Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građani Srbije, mojim amandmanom želim istaći značaj rasta ekonomskih indikatora na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Savremeno poslovanje kompanije zahteva konstantno prilagođavanje novonastalim tržišnim strukturama na makro nivou. Najčešće se primenjuje dvojaka strategija, s jedne strane smanjivanje troškova, a s druge, rast kroz diversifikaciju.

Srbija se za šest godina transformisala iz ekonomije koja je karakterisala stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada.

Budžet je u suficitu već treću godinu za redom, a u 2018. godini nastavljamo u istom trendu. Javni dug je pao na 54,1% BDP, a takođe je poboljšan i kreditni rejting. To su sve ekonomski pokazatelji da je Srbija, rukovođena SNS, na pravom putu, a uspeh boli one koji su imali priliku da pokažu šta znaju i umeju i pokazali su samo krađu i afere.

Od 2012. godine mi imamo čime da se ponosimo i s pravom to ističemo. Građani Srbije znaju da prepoznaju kako sada žive i kontinuirano kako im se povećava životni standard. Naravno, to nije lako, jer mi nismo počeli kuću da gradimo od temelja, već iz podruma.

Evropska komisija smatra da je Srbija u 2018. godini zabeležila najbrži privredni rast u poslednjih 10 godina. Takođe, predviđa u 2019. godini BDP veći za 3,5%.

Eksperti Ekonomske komisije očekuju završetak reforme javne uprave, što uz rast stranih investicija i kontinuirano pristižu, dovodi do rasta standarda građana i domaće tražnje u Srbiji.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Maja Mačužić Puzić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, želela bih da uputim sve pohvale na trudu da se predloži ovakav zakon, koji predstavlja još jednu u nizu aktivnosti na stvaranju pravnog okvira za proces digitalizacije Srbije, proces koji je, pored ekonomskog rasta i obrazovanja, postavljen kao jedan od tri stuba razvoja Srbije i ove Vlade, na čelu sa Anom Brnabić, kao i prethodne, na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Ovim zakonom se na efikasniji način vrši objedinjavanje različitih baza podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja, čime će se posebno unaprediti, između ostalog, i rad socijalnih ustanova, ali i napraviti veliki iskorak u procesu digitalizacije i stvaranja transparentne i moderne administracije, koja je ključna za održivi ekonomski razvoj.

Mada je u početku digitalizacije elektronske uprave bilo velikog otpora i nepoverenja, danas smo svedoci brojnih koristi za to.

I sama sam pre oko godinu dana bila korisnik elektronske uprave, odnosno Projekta „Bebo, dobrodošla na svet“ i, uprkos kritikama koje slušamo ovih dana u Skupštini i zloupotrebama socijalno osetljivih kategorija kao što su porodilje za svoje jeftine političke poene, iz sopstvenog iskustva tvrdim da sistem funkcioniše savršeno na radost brojnih roditelja koji su birokratiju oko prijave beba i ostvarivanja socijalnih prava, a njih je danas podosta, u Srbiji se ova prava ostvaruju jednim klikom još u porodilištu.

Ono što moram da pomenem, a nekako je možda zanemareno, da će ovim zakonom se regulisati način razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje je uspostavljeno između Centralnog registra i Poreske uprave, a kojim će se u potpunosti realizovati uspostavljanje objedinjene naplate doprinosa i poreza i doprinosa po odbitku. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom dodatno se definišu pojmovi iz člana 2. predloženog zakona i odnose se na razvoj Republike Srbije s posebnim akcentom na prava raseljenih lica.

Raseljena lica sa Kosova i Metohije, kao i svi Srbi i ostali nealbanci, suočavaju se sa ogromnim problemima koje samostalno teško mogu realizovati u konselaciji aktuelnih prilika koje se, pre svega, ogledaju u lošim bezbednosnim uslovima, nefunkcionisanju pravosudnih organa i drugih privremenih institucija.

Najveći broj nerešenih pravnih slučajeva odnose se na imovinu, odnosno povraćaj imovine i naknade štete i drugim imovinskim pitanjima, kao što su nelegalno zaposedanje imovine, prevarne transakcije i otuđenje imovine, nelegalna eksproprijacija i pitanja privatizacije.

