Pokušavam kao potpredsednik da vam pomognem da ipak skrenem pažnju da je trebalo svi da budemo pripremljeni za ovu sednicu.

Očigledno ovde postoji nesporazum ili nerazumevanje onoga što gospodin Bajatović kaže i od strane predlagača ovog akta. Činjenica jeste i pretpostavljam da ste to hteli da kažete, gospodine Bajatoviću, da je Ustavni sud 2012. godine poništio, odnosno stavio van snage, finansiranje nadležnosti AP Vojvodine onako kako je bilo predviđeno Statutom. To je dovoljan razlog da ovakav zakon nikako ne može ni da se stavi na dnevni red. Znate, ne možemo mi sad, imamo Ustav, pa neko donese nešto neustavno, pa onda Ustavni sud kaže da je to neustavno i mi sad uporno – e, mi sad hoćemo opet. Dakle, to je samo jedan od razloga, ta činjenica da je 2012. godine Ustavni sud stavio van snage odredbe Statuta AP Vojvodine, gde je bilo propisano finansiranje nadležnosti.

Kada govorimo o ovom predlogu, nemoguće je, na način kako je predloženo u ovom zakonu, čak i da nemamo ovu smetnju od strane odluke Ustavnog suda, kako je moguće, recimo, da se PDV izračunava na nivou AP Vojvodine? Pa ko je i u srednju ekonomsku školu išao, zna da to nije moguće. Znate, ni u državama koje imaju neku federalnu organizaciju ne može se PDV računati na osnovu neke tamo, bilo koje jedinice, znači, ne može ni na delu AP Vojvodine, nego može samo na nivou cele Srbije. Ovo sam samo htela čisto malo da bi se usmerila dalja diskusija. Hvala vam.

Hvala, koleginice Radeta.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? Ne. Hvala.
Reč ima Neđo Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Član 107. Poslovnika.

Imajući u vidu da se daje jedna vrsta tumačenja čak i Ustava, koje je pravno nedopustivo, a u svakom slučaju neprimereno za ovu sednicu, morao sam da reagujem sa jednim pitanjem i konstatacijom.

Gospodin Čanak se poziva na član 182. Ustava Republike Srbije i kaže da u tom stavu 1. člana 82, pomenuli ste 182, i to je tačno, da su autonomne pokrajine autonomne teritorijalne zajednice, gospodine Čanak. Ne 184, nego 182, da se razumemo. E sad, imajući u vidu da kažete: „teritorija“, teritorija kao pojam, a naročito ustavno određenje, jako je kompleksno i široko. Teritorijalna zajednica i teritorija nisu isto. Da ste naveli bilo gde u predlogu, bilo zakona, bilo rezolucije, da ste naveli da se radi o teritoriji u administrativnim granicama ili na bilo koji način odredili bliže teritoriju, onda bi to bilo razumljivo. Ovako nas dovodite u jednu vrstu rizika, rizika da komentarišemo nešto protiv čega smo izričito protiv i bićemo protiv, a to se prevodi na prost, jednostavni jezik. Kažete – teritorija, bez određenja, koja, kolika i gde. Ako je teritorija AP Vojvodine, ona je omeđena administrativnim granicama. Ako je teritorija bilo koje lokalne samouprave, takođe postoje administrativne granice. O kojoj teritoriji govorite?

Dalje, zaboravljate da je u članu 1. tog istog Ustava, pa ako ne znate vi, kako ćemo da znamo mi?

(Nenad Čanak: To je Bajatović rekao, nisam ja.)

Nije tačno, niste u pravu, gospodine Čanak. Bajatović je bio vrlo određen i dao vam je jednu kritiku koja je, po meni, krajnje opravdana.

Vreme.

Izvinjavam se, samo još jedna rečenica.
Zbog čega se prema tome vi ne određujete na adekvatan način, to je opet vaš problem. U članu 1. Ustava, i to je poslednje što ću reći, Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana i to je početna stavka koja se vezuje za ono što treba da imate u vidu kada obrazlažete i rezoluciju i zakon o finansiranju AP Vojvodine. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? Ne.
Hvala.
Gospodin Nenad Čanak ima reč. Izvolite.

Osnovni nesporazum, koliko vidim, u tome je što je gospodin Bajatović komentarisao neke prethodne dokumente, a ne ove konkretne, jer ovde ni u Predlogu zakona o finansiranju ni u Predlogu rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini ne postoji reč: „teritorija“, nema je nigde. U pitanju je nešto sasvim drugo. Statut koji je bio proglašen neustavnim od strane Ustavnog suda je promenjen. Posle promene Statuta napravljen je ovaj predlog, kao što sam rekao, koji je promovisan 20. februara 2015. godine u Izvršnom veću AP Vojvodine i to nema nikakve veze jedno sa drugim. Upravo o tome se radi. Tako da se mi ovde sada udaljavamo od osnovne ideje koju smo imali kada smo predlagali ovo. Znači, da upotrebimo jedan usaglašen i balansiran dokument o kome sam govorio, da se izađe iz neustavnog stanja nastalog nedonošenjem zakona o finansiranju Vojvodine, koji je po Ustavu morao biti donet do 31. decembra 2008. godine. Samo o tome govorim.

