Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč?
Koleginice Grubor, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja trebalo bi da poboljša naplatu obaveznog socijalnog osiguranja i reši problem iz oblasti socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja. Procedura za ostvarivanje prava iz ovih oblasti biće kraća i jednostavnija.

Ovaj zakon obezbediće jedinstvenu bazu podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima u koju se podaci unose i čuvaju i dnevno elektronski ažuriraju. Takođe će biti uspostavljena jedinstvena baza podataka obaveznog socijalnog osiguranja koja će omogućiti da nesavesni poslodavci, koji izbegavaju plaćanje doprinosa budu brzo identifikovani.

Kako je „Farmakom“, poslujući u Zajači, plaćao doprinose za socijalno i penziono osiguranje govori činjenica da većina radnika zaposlenih u toj firmi nije imao overene zdravstvene knjižice. Kada neko od radnika stigne do bolničkog lečenja, pisana je potvrda da je pacijent hospitalizovan, a koju je rodbina nosila u Direkciju gde su dobijali overu na mesec ili dva dana. Ženama i trudnicama iz Zajače i okoline, koje su imale potrebu pregleda kod ginekologa, popunjavale su neke posebne obrasce koji su nam stizali iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja filijale Šabac, a koje su služile kao pokriće umesto overene knjižice, a plate u toj firmi isplaćivali su uglavnom na ruke, čime su izbegavali sve druge obaveze prema državi. Procena zarade vlasnika i njegovih saradnika samo u Zajači je oko 20 miliona evra, a 80% uzorkovane dece u Zajači je imalo olova u krvi preko dozvoljene gornje granice, tako je to radio „Farmakom“. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali i o Predlogu budžeta za 2019. godinu.

Naime, ovaj budžet treba sagledavati iz onih najosetljivijih grana, društvenih grana, pre svega, iz oblasti zdravstva, socijale, obrazovanja i kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da je upravo ovaj budžet, za razliku od onih budžeta koji su bili karakteristični za bivšu vlast, dao napredak upravo u ovim oblastima.

Dovoljno je pogledati razdeo 27, konkretno program 1802, koji govori o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, gde je 2018. godinu predviđena milijarda i 31 milion 950 hiljada dinara, a za 2019. godinu milijarda 141 milion 920 hiljada dinara. Svi znamo, pre svega, mi koji se bavimo zdravstvom i medicinom koliko znači preventivna zdravstvena zaštita i da praktično ulaganje u preventivnu zdravstvenu zaštitu znači ulaganje u budućnost i ulaganje u zdravstveni sistem u celini.

Osim toga, skoro duplo povećanje vidimo na jednom razdelu koji je značajan, a govori o razvoju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite. Naime, sa 379 miliona 18 hiljada dinara, ta suma, dakle, koja će pripasti upravo ovoj delatnosti u zdravstvu sada je trenutno, odnosno u Predlogu je 787 miliona 598 hiljada dinara. To upravo govori o tome da je namera Vlade, dakle, da pre svega zdravstvena zaštita bude dostupna svima. Da zdravstvena zaštita, ne samo bude dostupna svima, nego da pacijent bude u središtu zdravstvenog sistema i da on dobije maksimalnu uslugu u odnosu na količinu novca koji se izdvaja po pacijentu. Hvala.

Zahvaljujem, doktore Laketić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Stojmiroviću.

Poštovane koleginice i kolege, mi danas u ovoj raspravi pokušavamo da odredimo neke smernice koje će biti naši ciljevi u budućnosti. Srbija je zemlja pred kojom su mnoge obaveze, a činjenica je da svi mi koji se bavimo ovim poslom kao svoj osnovni cilj imamo blagostanje svih građana Srbije.

Nadam se da će veoma brzo doći taj trenutak kada se nećemo vezivati za BDP, nego kada ćemo blagostanje svojih građana moći da omogućimo na način da bude besplatno školstvo, da bude besplatno zdravstvo, da se svima omogući da mogu da se školuju, da mogu da imaju adekvatnu, odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i da u svakom trenutku možemo biti ponosni na ono što radimo, jer ćemo građanima Srbije omogućiti da žive dostojanstveno, onako kako priliči svakom čoveku jedne savremene i razvijene zemlje.