U tom smislu treba istaći da je podneto 40.000 zahteva za povraćaj imovine i oko 20.000 tužbi za naknadu štete za uništenu i oštećenu imovinu pred sudovima na Kosovu i Metohiji, koji se, nažalost, planski ne rešavaju.

Polazeći od takvog faktičkog stanja, Vlada Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju samostalno i u saradnji sa EU odvaja značajna finansijska materijalna sredstva za besplatnu pravnu pomoć, kao i različite projekte u tom smislu, s obzirom da smo svedoci svakodnevnog hapšenja i vođenja montiranih krivičnih postupaka za navodna počinjena teška krivična dela tokom oružanih sukoba na teritoriji Kosova i Metohije.

Stvaranjem materijalnih pretpostavki, predloženim budžetom za ovu i druge namene, uz gotovo permanentno prisustvo predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavlja dobru osnovu i veliki podstrek za srpski narod da će uspeti da odoli velikim izazovima i iskušenjima i ostvariti svoje esencijalne ciljeve, a to su u sadašnjim prilikama stvaranje bezbednosnih uslova za život, zaštita ljudskih i imovinskih prava, kao i zaštitu vitalnih državnih interesa. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Majkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, nedavno je jedan od ministara Vlade Republike Srbije posetio Kikindu i istakao da je Kikinda najbolja gradska uprava koja sprovodi elektronsku platformu Zakona o upravnom postupku, zakona koji smo doneli pre nekih godinu dana.

Ta elektronska platforma služi razmeni podataka između organa državne uprave, odnosno služi tome da građani ne moraju da idu od šaltera do šaltera da bi prikupljali određene papire, da bi završili neki svoj posao.

Takođe je istaknuto da je Kikinda pionir u racionalizaciji javne uprave i to je Kikinda uradila pre nego što su donete državne mere koje su regulisale tu oblast, što je, naravno, dovelo do toga da se izvrši fiskalna konsolidacija i da dođe do priliva investicija.

Zbog toga što je urađeno nas raduje i donošenje ovog zakona koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji će ponovo doprineti razmeni elektronskih podataka i gde će se na jednom mestu nalaziti podaci o svim osiguranicima i svim firmama koje zapošljavaju te osiguranike i ažuriraće se na dnevnom nivou, što će sigurno doprineti da državna, odnosno javna uprava bude još modernija u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Izvolite, kolega Jančiću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni ministri sa saradnicima, razlozi za donošenje Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržani su u potrebi organizovanja efikasnijeg funkcionisanja sistema socijalnog osiguranja, uspostavljanje i vođenje centralne baze podataka korisnika i osiguranika, sa krajnjim ciljem efikasne kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Socijalno osiguranje je oblik socijalne politike i socijalne zaštite kojim se zaposlenima i članovima njihovih porodica garantuje materijalno obezbeđenje i zdravstvena zaštita.

A da li su građani Republike Srbije posedovali ove garancije do 2012. godine? Naravno da nisu. Projektom pljačkaške privatizacije sprovedene u godinama vlasti prethodnog režima zaposleni su ostali bez posla, više od 400 hiljada njih bukvalno su oterani na ulicu, a da im godinama unazad nisu uredno uplaćivani doprinosi za socijalno osiguranje.

Srbija se zahvaljujući odgovornoj politici koju vode predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije nikada više neće vratiti u vreme nezaposlenosti i nebrige o svojim građanima. Dokaz tome su postignuti rezultati od 2012. godine do danas, ali i budžet Srbije za 2019. godinu, koji je koncipiran tako da plate i penzije i životni standard građana raste i da se u Srbiji svakodnevno sve bolje živi.

Sa investicijama od 220 milijardi i stalnom rastu stranih direktnih investicija, za očekivati je i dalje smanjenje nezaposlenosti.

Sve ovo zajedno direktno podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, unaprediće rad lokalnih samouprava i, što je najvažnije, obezbediće sigurnost zaposlenima, njihovim porodicama i svim građanima naše zemlje. Zahvaljujem.