Zahvaljujem, gospodine ministre.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Ponovo ću po amandmanu iz vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Najpre da se zahvalim ministrima na odgovorima. Ministru Đorđeviću se zahvaljujem na iskazanoj želji da porodilje dobijaju sve više i više, ali stav majki i porodilja će moći da čuje 15. decembra na njihovom protestu, a one znaju da li protestuju opravdano ili ne.

Što se tiče odgovora ministra Antića, zahvaljujem se i njemu, ali, na neki način je odgovor nepotpun, jer reći da ćemo određena poboljšanja imati u 2019. godini, nije naznaka kada ćemo prestati da budžetiramo pet milijardi za finansijsku pomoć „Resavici“, odnosno kada će taj problem konačno biti rešen i tih pet milijardi budžetskih rashoda biti oslobođeno za neke druge potrebe, pri čemu, naravno, potpuno uvažavamo potrebu da se pomogne tim četiri hiljade ljudi koji imaju situaciju kakvu imaju i koja je nesumnjivo teška. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Izvolite, koleginice, po amandmanu.

I ja da se zahvalim ministru Đorđeviću što je odgovorio.

Tatjana Macura, koleginica moja i ja smo se radovali vašem dolasku ovde, svakako, ali vi, složićete se, pretpostavljam, sa mnom da ovaj zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ne podstiče zapošljavanje već podstiče punjenje fonda, jer da želi da podstakne zapošljavanje, ne bi poslodavcima dao mogućnost da im je isplativije da plaćaju penale nego da zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Odgovor koji nismo dobili ni od vas, ni od ministra finansija, je – koliko se na godišnjem nivou uplati novca u budžetski fond na ime penala za nezaposlene osobe sa invaliditetom i da li država takođe uplaćuje sredstva u ovaj fond, s obzirom na to da sam sigurna da ni državni organi ne ispunjavaju obavezu iz zakona i ne zapošljavaju osobe sa invaliditetom prema kvotnom sistemu koji je predviđen ovim zakonom? Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Miletiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, podneo sam amandman na član 3. kojim želim da stavim akcenat na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, na područja sa otežanim uslovima života, gde i sada, kao i ranije, Vlada Republike Srbije i njen predsednik, gospođa Ana Brnabić i predsednik Vučić, svi zajedno radimo i u tim područjima se bolje živi.

Vidimo sad u budžetu za 2019. godinu da ima mnogo veća izdvajanja za seoska područja, za one žene koje žive na selu, po prvi put je sada mogućnost da dobiju finansijsku pomoć kada rađaju na selu.

Još jedna stvar za sve nas koji tamo živimo. Vrlo je bitno da se radi na svim onim stvarima, kao što je infrastruktura. Konačno ćemo sada u toku naredne 2019. godine raditi i rekonstrukciju železničke pruge koja ide od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Prahova, odnosno prema Boru. Ta pruga je za sve nas vrlo bitna, jer na toj pruzi ima građevine, ima mostova koje je radio naučnik, čovek koji je veoma prepoznatljiv, Milutin Milanković.

Pozivam kolege poslanike da dođu da obiđu opštinu Svrljig, da dođu da obiđu lepote našeg kraja, da odemo svi do Stare planine, do bisera na Staroj planini, da vidimo kako je lepo urađen put. I sve je to odrađeno u prethodnom periodu, a nastaviće da se radi sada, rekao sam, železnička pruga.

Ulaganje u infrastrukturu, za sve nas to je vrlo bitno. Siguran sam da će Vlada nastaviti u 2019. godini da radi, da se da više sredstava za jugoistok Srbije, za izgradnju na jugoistoku Srbije, završetka Koridora i svega onog za sve nas koji ostajemo tamo da živimo.

Poljoprivreda i selo, to je naša šansa. Razvoj jugoistoka Srbije je naša šansa.

Još jednom pozivam sve kolege da glasaju za moje amandmane. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč?
Koleginice Grubor, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Takođe, se teži sveobuhvatnom vođenju registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

Centralni registar jeste elektronski vođena baza podataka zasnovana na visokim IT standardima i obezbeđuje automatizam u pogledu unosa podataka, kao i unakrsnih kontrola, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta podataka o zaposlenim licima, korisnicima javnih sredstava, kao i boljem planiranju budžetskih sredstava.

Zahvaljujući napornom i mukotrpnom radu našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića i naše Vlade, postignuta je monetarna konsolidacija u našoj državi.

Stabilan budžet sa suficitom u zadnjih nekoliko godina omogućava veća ulaganja i u naš zdravstveni sistem. Ja se ovog puta zahvaljujem Vladi na ulaganju u rekonstrukciju četiri odeljenja Lozničke bolnice internog, grudnog, neurologije i psihijatrije u vrednosti od oko 420 miliona dinara. Radovi su započeti ovih dana. Time će se stvoriti bolji uslovi za boravak i lečenje naših pacijenata na ovim odeljenjima, a i bolji uslovi za rad zdravstvenog osoblja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega ovaj budžet o kome govorimo već više dana zaista predstavlja jedan svetli primer i pravi primer adekvatne raspodele sredstava.

Ja ću još jednom govoriti o tome kolika briga je pre svega posvećena zdravstvu i govoriću o tome koja novčana masa, koja finansijska sredstva su predviđena, ne samo za opremu, koja predstavlja takođe jedan stub zdravstvenog sistema, ne samo za kadrove i usavršavanje kadrova već i za onaj treći stub zdravstvenog sistema, a to su infrastrukturni objekti.

Dakle, kroz faktor vreme, ukoliko sagledamo budžet, videćemo da 2018, odnosno 2107. godini, prvo za razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova predviđeno je četiri milijarde 651 milion 984 hiljade. Sledeće godine, dakle, 2108. godine ta suma je bila već značajno veća, to je šest milijardi i 582 miliona 489 hiljada i vidimo da u projekciji sadašnjeg budžeta, ovog budžeta za 2019. godinu predviđena suma novca je šest milijardi 211 miliona 939 hiljada dinara. Zašto je to tako? Mi na terenu zaista imamo veliki kvalitativni iskorak vezano za infrastrukturu.

Na jugu Srbije, svi smo svedoci da je završen jedan od najsavremenijih kliničkih centara, Klinički centar u Nišu, da su dva velika zdravstvena objekta u najavi, to je objekat opšte bolnice u Vranju i objekat opšte bolnice u Prokuplju i to je nešto što će u svakom slučaju zdravstveni sistem naše zemlje učiniti značajno boljim.