Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Babić.
Da li neko želi reč?
Kolega Babiću, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kojim se dodaje stav 2.

Prekjuče, 3. decembra obeležen je međunarodni dan osoba sa invaliditetom u svim lokalnim samoupravama tako i u mome rodnom Somboru, po sloganom – „Za život bez barijere“, i sa motom koji za ovu godinu glasi – „Osnaživanje osoba sa invaliditetom i obezbeđivanje uključenosti i jednakosti“.

Shodno tome, položaj invalida mora se stalno unapređivati, posebno kada se govori o njihovom pravnom i društvenom položaju. U Srbiji postoji dobar zakonski okvir, ali i pored toga do diskriminacije invalida dolazi u mnogim oblastima društvenog života. Da do toga dođe sve ređe, potrebno je da se osobe sa invaliditetom osnaže, da nauče kako da prepoznaju svoje potrebe i steknu veštine koje će im pomoći da odaberu svoje personalne asistente i obuče ih i da im pruže podršku na način koji njima najbolje odgovara.

Videli smo na Odboru za rad i socijalna pitanja pre neki dan, kako to izgleda i time se dokazuje da jedino usluga personalnog asistenta može da obezbedi uključenost osoba sa invaliditetom u zajednicu i njihovu jednakost prema drugima.

Kada su pre dve godine otvorena i prva poglavlja, poseban fokus je bio na poglavlju 23, kojim se u najširem smislu bavi pitanjem postojanja osnovnih ljudskih prava, pa i manjinskih prava, kao i prava manjinskih grupa u koje spadaju i osobe sa invaliditetom. Shodno tome i naša zemlja mora pokrenuti postupke kako bi se sprečio bilo kakav oblik diskriminacije invalida.

Kada već govorimo o otvaranju poglavlja, za nas bi bilo vrlo bitno i otvaranje Poglavlja 19, koje se bavi socijalnom politikom i politikom zapošljavanja, gde opet položaj invalida zauzima posebno mesto. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Babiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč?
Kolega Birmančeviću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moj amandman je svakako u pravcu poboljšanja zakona, ali ono što moram da iskoristim u ovom vremenu da kažem, to je upravo ponašanje opozicije na jučerašnji dan, a sve u svetlu toga što su pokušali da sto puna ponove neistinu ne bi li ona postala laž, ali to naravno u praksi ne biva, pa im to nije pošlo za rukom. Kada neko nema argumente, on pokušava na neki drugi način da dokaže da je u pravu i što je galama i vika bila veća, sve je bilo jasnije da su im dokazi tanki i da ih uopšte i nemaju. Pošto nemaju argumente, onda moraju da na sebe skrenu pažnju na drugi način, ali ono što znamo to je da se budžet Republike Srbije i ove godine, kao i prethodnih šest godina, troši u skladu sa zakonom i troši se u skladu sa potrebama građana Srbije.

U ovom budžetu ima mesta i za bolnice i za puteve i za auto-puteve i za koridore i za nove kliničke centre i za nove fabrike i za nove investitore i za nova radna mesta. Da se budžet može trošiti i na totalno drugačiji način od ovoga pokazale su vlasti u periodu od 2000. do 2012. godine, a pokazala je i Gradska uprava grada Šapca u prethodnih 18 godina. Ono što za njih posebno važi, to je zloupotreba u budžetu, oni su postali stručnjaci kako da isisaju budžet građana Šapca, a da tom gradu upravo ne vrate ništa.

Pet miliona evra koje je gradonačelnik potrošio iz budžeta za 2015. godinu jedan su samo od dokaza, a ako uzmemo sa druge strane, za Ginisovu knjigu rekorda je da posle 18 godina vlasti 42 seoske mesne zajednice u Šapcu, od 46, nemaju niti metar vodovodne niti metar kanalizacione mreže. Budžet Republike Srbije troši se u skladu sa zakonom, a Šabac kao primer saveza za prevaru i proneveru je pravi primer… (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zakoni koji su pred nama predstavljaju nastavak reformskih procesa koje smo započeli 2014. godine kada je na čelu Vlade bio naš predsednik Aleksandar Vučić, a čiji rezultati su postali vidljivi tokom 2018. godine, o čemu svedoče brojni ekonomski pokazatelji, kao što je rast BDP-a od 4,5%, što nas svrstava u najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine iznosila je 11,9% i više je nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, kada je iznosila 25,2%. Veoma važna činjenica je i to što je nezaposlenost mladih smanjena sa 51,1 na 27,5%. Treću godinu za redom budžet Republike Srbije završava sa suficitom. Na kraju septembra tekuće godine na nivou opšte države suficit je iznosio 54,5 milijardi dinara, dok je na nivou republičkog budžeta ostvaren suficit u iznosu od 61,1 milijarde dinara.