Teritoriju je prvi put spomenuo gospodin Bajatović, ponoviću, aludirajući na neke prethodne dokumente, verovatno i taj statut koji je proglašen neustavnim, pa je u istoj ovoj Skupštini 2014. godine bila data saglasnost za taj novi statut.

U tom smislu, mislim da je ovde čist nesporazum u pitanju, jer ja ne vidim gde se u ovim dokumentima, ja vas molim da mi pokažete gde u ovim dokumentima se nalazi bilo šta što mislite da je u tom smislu pogrešno i da se spominje neka teritorija.

Hvala, gospodine Čanak.
Pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

U vezi pitanja koje mi je postavljeno, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje se tiče vladavine prava, kao teme koju mi imamo kada se srećemo sa našim prijateljima i partnerima iz Evropske unije, a u kontekstu, kako je sugerisano u tom pitanju, položaja Vojvodine.

Dakle, vladavina prava i donošenje zakona. Nije ovo prvi put da je pomenuta ova stvar. Čini mi se da je i u prvom delu sednice takođe meni bilo upućeno pitanje, samo tada nisam bio u prilici da na njega odgovorim.

Vladavina prava, pitanje poglavlja 23 i 24 uz, evo, citiram vam pitanje – kako ćemo mi u Evropu i šta ćemo sa poglavljima 23 i 24, ako ne poštujemo sopstveni Ustav? Je li tako bilo? Dakle, pre svega, vladavina prava kao tema, da, mi to znamo, predstavlja vrlo širok kontekst, ali pitanje Vojvodine kroz vladavinu prava nije tema, nikada nije bila tema, niti očekujem da može da bude tema u našim razgovorima sa predstavnicima Evropskog parlamenta ili bilo kim drugim ko dolazi sa te strane. Pitanje Ustava, kada razgovaramo sa njima, tiče se isključivo načina izbora sudija i tužilaca. To je tema koju mi očekujemo i koja je vrlo dobro poznata i koja je baš i njima, ali i svima drugima na adekvatan način odgovorena kroz pozitivno mišljenje koje smo dobili od strane Venecijanske komisije, na predlog koji je inače i stigao u Narodnu skupštinu. Dakle, to nije ništa sporno.

Poglavlja 23 i 24, to je možda bio lapsus, ali mi otvorili jesmo. Kako ćemo ih zatvoriti? To će svakako da bude posao. Ali, kontekst evropskih integracija koji je pokrenut na ovoj sednici ja sam pronašao i kroz uvod u rezoluciju koja je predložena. To je ono što ja smatram lošim. Dakle, pitanje evropskih integracija tiče se Vojvodine kao i bilo kog drugog dela Srbije, ali ja sam to video i to hoću sada da prokomentarišem, pošto o Evropi pričamo. To ne može, gospodine Čanak, da bude vođeno namerom da se vodi miroljubiva spoljna politika, jer se na taj način sugeriše da Srbija takvu politiku nema, a ima.

Pitanje je kako će nas poštovati u Evropi ako mi ne poštujemo sebe, a poštuju nas mnogo više nego ikada ranije, upravo zato što smo mi u stanju da poštujemo sebe, i to jasno pokazujemo, jer vodimo svoju, srpsku politiku i zbog toga što smo uspešni u evropskim integracijama.

Dakle, nisu to jedina poglavlja koja smo mi otvorili. Tim otvaranjima nije mogla da se pohvali ona većina koja se starala o Vojvodini o kojoj smo govorili danas do 2016. godine. Ta većina je ostavila dug veći od devet milijardi dinara, koji je uspešno refinansiran, i to ima veze sa evropskim integracijama. Ta većina nije mogla da ostvari budžet od 75 milijardi dinara kakav je danas u Vojvodini, što je danas takođe uspeh. Ta većina, nije dovodila onih, čini mi se, više od 300 miliona investicija koje mi danas u Vojvodini imamo. Sve su to dobre stvari koje treba da budu motiv, one, a ne neka pitanja oko spoljne politike, kojih zapravo nema. One treba da budu motiv da se mi bavimo i evropskim integracijama i razvojem Srbije, Vojvodine, ili bilo kod drugog dela. Ta vrsta uspeha jeste neposredna posledica dobre politike koju imamo danas, koju jeste ustanovio Aleksandar Vučić i to treba da bude dobar i zdrav motiv, i u ovoj diskusiji ili u bilo kojoj drugoj.

Hvala, kolega Orliću.
Nenad Čanak. Izvolite, kolega Čanak.