Hvala, koleginice Macura.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite, kolega Kneževiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, pred nama se nalazi Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Razlozi za donošenje ovog zakona su potreba efikasnog organizovanja, obaljanja poslova, uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjeno više različitih baza, odnosno uvođenje centralne baze podataka o obaveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima.

Neophodno je bilo obezbediti zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo efikasnije i brže ostvarivanje prava, a takođe i povezivanje centralnog registra i Poreske uprave. Sve ovo doprineće poboljšanju kvaliteta podataka, odnosno kontrole na istim.

Ovu novinu usaglašava Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sa Zakonom o radu. Ono što će se primenom novog Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja obezbediti je, pre svega, efikasnija kontrola naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Zatim, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja. Ovaj zakon doprineće daljoj modernizaciji i bolju uslugu za građane. Zahvaljujem.

Hvala kolega Kneževiću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik dr Dragana Barišić.
Izvolite, dr Barišić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani saradnici iz ministarstva i poštovane koleginice i kolege, podnela sam amandman na 3. član ovog zakona, da bi se dodatno definisao ovaj zakon, ali pre obrazlaganja amandmana, želim najoštrije da osudim napad, pre svega na jednu ženu, na jednu majku.

Ali, ne vidim da to rade koleginice sa druge strane ili one slede politiku njihovog vođe Dragana Đilasa, koji svakodnevno poziva na brutalno nasilje, na napade silovanja, vešanja i ostalo. Da li tako trebamo i mi, koleginice SNS da očekujemo sa njihove strane, da strepimo koja će od nas biti napadnuta zato što ne mislimo isto kao oni.

Sada ću nastaviti po amandmanu, jer želimo da sveukupni razvoj Republike Srbije nastavimo i to je naša politika, a očito da oni u nedostatku političkog programa mogu samo nasiljem da vode politiku u ovoj zemlji.

Ovom prilikom želim da istaknem da su predloženi zakoni zaista dobri i da podržim sve ove predloge i da najveću zahvalnost uputim ministru finansija, jer će se budžet ministarstva zdravlja uvećati, a time će se verovatno i obnova bolnica i domova zdravlja širom Srbije nastaviti.

Mogu samo da dodam da je u mom gradu samo u 2018. godini uloženo više stotina miliona dinara u obnovu kako bolnice, tako i doma zdravlja i nadam se da će se ta politika i taj trend nastaviti u 2019. godini. Hvala.

Hvala dr Barišić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Izvolite dr Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sa već pričao o tome da pojedini, tzv. lideri opozicije u želji da umanje dobre ekonomske rezultate Vlade, kažu da je to zbog toga što je naša statistika loša. Jedna od tih netačnih informacija koje se šire u javnosti je da Vlada lažno prikazuje broj zaposlenih zbog toga što nam se navodno 100 hiljada ljudi na godišnjem nivou iseljava iz države.

Dragan Đilas je izjavio da je u 2017. godini, da se iz Srbije iselilo 100 hiljada ljudi.

Meni nije bilo teško, ja sam danas konsultovao podatke sa OECD stata. Dakle, u pitanju su statistički podaci ove međunarodne organizacije. Pre svega, za 2017. godinu oni uopšte nisu izneli bilo kakve podatke, a podaci o broju iseljenih ljudi iz Republike Srbije su sledeći. U 2007. godini 27 hiljada, u 2008. godini 40 hiljada, u 2009. godini 27 hiljada, u 2010. godini 38 hiljada, pa 34 hiljade, pa 40 hiljada, pa 44 hiljade, pa 56, pa 60 hiljada u 2015. godini i poslednji podatak iz 2016. godine je 43.577 hiljada ljudi.

Zašto ovo govorim? Zato što su oni krenuli od tog lažnog podatka da se na godišnjem nivou iz Srbije iseli sto hiljada ljudi, što nije tačno, pa su onda pukim množenjem sto hiljada puta poslednjih šest godina došli do netačnog podatka da se iz Srbije u poslednjih šest godina iselilo 600 hiljada ljudi.

Dakle, taj podatak nije tačan. Ovo su zvanični podaci i to ne podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, ovo su zvanični međunarodni podaci koji jasno govore o tome koliko je netačna propaganda koja je usmerena protiv ekonomske politike Vlade Republike Srbije.

Hvala dr Martinoviću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite dr Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, dopunila bih samo izlaganje prethodnog govornika, mog kolege Martinovića da kažem da su se upravo opozicioni poslanici pozivali na te zvanične podatke o kojima sada govorimo, isto kao što su se pozivali na određene podatke i ocenu fiskalnog saveta da se veliki deo budžeta Srbije troši na vojsku i policiju i na njihovo opremanje. Ne žele da kažu da i takav vid podrške države, upravo namenskoj industriji i proizvođačima koji su domaće kompanije koje godinama rade, kao što su oprema, kada govorimo o uniformama na jugu Srbije, koje su fabrike koje zapošljavaju veliki broj radnika.

