Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam sa liste SNS kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.

Inače, ja ću odmah reći da kao narodni poslanik neću podržati predlog ovih zakona. O tome su već govorili ranije. O tome je govorio i moj kolega predstavnik Seljačke stranke Marijan Rističević. Istorijat naše zemlje, stvaranje naše zemlje i svega onog, dolazimo do istoga, a to je sprski opanak. Srpski opanak je stvarao, branio i hranio našu zemlju. To je isto i kod nas na jugoistoku Srbije i to je isto i kod vas, odnosno u našoj Srbiji, u Vojvodini.

Svuda je isto, ali neke stvari koje su urađene unazad nekoliko godina, vidi se razlika, vidi se boljitak u puno stvari. Konkretno, setimo se 2000. godine, kada se na ulici pravio veliki bunt, kada je bilo velikih problema, a posle toga je stvarana privatizacija, gde je uništeno i ono malo što je ostalo posle bombardovanje Srbije.

Prema tome, svi mi koji smo sada tu želimo da ovako u Skupštini govorimo o problemima, o predlozima kako probleme da rešimo. Mi želimo da ovde u Skupštini, za šta nam je narod dao podršku, sve one stvari koje su loše da pokušamo da uredimo na bolji način, ne na štetu ljudi koji žive u Vojvodini, ne na štetu ljudi koji žive ovde u Beogradu, a ne na štetu i za one ljude koji žive na jugoistoku Srbije.

U mom kraju se kaže „tuđa ruka svrab ne češe“. To je ono o čemu ja želim da govorim i očekujem da ćemo mi u narednom periodu, zajedno sa našim ministrom poljoprivrede i sa svima vama ovde razgovarati i o problemima i rešavanju baš statusa naših sela, kako da spasimo naša sela, kako i na koji način da potpomognemo da se u selima bolje živi, kako i na koji način da potpomognemo da ljudi ostanu da žive i u Svrljigu, i u Gadžinom Hanu, i u Beloj Palanci i u Babušnici. Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije rade na tome, ali mi o tome moramo sada više pričati i na tome moramo staviti veći akcenat.

Mislim da je sever Srbije, da je Vojvodina malo više ispred nas na jugoistoku Srbije. Konkretno, recimo, problemi su kod nas i u Vojvodini slični, ali kod nas su problemi mnogo veći.

Kod nas je populacija starih ljudi mnogo veća. Mladi ljudi koji ostaju na selu…

(Predsednik: Vreme.)

Hvala još jednom. Ja neću glasati za predlog ovih zakona.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika gospodinu Čanku.
Ja sam dala reč gospodinu Miliji Miletiću. Nisam primetila da ste se javili za repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Samo kratko. Gospodine Čanak, vi govorite o nekom srednjem nivou vlasti, a kada državu podelite na federalne jedinice ili, kako vi kažete, kada državu organizujete kao federaciju, evo, da se izrazim vašom terminologijom, onda federalna jedinica nije srednji nivo vlasti. Srednji nivo vlasti je ono što imate u Italiji, u Španiji, u Belgiji, a to su regioni.

Sada čujem od vas da vi hoćete korak dalje. Vi ne želite regionalno uređenu državu, vi želite federalno uređenu državu. To su dve potpuno…

Vodite računa o jednoj stvari. Država koja ima regione je još uvek unitarna država. Država koja ima federalne jedinice, nije unitarna država, ona je složena. Dakle, to je suštinska razlika između regionalne države, a regioni jesu srednji nivo vlasti i federalne države koja ima federalne jedinice. Federalne jedinice nisu srednji nivo vlasti. To je jedna stvar.

