Zahvaljujem, kolega Laketić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč?
Kolega Mićin, izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ministar, gospodin Siniša Mali je pre nekog vremena spomenuo „tvit“ Dragana Đilasa i mene nije mrzelo ja sam na „tviteru“ pogledao šta je on to „tvitovao“ i „tvitovao“ oko javnog duga. Međutim, vrlo je jasno da je njegov „tvit“ jedan običan spin. Zato što je informacija koju je on slikao za datum 31.10.2018. godine, a danas smo u 5. decembru 2018. godine i danas je taj javni dug u odnosu na 2016. godinu manji za čak milijardu i 620 miliona evra, a u vreme kada je on bio na vlasti sa svojim drugarima, znate kako se kretao javni dug? Godine 2008. je bio – 8,7 milijardi evra, 2009. godine – 9,8 milijardi evra, 2010. godine – 12,1 milijardu evra, 2011. godine – 14,7 milijardi evra i 2012. godine – 17,7 milijardi evra.

Dakle, on i njegovi drugari su povećali javni dug za 7,9 milijardi evra, a da ne govorimo o onom mostu koji je ugovoren za 124 miliona evra, pa je na kraju urađen za 360 miliona evra je potrošeno za most na Adi i on je našao da „tvituje“ nešto protiv ministra Malog.

Da radimo na smanjenju javnog duga, jer on je dokaz da je svakako činjenica da smo otkupili državne obveznice u vrednosti od 10 milijardi dinara, i to upravo zahvaljujući onom suficitu u budžetu o kojem sam govorio.

Takođe, Agencija za ocenu kreditnog rejtinga je zadržala ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou bb u stabilne izglede za unapređenje. Potvrda ocene kreditnog rejtinga Republike Srbije je odraz dobre ekonomske politike Vlade i ekonomskog rasta koji je premašio sva očekivanja.

Takođe ova agencija je istakla da će u 2019. godini u potpunosti biti pokriven deficit neto stranim investicijama. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Amandman sam podneo sa ciljem da ukažem na važnost koju ima centralni registar na sveukupni razvoj Republike Srbije. Da bi imali od koga da naplatimo obavezno socijalno osiguranje, kao i penzijsko i invalidsko osiguranje potrebno je da nam privreda bude stabilna, da se otvaraju nove fabrike, da se otvaraju nova radna mesta.

Vlada Republike Srbije i predsednik države su prepoznali ova problem i aktivno učestvuju na njegovom rešavanju i to uz saradnju sa lokalnim samoupravama. Da imamo rezultate u rešavanju ovog problema koji je mučio veliki broj građana naše zemlje, pokazuje nam procenat nezaposlenih na osnovu zvanične statistike. Godine 2012. je 25,5% radno sposobnog stanovništva bilo bez posla, danas je taj procenat znatno manji i iznosi 11,3%. Za samo četiri godine otvoreno je oko 370.000 novih radnih mesta, a ovo znači da je 370.000 porodica dobilo stabilna primanja i da nisu više socijalni slučajevi.

Država ima korist od novih radnika, jer se smanjuje broj socijalnih slučajeva, a povećava se i broj onih od kojih se obavezno socijalno osiguranje naplaćuje. Tako da su i državne finansije stabilne. Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja sada ima više posla i prikuplja i sastavlja bazu podataka i vrši kontrolnu ulogu da li se obavezno socijalno osiguranje isplaćuje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Amandman uvaženog prethodnika glasi da se zakon o registru korisnika socijalnog osiguranja pravi sa posebnim osvrtom na snaženje privrednih resursa. Ja bih sugerisao neke druge stvari za snaženje privrednih resursa, to je upravo ono što je Fiskalni savet savetovao Vladi da implementira u Zakon o budžetu kako bi on bio podsticajan za privredu. Nažalost, ovaj Zakon o budžetu to nije uradio u dovoljnoj meri. Pre svega je traženo da se povećaju javni rashodi, da se ukine zabrana zapošljavanja, da se povećaju zarade u javnom sektoru, to je urađeno samo delimično, ali je pre svega traženo da se povećaju kapitalni izdaci i to ponajviše u zaštitu životne sredine. To bi bili infrastrukturni projekti koji bi podstakli privredu i osnažili privredni razvoj.

Nažalost, mi u ovom budžetu umesto podsticaja te vrste i povećanja kapitalnih izveštaja koji bi koristili privredi, imamo dominantno povećanje kapitalnih izdataka u vojno-policijsko opremanje. Dakle, preko 25 milijardi, preko dve trećine uvećanja kapitalnih izdataka odlazi na vojsku i policiju.

Dakle, podsticajne mere privredi zahtevaju kontra mere kojima bi se one finansirale. Sredstva za finansiranje podsticajnih mera možete između ostalog naći tako što ćete uštedeti na strani rashoda, pa imate recimo, generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije 480 miliona transfera drugim nivoima vlasti, bez igde ikakvog obrazloženja. dva miliona evra dodatnih za letačku službu Vlade. Po društvenim mrežama redovno su deljenje fotografije nemačke kancelarke Angele Merkel koja leti komercijalnim letom iz Barselone, naša Vlada sebi za letačku službu budžetira dva miliona evra, uprkos želji poslanika vladajuće koalicije da se zakoni donose sa posebnim osvrtom na osnaženje privrede i privrednih resursa.