Upravo ne govore o tome da je to jedna podrška države namenskoj industriji kojoj su izvozno orijentisane, čime u suštini privreda Srbije zaista povećava svoj izvoz, ali i povećava priliv stranih direktnih investicija, jer povećanjem konkurentnosti, mi imamo povećanje stranih direktnih investicija, pa tako imamo izveštaj u avgustu 2017. godine, da je Srbija na međunarodnom nivou jedna od najbolje kotiranih država koja je sa indeksom efikasnosti za grinfild investicije u svetu.

To znači da je ona reprezentativna država kada su u pitanju investitori koji žele da otvore nova radna mesta, fabrike. Mi smo imali prilike to da vidimo u Zrenjaninu, da sada dolaze fabrike sa visokom tehnologijom, pogotovu kada je IT sektor. Stoga i ovaj predlog amandmana o kome govorim i kada govorimo o Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje, upravo govori o primeni najsavremenijih softvera za objedinjavanje više baza iz više sektora u državi koji treba da, jednostavno, rasterete državu kada su u pitanju troškovi, ali i građane Srbije, kada su u pitanju mnogi kontakti sa državnim organima.

Tako je Republički zavod za statistiku zaista hteo da prikaže koliko je Srbija, u kom je nivou, kada je u pitanju digitalna ekonomija, pa je uradio jedno veliko istraživanje, koje je reklo za preduzeća da 100% preduzeća koristi računar u svom poslovanju, 99,7% ima internet priključke, da bi 80,4% preduzeća posedovalo veb sajt.

Za građane, kada govorimo o istraživanju, treba reći da 90% domaćinstava poseduje mobilni telefon, 68% poseduje računar i preko 1.270.000 lica koristi elektronske servise javne uprave.

Upravo je to jedan od glavnih pokazatelja da država jako mnogo radi kada je u pitanju Strategija razvoja industrije i informacionih tehnologija u periodu od 2017. do 2020. godine i da je Vlada Republike Srbije uradila i prihvatila jedan akcioni plan po kojem želi, jednostavno, da unapredi i poveća sve ove procente, čime bi suštinski zaista povećali zainteresovanost ne samo stranih i domaćih investitora, već svih onih država u regionu koje žele informatički da se povežu.

Agenda 2030 upravo govori o tome da održivi razvoj i da povećanje konkurentnosti ekonomskog razvoja direktno utiče na smanjenje siromaštva, da direktno utiče na otvaranje velikog broja radnih mesta i unapređenje obrazovanja i upravo zbog toga je uopšte ovaj razvoj IT sektora u Srbiji od velikog značaja i zbog toga mislim da i oni predlozi zakona i investicija u obrazovanje u nove naučno-tehnološke parkove, koji će biti i u Beogradu i u Novom Sadu, će doprineti zaista razvoju ovog sektora. Hvala.

Hvala dr Tomić.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je novi predlog zakona koji će na nedvosmislen način urediti pitanja koja su od važnosti za korišćenje i organizaciju Centralnog registra.

Centralni registar je pušten u rad 2013. godine i ovakve odredbe u našem zakonodavstvu su neophodne upravo zbog bržeg i efikasnijeg ostvarivanja prava kod naših građana.

Moj amandman, pre svega, ide u pravcu podrške, pružanja podrške naporima Vlade da na jedan sistemski način reguliše određena pitanja. Na primer, donošenjem ovog zakona inspektorima rada biće omogućeno da na jednostavniji način otkriju rad na crno i da preduzimaju određene mere u skladu sa zakonom prema poslodavcima.

Sećamo se da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljivalo na svom sajtu spisak svih poslodavaca kod kojih su zatečeni radnici na crno i to je bio jedan od načina da se izborimo za pridržavanje zakona.

Takođe, norveška ambasada je podržala projekat ovog ministarstva, koji se zvao „Reci ne radu na crno“, kada je otvorena besplatna telefonska linija za prijavljivanje rada na crno.

Dakle, ovaj Predlog zakona će svakako imati za cilj da ukloni štete i da spreči eventualne štete koje nanosi nelegalni rad, jer od nelegalnog rada štetu trpi država, štetu trpe poslodavci koji se ponašaju u skladu sa zakonom, ali štetu trpe i građani koji rade na crno i onda nemaju socijalne beneficije.

Na kraju svog izlaganja želim da se pridružim koleginici Barišić i da zajedno sa njom osudim nasilje nad ženom koje se desilo u Lučanima, nad kandidatkinjom za odbornika, i to upravo u vreme kada se najrazličitije aktivnosti sprovode za 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama. Hvala.