Druga stvar, kažete, imaćemo više fabrika ako Srbija bude federalno uređena država. Pa, ko je doveo sve ove fabrike u ovu i ovakvu jedinstvenu Srbiju? Pa, doveo je Aleksandar Vučić najvećim delom, da budemo potpuno iskreni, i u Vojvodinu, i u Beograd, i u centralnu Srbiju i na Kosovo i Metohiju. Da nije bilo njegove aktivnosti, pre svega kao predsednika Vlade i danas kao predsednika Republike, veliki broj fabrika u Srbiji ne bi bio otvoren i pri tome Aleksandar Vučić nikada nije vodio računa o tome da li će fabrika biti otvorena u Vojvodini, da li će biti otvorena u Kragujevcu, u Nišu, u Vranju ili bilo gde drugde, zato što su i Novi Sad, i Sremska Mitrovica, i Beograd, i Niš, i Kragujevac i Kosovska Mitrovica u Srbiji. To je suštinska razlika između našeg i vašeg viđenja. Dakle, Srbija može ekonomski da se razvija, mi smo to pokazali u praksi, a da ne menjamo njeno državno uređenje.

Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi nakon 18.00 časova.
To opreza radi moram službeno da pročitam. Vidim da je rasprava vrlo interesantna.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da nema zahvalnije teme nego što je ova tema kandidovana od predstavnika predlagača.

Predlagač, nažalost, ne prisustvuje zasedanju Skupštine, ali je neko uzeo sebi za pravo da njen originalni predlog nama ovde predstavi u usmenoj i pismenoj formi. Šteta što nije predstavnik predlagača, zato što bi to bilo interesantno gledati, takmičenje i nadmetanje ovde ko je veći autonomaš, da li predstavnici Demokratske stranke ili predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine. Ta trka traje još iz ranijeg perioda i pitanje je da li će i kako će se završiti. Koliko ja imam informacija, a javnost da obavestim, najverovatnije će jedan od predlagača, što bi se reklo originalni plagijator, preći u redove Lige socijaldemokrata Vojvodine i tu će biti programsko i političko pomirenje i to taman toliko koliko se oni razlikuju u svojim političkim stavovima kada je u pitanju političko i ustavno uređenje Republike Srbije.

Zašto je ova tema zahvalna? Zato što u jednom delu Srbije koji se zove AP Vojvodine, pričajući priču na temu – biće nam bolje ako imamo veći stepen autonomije, uvek izaziva određene reakcije, a one se ogledaju u većem broju glasova za onoga ko zagovara bolju budućnost ili svetlije dane ako dođe do veće samostalnosti Vojvodine.

Ovde u ovom predlogu ili plagijatu od predloga postavlja se nekoliko pitanja koja u svakom slučaju zaslužuju odgovor ili pokušaj da damo odgovor. Prvo pitanje je zašto se nije poštovao Ustav, ustavna odredba član 184, koji je donesen 2006. godine, koji obavezuje da se do 2008. godine donese zakon o finansiranju AP Vojvodine? Odgovor se traži od nas koji smo u ovom sazivu koji nemamo baš nikakve veze sa odlukama koje su donesene u tom periodu. Tada je apsolutnu vlast imala DS na republičkom nivou i njeni koalicioni partneri.

U pokrajinskom parlamentu vlast su činili DS, LSDV i njihovi koalicioni partneri i kod njih je što bi narod rekao – i nož i pogača bili. Zašto nisu poštovali Ustav i doneli zakon o finansiranju? Možda da se traži deo odgovora u činjenici da su bili preokupirani mnogo važnijim, mnogo bitnijim, za njih, poslom, a to je stvaranje tzv. statuta AP Vojvodine ili tačnije rečeno pravljenje, pisanje, poluustava, poludržave Vojvodine.

Zašto mi ovo tvrdimo, srpski radikali? Pa, zato što smo posle 5. oktobra već imali Ombudsman zakon koji je usvojen na veoma, veoma čudan način. Usvojen na bazi političkog dogovora, omnibus zakon usvojen tako što su se dogovorili Nenad Čanak i Zoran Đinđić, i zamislite koji je to stepen demokratije. Dogovorili se njih dvojica. Zoran Đinđić, kao predstavnik tadašnje izvršne vlasti i predsednik DS, da bi zadovoljio političke apetite svog koalicionog partnera, rekao je - ovaj zakon će biti usvojen. Taj zakon je na neki način početak osamostaljivanja AP Vojvodine.

