Zahvaljujem.
Sledeći govornik je Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zamišljam Narodnu skupštinu kao najveći predstavnički organ koji treba da raspravlja o najprioritetnijim problemima ove države i da daje određena, konkretna zakonska rešenja.

Ne smatram da je prioritetan i gorući problem ovaj koji je danas na dnevnom redu i mislim da je bilo mnogo drugih tema koje su daleko značajnije da raspravlja ovaj najviši predstavnički Dom, nego što je to pitanje finansiranja AP Vojvodine.

Nisam siguran da je AP Vojvodina ugroženija finansijski od drugih delova zemlje. Naprotiv, siguran sam da postoje krajevi Srbije koji su daleko ugroženiji i iz kojih se mnogo više iseljavaju stanovnici, naročito u južnoj i istočnoj Srbiji, pa i u zapadnoj Srbiji, nego što je to u Vojvodini. I, smeta mi taj žargon, koji se stalno potencira od predstavnika predlagača, kako tamo žive Vojvođanke i Vojvođani, kako se iseljavaju Vojvođanke i Vojvođani, a nisam čuo ni jednog drugog kolegu da je pričao da se iseljavaju Topličanke i Topličani, Južnosrbijanci i Južnosrbijanke, Negotinci, Šumadinci, Zlatiborci i Zlatiborke, i slične stvari. Ne znam čemu to potenciranje, nije mi jasno.

Prosečna nezaposlenost u Vojvodini je oko 8% prema podacima Zavoda za statistiku. U drugim delovima Srbije ta prosečna nezaposlenost ide i do 40% u opštinama jugoistočne Srbije. Iz opština jugoistočne Srbije se u zadnjih 15 godina iselilo više od 600.000 stanovnika. Ovaj Dom o tome nije ni jednom raspravljao.

Na lestvici opština koje imaju najnižu prosečnu zaradu ubedljivo od 10 mesta, sedam mesta zauzimaju opštine jugoistočne Srbije. Opet se niko iz ovog parlamenta, niti iz ove države nije posebno zabrinuo zbog toga, iako, naravno, ima nas poslanika koji stalno ukazujemo na tu činjenicu. Kome da se žalimo mi sa juga Srbije ili ovi iz zapadne Srbije na stanje u budžetima u našim opštinama, na stanje infrastrukture, na, po nama, nedovoljnu podršku države u oblasti poljoprivrede ili u nekim drugim oblastima.

Prema podacima koje ja posedujem iz Fonda za podsticaj poljoprivrede koji je negde 12, 13 milijardi, zavisi od godine, više ili skoro 70% ide za teritoriju AP Vojvodine. Naravno, prirodno je i logično, najrazvijenija je poljoprivreda tamo, ali ne vidim da tu ima mesta da se žalimo za to.

Transferi opštinama i gradovima u Srbiji su podjednaki i po metodologiji i pripadaju svim opštinama i gradovima u Srbiji. Dakle, sve opštine i na teritoriji AP Vojvodine dobijaju srazmernu količinu novca iz državnog budžeta, kao i bilo koja opština na teritoriji južne Srbije ili jugoistočne Srbije, ili istočne Srbije, kako god hoćete. Dakle, ti novci se koriste između ostalog za finansiranje nekih kapitalnih izdataka, popravljanje puteva ili šta već u tim opštinama, a opštine sa teritorije AP Vojvodine imaju mogućnost finansiranja i iz pokrajinskog budžeta. Dakle, duplu mogućnost finansiranja.

Putevi Srbije, takođe, popravljaju puteve i na teritoriji tzv. uže Srbije, kao i na teritoriji Vojvodine. Auto-put je kompletno završen, Koridor 10 na teritoriji AP Vojvodine, država će se zadužiti ove godine i počeo je projekat rekonstrukcije železnice, opet prvo kroz teritoriju AP Vojvodine. Postoji budžetski fond za kapitalna ulaganja za AP Vojvodinu, država će se zadužiti 210 miliona evra za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma – Šabac, itd.

