Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/55-19

20.03.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:20 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.

Želite da odgovorite?

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Evo ja bez čitanja, Čanak. Ako možeš i ti, zdravlja ti.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Obratite pažnju da do pauze imamo deset minuta.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Molim vas, dajte reč gospodinu Bajatoviću, pa da odgovorim odmah obojici.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Jedino ako će Dušan Bajatović deset minuta da govori.
(Dušan Bajatović: Da li mogu 12 minuta da govorim?)
Onda će vam Nenad Čanak odgovoriti posle pauze.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Ja se zahvaljujem parlamentarnoj većini što je stavila pitanje finansiranja Vojvodine na dnevni red, iako ono očigledno neće biti danas uspešno rešeno. Da bi to imalo smisla, jer posle pauze ne bi imalo smisla, želim samo da na nekoliko stvari odgovorim u ovoj polemici.

Prvo, ja sam ponosan na ulogu SPS od 1988. godine, šta god to ko tumačio. Govor koji je izneo gospodin Čanak ovde je tipičan dokaz kako je korišćenje istorijskih fakata nesporno, kao što je radio i gospodin Šešelj. Vi, u stvari, možete da napravite, kombinacijom velikih istorijskih događaja, tipa Majske skupštine, sastanaka opskurnih društava, Somborska skupština, neka novosadska i sličnim stvarima, da napravite jedan miks i sada je tako ispalo da mi, u stvari, o budućnosti autonomije Vojvodine treba da raspravljamo u prošlosti.

Vojvodina je deo Republike Srbije i ako sam išta dobro danas čuo, gospodine Čanak, od vas jeste da ste shvatili da separatistički projekti, tipa „Vojvodina republika“, više nemaju nikakve šanse ne zato što vi nećete, nego zato što ne mogu da opstanu.

Podsetiću vas da ste vi bili vrlo ponosni što ste učestvovali na skupovima separatista širom Evrope. I dan danas u vašem programu piše da se zalažete za Vojvodinu republiku, ako niste obrisali ovih dana.

Da li su to legitimne političke ideje? Iz istorijskog osvrta smo videli da jesu, ali pančevački advokat Duda Bošković, koji je osnovao autonomaški pokret u Vojvodini 1924. godine, za saveznike je imao, recimo, Hrvatsku seljačku stranku.

U periodu raspada Jugoslavije takođe su te autonomaške ili autonomističke stranke imale sličnu vrstu saradnje, da ne spominjem te BIA, CIA, MIA i ostale. Jugoslavija se nije raspala zahvaljujući volji svojih naroda, nego volji političkih elita komunističkih. Kako god hoćete.

Deo vašeg tumačenja naravno da je najvažnija godina prisajedinjenja Srbiji mimo pokreta Srba do 1918. godine. Normalno da je to prisajedinjenje Vojvodine Srbiji odlukom Narodne skupštine.

To što spominjete 31. jul 1945. godine, nažalost, moram da se složim sa četničkim vojvodom Šešeljem koji negira sve komunističke akte, ali to jeste bio deo onoga kako su komunisti posmatrali organizaciju Jugoslavije i tačno da je Srbija bila pokrajina, Vojvodina bila pokrajina, Kosovo bilo pokrajina, Crna Gora bila pokrajina. Sve su to bili pokrajinski komiteti, Kod komunista, ako čitate istoriju Saveza komunista, SKPB. Prema tome, jeste to pravno preneto iz narodnooslobodilačke borbe i ja to pozdravljam, ali ne mogu da se složim sa vama da je to neki datum o kome mi treba da razmišljamo, a i sami ste spomenuli da je prvo prisajedinjenje Vojvodine posle svega onoga što su Srbi preživljavali, na čiju stranu su Srbi stali u Austrougarskoj, taj je vladao. Jedno vreme je vladao.

Pravi datum je 1918. godina. Ja ne volim one koji se predstavljaju da su jedini zastupnici interesa, kako vi volite da koristite izraz, građana Vojvodine. Mislim da nam je korišćenje termina i kada je pisan statut aktuelni, pa posle Ustavni sud to poništio, kad smo pošli u to da… A to smo zamerili DS, ne znam kako ste vi, vi ste podržavali akademika Firu 2002. godine, kada je on pisao osnovni akt AP Vojvodine, što bi značilo ustav AP Vojvodine, a to bi značilo Republike i vi sada koristite dva termina koji proizvode sumnju, iako i ja, kao i vi, želim da budem lokal-patriota, i ja vam to lično zameram, proizvodite sumnju jer koristite dva termina. Jedan je teritorija AP Vojvodine. Ustav ne prepoznaje teritoriju AP Vojvodine kao nekakvu federalnu jedinicu ili kao nekakvu kategoriju u tom smislu.