Kasnije je predlagan osnovni zakon, koji je trebao da bude razmatran 2003. godine. Za one koji nisu upućeni, samo da ih podsetim, predlagač tog zakona, autor, čovek koji je stajao iza toga, sa svim svojim političkim i drugim kapacitetima, bio je Nenad Čanak. Nazvao je to osnovni zakon.

Prvo, da li ga je neko pisao, ali prepoznaje se vaš rukopis, gospodine Čanak. Znate, i te kako je prepoznatljiv vaš rukopis. Osnovni zakon je bio karakterističan za Saveznu Republiku Nemačku 1949. godine, u stvari to je drugi naziv za Ustav Savezne Republike Nemačke, i ovo je isto trebalo da ima funkciju kao Ustav ili budući ustav AP Vojvodine.

Šta se predlagalo? Predlagala se veća samostalnost u zakonodavnoj, u izvršnoj i u sudskoj vlasti. Išlo se čak toliko daleko da se ostavila i jedna mogućnost da se ima i centralna banka.

Zašto nije usvojen ovaj zakon? Spletom slučajnih okolnosti, zato što se desio atentat na Zorana Đinđića i došlo je do odlaganja. Demokratska stranka nije htela da usvaja ovaj osnovni zakon koji bi se odnosio na AP Vojvodinu i tu je jednostavno prolongirano donošenje bilo kakvog akta koji bi definisao veću samostalnost AP Vojvodine.

Godine 2008, osim ovog posla koji se odnosi na pripremanje novog statuta, DS svim svojim kapacitetima bila je angažovana na razbijanju SRS. Zašto? Zato što je to pre svega njihova politička procena bila, a bila je politička procena i onih koji im daju naloge.

Od 2000. godine procena zapadnih zemalja bila je da im ni jedan zakonski projekat, ni jedna zamisao koja je vezana i za Kosovo i Metohiju, a pogotovo za Vojvodinu, neće proći lako jer je SRS bila i te kako značajan i jak politički faktor na političkoj sceni Srbije, a pogotovo SRS je bila i te kako jaka i značajna kao politička stranka na prostoru AP Vojvodine. I to je bio glavni zadatak kojim su se bavili iz DS i njihovih koalicioni partneri.

Šta je krajnji ishod? Krajnji ishod je da kada je SRS razbijena, da se pristupilo donošenju novog statuta AP Vojvodine.

Srpska radikalna stranka, opterećena svojim unutrašnjim problemima, nije mogla na adekvatan način da se suprotstavi, tačnije rečeno nije imala dovoljno snage, nije imala dovoljno poslanika da spreči donošenje ovog statuta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tada su u SRS i te kako značajnu ulogu igrali ljudi koji se sad nalaze u SNS i možda ste primetili da u toku jučerašnjeg dana, neki od njih su potpuno ponovili govor koji su imali u godini kada se vodila rasprava oko usvajanja u Narodnoj skupštini statuta AP Vojvodine, sa puno argumentacija, sa niz činjenica, jasno predočili kakva je opasnost od usvajanja protivustavnog statuta AP Vojvodine.

Desilo se da je Ustavni sud poništio taj akt ili delom njegove tačke ili njegov sadržaj koji je bio protivustavan. Ja vas samo podsećam da je u tom statutu predviđeno da Vojvodina čak ima i predsednika, da je Novi Sad glavni grad, da ono što je nažalost ostalo Vojvodini ima i predsednika Vlade.

Gde to imaju sistemi, paralelni sistemi da funkcionišu da u jednom delu Srbije imate predsednika Vlade i da na nivou centralne vlasti imate predsednika Vlade? To retko gde ćete naći osim u Srbiji, ali to je bilo zadovoljenje političkih apetita.

