Zaista ne dozvoljavam ovakvu atmosferu.
(Dušan Petrović: Nećemo mi dozvoliti da dođe do toga…)
Prvo, ovo je uvreda za parlament. Sramota!
Drugo, ja ću nastaviti da vodim.
Ovo što ste danas isplanirali da napravite haos, neka je na vašu dušu.
(Dušan Petrović: Nećemo dozvoliti da nas ubijete kao što ste…)
Izričem vam opomenu zbog ovoga, jer ako je nešto zaslužilo opomenu, ovo urlanje je zaslužilo opomenu.
Inače, evo, ovo je slika poslanika koji su isplanirali danas da naprave ovo, samo su gledali koliko mogu da izdrže, do 15.00 časova.
Hvala.
Molim službe da uračunaju ovu povredu Poslovnika u skladu sa članom …
(Dušan Petrović: Po čemu? Šta sam rekao?)
Pa, meni pretite da ćete me ubiti, ali neću odustati. Hvala poslanici.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
(Marko Đurišić: Povreda Poslovnika!)
Na član 1. amandman je podnela poslanica LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi da govori o ovom amandmanu?
(Marko Đurišić: Povreda Poslovnika!)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Marko Đurišić: Dajte nam reč!)
Na član 1. amandman je podnela poslanica Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Marko Đurišić: Dajte nam reč!)
Molim kamere da pokažu kako se ponašaju poslanici koji su danas uleteli u parlament sa dogovorenim scenarijom za današnji rad.
(Marko Đurišić: Dajte nam reč ako se ne bojite!)
Ne bojim se. Ja se vas ne bojim.
Bez obzira koliko ste glasni, bez obzira šta ste planirali danas da uradite, ja se vas ne bojim, jer ovde vidim poslanike koji su danas otkrili zgradu parlamenta i sve je jasno.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Marko Đurišić: Javio sam se za reč!)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Marko Đurišić: Imate prijavu za reč. Dajte nam reč!)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Petar Jojić: Ja sam se javio za reč.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
Molim vas, razumela sam, poslaniče Jojiću, da ste tu, ali poslanici urlaju u ovom trenutku i ne mogu da vas čujem.
Da li želite da iskoristite svoje pravo da govorite o amandmanu?
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
Poslaniče Jojić, pokušajte da komunicirate isključivo sa mnom.
(Petar Jojić: Da.)
Izvolite.
(Marko Đurišić: Prošao je taj amandman!)
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
Pre vas je Petar Jojić, ako nećete sve da nas pobijete ovde, saslušajte poslanika Jojića.

Gospođo predsedavajuća, molim vas uspostavite red u ovom parlamentu.

Poslaniče Obradoviću, imate opomenu zato što urlate ovde.

Ja smatram da je ovaj zakon potreban Republici Srbiji, ali da bude primenjivan, kako reče poslanik Filip Stojanović, da bude primenjivan na celoj teritoriji Republike Srbije.
Ono što moram reći vezano za ovaj zakon, radnici Azotare u Pančevu koje je bivši režim uništio i opljačkao, nemaju tu sreću da dožive primenu ovoga zakona da bi obezbedili svoja prava u pogledu obaveznog socijalnog, penzijskog i invalidskog osiguranja.
Godine 2006. Azotara je počela da se urušava. Ona je prodata za 13.100.000 evra, a da je jedna od pogona fabrika Amonijak 2, Karbamid 2 prodat za 32.000.000 evra, a njena knjigovodstvena vrednost bila je 45.000.000 evra.
Dakle, neko je kriv što je Azotara pančevačka došla u situaciju da oko 1.200 radnika i 3.000 članova njihovih porodica nemaju hleba, jer je Azotara oterana i gurnuta pod stečaj.
Samo „Vikotrija grupa“, nezakonitom prodajom pšenice, oštetila je Azotaru za 15 miliona evra. Dakle, država mora one lopove i one pljačkaše koji su Azotaru doveli do prosjačkog štapa i doveli je do stečaja… A ko je to? To je uradio bivši režim i ne možemo to da oprostimo. Ne mogu radnici da zaborave. Tri hiljade duša ostalo je bez hleba, na ulici.
Ko je za to kriv? Kriv je onaj ko je trgovao pšenicom, prodavao fabrike, prodavao pogone fabričke. Dakle, ljudi moraju da odgovaraju, oni koji su prodavali đubrivo po cenama daleko nižim nego što je to trebalo. Subvencije su davane kriminalcima, a nisu davane seljacima.
(Miroslav Aleksić: Povreda Poslovnika!)
(Goran Ćirić: Povreda Poslovnika!)
(Marinika Tepić: Povreda Poslovnika!)
(Dušan Petrović: Povreda Poslovnika!)
(Goran Bogdanović: Povreda Poslovnika!)

