Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, tako da imamo kvorum, imamo uslove za nastavak rada Narodne Skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite, koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?

Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.

Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.

Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.

Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.

Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.

Hvala, gospođo Jovanović.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Hvala kolega Miletiću.
Reč ima dr Vlado Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu zdravlja i vezano je za hitnu nabavku aparata „Lumineks“ za Odeljenje za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Aparat „Lumineks“ se koristi za hajlatipizaciju i za dokazivanje antitela antihajl anitetla. Navedene analize su neophodne za program transplantacije organa, pre svega bubrega, srca i jetre, zatim za transplantaciju matične ćelije hematopoeze i ispitivanje ugroženosti hajlasa bolestima.

Takođe, na aparatu „Lumineks“ se radi hajlatipizacija davalaca za Registar davalaca koštane srži Srbije. S obzirom na to da je laboratorija Instituta za transfuziologiju krvi Srbije akreditovan od strane Evropske federacije za imunogenetiku, u obavezi su da dostavljaju i rezultate eksternih kontrola ovom metodom.

Registar davalaca koštane srži Srbije je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, a sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matične ćelije hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova porodice.

Od februara 2012. godine Registar davalaca koštane srži Srbije je deo Svetskog registra, uz saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Uprave za biomedicinu.

Uspostavljanje međunarodne saradnje omogućen je i pristup bazi podataka drugih zemalja Svetskog registra i dobijanje mogućnosti pronalaženja davaoca za naše bolesnike. Takođe, omogućena je i dostupnost davalaca iz našeg Registra za lečenje bolesnika van Srbije.

Registar radi u skladu sa standardima Svetskog registra i sarađuje sa centrima za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, klinikama za hematologiju i transfuziološkim službama iz cele Srbije.

Registar obavlja traženje davalaca na zahtev centara za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, VMA i Institutu za majku i dete. Do sada je urađeno 126 transplantacija od neposrednog davaoca u našoj Zemlji.

Registar davalaca koštane srži Srbije sadrži bazu podataka o hajlatipizacijama osoba koje su se prijavile da budu dobrovoljni davaoci matičnih ćelija hematopoeze.

Hajlatipizacija davalaca se radi u laboratoriji Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije. Reagensi za tipizaciju se nabavljaju iz sredstava na osnovu ugovora Instituta sa Ministarstvom zdravlja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Projekat se sprovodi u kontinuitetu od 2005. godine.

Odeljenje za tipizaciju tkiva ima jedan „Lumineks“ aparat koji se koristi od 2010. godine. S obzirom na povećani obim rada i značaj pravovremenog izdavanja rezultata u programima transplantacije, neophodno je da Odeljenje za tipizaciju tkiva ima još jedan takav aparat, što je bio i zaključak u izveštajima efi inspektora.

Predlažem da se razmotri mogućnost dobijanja aparata „Lumineks“ uz nabavku reagenasa za tipizaciju Registra davalaca, s obzirom na to da se broj davalaca u Registru svake godine povećava, opredeljena sredstva iz budžeta nisu dovoljna i njima se može uraditi tipizacija samo sto ljudi godišnje.

Povećanje broja davalaca u Nacionalnom registru je značajno zbog toga što su davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze brže dostupni, a ukupni troškovi transplantacije su višestruko manji. Cena reagensa za tipizaciju četiri hiljade davalaca je oko 200 hiljada evra, s tim što bi se aparat „Lumineks fleks maps 3D“ dobio gratis. Taj aparat sam košta 80 hiljada evra.

U nadi da ćemo naići na razumevanje da program transplantacije ne sme da zavisi od jednog aparata i da ne bi trebalo da dozvolimo zastoj u testiranjima koja mogu da odlože transplantacije, ulažem apel osim Uprave za biomedicinu, Ministarstvu zdravlja, Sektora za lekove i medicinska sredstva i Sektora za javno zdravlje i svim ljudima dobre volje da se uključe u realizaciju ovog projekta. Hvala.

