U redu je. Afera „Četkica za zube“, ovo je interesantno, afera „Kupus za inkluziju“, to smo zaboravili da kažemo, bilo, ne ponovilo se.

Ono što je najtragičnije, u stvari i jeste gde su pare iz mase preduzeća. Ovde ću spomenuti samo neka preduzeća, subvencije date, nisu zaposleni radnici, a sledeća preduzeća na volšeban način za koju godinu nestala.

On je inkasirao sebi u džepove, a pokrajina ni dinara. Radi se o firmi „Dendi“, firma „Merkator“, pa „Bio Petrol“, pa „Zobeks“, pa „Ekotejp“, pa „Keramika Unika“, itd.

Nemam vremena jer još jedan moj stranački kolega treba da govori, ali bih rekla ono što je vrlo važno, da srećom 2016. godine, SNS dolazi na vlast i od tada kreće potpuno drugačija priča u Vojvodini. Šta to znači?

To znači da smo počeli da radimo ono što smo obećali, za šta smo dobili preko 50%u AP Vojvodini, a to znači projekti, projekti i samo projekti.

Završili smo napokon Žeželjev most. Radi se i završava, napokon, u Subotici Narodno pozorište, zatim gradi se zgrada Hitne medicinske pomoći. Takođe, gradi se naučno tehnološki park, nove industrijske zone. Između ostalog, izgrađene su u Pančevu, Somboru, Kikindi, Šidu, Novom Bečeju, Plandištu.

Otvoreno je preko trideset fabrika, zaposleno na desetine hiljada radnika. Smanjuje se nezaposlenost. Ja ću napomenuti samo neke od fabrika koje su otvorene, da ne bude samo čisto nabrajanje – „Kalcedonija“ Kula, 235 radnika zaposleno 2018. godine. Dalje, 2017. godine „Zopas“ zaposleno 690 radnika. Otvorena je fabrika „Nudli“ u Rumi, zaposleno 175 radnika, otvoren „Insert“ u Apatinu, 126 radnika, u Inđiji 510 radnika u IGB, itd.

Srpska napredna stranka je opravdala svoje poverenje, a mi za ovu rezoluciju i za ovaj zakon, nećemo glasati.

Hvala na pažnji.

Hvala gospođo Malušić.
Reč ima kolega Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, zadovoljstvo mi je što ću verovatno biti zadnji govornik u ovoj današnjoj raspravi po ovom dnevnom redu.

Koleginica Maja Gojković, naša predsednica, rekla je, a i kolega Nenad Čanak, šta je svrha i šta je zadatak ovog parlamenta.

Drago mi je što je bila ovakva ova dvodnevna diskusija. Mi se ne slažemo, imamo različite stavove, ali ovako treba razgovarati u parlamentu, ovako treba raditi.

Mnogo štošta sam hteo da kažem no, obzirom da neću imati vremena, podsetio me je gospodin ministar Nedimović, kada je rekao u jednom trenutku pored sirovinske baze, rade se i prerađivački kapaciteti.

Ja kao čovek koji je godinama radio sa preduzećima iz Zrenjanina, Bečeja, Bačke Palanke, Sente, ne mogu da se ne otmem utisku da od 1990. do 2000. godine, kada sam intenzivno radio u prerađivačkoj prehrambenoj industriji, one slike kad uđete od Ečke u Mužalj u Zrenjaninu, pa skrenete desno pored Skrobare i pored svih onih proizvodnih objekata i proizvodnih preduzeća koja su postojala pored nekadašnjeg giganta „Servo Mihalja“, tu su bili prerađivači koji su imali ne evropsku, nego svetsku tehnologiju.

Pomenuću „Žito produkt“ Zrenjanin, koji je u tom trenutku po licenci mlinova Pariza radio specijalne vrste brašna za „Kroason“. To više niko ne radi u ovom delu Evrope.

Pomenuću taj „Žito produkt“ koji je imao najmodernije japanske linije za proizvodnju lisnatog peciva, linije koje su mogle da u jednom trenutku proizvode kompletnu proizvodnju za nekadašnju bivšu Jugoslaviju. Pretpostavljam, potpredsedniče što me gledate, da mi je isteklo vreme. Ili?

Samo nastavite kolega, izvolite. Završite.

