu vas kada dođu, pa lepo sa njima da konačno raščistite tu situaciju.
Molila bih vas da vaše vreme prištedite i iskoristite ga u momentu kada vam je to najoportunije i kažite građanima Srbije šta vam smeta. Ne mogu da izmislim neko drugo vreme, kada ga niste zadobili na izborima.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ovo je po ko zna koji put član 107, reklamiram povredu dostojanstva. Za mene je ovo teška povreda dostojanstva ako kolega poslanik nama osporava politička prava. Dakle, svaki čovek, svaki punoletni građanin, sem kada mu je to zakonom zabranjeno, ima pravo da bude biran i da bira, ima pravo na politička prava. On danima nama osporava podnošenje amandmana.

Član 161. kaže da svaki poslanik, predlagač zakona, ima pravo da podnosi amandmane. On bi želeo ovde da samo on i da samo oni mogu da predlažu amandmane, a da mi to pravo nemamo. Skupštinu čini 250 narodnih poslanika i svaki od njih ima podjednaka prava, doduše, poslanički klubovi kao što je njegov i moj imaju malo veća prava nego SNS. Srpska napredna stranka ima ukupno vreme 130 i nešto minuta na sto i nešto poslanika, 1,3 minuta. Moja poslanička grupa i grupa gospodina Vukadinovića ima ukupno ja mislim negde oko pet minuta po narodnom poslaniku. Dakle, na određeni način male grupe su već favorizovane.

Ali, on danima nama osporava pravo da predlažemo amandmane, on bi da mi sedimo, a da on priča, jer to je njegov posao, kao što je meni rekao da ja kao poljoprivrednik nema pravo da budem u Skupštini i da je to njegov posao, da ja treba da orem, kopam, sedim ispred prodavnice i pijem pivo. Dame i gospodo, ovo je opasno, oni pričaju o fašizaciji, a pri tome misle da ovde u Skupštini postoje poslanici sa posebnim pravima kao što je on, da oni samo mogu da predlažu amandmane i da tumače, a da mi samo moramo da slušamo te njegove mudrolije.

Ne tražim da se o ovome glasa. Ubuduće povedite računa. Hvala vam puno.

Želite li da glasamo? (Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice kolege, uvažena predsedavajuća, mislim da amandman koji su podneli predstavnici SRS ne treba prihvatiti jer je nešto što je apsurdno, obzirom da traže da se izmeni naziv Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Ne znam kako drugačije treba da bude naslov izmene i dopune, i u stvari suštinski ovo govori o politici i o delovanju SRS u ovom trenutnom. To je jedna najamnička partija koja se ne brine o interesima Srbija, njih ne zanima ni sam amandman, odnosno kao institucija da se može jedan zakon promeniti, već samo da bi se javljali i da bi praktično određivali ono za šta su tu, a reći ću da su stranka u umiranju. Koriste svaku poziciju, pa i ovu.

Mislim da je to nešto što je nedopustivo, da u jednom delikatnom trenutku za Srbiju i za srpski narod se jedna stranka koju vodi Vojislav Šešelj ponaša na ovakav način, jer on sebe svodi na jednu rijaliti zvezdu koja je svesna da joj partija gubi na svim izborima i ne može dosegnuti cenzus, je u stanju da se kocka i sa interesima srpskog naroda.

Socijaldemokratska partija će biti brana svakom nacionalizmu, negativnom i svakoj želji da se Srbija skrene sa evropskog puta, sa donošenja kvalitetnih evropskih zakona koji će pomoći svim građanima ove države da bolje žive i da naravno žive u blagostanju, u jedinstvu, u nečemu što je Srbija imala zaista dugogodišnju, viševekovnu tradiciju.

(Vjerica Radeta: Replika.)

(Nemanja Šarović: Poslovnik.)

Replika. Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, mi smo malopre čuli sve, samo ništa o amandmanu, ali naravno to je apsolutno pravo narodnog poslanika i mi se tome ne protivimo, samo neka svako priča šta misli da treba da kaže.

Ja ću citirati jednu rečenicu – odluka o ulasku u vladajući blok je moralno diskutabilna, ali birao sam između opstanka i nestanka SDPS. To je Rasim LJajić rekao 19. juna 2012. godine, kada je molio Borisa Tadića da mu dozvoli da se prikloni SNS. Naravno nije dobio tu saglasnost i onda je sam rekao da je to što radi diskutabilno sa moralnog aspekta. A pre toga je rekao da bi on bio nemoralan čovek kada bi napustio Demokratsku stranku i priklonio se tada vladajućem bloku SNS.

E, sad zaista pitam ove moralne gromade da li se oni bar malo zascrvene kada ih podsetimo na to što se desilo tog 19. juna 2012. godinež?

Teško da se može gospodin Bačevac zacrveniti, on iz sve snage brani Rasima LJajića, ima razloga. Zato što mu je Rasim LJajić omogućio da on, recimo, u ulici Sutjeska u Novom Pazaru napravi velelepnu vilu i to zamislite na trotoaru. Ulica je bila prava, ali sada tamo gde je kuća Muamera Bačevca je napravljena krivina da bi se zaobišla njegova kuća, da bi svi ljudi koji koriste tu ulicu morali da prave tu krivinu. Što je takođe još bitno. Ta ogromna kuća je napravljena bez građevinske dozvole. Tako da vi ostali iz te LJajićeve stranke, ako nemate tu vrstu problema, vodite računa koga podržavate i zbog čega to radite.