Hvala dr Babiću.
Pošto nema više prijavljenih za reč, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu po predlozima akata iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Reč ima gospodin Dragan Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, juče celi dan i danas ćemo verovatno potrošiti na raspravu o Predlogu zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i o Deklaraciji Vojvodine. Trenutno u sali ne vidim gospodina Čanka, koji je prvi potpisnik ovog predloga, ali su tu koleginice Papuga i Lazić, pa ćemo moći dosta toga o ovome da kažemo.

Utisak je, poštovane koleginice, a pokušao sam pažljivo da vas slušam juče ceo dan, sa vašim predlogom da je običan građanin koji živi u Vojvodini ili živi negde u Šumadiji, a pominjana je ovde i Šumadija, negde u mom komšiluku odakle ja dolazim, potpuno u najmanju ruku zbunjen sa time šta ovaj zakon treba njemu da donese u nekom svakodnevnom životu i da li će neko u nekoj maloj opštini u Vojvodini, Malom Iđošu ili bilo gde drugde živeti bolje da se ovaj zakon danas ili sutra usvoji u Narodnoj skupštini. Moje duboko mišljenje je da neće. Ja se bojim da je ovaj predlog samo nešto što će doneti da jedna administracija koja se sada finansira od svih nas građana Srbije, budžeta Republike Srbije, iz Beograda, a vi ovim tekstom imate želju da ona bude u Novom Sadu i da u stvari taj novac se samo, a sve svodi u stvari na suštinu ko će kontrolisati novac građana Srbije ili Vojvodine, da će se on raspoređivati iz Novog Sada.

Vi ste u uvodnom delu juče dosta argumentovano govorili šta je to što Vojvodini treba uraditi i sa time slažem. Naravno, ključni argument su putevi, zaštita životne sredine, pitka voda i otpadne vode, kao najveći problem, ali to je veliki problem ne samo Vojvodine već i čitavog dela Srbije i taj argument mogu da razumem.

Ono što je ovde meni problematično jeste izjava vašeg kolege gospodina Čanka da bi sve bolje funkcionisalo da se, ne znam, Penzijski fond nalazi u Novom Sadu, da putevi imaju posebno javno preduzeće u Novom Sadu. Da li to znači da vi iskreno verujete da bi penzije u Vojvodini bile veće da imamo poseban penzijski fond Vojvodine, a da nije deo Penzijskog fonda Srbije. Naravno da je svakome jasno da to tako ne bilo. Ako neki ljudi koji danas obavljaju određene funkcije ne rade dobro, potrebno je njih smeniti, a ni na koji način ne ugrožavati jedinstvo Republike Srbije.

Takođe, ono što je meni zaparalo uši, što moram da vam kažem, uvažena koleginice, jeste kada smo pominjali puteve, na primer. Građani Srbije se dobro sećaju da ste vi u vlasti na teritoriji Vojvodine, a dobrim delom ste i podržavali republičku vlast od 2000. godine, pa na ovamo, sećaju se, kad je trebala da se radi koncesija za autoput Horgoš-Požega, da ste vi i vaše kolege iz LSV svim načinima pokušavali da se ta koncesija sruši. Ona je na kraju srušena, a ja bih da podsetim građane, koji prate ovaj tv prenos, da je ta koncesija prošla za vreme prve Koštuničine vlade, mi bi danas imali i autoput Horgoš-Požega.

Zašto ovo pominjem? Samo pominjem iz jednog razloga što je sada svima jasno da se državni putevi mogu finansirati samo sredstvima Republike i mi nemamo ništa protiv, kad kažem koji dolazimo iz centralne Srbije, Šumadije, da se finansira iz budžeta i kreditima gde će država Srbija dati garancije i put Novi Sad-Ruma i odavde autoput od Beograda ka Zrenjaninu. Niko nema ništa protiv toga, ali nemojte nam onda vi spočitavati kada hoćemo da radimo celovite projekte na način kako ste to spočitavali oko izgradnje autoputa, odnosno koncesije za Horgoš-Požega.