Sledeće, stalno smo pokušavali, neki krugovi u Vojvodini ne i ja ili SPS da kažemo da se autonomija zasniva na pravu građana i građanki. Nema te vrste prava građana i građanki, stanovnika ili glasača koji žive na teritoriji Vojvodine da mi možemo da protumačimo, da iz toga izvodimo pravo da imamo nekakvu autonomiju Vojvodine.

Mi autonomiju Vojvodine možemo da naslovimo kada je tumačimo na nekakve istorijske događaje, na nekakve kulturološke stvari i to je relativno tanko, ali ona mora da počiva na Ustavu Republike Srbije. Dakle, samo na Ustavu Republike Srbije.

Mi koji želimo da promovišemo, a u programu SPS postoji autonomija Vojvodine, ne mislim da je treba ukinuti, za razliku od gospodina Šešelja, želimo da aktivnosti na poboljšanju, ako hoćete, i standarda i kulturnog oblika i saradnje sa mojim prijateljima… Ja često kažem gospodinu Balintu – bez manjine nema većine. Vojvodina poznaje taj suživot. Ja čak mislim, iako su propali ovi modeli multikulturalizma u celoj Evropi, to je Angela Merkel rekla još 2007/2008 godine, hajde da vidimo, ako možemo da primenjujemo modele interkulturalizma, jer očigledno multikulturizam nije imao dovoljno sažimanje, pa i mi u Vojvodini smo i u vreme ratnih dešavanja ovih najnovijih imali svakakve nekakve situacije o kojima sada ja ne bih da polemišem.

Dakle, mislim da svi koji se zalažu, evo, uključujem i sebe pod to, da rešimo pitanje autonomije Vojvodine, ne treba da koristimo termine, ni zahteve koji vode ka tome da svi drugi… Evo, kolege poslanici, svi građani Srbije, a moramo voditi računa, jer Srbija je jedinstvena, imaju sumnju šta su naše stvarne političke namere.

Dobro je ako smo odustali, a ovde to ne vidim, mada nije ni tema i nema u deklaraciji, interesantno, nema sudske, izvršne i zakonodavne vlasti. To i u budućoj preradi Ustava pod pritiskom Evrope ili ne-Evrope treba da bude izbegnuto. Sudska, izvršna i zakonodavna vlast moraju da budu jedinstvene. Vojska, policija, pa čak i poreska uprava, ako ništa drugo, zbog nemogućnosti da se uspostavi jasna metodologija kod poreske uprave, kome koliko pripada poreza, treba da ostanu jedinstveni.

Ne kažem da u okviru prenetih nadležnosti… Dakle, sada ne govorim o finansiranju. Nije moguće uspostaviti na nivou AP Vojvodine, kako ga vi definišete kao predlagač, sada ne polemišem sa vama lično, nego ste dali kao predlog neki srednji nivo vlasti, ali on ne sme da ugrožava ono što bi bilo imperativno od strane Republike. Nema potrebe da to radimo. Sve to možemo da uradimo unutar Ustava ili novog ustava Republike Srbije i u okviru zakonodavnog sistema Republike Srbije.

Jednu stvar moram da priznam, iako smo bili u različitim sastavima vlasti još od 2000. godine, neću da tumačim ranije, ni u jednom momentu ovaj parlament nije imao ili barem mi iz Vojvodine, većina će nas govoriti ovde iz Vojvodine, nismo imali političku težinu i nismo uspeli da se ujedinimo oko tri stvari, a to su ta tri zakona – o prenetim nadležnostima, o imovini i oko finansiranja AP Vojvodine.

Slažem se da oni koji politički dobro promišljaju uvek znaju da je bolje zatvoriti problem i zato ja pozdravljam ovu sednicu, makar za sada medijski zatvorili ovo pitanje, a politički ga otvorili kada počne neka priča oko novog Ustava. Bolje je zatvoriti političko pitanje i držati ga u nekom zakonskom okviru, kakvom-takvom, nego da je ono stalno otvoreno jer je Ustavom garantovano i to je, čini mi se, poslednji elemenat u kojem bih mogao da podržim ono što je ovde napisano.

Možemo mi sada da polemišemo oko raznih i istorijskih stvari, ja sam hteo samo da kažem još nekoliko stvari koje se tiču, ne verujem da su građani pročitali ovo što ste vi predložili oko finansiranja, znate šta, mi ne možemo imati nikakvu federalnu jedinicu, srednji nivo vlasti može biti orjentisan samo na Vojvodinu, jer za sada mislim da nije zdravo da mi pričamo o autonomijama po Srbiji dok ona ekonomski ne ojača, dok ne završimo otvoreno srpsko nacionalno pitanje, govorim i o Republici Srpskoj. Govorim i oko situacije oko Kosova i nema potrebe da sada neko u Vojvodini zbog 20, 30 i 40 hiljada birača koji radije gledaju Beč nego Beograd, sada treba da ima nekakve druge stavove.