Šta je ovde argumentacija? Ovde je argumentacija da ako se pristupi ovome poslu, onda će se mnogo bolje živeti u kako kažu „nekada bogatoj Vojvodini“. Hajde jednom da izađemo iz tih zabluda. Sami učesnici svih događaja sedamdesetih godina, nosioci političkih aktivnosti, mnogi od njih su priznali da su sedamdesete godine zabeležene kako neki kažu kao zlatne godine prosperiteta na bazi stranih kredita, na bazi nečeg što su generacije kasnije prihvatile kao dodatni teret na i ovako iscrpljene, izmučene i opljačkane ekonomije Republike Srbije.

Tu sa tim zabludama treba prestati. Ne kažemo mi da nije poljoprivredno Vojvodina bila razvijena, ali ne tako kako je prikazuju i kako uporedno prikazuju ovde neke podatke. Evo vam jedan podatak, kada je u pitanju poljoprivreda, kada je u pitanju proizvodnja pšenice, ovo je podatak koji je još iz perioda SRJ, tada je Vojvodina proizvodila milion i 100 hiljada tona pšenice, a ostatak, kako bi se to moglo reći, Srbije 900 hiljada tona pšenice.

Samo da vam bude jasno, za prehranjivanje kompletnog stanovništva sa robnim rezervama bilo je potrebno za Saveznu Republiku Jugoslaviju 800 hiljada tona pšenice. Ovo je relevantan pokazatelj, ovo su zvanični podaci iz Privrednika Republike Srbije, koji na bazi praćenja jasno pokazuje koliko je to razlika nekih 200 hiljada tona pšenice. Ništa dalje nije kada su u pitanju i ostale poljoprivredne kulture.

Prema tome, nemojte da se zavaravamo da zamenom teza govorimo kako Vojvodina, kako bi to neki rekli, Vojvodina prehranjuje Srbiju. Ne. Jednako Srbija učestvuje u svim svojim delovima i kada je u pitanju i prehrambena industrija i kada je u pitanju poljoprivreda i nema potrebe za manipulisanjem, nikakvih potreba nema. Manipulisanje služi samo da bi se oni naivni, još jednom, dodatno prevarili.

Setimo se samo 2000. godine posle 5. oktobra šta su govorili po Vojvodini ovi koji su pripadali DOS? Rekli su – kada mi dođemo na vlast, mnogo će biti bolje seljaku u Vojvodini, generalno u Srbiji, ali akcenat je stavljen na Vojvodinu.

Šta se desilo seljaku? Desilo se sledeće, rekli su mu – Pošto ti je stara mehanizacija, moraš da zanoviš mehanizaciju da bi savremenim metodama obrađivao svoju zemlju. Da bi kupio novu mehanizaciju, seljak je morao da se zaduži, da podigne kredit, da li je tako? Otišao je, založio je svoju imovinu kao hipoteku, kupio je nove traktore, najviše su to „Džondirovi“ traktori jer su IMT potpuno uništili, nije bilo domaće proizvodnje traktora i šta se desilo? Prvi put kada je seljak trebao da preda svoju letinu, da na taj način ubere neki prihod da bi platio rate na osnovu kredita, tada je pala otkupna cena i seljak je video da jednostavno iz godine u godinu sve dublje pada u dugovanja, nije mogao više da izdrži, upadao je u dužničko ropstvo.

Šta mu je ostalo? Ostalo mu je samo da radi onaj posao koji najbolje zna, a to je da obrađuje zemlju. Kod koga? Pa, kod tajkuna koji su bliski DOS-u, a koji su u međuvremenu pokupovali zadruge i poljoprivredne kombinate i šećerane i to sve ukupno plaćali nekoliko evra.