Molim narodnu poslanicu Mariju Janjušević da poštuje Poslovnik i da ne snima poslanike bez njihovog odobrenja.
(Marko Đurišić: Jeste li rekli kolegi kada je snimao?)
Sačekaću da završi svoju tačku Marija Janjušević. Ovo je njen deo današnji – da snimi parlament, iako je to zabranjeno kod nas. To je način ometanja rada parlamenta. Šta da radim – slika i prilika.
Da li neko želi da diskutuje dalje o ovom amandmanu? Ne.
(Goran Ćirić: Dajte reč po amandmanu.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi od njih da diskutuje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovana predsednice, javio sam se da govorim i po prethodnom amandmanu, kao i brojne druge kolege i vi, kršeći Poslovnik, niste mi dali pravo da govorim o amandmanu na koji sam se javio, kao i ostali poslanici opozicije, da ukažemo na štetnost postupanja Vlade i vladajuće većine u ovoj Skupštini i načinu rada parlamenta u poslednjih godinu dana.

Ovaj amandman je trebao da pojasni član 1. predloženog zakona, ali nažalost, drugi amandmani koje smo podneli, uključujući i one koji vas, vidim, posebno bole, 250 amandmana na Predlog zakona koji ste vi podneli, zakona koji ste podneli bez javne rasprave, zakon za koji su se gotovo svi stručnjaci koji se bave temom nuklearne energije u Srbiji, svi su se izjasnili protiv vašeg predloga.

Vi ste saučesnik u tome da ova Skupština ne raspravlja ni o budžetu, ni o poreskim zakonima koji to prate, ni o sudovima, tužiocima, ni o zakonu koji ste sami predložili, jer želite da ih sakrijete. Želite da sakrijete tu raspravu, da građani ne bi mogli da čuju koliko loše zakone ova Skupština donosi. Puštate da se ova rasprava pretvori u blaćenje opozicije, etiketiranje i crtanje meta na našim leđima i mislite da ćemo mi ovde ćutati i trpeti. Nećemo ćutati, ni trpeti, javljaćemo se, govoriti. Vaša je obaveza da radite po Poslovniku. Ako se poslanik javlja za povredu Poslovnika, mora da dobije reč.

Ne možete vi da odlučite unapred da je neko zloupotrebio javljanje po Poslovniku. To nigde ne piše. Poštujte Poslovnik. Ako vam se ne sviđa, promenite ga. Ako ne umete da vodite sednicu, kao što je evidentno da ne umete, odstupite, prestanite više da maltretirate ovde poslanike i građane koji gledaju ovaj prenos.

Kada budem sišla u klupe, odgovoriću vam važne stvari u vezi onog zakona koji je tačka 42, jako važna, interesovaće vas i odnosi se i na vas.
Vrlo interesantne stvari, podatke, te vas molim da dođete kada to bude na dnevnom redu. A, do sada nikada nisam izricala odredbu člana 108. stav 8, a da nisam saslušala povredu Poslovnika. Nije bilo takvog slučaja.
Ali, sada ne govorimo o povredi Poslovnika, ako se ne varam, nego o nekoj vrsti diskusije o amandmanu koji ste vi podneli, da, iako ga niste obrazložili, vrlo rado bih ga ja lično, da, lično, prihvatila i pomogla vam da dobijete jedan glas više, ali niste o tome govorili.
Da li neko od poslanika želi da govori po amandmanu?
Goran Ćirić ima reč.