Sedište nekih velikih javnih preduzeća, poput „Srbijagasa“ i NIS-a su opet na teritoriji Vojvodine. Ni jedno drugo javno preduzeće nema sedište izvan Beograda. Ne vidim u čemu je Vojvodina ugroženija od drugih delova Srbije da je ovo prioritet. Slažem se da je Srbija centralizovana država, naročito finansijski centralizovana i da probleme treba rešavati tako što ćemo izdvojiti one najugroženije, njima pomagati i formirati konačno ministarstvo za ravnomerni regionalni razvoj, jer je to preko potrebno.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nedimović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, izvinjavam se, moraću na jednu temu da se osvrnem. Čini mi se, gospodine, da ste vi pomešali 2019. i 2009. godinu. Mislim da posle nule treba da stoji jedinica, iz jednog prostog razloga, što je tada možda bilo 12, 13 milijardi davanja za poljoprivredu, a sada ima 44 i 44 je više i od 12, 13 i od 18. Malo niste dobro videli. Ako treba, daću vam podatke, nikakav problem nije, može ovog sekunda. Svi mogu da dođu, to je javno i sve je vidljivo. Sve može da se vidi, nema nikakvih tajni. Stalno slušamo ovde kako su subvencije bile pre sedam, osam godina veće nego što su sada. Samo mi napišite od kada je 17, 18 ili 12, 13 veće od 44. To uči moj Filip u prvom razredu osnovne škole.
Još jedna stvar, zbog javnosti, vrlo često se u javnosti kaže – više subvencija ide na prostor Vojvodine, nego u druge delove Srbije. To uopšte nije tako. Isto tako mogu da argumentujem.
Evo jedna mera, iz niza mera. Marginalna podrška – 65% gde dajemo subvencije, to je sve što ide prema istočnoj, južnoj, centralnoj Srbiji. Na ostalim mestima je 50% subvencija. Mladi poljoprivredni proizvođači – od 664 isplaćena zahteva, rešenja gde mladi poljoprivrednici dobiju 12.000. evra, 166 je na prostoru Vojvodine. Opet, to nije možda ni 25% od ukupnog broja isplaćenih zahteva.
Nemojte, molim vas, da se igrate sa tim, ovo su stvari koje su opasne. Samo to bih vas zamolio. Daću vam svaki podatak uvek i u svakom trenutku. Još jednom, 44 je uvek i u svakoj matematici veće od 12 i 18.

Reč ima Milan Lapčević, replika.

Hvala vam gospodine ministre za ove egzaktne podatke, ja verujem vama da su oni tačni, i naravno, verujem i pohvaljujem to što se veći procenat subvencija za određenu, konkretnu meru izdvaja za marginalna područja, to je valjda logično i normalno. Ali, niste me demantovali da u ukupnoj sumi ne odlazi ovoliki procenat koliko sam rekao. Da li je 65%, 70%, ali sigurno preko polovine ukupnih subvencija ide za teritoriju AP Vojvodine. Da li su to 44 milijarde ili 54, svejedno, ali svakako najveći deo novca završi tamo.

Rekao sam da nemam ništa protiv toga, to je logično, jer je tamo poljoprivreda najrazvijenija, ali ne vidim razloga da se kuka zbog toga, kao što ne vidim ni razloga da se traži da se stalno potencira gde su naši novci, i hoćemo još novaca, a država Srbija finansira izgradnju autoputa, država Srbija finansira izgradnju npr. Narodnog pozorišta u Subotici, izgradnju brze pruge od Beograda do Budimpešte, itd.

Samo jedan podatak, recimo, ono što građani Srbije južno od Beograda nemaju, a Vojvodina ima, 1.200 ljudi radi u sistemu RTV Vojvodina, koji ima budžet od četiri milijarde dinara, od toga najveći deo ide iz republičkog budžeta, dva televizijska, tri radijska programa. Razumem, ima nacionalnih manjina, potrebno je podržati to, za to sam uvek, ali izvinite, da li je moguće da ne postoji nijedan jedini, ni radijski, ni televizijski javni servis za građane ostatka Srbije. Mi treba svi da izdvajamo taksu od 150 dinara da bi se finansirao RTS i RTV.

Hvala.
Prvo Nenad Čanak, pa onda ministar.

Hvala uvaženi kolega na ovim opservacijama.