Bojim se da ovakvi zakoni koji dolaze u Skupštinu Srbije, gde smo mi pokušali da razumemo juče ko je u stvari autor ovog zakona, da li je to DS koja je u tom trenutku držala čelne funkcije u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, da li je gospođica Jerkov, da li ste vi, ali mi raspravljamo o potpisima koji su ovde ispred nas i iskreno se nadam… Ovde je gospodin Pastor juče rekao da ne postoji politička volja da se ovakav zakon usvoji. Ja mislim da postoji politička volja da se usvoji pravičan zakon o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodina, ali da ne postoji politička volja da se usvoji ovakav tekst, koji je po mnogo čemu nakaradan, koji treba ispraviti i treba ga vratiti, po meni, u Autonomnu pokrajinu Vojvodina, da se jedan celovit tekst usvoji i da kao takav tekst, jedan prečišćen, dođe ovde pred poslanike Narodne skupštine koji bi mogli da usvojimo. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima Nada Lazić, ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Samo da napomenem, da ne ulazim u detalje oko puteva itd. Cela zamisao je da se poštuje Ustav, odnosno zakon o tome da se ovakva vrsta zakona, da li će se on zvati zakon o finansiranju nadležnosti ili nekako drugačije, ali da se ovo pitanje reši.

Da podsetim, i ovaj predlog zakona, Izvršno veće Autonomne pokrajine vojvodine je svojevremeno napravilo. Bilo je raznih pokušaja da se nivoi pokrajinski i republički dogovore, bez obzira koja je vladajuća garnitura bila na vlasti. U to uopšte ne ulazim. Čak i sadašnji predsednik Pokrajinske vlade je izjavio da se stiču uslovi da se ovaj zakon, odnosno da se pitanje finansiranja Autonomne pokrajine Vojvodine reši. Znači, definitivno bi ono moralo da se na neki način, nekim zakonom, jer je Ustav rekao da se takva stvar rešava posebnim zakonom.

Nažalost, ono što mi stalno pitamo – otkud je i tih 7% nastalo kao model, odnosno kao suma koja se prenosi Autonomnoj pokrajini Vojvodini? Sada uplaćujemo svi u jednu zajedničku kasu, a onda se autonomnoj pokrajini vraća tih 7% i nešto malo ima sredstava, odnosno izvornih prihoda. To su problemi oko kojih se mi ovde, imam utisak, ne razumemo. Ne tražimo ni od kog ništa da nam daje, samo tražimo da se manje uzima i da je tih 7% kamen spoticanja, a zbog čega smo mi došli u ovu situaciju da danas razgovaramo. Dobro je da razgovaramo.

Bilo je pokušaja da se sa oba nivoa i pokrajinskog i republičkog razgovara na ovu temu. Zato su bile formirane radne grupe u različitim fazama ministrovanja, tako da kažem, različitih ministara finansija i gospodin Vujović, podsetiću vas, je rekao da ne postoje ni profesionalni, ni ekonomski razlozi da se ovakav jedan zakon ne donese, ali da sve zavisi od političke volje.

Mi danas pričamo o tome i ja bih želela i volela bih da je ovde nastalo mnogo amandmana na ovaj zakon. Niko nije rekao da je ovo zakucani tekst koji mora takav kao takav da prođe, ali je potrebno o tome razgovarati, jer je to praktično uvod u decentralizaciju, čini mi se, i priču o decentralizaciji. Ne kažemo mi da jednoj Šumadiji ili nekom drugom kraju Srbije treba nešto uzeti. Želimo da se o tome otvori debata i da se to pitanje reši, jer je činjenica da lokalne samouprave imaju isti problem zbog istog zakona, odnosno to je taj Zakon o budžetskom sistemu i da su lokalnim samoupravama smanjena sredstva koja dobijaju iz budžeta i normalno okviri su im smanjeni za funkcionisanje kada je u pitanju komunalna delatnost i bilo šta što je u vezi funkcionisanja lokalnih samouprava. Oni svi imaju problem zbog toga, i to je prosto prilika da se o toj temi govori i da se ta pitanja pokušaju razrešiti.