Hvala, prošlo je vaše vreme.

(Marko Đurišić: Ja imam minut i 49 sekundi.)

Minuti i 49, proverite u sistemu.

(Marko Đurišić: Posle 47 sekundi ste mi oduzeli reč!)

Dobićete opomenu svi, ne možemo ovako da radimo.

Nemojte da urlate na mene. Nisam ovde u parlamentu da bi se vi iživljavali.

(Aleksandra Jerkov: Ne, mi smo da biste se vi iživljavali.)

Aleksandra Jerkov, nemojte da dobacujete, vas ama baš ništa nisam pitala, ništa. Ne komuniciram sa vama.

(Maja Videnović: Vi ste učiteljica?)

Nisam ja učiteljica nego vodim sednicu, a vi ste slika i prilika vaše političke opcije.

Jako je ružno, gospodine Đurišiću, vi ste u ovom momentu napali Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji i vi njih osuđujete što se na svoj način bore za opstanak na toj teritoriji. Lako je vama u centru Beograda da držite pridike i da se smejete poslanicima srpske liste na Kosovu i Metohiji. Vi nešto znate o njihovom životu?

Pauza pet minuta, ovo stvarno, prevazišli ste sami sebe. Prevazišli ste sami sebe danas.

(Marko Đurišić: Šta ste rekli tamo? Ko je prijatelj Veseljija?)

Svima ću izreći opomene, svima za ovo ponašanje.

Vaš zadatak je da napravite haos u Srbiji. Neće vam uspeti. Niko se ovde sa ove strane neće valjati u blatu koje ste sami pripremili. To da vam bude jasno.

(Marko Đurišić: Nisu ovo devedesete. Niko se vas ne plaši. Minut jedan mi dajte da govorim.)

Tako je, mene ne može niko da se plaši, mene ste i fizički tukli. Juče ste me vređali brutalno. To su žene vaše poslanice, svaka vam čast. Dame, koje se smeju na uvredu jednoj ženi koja se bavi politikom 28 godina. Sram vas bilo. Nijedna se nije setila da se izvini ovde danas, nijedna.

(Marko Đurišić: „Sram te bilo“ nije uvreda? Ja sam dobijao opomene za „sram te bilo“.)

Rukom nemojte da pokazujete na mene.

Da, da, Marko Đurišić, sve je jasno.

(Marko Đurišić: Nemojte da me psujete. Zašto me psujete?)

Ja sam vas opsovala? Sram vas bilo.

Tako je, samo puno opravdanja za vašeg ministra kulture. Samo napred.

(Posle pauze)

Da li želite da iskoristite vaše 23 sekunde ili ne?
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Vas nisam pitala, samo Marka Đurišića.
Nema potrebe da vas 15 viče šta hoće.

Hvala.

Za te 23 sekunde sasvim je dovoljno da kažem da ste vi ti koji ne vodite brigu o Srbima na Kosovu i Metohiji. Vi koji tajno pregovarate sa Tačijem u poslednje dve godine. Vi koji ste napravili dogovor kojima će nekoliko desetina hiljada Srba, ako se progura dogovor o razgraničenju, ostati van Srbije.

To je onaj ko ne brine o interesima građana… (Isključen mikrofon)

Evo, potrošili ste sada, imali ste i tri sekunde više.
Da li reč želi Zoran Živković? (Da)
Vi imate vreme i u sistemu ste. Izvolite.

Koliko imam vremena?

Ukupno sedam minuta i 45 sekundi, ako niko neće da govori iz vaše grupe.

To je naša stvar.

Znači, naravno da je rasprava o budžetu najvažnija, nakon rasprave o izboru Vlade. Pošto smo tu nesreću o izboru Vlade već imali, ova rasprava o budžetu je definitivno stvar koja je najvažnija u parlamentarnom životu jedne zemlje.

Predsednice, neki urlaju, pa bih molio da me zaštitite. Urlaju neki, kao što vi kažete, pa bih molio, ako mogu, da čujem tišinu.

Znači, treba se baviti činjenicama. Svaka ozbiljna rasprava mora da bude zasnovana na činjenicama. Činjenice su vrlo jasne. Ja sam pitao ministra finansija, koji je ponovo pobegao, da mi kaže koliko je bilo zaposlenih 4. marta 2003. godine? Juče i prekjuče, beži i ne kaže. Zašto? Zato što je tada bilo više zaposlenih nego danas, po svim relevantnim podacima. Ne po nekim statističkim šibicarenjem, nego po podacima. To je očigledan dokaz, jedan od dokaza, da je ceo budžet prevara koja je napravljena, dal neko mali, dal neko veliki, u svakom slučaju, krade se maksimalno.