Setite se samo afera vezanih za šećerane. Šećerana u Pećincima plaćena tri evra, s tim što je kupac preuzeo obaveze da izmiri prema državi svoja dugovanja. Vlada u međuvremenu donese uredbu i oslobađa novog kupca svih obaveza koje ima prema državi i faktički jedna fabrika šećera u Pećincima kupljena je za tri evra. To su ti tajkuni. To su ti novi bogataši, to su ti zaljubljenici u poljoprivredu koji su od poljoprivrede znali o zemlji samo onoliko koliko imaju zemlje u saksijama kod svojih kuća.

Šta se dalje dešavalo? Doveli su u dužničko ropstvo seljaka u Vojvodini. Sada ta briga za seljakom, ta briga za radnikom se izražava u trenutku kada se oseća da bi eventualno moglo doći do novih izbora. Novi izbori treba da obezbede realnu sliku kakvo je raspoloženje i kakvu podršku imaju pojedine političke partije.

Mi u SRS jasno upozoravamo da ovakav način predizborne kampanje koju vode neki na račun dela stanovništva Srbije koji živi u autonomnoj pokrajini ima tragične posledice, a one se ogledaju u sledećem – da ćemo postići takvu podvojenost unutar građana Srbija da će oni koji žive na prostoru AP Vojvodine biti ljubomorni ili zavidni onima koji žive u drugim delovima Srbije. U čemu to ljubomorni? Zato što su jednako bedni i siromašni, kao i oni u drugim delovima Srbije. Zašto bi bio ljubomoran ili zašto bi bio kivan čovek koji živi u Novom Sadu na onoga ko živi u Beogradu? Zato što živi jednako ili isto bedno, siromašno, bez posla i bez adekvatnih primanja. E, to je opasnost koja se krije u ovakvim ili sličnim predlozima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, pre nego što krenem da diskutujem o predlogu rezolucije o Vojvodini želim da kažem, obzirom da je javnost Srbije zaista u situaciji da se pita zašto se raspravlja o Vojvodini i da li postoji nekakav problem. Da, ne postoji nikakav problem Vojvodine, ne postoji vojvođansko pitanje, ne postoji ništa što bi u ovom trenutku ukazivalo na određenu krizu kada je u pitanju situacija u Vojvodini.

Srbija ima mnogo ozbiljnije izazove koji se tiču spoljnih pritisaka kada je u pitanju rešavanje Kosova ili da se odrekne svoje politike koju vodi u skladu sa nacionalnim državnim interesima ili izazova unutrašnjih pritisaka da se vlast promeni nasiljem. Ali, svakako pitanje Vojvodine ne postoji.

Predlagač u ovom slučaju, kolege poslanici iz Lige socijaldemokrata Vojvodine upravo u određenim delovima preambule ove rezolucije ukazuju da ovo pitanje žele da vide kao problem ili implicitno prete kao problem. Tako se u jednoj rečenici kaže da se pitanje Vojvodine mora tretirati kao demokratsko pitanje u okviru koga Vojvodina nije problem. Šta znači to da se mora tretirati kao demokratsko pitanje? Da li postoji problem demokratije u Vojvodini? Da li postoji nasilje u Vojvodini? Da li postoji ugrožavanje ljudskih prava kada vi ovako eksplicitno govorite da je Vojvodina demokratsko pitanje? Ovo je određena pretnja, jer vi ukazujete da ćete od toga praviti problem.

Gospodin Čanak je u jednom trenutku rekao da mi ne treba ovde da raspravljamo o političkim programima, nego o poštovanju Ustava. Gospodine Čanak, rezolucija je po svojoj prirodi akt političke prirode. U njoj je ovde sadržana esencija vašeg političkog programa i dobro je što se kroz diskusiju koju ste imali sa predsednikom poslaničke grupe gospodinom Martinovićem razbistrila ova konfuzija koju ste terminološki napravili u ovom predlogu rezolucije.

