Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ste videli, sve ste videli. Mi smo i ranije znali da si požuteo i ranije smo znali, nije ti trebao žuti prsluk. Znamo mi odavno kada si otišao kod Đilasa, znamo mi odavno da si ti zamenio ovaj pozdrav za ovaj. Znamo mi, posle pljačke Hilandara, šta si uradio. Znamo mi da si ti žut. Znamo mi da si ti sa Jeremićem i Borkom Stefanovićem povukao granice na Brnjaku za 50 hiljada evra koje si uzeo od Kolubare, od rudara Kolubare.

Znamo mi to dobro da si ti davno požuteo. Davno. Sada si samo priznao. Znamo još kada si 2012. godine zagovarao u drugom krugu bojkot da bi sprečio promene. Sve mi znamo, ne moraš ti nositi žuti prsluk. Ne mora ova masonka pored tebe zbog goriva da blokira patrijarha. Znamo mi da ste se vi od crkve oturili davno. Znamo mi da ste vi postali neverija. Znamo mi da ste vi masoni. Hajde reci da ta masonka pored tebe nije bila u Briselu u parlamentu, da se tajno dogovara sa Albancima? Hajde reci da nije bila pre dva dana, da ti pokažem fotografiju?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam da li je Borko Stefanović očigledno glasao za Briselski sporazum, a to je najbolji prijatelj boškića dverića kupusića.

Dakle, dame i gospodo, da krenemo redom, prvo pitanje, da li je tačno da je Marinika Tepić prebacila 6,7 miliona Dušanu Jakovljevu, tadašnjem potpredsedniku Skupštine Vojvodine? Projekat se zvao „Zlatni most - seks za početnike“.

Dakle, da je prebacila jedan pokrajinski funkcioner drugom pokrajinskom funkcioneru 6,7 miliona dinara i da je to rezultiralo stanom iza Banovine. Dakle, 6,7 miliona je prebačeno u tri tranše za projekat koji se zvao „Zlatni most – seks za početnike“. Nemojte se smejati, nisam ja to tako nazvao, evo i tranše kako su išle. Znate, ovi pošteni što govore kako je ovo lopovska vlast, pa gledajte, 2014. godine 1.491.000, pa 3.220.000, pa 1.600.000, evo ga ovde, prebačeno, udruženje se zvalo „Skaska“ na adresi Dušana Jakovljeva iz Zrenjanina. To je potpredsednik pokrajinske Skupštine. To tako ide, pa gospođa Marinika to treba da odgovori.

Dalje, postavljam pitanje odgovornosti Borisa Tadića za nabavljanje automobila od 600.000 evra bez javne nabavke.

Postavljam pitanje Vladi, Ministarstvu pravde, tužilaštvu – kada će Boris Tadić i Vuk Jeremić odgovarati za ubistvo dva vojnika u „Karašu“, koji su očigledno ubijeni? Da bi se prikrio štek narko-dilera 2004. godine surovo su likvidirana dva mlada vojnika. Pri tome je očigledna umešanost Vuka Jeremića i Borisa Tadića, koji su iz kabineta tadašnjeg predsednika Republike zataškali to ubistvo.

Takođe, šta će se učiniti povodom ubistva Milana Pantića, za čije ubistvo odgovornost snosi DS.

Takođe, idemo redom, da li je tačno, a ja sam dobio informaciju, da su albanski teroristi koje su Koštunica i DS pustili 2001, 2002. godine, da su oni likvidirali decu na Bistrici u Goraždevcu, 2003. godine? To su ovi koji su sada najbolji prijatelji sa Boškom Obradovićem.

Dakle, da li je tačno da su na Kosovu 2001. godine isti teroristi koje je pustila DS, njih 2.108 je pušteno, sa braćom Mazreku u Podujevu podigli autobus u vazduh, na Zadušnice 2001. godine, i tom prilikom ubili 12 Srba? Dakle, ovaj iz Palanku nemoj da dobacuje. U Palanku nema piva, istina je živa, ostala je samo pena, popio ga hajne Kena.

Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, šta će tužilaštvo preduzeti, a tužilac je Zagorka Dolovac, kuma Bojana Pajtića, čisto radi Balše, povodom transfera kriminalnog novca Vuka Jeremića? Pretpostavljam da su to pare koje su dobijene za izdaju zemlje. Verovatno će deo dati i Boškiću. Dakle, šta će se preduzeti povodom toga da se u ovoj zemlji ispitaju tokovi novca, tog poštenog, prepoštenog Koštuničinog, ili ne znam čijeg već, Vuka Jeremića, možda i prijatelja Đoke Vlaha, i one je dobio neki dinar od toga? Znači, da se ispitaju sve novčane transakcije i s tim u vezi da mi tužilaštvo da odgovor. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik koleginica Jadranka Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru finansija. Obrazložiću o čemu se radi.

Dana 23. aprila 2019. godine navršiće se 20 godina od neobjašnjivog, necivilizovanog, prvog u istoriji svetskog ratovanja, bombardovanja jedne informativno-medijske kuće, našeg RTS-a, u okviru NATO bombardovanja Jugoslavije, suprotno svim međunarodnim pravima.

Kao što se zna, nažalost, tada je poginulo 16 nedužnih ljudi, civila, radeći svoj posao, sa nekima od njih sam i sarađivala, i isto toliko ljudi je bilo i povređeno. Kao član Odbora za kulturu i informisanje, bila sam u prilici da se informišem od državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića, da je Upravni odbor RTS-a pokrenuo inicijativu, koju je i usvojio, da se izgradi memorijalni centar nevino stradalim žrtvama. Upravni odbor RTS-a je takođe oformio već i organizacioni odbor pri RTS-u, sa zadatkom da prikupi sve potrebne građevinske dozvole i svu ostalu dokumentaciju na nivou grada neophodnu da se ovaj predlog realizuje.

S obzirom na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odbijeno u svom prvom obraćanju Ministarstvu finansija za dodatna sredstva kojima bi se pokrila i rekonstrukcija dela oštećene zgrade RTS-a prilikom NATO bombardovanja i izgradnja memorijalnog centra, moje pitanje za ministra finansija je – da li može ovaj stav da se revidira i da se tražena sredstva odobre?

Verujem da bi bilo teško pronaći čoveka, zapravo želim da verujem da bi bilo teško naći nekoga ko bi bio protiv izgradnje ovog memorijalnog centra, koji bi bio ne samo simbol tuge i žala za nedužno stradalim ljudima te noći, nego jedna svevremenska civilizacijska opomena za ono što se desilo, a što nikako nije smelo da se desi, ni nama ni bilo kome na zemaljskoj kugli, za sve ono što se nama tada dešavalo, za svu silu i način na koji se ta sila obrušila na nas. Kao što su i mnoge civilizacije pre nas ostavljale obeležja i tragove za buduća pokolenja, ovaj budući memorijalni centar bi svakako bio jedna opomena čitavom čovečanstvu.

Sada ne mogu da se ne osvrnem i ne podvučem da se naša obaveza obeležavanja progona i stradanja našeg naroda, npr. prilikom akcije „Oluja“, dogodila tek pre nekoliko godina, i to zalaganjem, stavom i odlučnošću tada premijera a sada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato za izgradnju memorijalnog centra postradalim nevinim žrtvama, zaposlenima u RTS-u tokom NATO bombardovanja, ne smemo propustiti tu 2019. godinu. Zato molim ministra finansija da revidira svoj stav i da odobri dodatna sredstva za izgradnju ovog spomen-obeležja.

Dozvolite mi samo još nešto. Sa velikom radošću i ponosom sam primila vest da je naš predsednik dobio međunarodno priznanje za mir, i to u ovako teškom i ozbiljnom trenutku u kome se nalazi naša zemlja. Hvala.