Zatim, kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni, u prvih devet meseci ove godine iznosila je 28,1 milijardu evra, što je međugodišnje povećanje od 10,5%. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvih devet meseci ove godine iznosio je 1,5 milijardi evra i u potpunosti je pokriven direktnim stranim investicijama koje su iznosile 1,8 milijardi evra.

Kao što možemo da vidimo, reformski procesi koje sprovodi ova Vlada su na zdravim osnovama fiskalne i monetarne stabilnosti i podižu atraktivnost naše privrede u smislu dovođenja stranih investitora, što značajno doprinosi jačanju regionalne saradnje. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč?
Kolega Popoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem ovog zakona nastaviće se proces digitalizacije u svim oblastima u Republici Srbiji, a samim tim i povećanje efikasnosti kako Centralnog registra, tako i drugih organa i organizacija korisnika podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Za godinu dana od uvođenja elektronskog recepta u zdravstveni sistem Srbije, za 20 do 60% je smanjen broj pacijenata koji dolaze kod lekara samo zbog recepta. Hronični bolesnici više ne moraju 12 puta godišnje da odlaze kod izabranog lekara, već samo dva puta jer im elektronski recept omogućava da tokom šest meseci podižu propisanu terapiju u bilo kojoj apoteci. U proteklih godinu dana izdato je blizu 60 miliona recepata elektronskim putem. Lekari sada imaju uvid u sistem i mogu da provere da li pacijenti sa hroničnom bolešću redovno uzimaju terapiju, a imaju i više vremena da se posvete drugim pacijentima. Do kraja godine u potpunosti će se preći na propisivanje isključivo elektronskih recepata u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Naredne godine započeće proces implementacije elektronskog zdravstvenog kartona, čime će se nastaviti digitalizacija zdravstvenog sistema u našoj zemlji. Transparentna i moderna administracija ključna je za održivi i ekonomski rast Srbije i upravo se Vlada Republike Srbije rukovodi ovim principom, radeći na digitalizaciji svih oblasti u našoj državi. Na ovaj način stvoriće se zdrava i efikasna ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama, a to će neminovno dovesti do sveobuhvatnog razvoja naše države. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč?
Kolega Kovačeviću, izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman i u suštini ovim amandmanom želim da kažem da je makroekonomska stabilnost ključna za rast i razvoj Republike Srbije.

Makroekonomska stabilnost u Srbiji kreće se pozitivno i svi ekonomski parametri govore, ne samo ključni, već i svi drugi, imaju trend rasta i razvoja, što svakako govori da Republika Srbija jeste na dobrom putu, ali je taj put krenuo negde 2015. godine, kada smo doneli Zakon o radu, u stvari, to je bio prvi zakon kojim smo krenuli reformski kurs i kada smo doneli taj zakon, u stvari, krenuli smo da regulišemo oblast koja se tiče radnih prava. Radna prava svakako su jedna od ključnih i mi u ovom zakonu pokušavamo da ih rešimo. Ali, Vlada Republike Srbije je učinila niz napora u prethodne tri godine da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.

Ako pogledate kako izgleda stopa nezaposlenosti u Srbiji, sa 11,3%, ona svakako jeste negde na istorijskom minimumu, jer samo pre nekoliko godina imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%. Toliki stepen nezaposlenosti ne može pozitivno da utiče na rast makroekonomije i Srbija u ovom trenutku, pored toga što smanjuje stopu nezaposlenosti, za 370.000 povećava nivo zaposlenosti. Nivo zaposlenosti ima pozitivne efekte ne samo na ekonomiju tih porodica koje dobijaju plate, već je jedan opšti društveni trend koji podrazumeva da fiskalni prihodi u državi Srbiji rastu. Istovremeno, kako smanjujemo broj nezaposlenosti i povećavamo nivo zaposlenosti, dolazi do povećanja realnih prihoda tih porodica, odnosno ljudi koji se nalaze u tom sektoru.

Kako rastu plate u realnom sektoru da u ovom trenutku dolazi do povećanja tih plata, tako rastu plate i u javnom sektoru. Sa 10% praktično povećanja ličnih rashoda u narednom vremenskom periodu, možemo očekivati da budžet Republike Srbije, po osnovu prihoda, po osnovu oporezivog dela na rad, ostvaruje veće prihode, pa samim tim to doprinosi rastu društvenog bruto proizvoda. Ja vam se zahvaljujem.