Videli smo na koji način se gradi atmosfera ovde u Skupštini i govorili o tome kada smo imali načelnu raspravu o budžetu, da je potrebno otvoriti dijalog u društvu, a dijaloga nema očigledno iz jednostavnih razloga, a to je nasilje koje vidimo u ovoj Skupštini.

Očigledno je da se na ovakav način ne vrši nasilje samo prema nama kao poslanicima, vrši se nasilje nad svim onim ljudima koji su dali, kakvu god, podršku, ali su nam je dali. Ali, najgore od svega je da se vrši nasilje nad najvažnijom institucijom u državi, a to je Skupština Republike Srbije.

Zbog čega nasilje u ovom trenutku? Pa, nismo spremni, očigledno nam ne date prostora da govorimo o najvažnijem zakonskom projektu u ovoj godini, kao i u svakoj drugoj, a to je način koji primenjujete evo već godinu dana.

Govorite o tome da imamo prostora da govorimo o našim amandmanima i želji da popravimo taj zakon time što bi smo popravili neka rešenja koja će popraviti i način života u Srbiji. Ne dajete nam prostora da govorimo o tome.

Kolega poslanik je, govoreći i o ovom amandmanu, govorio o stanju privrede pre 2000. godine i o stanju privrede posle 2000. godine. Stalno se govori o 5. oktobru kao datumu koji je u Srbiji promenio to blagostanje koje su vlasti 5. oktobra nasledile.

Evo, tu je ministar finansija. Hajde da probamo da uključimo i njega u tu raspravu. Koliki je bio BDP 2000. godine u Srbiji? Koliko je iznosio BDP u tom trenutku? Oko sedam milijardi evra. Sedam milijardi evra, a učešće javnog duga je bilo preko 200%, jer je iznosilo oko 15 milijardi evra.

Vi sada govorite, obrazlažući vaš amandman, da smo imali med i mleko 2000. godine u svim tim državnim sistemima, u preduzećima, a da je posle 2000. godine nastupio potop.

Ono što je najveći problem, pored nasilja nad ovom institucijom, nad Skupštinom, je svakako ono što je stalni poziv, a to je crtanje meta na sve one koji misle drugačije u odnosu na aktuelnu većinu.

Šta proizvodi to nasilje? videli smo to crtanje meta pre godinu dana na Olivera Ivanovića i videli smo na koji način se završava, gubitkom jednog života. Opozicioni političar koji je imao drugačije mišljenje od većine u ovom trenutku.

Šta se desilo Borku Stefanoviću? Samo zbog toga što drugačije misli u političkom smislu, a sedeo je ovde sa nama zajedno u poslaničkim klupama, je bila namenjena metalna šipka, jer je to bio pokušaj ubistva. A, onda ide relativizacija koja ohrabruje sve one koji su spremni na sličan čin.

Zbog toga je važno da ostavite prostora, da otvorimo dijalog u Skupštini, pa da nam ministar ovde odgovori na neka pitanja koja smo otvorili u načelnoj raspravi o budžetu.

Treba razgovarati i o siromaštvu u Srbiji. Siromaštvo u Srbiji je nikad veće nego ove godine. Dakle, 10% ljudi u Srbiji, gospodine ministre, u ovom trenutku živi ispod linije siromaštva, 10% građana Srbije, 700.000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva. Ta granica je 11.700.

Kada se govori o porodici, granica siromaštva za porodicu, četvoročlanu, je 31.600, a minimalna potrošačka korpa je 37.000. Dakle, još pet i po hiljada fali za jedan normalan, minimalni život, za minimalne potrebe četvoročlane porodice.