Samo bih par stvari želeo da pojasnim. Prvo, sada ste rekli - čemu pitanje gde su naši novci. Prvo, nije to nikada bilo pitanje, uvek je bilo pitanje čiji su naši novci, to je nešto drugo. Zato što naš nesporazum sa centralnim vlastima je uvek isti, jer mi hoćemo naše pare, oni hoće naše pare, i mi nikako da se dogovorimo čije su naše pare. Tako da je tu u stvari suština tog nesporazuma oko novca.

Drugo, žao mi je što vam smeta, što vam izgleda da potenciram u govoru to oko iseljavanja Vojvođana. Mi sebe tako nazivamo, šta da radim da od kada sam se rodio učen da sam Vojvođanin, Srbin naravno po rođenju, Vojvođanin po mestu gde živim i to je jednostavno to. Nemam ja nikakvu potrebu za nekim izdvajanjem od nekoga drugog, kao što je moj deda iz Dića bio Srbijanac. Ne vidim šta je tu sporno.

Spominjete autoput, spominjete prugu koja ide kroz Vojvodinu. Znate kako, kako bi inače stigli iz Beograda, recimo u Peštu, ako ne bi napravili prugu kroz Vojvodinu. To je državni projekat. Kako bi ste stigli bilo gde na sever ako ne napravite kroz Vojvodinu put, to je takođe državni projekat. S tim što, podsetiću, autoput, recimo, od Hrvatske granice pa do spajanja sa autoputem Beograd-Novi Sad, je podigla AP Vojvodina, podigavši kredit koji je vraćala od sopstvenih sredstava. RTV je formirala AP Vojvodina od sopstvenih sredstava dok ih je imala, i zato u stvari, sada i razgovaramo o finansiraju AP Vojvodine, o zakonu o finansiranju AP Vojvodine. Ne tražimo mi više para, nego tražimo da se iz Vojvodine manje odnosi. Dakle, samo je to poenta, da bismo pojasnili kompletno o čemu se zaista radi.

Dakle, ne pitanje da tražimo da nam se nešto da, nego da nam se manje uzima. Evo, to je cela priča. Hvala lepo.

Ministar Nedimović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, moram pre svega zbog javnosti da kažem nekoliko reči, jer ja prosto ne mogu da verujem koliko se ovde iznose, od strane pojedinaca, netačni podaci.
Uopšte nije tačno da u ukupnoj količini sredstava više ode na prostoru Vojvodine. Vi ste pomešali meru hektara i ukupne subvencije. Naravno da po hektarima, kada bi samo gledali po toj jednoj meri, bilo bi više jer više obradivog zemljišta ima na prostoru Vojvodine. Sve ostale mere uopšte niste u pravu. Čak u ukupnom iznosu, pošto ova država potencira najviše stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo u smislu mera, one odu na prostor istočne, centralne, južne Srbije.
Znate koliko od ukupnog budžeta ode na prostor Vojvodine? Ne više od 35% ukupnog novca kada bi se to tako posmatralo. Vi ste hektare i poljoprivredu pomešali. Nije to isto. Poljoprivredno zemljište i poljoprivredna proizvodnja nisu isto.
Da vas još u nekim merama demantujem. Pre godinu i po dana imali smo meru za poljoprivrednike vezane za nabavku traktora. Znate za koga se ta mera najviše odnosila? Za voćare, vinogradare i povrtare, na mala poljoprivredna gazdinstva. Njih je najviše na ovom prostoru kojem sam malopre pričao, centralna Srbija, južna Srbija, istočna, zapadna potpuno je svejedno. Devedeset posto novca je otišlo tu. Nemojte molim vas, ja dolazim iz Sremske Mitrovice. Ako ja ovo moram da vam pričam, nemojte molim vas zbog javnosti to da radite.
Idemo dalje. Mera ovčarstvo. Deset na prostoru Srbije centralne, 30 na prostoru Vojvodine. To je mera, zato što je ovamo nerazvijen prostor i moramo da ga podignemo, da dovedemo ljude koji hoće da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Jel treba da idemo dalje?
Izvinjavam se, nije 2009. godina koju ste pomešali, 2007. godina.