Kancelarija za IT i elektronsku upravu novih 2,3 milijarde bez sagledavanja efekata lanjskih 2,2 milijarde dinara. Zatim, famozne ekonomske klasifikacije, novčane kazne i penali po rešenju sudova i naknada štete za povredu ili štetu nanetu od strane državnih organa. Dakle, država budžetira kazne i penale 14 milijardi, prošle godine 18 milijardi i budžet za ta sredstva je potrošen bio još u avgustu ove godine, što znači da će biti probijen. Nigde, aposlutno nigde, nismo našli objašnjenje kakve to kazne i penale država plaća i kome država to pričinjava, pa nadoknađuje štetu u visini od 14 do 18 milijardi godišnje.

Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Projekat specijalizovane usluge, programska aktivnost - vazdušni saobraćaj. Šesto miliona dinara za projekat čiji opis je u suštini konsultantske usluge u izradi strategije, avio saobraćaja, usklađivanja domaćih propisa sa međunarodnim, saradnja sa međunarodnim organizacijama u vazdušnom saobraćaju.

Kriterijum i merilo za ostvarenje ovog projekta, koji vredi 600 miliona dinara, je aerodromska infrastruktura. Pri čemu apsolutno nije navedeno u opisu šta je merilo da se ovaj projekat proglasi uspešno završenim, ali je alocirano 600 miliona dinara za ovaj projekat opremanja aerodromske infrastrukture, u vreme kada smo naš aerodrom „Nikola Tesla“, najveći aerodrom, dali u koncesiju pod uslovima koje niko ne može da dobije da vidi, jer je njihov uvid javnosti praktično onemogućen. Čak nam je i rečeno da poslovni plan nećemo nikada ni videti, jer je on u domenu poslovne tajne koncesionara. Tako da, u suštini, građani nikad neće saznati da li je javna imovina, dakle, aerodrom „Nikola Tesla“ stavljen u koncesiju tako što je proglašeno da je to, baš to najbolji način i poslovni model razvoja aerodroma. Da li je to tako ili nije, mi nažlost to nećemo saznati, ali zato imamo 600 miliona dinara budžetskog novca alocirano za aerodromsku infrastrukturu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite kolega Rančiću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. je nastavak na amandmane koje sam podneo na predlog ovog zakona.

Najbitnije načelo, principi u svakom delanju su nezavisnost, efikasnost i ekonomičnost što je u Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i sadržano. Tako, na primer, ekonomičnost podrazumeva postupak registracije i prenosa podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja bez odlaganja i uz što manje troškove za budžet od 16.448.551.000 koje je i planirano za zdravstvo. Tako, na primer, za unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite romske populacije, u iznosu od 45 miliona, razvoj infrastrutkture zdravstvenih ustanova u iznosu od 6.211.939.000. Uspostavljanje nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa u Republici Srbiji u iznosu od 80.000.000, kao i za informatizaciju zdravstvenog sistema u jedinstveni informacioni sistem u iznosu od 700.000.000, o čemu mi danas raspravljamo.

Ali ono što je za mene najbitnije, to je izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholizma i zavisnosti od droge u iznosu od 200.000.000 dinara, što je za mene posebno drago, jer sam se u svojoj kliničkoj praksi suočavao sa ovom problematikom i mislim da bi ovaj iznos trebalo duplirati, pa čak i uvećati višestruko, jer, kako sada stvari stoje, ovaj… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja definiše osnovna načela i to su tri osnovna načela na osnovu kojih Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja radi i to je načelo nezavisnosti, načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti.

Moj amandman odnosi se na zaštitu posebno osetljivih, odnosno ranjivih grupa.

Najpre moram da kažem da je načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti i te kako važno za sve one postupke koji pri državnim organima vode građani koji pripadaju tzv. posebno osetljivim društvenim grupama.

Najpre moram da pohvalim Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja zato što su podaci iz Centralnog registra dostupni na portalu e-uprave, a zašto je to važno sa aspekta građana? Zato što svi oni upravni postupci koji se vode mnogo su brži, mnogo su efikasniji, a državne institucije koje vode upravne postupke na brz i efikasan način umesto građana, upravo kroz elektronsku razmenu i elektronsko traženje neophodnih podataka iz neophodnih evidencija, izlaze u susret građanima i na taj način građani na mnogo brži i mnogo efikasniji način ostvaruju prava koja traže.

Takođe želim da pohvalim da je prvi put u stvari uvedena, kroz Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, evidencija lica koja se upućuju na privremeni rad u inostranstvo i to na osnovu Zakona o upućivanju radnika na privremeni rad u inostranstvo.