Na pitanja koja smo vam postavljali, sa svom hvalom za ekonomsku politiku, ekonomski rast, zbog čega je prosečna plata u Srbiji, evo sada govorimo o tome, 405 evra u septembru mesecu, a već četiri godine se najavljuje prosečna plata od 500 evra?

Zbog čega ne govorimo o strukturi privrede, kada smo govorili o planiranim prihodima u budžetu Republike Srbije, da je PDV iz zemlje u stalnom padu. Prihodi od PDV-a u zemlji su u stalnom padu, što govori o padu proizvodnje u zemlji i plasmanu tih proizvoda u zemlji. Padaju za 8% do 10% na godišnjem nivou, a da prihodi, PDV iz uvoza stalno raste na nivou 10'% ili više, što znači da je struktura privrede vrlo nepovoljna.

Vaš je cilj da ne govorimo o tome. Cilj je optuživati sve nas poslanike opozicije, sve opozicione političare, optuživati one koji različito misle u različitim sferama života, kulture, medija, sindikata za to da pripadaju paktu, paktu koji je organizovan protiv Srbije, a mi želimo samo da govorimo o realnim problemima u Srbiji. To je vaš cilj i očigledno je da zbog toga gradite ovakvu atmosferu i ne dozvoljavate ljudima da ostvare svoje poslovničko pravo i na replike i na reklamaciju Poslovnika, ali i na stavove koje bismo izneli u pravoj budžetskoj raspravi.

Odustanite od ovih i ovakvih amandmana i pokažite da ste spremni da otvorimo tu debatu i ukrstimo argumente na jedan pristojan način, koji neće sejati mržnju u Srbiji onako kako to radite sve ovo vreme.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić, po Poslovniku.

Predsednice, reklamiram povredu člana 27, jer ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Dopustili ste sebi da ponižavate i ovaj parlament i ovaj dom i građane Republike Srbije koje mi ovde predstavljamo. Niste kolegama davali povredu Poslovnika, na koju imaju pravo da ukažu.

Drugo, oduzimali ste dva minuta od vremena grupe, bez osnova, pozivajući se na stav 8. člana 103, da pri tome nikome pre toga niste izrekli nikakvu opomenu. Dakle, nemate pravo to da radite i da gušite slobodu govora ovde u ovom domu.

Ako se bojite istine, izađite, nemojte da slušate. Ali, ne možete nam zapušiti usta. Ne možete nam zabraniti da govorimo ono što je u skladu sa ovim Poslovnikom. I vi ga kršite.

Kršite i član 100.

Ako želite da polemišete sa poslanicima, siđite u klupu, pa budite poslanik, a ne da sve vreme zloupotrebljavate taj mikrofon koji imate uključen ispred vas non-stop i da nama držite ovde lekcije, da nas kinjite i da nas omalovažavate i da puštate Martinovića da širi nasilje i mržnju, kao da vam nije dosta mrtvih glava i razbijenih glava u Srbiji, koje su nastale i pre 2000. godine i sada, u ovih vaših sedam godina vladavine. Niste, izgleda, informisani da vladate od 2012. godine i da sve što se dešava, i ova ubistva na ulici i razbijene glave političarima i sve ostalo je rezultat vaše sedmogodišnje vladavine.

Ako ne smete da polemišete o tome, nemojte da sedite ovde, a ne da se krijete iza Poslovnika.

Prema tome, ponašajte se u skladu sa Poslovnikom, članom 27, a nemojte da oduzimate vreme i da nam stavljate flastere na usta, jer to nećemo dozvoliti, zbog građana koje mi ovde predstavljamo.

Koliko god vi nas omalovažavali ovde, u ovom parlamentu, mi ovde predstavljamo građane Republike Srbije, a vi nemate pravo nikoga da delite, bilo da je glasao za vas, bilo za opoziciju.