Činjenica je, takođe, da je jedna od prethodnica, gospođa Tomić, ako se ne varam, rekla u prepodnevnom delu sednice da je Hilari Klinton rekla da sve vlasti na Balkanu treba da budu srušene i da to sad ova ekipa koja ovde stoji radi. Tako ste rekli, ako se ne varam.

Samo da vas podsetim novom činjenicom – da je Vučić Aleksandar, predsednik vaše partije, bio u izbornom štabu Hilari Klinton da joj da podršku kad je bila na izborima protiv Trampa. Na pitanje jednog ozbiljnog novinara – a šta vam to treba, zašto ste se tako odlučili, on je rekao – zato što sam pametan. I to je činjenica. Tramp je pobedio na tim izborima, i to je činjenica.

Činjenica je da svi oni koji pričaju da je rešenje u Srbiji da opozicija bojkotuje parlament, da je to najveća glupost. I ova dva dana su dokaz za to. I tako treba da se nastavi svaki dan. I oni koji nisu došli danas, a iz ovog su dela, da dođu sutra. I tako se borimo za Srbiju, za Srbe i za sve druge.

Činjenica je da je osnovno merilo u budžetu koji je pred nama prevara i krađa. Evo, da vam kažem, vezano za budžet, šta su amandmani koje sam, između ostalih, i ja potpisao. Recimo – da se Narodnoj skupštini umanji 633 miliona i nešto za stavku – usluge po ugovoru, zato što takva ista stavka od 34 miliona i evo kod predsednika Republike – usluge po ugovoru, to je muvanje uvek, imate to i kod predsednika Vlade – 18 miliona, imate to u Ministarstvu spoljnih poslova – 12 miliona, imate to u svim ministarstvima i to mu dođe nekih 15, 16 milijardi. To su usluge po ugovoru. To je tamna strana. To ne postoji nigde.

Na sajtu CIA, na sajtu ruske službe možete da nađete šta se za šta daje, koliko para, na sajtu Pentagona. Samo ovde, u Srbiji, sajt BIA ne postoji. To je velika tajna. To je strašno velika tajna, dal se biraju pločice ovakve ili onakve, dal su fugovane ili nisu, to ne sme da zna srpski narod.

Takođe, po predlogu amandmana koji smo dali, da se smanji za kancelariju za odnose sa Rusijom i Kinom da se svede na nulu, pošto to ne služi ničemu. Ne znam šta Tomislav Nikolić radi, sa kojim znanjem, obrazovanjem, ugledom, čašću ili bilo čime može da radi takav posao.

Takođe, da se prepolove sredstva posebnih namena, da se smanje za 14 i nešto milijardi. To su ove pare koje se bacaju okolo, navodno, za novo zapošljavanje, za koje smo utvrdili da ga nema, a to je dokazano time što ministar beži nekoliko puta, iz istih razloga.

Činjenica je, takođe, da nas ovde prozivate da mi sarađujemo sa neprijateljima Srbije i Srba. To nama kažete. Pa čak i da je to tako, kao što neki kažu, pa kako taj vaš veliki ugled u svetu, ugled vašeg predsednika, ugled svih vas, nije dovoljan da spreči taj zulum prema Srbima? Kako to Vučić nije sredio već sa Trampom, s kojim se redovno viđa? Ili sa Putinom, koji ga svaki drugi dan odlikuje? Ili sa Angelom, koja, da li će da ode, da li neće, ali je sa naše strane zbog Vučića. Ili sa Haradinajem, sa kim se on slikao? Ja ne. Moj prethodnik ne. Ne znam nikoga od mojih naslednika koji su se slikali sa njim. To su činjenice. Ako ste vi toliko moćni, pa zaštitite te jadne Srbe dole po Kosovu, a ne da ih prvo terate da uđu u parlament sa ratnim zločincima, pa da uđu u vladu sa ratnim zločincima, pa da idu na proslave godišnjice stranaka tih istih ratnih zločinaca. Imate fotografije za sve to.

A onda nas optužujete. Gde ste mene videli sa bilo kim? Ide se po stranim ambasadama. Da vam kažem, u Beogradu su inače strane ambasade, nema domaćih ambasada. To shvatite jednom, to je osnova politike. Činjenice su da jedan poslanik, ja vas pozivam da me čujete dobro, citiram, jedan poslanik je sam za sebe rekao da je bio magarac. To je činjenica. To je šef vaše poslaničke grupe. Činjenica je da od magarca nikad nije postao čovek, nigde. I to je činjenica, i po medicini, i po čudima, i po Crnoj Reci i po bilo čime. Hvala.

Hvala.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.

Nekako se borim za svoje pravo da govorim.