Vi ste na više mesta govorili o autonomiji, da bi Vojvodina trebala da ostvari stvarnu autonomiju, da je Pokrajina Vojvodina ušla svojom voljom u sastav, kako kažete, Federalne Republike Srbije. Nikada nije postojala Federalna Republika Srbija. Apsolutna neistina. Srbija nikada nije bila federacija. Pročitajte preambulu rezolucije gde ste rekli da je Vojvodina ušla u sastav Federalne Republike Srbije.

Važno pitanje koje ovde želim da postavim jeste da se neodoljivo kroz određene formulacije, kojima uopšte nije mesto u ovom tekstu, ukazuje da postoji jedan dug prst iz briselske administracije koji se ovde umešao da bi napravio ovakve formulacije. Kakve veze ima zajednička spoljna politika Srbije sa EU u tekstu koji se tiče dela Republike Srbije ili, ukoliko vi želite da kažete, da se ovde Vojvodina, kao deo, federalni deo Republike Srbije, tretira kao neko ko može da vodi ili utiče na samostalnu politiku, spoljnu politiku Republike Srbije?

Podsećam vas da ovakve evropske inicijative nisu ništa novo. Pojedini evropski zvanični su dolazili ovde u Srbiju i nudili nam ili su pretili otvaranjem unutrašnjih pitanja, kao što je svojevremeno bio Jelko Kacin 2013. godine, koji je doslovno rekao u sred Beograda, da je vreme da se otvori pitanje ustavnog i zakonitog položaja Vojvodine. Ko je on da Srbiji uređuje unutrašnja pitanja i državno uređenje?

Da vas podsetim da je 2017. godine Evropski parlament, usvajajući određeni izveštaj i Rezoluciju o Republici Srbiji, zapretio vlastima u Srbiji da nikako ne smeju da smanje dostignutu autonomiju Vojvodine. Ko je Evropski parlament da uređuje ustavni položaj pojedinih delova Republike Srbije? Zato ovo što ste napisali o evropskoj spoljnoj bezbednoj politici u principu je objasnila vaša polemika sa Martinoviće. Da, vi ste da Vojvodina bude federalna jedinica koja će da utiče na spoljnu politiku. Zbog toga je ovo duboko neustavno.

Mnogo je mojih kolega govorilo o tome da se pozivate na položaj Vojvodine, faktički, vaša politika se zasniva na revolucionarnim odlukama komunističke vlasti 1945. godine. Koncept vaše autonomije koncept komunističke vlasti. Ova vaša rezolucija se može apsolutno definisati kao komunistički revizionizam. Vi pokušavate da vratite komunističku ideologiju, komunističke koncepte u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ne govorim to slučajno.

Kada govorite o tome da je Ustav iz 1974. godine prevaziđen, da on više nije u opticaju, podsećam vas da ste vi i vaša stranka organizovali glavne odbore i okrugle stolove gde ste proslavljali godišnjice donošenja Ustava iz 1974. godine. Da li sam u pravu? Govorili ste da je stepen autonomije Vojvodine u potpunosti ostvaren Ustavom iz 1974. godine. Lebdi Ustav iz 1974. godine čitavim ovim tekstom. Komunistička ideologija je ta koja je vas inspirisala da se vratite na rešenja iz 1974. godine, a koja su bila pogubna i katastrofalna za Republiku Srbiju. Nema goreg primera u političkoj istoriji i degradirajuće uloge nego što su imali srpski komunisti posle 1945. godine. Nikako se ne treba njima vraćati i njihovim idejama.

Pozivate se na Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine iz maja 2013. godine. Tu Deklaraciju je donela ista ona Skupština koja je usvojila protivustavni status koji je oboren na Ustavnom sudu, a ovde govorite da je Predlog ove rezolucije ustavan. On je duboko neustavan. Samim činom što se pozivate na ovu Deklaraciju.

