Hvala lepo.
Zahvaljujem se na ovom govorenju ljudi koji su se kao narodni poslanici sada osvrnuli na naš Predlog zakona i rezolucije, s tim što imam nekoliko opservacija.
Prvo, Odbor za ustavna pitanja je dao mišljenje da rezolucija nije u skladu sa Ustavom, ali je dao i mišljenje da je sam zakon o finansiranju Vojvodine u skladu sa Ustavom, tj. da tu ne postoji nikakva ustavna prepreka da on bude usvojen. U svakom slučaju, ostalo je nejasno da li ovaj zakon o kojem pričamo je trebalo drugačije postaviti, što je jedna verzija, popraviti amandmanima, što je druga verzija, ili je on potpuno nepotreban, kao što smo čuli da postoje mišljenja, jer je tema koja se u njemu obrađuje već obrađena u drugim zakonima.
Sve u svemu, to su stvari koje su veoma značajne, ali sa druge strane ja ne razumem kakve veze sa tim, o čemu govorim, imaju poslanici, kolege i koleginice poslanice, koji nisu trenutno u sali, jer oni su sami sebe isključili iz mogućnosti rasprave o ovom pitanju, koje je, ponoviću, pitanje poštovanja Ustava Srbije, što je pitanje kompletiranja Ustava koje bi trebalo da bude završeno, još pre više od 10 godina i pitanje, dakle koje nema nikakve veze sa političkim programom bilo koje stranke, nema nikakve veze sa bilo čim takvim.
Ponoviću još jednom, priča o nekakvom falsifikatu, ne falsifikatu, ili čemu takvom, je potpuno deplasirana, pošto što sam već u nekoliko navrata, u zadnja dva dana, objasnio o čemu se tu radi. Priča o tome da to ima veze sa nekakvom zadnjom namerom LSV ili čime takvim, takođe ne stoji, obzirom da su koautori ovoga teksta, tj. taj tekst je usaglašen još pre pet godina, četiri godine, sa predstavnicima SVM, koji su i sami rekli da će glasati za ovaj predlog zakona, a deo su vladajuće većine u ovom parlamentu.
Dakle, ovde postoji jedna ozbiljna konfuzija oko samog zakona, oko ove sednice koja se, od strane pojedinih naših kolega naziva, ne znam farsom ili nečim takvim, što je apsolutno ne doživljavam kao tako iz jasnog razloga, što smo ovde imali priliku da razgovaramo o nečemu što je ustavna obaveza, ovoga parlamenta i svakoga ko je na vlasti, o nečemu što je vezano za problematiku koja je trebala da bude razrešena još pre mnogo godina.
Upravo zato, ne razumem zašto je potrebno u ovom trenutku u opšte uvoditi u priču poslanike koji su odustali od toga da urade svoju poslaničku dužnost, a to je da debatuju o problemima nečega što je deo ustavne obaveze, ponoviću i to Ustava za koji su glasali i to ako ne oni lično, a ono stranke čiji su predstavnici.
Dakle, to je ono što zaista čudi i u tom svetlu da budem vrlo konkretan, naši bivši koalicioni partneri iz DS nisu tu da bi mogli da odgovore na niz pitanja, koja su potpuno legitimna i tu ničeg spornog nema, ali o tim stvarima bi trebalo da se, pretpostavljam izjasne neki drugi organi koji su za to zaduženi, gde i LSV naravno ima niz pitanja na temu svih dosadašnjih vlasti, uključujući i dosovsku vlast, vezane za određene poslovne i ovakve i onakve postupke.
Naravno, ponoviću, to je posao nadležnih istražnih organa, a ne nas u LSV i zaista ne bih voleo da se na bilo koji način doživi ova naša inicijativa, da se ispravi ova nepravda prema Vojvodini, u smislu odsustva zakona o finansiranju pretvori u nekakav obračun sa našim bivšim koalicionim partnerima ili sa bilo kim ko ovde nije.
Političke razlike, naravno postoje, meni je strašno žao što je parlament doveden u situaciju da bude ne predmet konstruktivne diskusije, kakvu smo imali ova dva dana, nego izliva netrpeljivosti koje toliko duboko prosto se gubi osnovna svrha parlamenta, a to je uzajamna razmena ideja, mišljenja i argumenta.
Pa, u tom svetlu bih zamolio uvažene kolege da se držimo teme i da se držimo Zakona o finansiranju AP Vojvodine, da se držimo njegove ustavne osnove, da se držimo naše Predloga rezolucije. Razumem u potpunosti zašto je on nekome prihvatljiv, nije prihvatljiv. Razumem kolege koji smatraju da možda nije dobro nešto definisano, da se, ne znam srpska nacionalna zajednica u Vojvodini mora definisati kao srpski narod ili građani srpske etničke pripadnosti.
To su sve stvari o kojima treba da razgovaramo, ali to zaista nije tema, odnosno nisu teme u ovom trenutku ljudi koji nisu ovde, koji po mom ličnom mišljenju time samo gube, a njihovi birači mogu samo da se zapitaju šta se događa sa glasovima koji su im dali. Da li su zaista ispravno upotrebljeni i da li je to konstruktivan pristup.
Lično mislim da nije, jer da ne mislim ne bih bio ovde i da ne mislim ne bih sa mojim koleginicama se zamajavao, predlažući ovaj zakon. Dosta sam siguran sudeći po reakcijama parlamentarne većine da ovaj zakon teško može da dobije dovoljan broj glasova, da bude usvojen, naročito zbog toga što nisam video da je bilo dovoljno volje i želje da se u njega investira, pa barem pokušaj da se amandmanima prilagodi, hajde da kažem, viđenju problema od strane parlamentarne većine.
Ali, sa druge strane je izuzetno važno to što smo detektovali u ovoj debati i to da kolegi, recimo poslaniku koji je iz drugog dela Srbije, nije iz Vojvodine, smeta što mi sebe, recimo, definišemo kao Vojvođani. Ja sam tako naučen da sam Vojvođanin i ne znam drugačije sebe da definišem. Kada bi ste pitali u sred noći ministra Nedimovića oko toga kako on sebe definiše. Prva definicija bi bila – Sremac. Mislim, tačnije – Srijemac.
Dakle, to je stvar ličnog definisanja i ne vidim šta je tu pogrešno, ali upravo to, ta spoznaja koliko je Srbija jedna kompleksna država sa koliko različitih regionalnih specifičnosti, što se ovde osetilo u ovoj debati koju smo imali u proteklih dva dana. Mislim da je to već smo po sebi izuzetno dragoceno i pomaže promeni ukupne atmosfere u ovom visokom domu, što je beskonačno značajno, jer parlament Srbije je poslednja brana Srbije pred diktaturom izvršne vlasti.
Nemojte zaboraviti da je čuvanje parlamenta i njegovog digniteta obaveza svakoga, bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji, ukoliko se želi očuvati elementarna parlamentarna demokratija. To je moje najdublje ubeđenje i zato kažem, hajde da se držimo ove teme. Zahvaljujem još jednom parlamentarnoj većini što je stavila ovaj naš predlog na dnevni red, bez obzira što striktno gledano nemam na čemu da zahvaljujem obzirom da je to obaveza svakog ko je preuzeo odgovornost za rad parlamenta da učini. Hvala lepo.