Ja bih po amandmanu na isti način kao moj uvaženi kolega, ali, samo jednu rečenicu će reći po amandmanu, koji je on dobro obrazložio i koji treba razmisliti da li da ga prihvatimo. Da vam kažem da ste vi trenutno u koaliciji, u tom savezu za svašta nešto, za upropaštavanje Srbije uglavnom, sa partijom koja je bila pre neki dan na proslavi Dana zastave, na teritoriji Kosova i Metohije, gde su se cerekali iznad albanske zastave i kleli jedni drugima na ljubav i na ujedinjenje.

(Marinika Tepić: Kažite, ne izmišljajte.)

Jedan političar iz Srbije. Znate vi valjda ko dolazi na sastanke, s kim ste zajedno i s kim ovde nastupate zajedno, s kim ste juče i stajali ovde, povremeno, prekjuče, kad smo počeli.

Ma, neću ja da radim to što vi radite. Ja ću da govorim ono kako ja hoću.

A šta ste sve podstakli u ova dva dana, ne mogu da vam objasnim. I neću se više javljati za reč. Evo, obećavam.

(Balša Božović dobacuje.)

Balša, to ako ostvarite, vaše pretnje, možda nikad više. Možda nikad više. Nije problem.

Da vam pročitam šta vaš uvaženi kolega, ovako kako ste podstakli tu mržnju i hajku i uopšte i prema ženama koje se bave politikom, a kamoli prema predsedniku parlamenta države, a ipak sedite u tom parlamentu, ovako kaže vaš ministar u senci, uvaženi glumac, predstavnik građanske opcije u ovoj državi, jer je danas opet poludeo načisto zbog vašeg ovde cerekanja, što sam se ja žalila što mi se niste izvinili. Ne znam da li se drogira, to je ipak opravdanje. Ne drogira se on, on ovo piše svesno i to je slika Saveza za Srbiju.

(Marinika Tepić: Znate vi i druge koji se drogiraju.)

„Izvinjavam se fuksama“, meni je teško ovo da čitam, ali ovo čitam zbog žena u Srbiji, koje možda razmišljaju kod kuće da se bave politikom. „Izvinjavam se fuksama što sam ih stavio u istu rečenicu sa Majom Gojković.“ To je od malopre.

(Marinika Tepić: A vi čitate tvitove?)

To je vaš kolega. Evo, čeka vas tamo na protestu, za koji dan slikaćete se zajedno, grliti i ljubiti. Nemojte, Marinika Tepić, da mi dobacujete, kao boga vas molim, budite sekund pristojna žena, sekund jedan.

(Marinika Tepić: Što se bavite Tviterom? Bavite se Skupštinom.)

Vama je dobacivanje to što neko iz vašeg društva i najbližeg okruženja kaže za predsednika parlamenta da je fuksa i ne odustaje od toga, jer je vama to smešno, zabavlja vas i niste smogli snage da ustanete i da kažete – „izvini“ ili da se ogradite od primitivca, par ekselans, Srbije koji je vaš stranački kolega.

Nastaviću da čitam dalje, zbog građana Srbije i zbog ovih mojih koleginica.

I nemojte više da glumite da ste član Ženske parlamentarne mreže, da držimo neke glupe konferencije u kojima svi kao – e, baš smo nešto postigle. Šta ste postigle? Mržnju Sergeja Trifunovića prema ženama u Srbiji.

I ostavite me da pročitam, jer vi niste predsedavajući i nećete to skoro biti, zato što narod neće glasati za žene koje mrze druge žene.

Objasnite mi samo - obraća se meni, uvaženi ministar u senci vašeg saveza - vama je dozvoljeno da nas vređate, nazivate đubradima, izdajnicima, da nas udarate štanglama za vrat, a onda kada uzvratimo istom merom ili sličnom merom vi glumite moraliste i zgražavate se. Pa, onda ide vrhunac prostakluka - pa, ne može to tako, smradino, pizdurino, fukso i govno.

(Dijana Vukomanović: Na šta ovo liči?)

I, stvarno ne može. Mi predstavljamo pristojno Srbiju, a vi predstavljate ovaj ološ ovde.

(Radoslav Milojičić: Ko predstavlja ološ?)

To je vaša slika. I, vi stojite dva dana i ne možete da se izdignete iz mulja u koji ste juče uneli u ovaj parlament, da kažete - mi se ograđujemo od ovog, Sergej Trifunović nam ne treba, ovo je prostakluk i ne sme ovako u Srbiji da se ponaša.

Možete sada da mašete koliko god hoćete, dva dana je prošlo, 48 sati, vi ste vašim ponašanjem podstakli mržnju, divljaštvo i crtanje mete na mojoj glavi.

Hvala.
Marijan Rističević, po Poslovniku.