Gospodine Čanak, bez obzira na formulacije, na floskule, na sve ono što ste ovde rekli, naravno, zalažući se da Vojvodina kao autonomija ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, odličnu polemiku je otvorio gospodin Martinović, nađite mi jedan slučaj srednjeg nivoa vlasti koji ima sudsku vlast. Jasno je šta se krije iza ovog dokumenta vašeg. Iza ovog vašeg dokumenta se kriju oni pasoši koje ste štampali i kojima je jasno definisano da je Vojvodina nezavisna država. Ovo bi bio samo prvi korak da se ti pasoši realizuju, a mi smo uvereni da ne postoji volja, politička volja, niti politička većina u Narodnoj skupštini koja će dopustiti da ti pasoši, a oni jesu vaš politički program, ikad postanu realnost. Hvala.

Reč ima Nenad Čanak.

Zahvaljujem što ste mi dali šansu da objasnim ovo.

Potpuno ste u pravu, ovo je greška u pisanju, ovo je apsolutno netačno. Mislim da je zabluda, o kojoj sam sada sa koleginicama to prokomentarisao, piše da je kao takva ušla svojom voljom u sastav Federalne Republike Srbije 31. jula 1945. godine. Nije tačno, nego u sastav Demokratske Federativne Jugoslavije i Republike Srbije. U istom trenutku je učinjeno i jedno i drugo zbog onog diskontinuiteta o kome sam govorio. Potpuno ste u pravu. Još jednom se izvinjavam zbog štamparske greške.

Što se tiče proslave Ustava iz 1974. godine, obeležavanja donošenja Ustava iz 1974. godine optuživati nas da je to nekakav komunistički revizionizam bi bilo isto kao kada bi neko rekao da svi oni koji obeležavaju prisajedinjenje Vojvodine Srbiji 1918. godine su rojalisti, obzirom da je ona ušla u Kraljevinu Srbiju. Jednostavno, to nema nikakve veze jedno sa drugim.

Ustav iz 1974. godine je jedini Ustav koji je Vojvodina ikada imala i razlog tog obeležavanja, da tako kažem, je simboličkog tipa, a nema nikakve veze sa ideologijom zbog toga što, podsetiću vas, kao što sam već govorio sa gospodinom u raspravi maločas, taj Ustav je bio neodrživ, on je morao da se menja i tu ništa nije bilo sporno. On je bio Ustav koji je bio duboko suštinski nedemokratski i kao takav nije imao mogućnost da opstane na ne znam koliko dug rok. Previše detaljan, ponoviću, sa zapisanim imenom predsednika u Ustavu. To su stvarno neverovatne stvari.

Nije poenta tu. Poenta je u tome da je taj Ustav omogućio jedan tip razvoja AP Vojvodine koji se smatra ipak u razvojnom smislu zlatnim dobom Vojvodine, pa u tom svetlu samo radi, a ni o kakvoj ideologiji.

Što se tiče štampanja tih pasoša, zanimljivo je da je ta jedna propagandna knjižica napravljena po uzoru na pasoše Srbije koje je štampala DSS u to vreme. Demokratska stranka Srbije je prva napravila pasoš Srbije i onda su unutra bile razne brošure o tome kako treba da Srbija izgleda i onda su neki naši članovi po uzoru na to napravili ovakav jedan tip propagandnog dokumenta.

Tako smo napravili i ovo, možete videti, gde piše – Ustav Vojvodine, a u stvari pun naslov, sitnim slovima – kada je Vojvodina imala, pa piše, Ustav Vojvodine onda se dešavalo to i to. Ako vidite ovu knjižicu, pogledajte šta sve u njoj piše i na njoj šta piše. Dobićete jednu na poklon. Pogledajte unutra. Imate vrlo korisne podatke o vremenu od 1974. do 1988. godine, koji su zanimljivi kao istorijski podaci, gde, ponavljam, u današnje vreme to nema nekakvu veliku upotrebnu vrednost u političkom smislu, ali je zgodno da se podseti koliko jedan tip autonomnosti u donošenju odluka u privrednom smislu može da bude koristan za neki prostor. Toliko.