Jesmo mi sada u teškoj situaciju u kojoj je cela Srbija. Mi smo sad pred velikim izazovima i moramo te izazove da rešimo. Da bi ih rešili moramo da zapamtimo jednu stvar – da trebamo da budemo jedinstveni, da trebamo da imamo unapred određene ciljeve koji su u interesu svih građana Srbije i da ne smemo dozvoliti da zbog nekih ličnih ili malih ciljeva rušimo ono što je budućnost Srbije.

Nadam se da ćemo veoma brzo krenuti tom uzlaznom linijom i da ćemo pokazati da Srbija može i mora da bude zemlja dostojnih i srećnih građana. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Stojmiroviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite, kolega Mićin.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega iz opozicije je juče pokušao da mi objasni zašto nije dobro imati suficit u budžetu. Kaže – najbolje je kad je budžet na nuli, onda je kao budžet uravnotežen. Ali, ja moram da postavim pitanje – u kojoj je to zemlji ikada na svetu budžet bio na nuli? Ni u jednoj, nikada. Zato što je nemoguće tako precizno planirati sredstva.

A, kako su planirali sredstva oni pre nas? Znate, od 2008. do 2012. godine promašivali su po 100 milijardi dinara u minus i tada je to bilo dobro planiranje, a ovo što mi planiramo, gde imamo suficit, to nije dobro planiranje, jel? I, upravo zahvaljujući suficitu koji smo mi ostvarili u 2018. godini možemo u budžetu za 2019. godinu da planiramo čak 220 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Znate kako, 2009. godine, recimo, u vreme naših prethodnika, oni su planirali 40 milijardi dinara za kapitalne investicije. Eto kako su oni dobro planirali budžet. Pa su 2010. godine planirali 33 milijarde, pa su 2012. godine planirali 22 milijarde za kapitalne investicije. Na kraju bi, verovatno, došli do nule, ali hvala Bogu, SNS je pobedila, pa sada je to 220 milijardi.

Od tih 220 milijardi imao sredstva za završetak obilaznice oko Beograda, završetak puta Surčin – Obrenovac, izgradnja auto puta Obrenovac – LJig, Preljina – Požega, Moravski koridor, Kelebija – Subotica, put Novi Pazar – Tutin, nove mostove, tunele, škole, bolnice, svega onoga što će doprineti podizanju kvaliteta života za naše građane. Posebno mi je drago što vidim da ima 200 miliona dinara za završetak naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, za omladinsku prestonicu kulture 40 miliona dinara, za projekat mađarsko – srpske železnice 9,7 milijardi dinara, za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma su, takođe, obezbeđena sredstva, što je jako važno za moj grad i to pozdravljam. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Mićin.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč?
Kolega Radičeviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman i na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Amandman sam podneo sa namerom da dodatno preciziram Predlog zakona, ali i da bih ukazao na značaj postojanja i rada Centralnog registra.

Pred nama je izuzetno značajan Predlog zakona, zakona koji štiti radnike od samovolje, nesavesnih poslodavaca. Da je toga bilo u nekom ranijem periodu, svi dobro znamo. Po nekom podatku koji sam ja dobio, samo u Aleksincu između dve i tri hiljade ljudi je ostalo bez uplaćenih obaveznih doprinosa po osnovu socijalnog, ali i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ti ljudi danas imaju manje penzije, ne zbog današnje vlasti, već zbog današnje opozicije. Postavlja se i pitanje – koliko su novca morali ti ljudi da izdvoje i za lečenje, jer nisu imali uplaćene obavezne doprinose, a samim tim nije im bilo moguće overiti zdravstvenu knjižicu i omogućiti im normalno lečenje. To danas više nije moguće, jer postoje uređen sistem i država koja brine o svojim građanima i njihovim pravima.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ima veliku i značajnu ulogu da bi se sprečile nepravilnosti u naplati obaveznog socijalnog osiguranja, kao i da bi procenat naplate bio veliki, da ne kažem 100%. Hvala.