Valjda ćemo svi da se borimo za Srbiju da ona uspe i da na uspešan način, šta god to značilo, zatvorimo, zaokružimo, zaštitimo još uvek otvoreno srpsko nacionalno pitanje.

Ne kažem da nije albansko otvoreno. Jeste. Ko ga je otvorio? Nismo mi. Otvoreno je pitanje unutar Bosne i Hercegovine. Videćemo šta će biti sa Makedonijom. Ako se ova rasprava i otvara u okviru neke potencijalne promene unutar Ustava, ona i dalje mora da obezbeđuje jedinstvenu strukturu Republike Srbije.

Kad-sad, želimo da pričamo ovde oko još nekih stvari, prosto moram da kažem, tačno je da je u vreme antibirokratske revolucije smenjeno 40 hiljada, možda i najboljih kadrova, dobro školovani, ali i 5. oktobar, čiji ste vi bili nosilac je smenio još više ljudi u Vojvodini, a nisam siguran da je proces bio demokratičniji nego proces diferencijacije. Boga mi, možemo da izvedemo i tu statistiku.

Još nešto što čime možda vredi polemisati, vi ste kao iskusan političar i odajem vam tu priznanje, zaista, izneli ste brojke koje, sada mi ovde ne znamo koliko smo i kako smo pljačkali Vojvodinu, koliki je sada bio dohodak u dinarima te i te godine u Kraljevini Jugoslaviji, ne možemo da polemišemo sa vama, ali mogu da polemišem sa nečim drugim. Jeste, i žito se otimalo, najviše u Vojvodini, jer ga je ujedno i bilo, ali moram nešto da kažem i Vojvodina je živela, a vi kažete i napredovala tamo i pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina, ne zahvaljujući promenom ustavnog sistema, nego zato što je Jugoslavija bila tržište od 22 miliona ljudi, ekonomski dobro uređeno, bez obzira na, uslovno rečeno, dogovorenu ekonomiju, pa je valjda i Vojvodina imala neke koristi od toga.

Inače, svi misle da se proizvodi više žita u Vojvodini nego u ostatku Srbije. Nije tačno, evo ga ministar poljoprivrede. Imamo godine kada se više žita fizički proizvede iza Dunava i Save, nego u Vojvodini. Ni ta poljoprivreda više ne može da bude baš tako jednostavno tumačena.

Industrijski kompleks, nisam siguran da je uz Vojvodini bio tako veliki, a danas ga nažalost kao posledica 5. oktobra, a ne nečeg drugog, nema, ni da je ta prerađivačka industrija bila baš tako uništena. Ako bih ja smeo da vam se pridružim u vašim, kako bih ja to rekao, lokalnim patriotskim nastojanjima, meni više smeta da sve što se privatizuje pređe u Beograd, ali ne možete vi da imate poreske olakšice za Sentu, Adu i Kanjižu, ne zato što je tamo većina Mađara, ili Alibunar, a da to isto nemate za jug Srbije.

Znači, moramo da imamo iste kriterijume, da imamo ista ekonomska prava za sve učesnike, bilo da su strani investitori, bilo da su domaći, bilo ko, ja bih tako kritikovao ovaj pristup umesto da sad paušalno kažem, ne može u Vojvodini postojati dva poreska sistema, mi i sada imamo Poresku upravu Novi Sad. On obuhvata, faktički, celu Vojvodinu, ali metodološki, kako vi sada da izdvojite ko je koliko poreza dao?

Još jednu stvar mogu da podržim, slobodno, ali pitanje je da li ekonomsko vreme u Srbiji dozvoljava takvo kakvo je, mali su prihodi lokalnih samouprava, jer šta je najveći problem Srbije, ono što i zagovara predsednik ove države? Mora da se uđe u teoriju rasta tek kada podignete budžet na odgovarajući nivo, onda će lagano doći do toga kako imamo suficit u državi, tako da imamo suficit i opšte države, pre nego što uradimo domaći zadatak podizanja privredne aktivnosti, pre nego što uradimo dovoljno investicija, pre nego što uradimo još mnogo stvari i postavljamo, da kažem, vrednije i bolje organizovano ekonomsko društvo, možda ćemo moći da razgovaramo oko nekih drugih stvari o kojima vredi razgovarati kada je u pitanju decentralizacija.

