Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, tako da imamo kvorum, imamo uslove za nastavak rada Narodne Skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite, koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?

Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.

Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.

Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.

Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.

Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.

Hvala, gospođo Jovanović.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Hvala kolega Miletiću.
Reč ima dr Vlado Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu zdravlja i vezano je za hitnu nabavku aparata „Lumineks“ za Odeljenje za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Aparat „Lumineks“ se koristi za hajlatipizaciju i za dokazivanje antitela antihajl anitetla. Navedene analize su neophodne za program transplantacije organa, pre svega bubrega, srca i jetre, zatim za transplantaciju matične ćelije hematopoeze i ispitivanje ugroženosti hajlasa bolestima.

Takođe, na aparatu „Lumineks“ se radi hajlatipizacija davalaca za Registar davalaca koštane srži Srbije. S obzirom na to da je laboratorija Instituta za transfuziologiju krvi Srbije akreditovan od strane Evropske federacije za imunogenetiku, u obavezi su da dostavljaju i rezultate eksternih kontrola ovom metodom.

Registar davalaca koštane srži Srbije je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, a sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matične ćelije hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova porodice.

Od februara 2012. godine Registar davalaca koštane srži Srbije je deo Svetskog registra, uz saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Uprave za biomedicinu.

Uspostavljanje međunarodne saradnje omogućen je i pristup bazi podataka drugih zemalja Svetskog registra i dobijanje mogućnosti pronalaženja davaoca za naše bolesnike. Takođe, omogućena je i dostupnost davalaca iz našeg Registra za lečenje bolesnika van Srbije.

Registar radi u skladu sa standardima Svetskog registra i sarađuje sa centrima za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, klinikama za hematologiju i transfuziološkim službama iz cele Srbije.

Registar obavlja traženje davalaca na zahtev centara za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, VMA i Institutu za majku i dete. Do sada je urađeno 126 transplantacija od neposrednog davaoca u našoj Zemlji.

Registar davalaca koštane srži Srbije sadrži bazu podataka o hajlatipizacijama osoba koje su se prijavile da budu dobrovoljni davaoci matičnih ćelija hematopoeze.

Hajlatipizacija davalaca se radi u laboratoriji Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije. Reagensi za tipizaciju se nabavljaju iz sredstava na osnovu ugovora Instituta sa Ministarstvom zdravlja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Projekat se sprovodi u kontinuitetu od 2005. godine.

Odeljenje za tipizaciju tkiva ima jedan „Lumineks“ aparat koji se koristi od 2010. godine. S obzirom na povećani obim rada i značaj pravovremenog izdavanja rezultata u programima transplantacije, neophodno je da Odeljenje za tipizaciju tkiva ima još jedan takav aparat, što je bio i zaključak u izveštajima efi inspektora.

Predlažem da se razmotri mogućnost dobijanja aparata „Lumineks“ uz nabavku reagenasa za tipizaciju Registra davalaca, s obzirom na to da se broj davalaca u Registru svake godine povećava, opredeljena sredstva iz budžeta nisu dovoljna i njima se može uraditi tipizacija samo sto ljudi godišnje.

Povećanje broja davalaca u Nacionalnom registru je značajno zbog toga što su davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze brže dostupni, a ukupni troškovi transplantacije su višestruko manji. Cena reagensa za tipizaciju četiri hiljade davalaca je oko 200 hiljada evra, s tim što bi se aparat „Lumineks fleks maps 3D“ dobio gratis. Taj aparat sam košta 80 hiljada evra.

U nadi da ćemo naići na razumevanje da program transplantacije ne sme da zavisi od jednog aparata i da ne bi trebalo da dozvolimo zastoj u testiranjima koja mogu da odlože transplantacije, ulažem apel osim Uprave za biomedicinu, Ministarstvu zdravlja, Sektora za lekove i medicinska sredstva i Sektora za javno zdravlje i svim ljudima dobre volje da se uključe u realizaciju ovog projekta. Hvala.