Još jedna molba svima, vrlo često mešamo pojmove decentralizacije koji se pre svega odnosi na pitanje lokalne samouprave i ono što treba da se dešava na nivou AP Vojvodine. Pošto sam ja obećao da neću baš previše da uzmem vremena, samo želim da kažem, mi imamo sada Vojvodinu u Republici Srbiji, nećemo mi zasnivati položaj Vojvodine na nekom referendumu na kome će učestvovati većinsko srpsko stanovništvo, pa će onda biti poništena autonomija Vojvodine, barem je to moj stav za razliku od gospodina Šešelja. Ja mislim da nama takvi referendumi ne trebaju, ali nam treba ustavno, pravno jedinstvo Srbije, koje ni jednim aktom, jedinstven pravni poredak.

Šta mi se ovde nije svidelo? Ne možemo mi da kažemo da ćemo zakonom o finansiranju Vojvodine, pa ovde kaže ako je taj zakon o finansiranju Vojvodine u suprotnosti sa nekim drugim zakonima, primenjivaće se ovaj zakon. Nije to leks specijalis. Moraju da budu poštovani svi zakoni i moraju svi jednako da se primenjuju. Ako u tim okvirima, gospodine Čanak, bez korišćenja termina „teritorija Vojvodine“, bez zasnivanja autonomije na pravu građana i građanki, pošto građani i građanke su svi u Srbiji, počnemo da otvaramo pitanja koja imaju odraza u kulturološkoj sferi, u ekonomskoj sferi, izvinjavam se, u ekonomsko-kulturnoj i pre svega u ekonomskoj sferi, tada ćete verovatno u ovom parlamentu imati više saveznika.

Dok god vi ili, ne znam, neka demokratska stranka, pošto su oni to radili, na ovaj način otvarate pitanja o autonomiji Vojvodine, imaćete ako ništa drugo zbog sumnje, ali i spornih i političkih i ustavno-pravnih, ali i istorijskih činjenica problem da nađete saveznike za one koji žele da rešavaju problem autonomije Vojvodine.

Prema tome, ja sam zahvalan i vama i parlamentarnoj većini i predsednici što imamo priliku danas da govorimo o pitanju autonomije Vojvodine. Nažalost, zbog pristupa koji imamo neće ova sednica, osim poruka koje će otići prema javnosti od svake pojedinačne partije, pa i od vas, na čemu mislim da ste veoma zahvalni parlamentarnoj većini, ljudi će imati o čemu da razmišljaju. Ova tema neće biti uspešna ako uglovi, promocija i rešenja pitanja autonomije i dalje ostanu na ovom fonu na kome ste vi to sada predočili.

Gospođo predsedavajuća, uzeo sam tri minuta više. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Niste, imate još, ja mislim, četiri minuta, ali na mom satu je sada 14 časova i 7 minuta.
Određujem redovnu pauzu, moram da odredim, znam da svi želite da razgovarate o ovoj temi, sat vremena. Znači, u 15 časova, da ne budemo formalisti, kako kažu, baš u minutu, u 15 časova i 10 minuta nastavljamo raspravu.
Molim Bajatovića da ostane i da čuje odgovor.
(Posle pauze)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
(Vjerica Radeta: Replika.)
Izvinite, gospodine Pastor, replika Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala.

Replika na komentare, odnosno na repliku našem predsedniku koji je govorio o Predlogu ovog zakona i ove rezolucije.

Ono što je ostalo nerazjašnjeno u odgovoru i u replici jeste… Naravno nesporno je valjda svakome ko je ovo pročitao da je zakon apsolutno protivustavan i da je neusklađen sa još dva sistemska zakona i da se ovakvim nekim zakonom ne može na leks specijalis način rešavati bilo kakva situacija, pogotovo ne kada je to suprotno Ustavu Republike Srbije.

Sama rezolucija vrvi od istorijski netačnih podataka i o tome je, takođe, ovde bilo reči, ali ono na šta nismo dobili odgovor, a očekujemo ga, jeste kako je uopšte došlo do toga da ova poslanička grupa bude predlagač ovih tekstova koji su izvorno i u skupštinskoj proceduri bili predlog poslanika Aleksandre Jerkov? Dakle, to nije nešto što je ona negde u nekoj emisiji ili negde u javnosti rekla. Ne, nego je to u proceduri i danas dan i ona je uporno iz sednice u sednicu ponavljala ove svoje predloge i to nije bilo na dnevnom redu.

Sada, dakle, pitamo kako je došlo na dnevni red? Da li predlagač ima saglasnost onoga čiji su ovo izvorni predlozi i da li je u redu da se u Narodnoj skupštini raspravlja o očiglednim plagijatima? Znate, ako se nešto prepiše, i to od reči do reči, ispod toga se samo napiše drugo ime, to se zove plagijat, nikako drugačije ne može da se tumači. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Radeta.
Za reč se javio gospodin Balint Pastor. Izvolite.