I šta se desilo? Zašto je to, vi ste lepo rekli, devastirano? Jeste devastirano, ali devastirano je od 2000. godine pa na ovamo. Svi ti veliki proizvodni pogoni „Flora“ Bečej, „Bečejka“, „Old gold“, „Žito produkt“ Zrenjanin, nema ih više.
Vi te prerađivačke kapacitete nemate, a to je neko ulagao decenijama i stvarao. Jeste onda Vojvodina bila malo iza Slovenije.
Nažalost, te godine koje su nam pojeli skakavci, pojele su nam i te prihode koje smo imali u Vojvodini. Hvala vam, pošto vidim da je isteklo vreme neću više.

Hvala, kolega Bojaniću.
Isteklo je vreme poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke, čiji su poslanici bili dalje na spisku posle gospodina Bojanića, tako da na listama poslaničkih grupa više nema faktički prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite, kolega Torbica.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, cenjene kolege poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, neće podržati predloženi zakon o finansiranju APV, zato što smatra da se ovakav zakon ne može doneti bez ozbiljnih sveobuhvatne rasprave, rasprave o kojoj će biti uključene i pokrajinska i republička administracija, rasprave koja će na najbolji način sagledati problem finansiranja pokrajine sa svih aspekata i predložiti jedan kvalitetan i za razliku od ovog primenjiv predlog zakona.

Priča o usvajanju Zakona o finansiranju APV su počele odmah po donošenju Ustava 2006. godine, ali očigledno je sprovođenje najsramnije pljačkaške privatizacije koje tada je bila u svom zenitu, pustošenje budžeta i raznih budžetskih fondova, kao interesni sukob unutar Demokratske stranke doveo do toga da zakon ne bude usvojen.

Mnogo veća šteta od ne usvajanja zakona u tom trenutku bila je štetočinska vlast, pre svega, AP Vojvodini, oličena u liku i delu, ili bolje rečeno kriminalu Bojana Pajtića i njegovih saradnika.

Tih godina bi čak i transfer u visini od 77%, a ne samo 7% Republičkog budžeta bio mali da zadovolji sve apetite Bojana Pajtića i Demokratske stranke. Umesto da donesu Zakon o finansiranju AP Vojvodine, Pajtićeva pokrajinska kao i Tadićeva republička administracija su se bavile onim što su najbolje umeli pljačkanjem države i građana.

Tačno s ovih moji tvrdnji potvrđuju izjave Aleksandre Jerkov iz 2012. godine u kojoj kaže da su Bojan Pajtić i Demokratska stranka najveći krivci za ekonomsko propadanje Vojvodine i da je Bojan Pajtić žrtvovao interes građana Vojvodine zarad svoje funkcije.

Pošto je koleginica Jerkov poznata kao više nego dosadan političar, bez obzira što je samo par meseci posle ove izjave imenovana za Pajtićevog savetnika, očigledno za dalje propadanje Vojvodine, ubeđen sam da bi, samo da je trenutno prisutna u sali, potvrdila da i dalje stoji iza svojih reči.

Milionske malverzacije u Fondu za kapitalna ulaganja pljačka Razvojne banke Vojvodine, afera „Heterlend“, Tesla banka, afera oko završetka izgradnje Bulevara Evrope u Novom Sadu, miliona evra proneverenih kroz Fond za sufinansiranje pogona za primenu novih tehnologija, namešteni konkursi pokrajinskih sekretarijata, malverzacija oko izgradnje „Kamenice 2“, su samo vrh ledenog brega u kriminalu koji je u to vreme sprovođen širom Vojvodine.

Istini za volju, ništa manji stepen kriminala nije bio ni na republičkom nivou.

Sve ovo dokazuje, da je u stvari, pravi cilj petooktobarskog uličnog puča bio pljačka i pustošenje Srbije. Da se onaj 6. oktobar, za koji već godinama plaču i navodno žale pojedini lideri DOS-a, jeste desio, samo što taj 6. oktobar nikad nije bio planiran kao da koji treba nešto bitno da promeni u Srbiji, izuzev promene materijalnog stanja dobrog dela ljudi, koji su predvodili taj puč. Gledajući privatne račune Đilasa, Živkovića i Pajtića, 6. oktobar je za njih više nego uspeo.

Tema o kojoj danas raspravljamo predstavlja suštinu funkcionisanja Srbije i ona u stvari predstavlja pitanje fiskalne decentralizacije Republike Srbije.

Danas kada je po svim ekonomskim analizama domaćih i stranih institucija Srbija ekonomski stabilna zemlja, takva tema bi mogla da bude predmet rasprave unutar koje bi moglo da bude rešeno i pitanje finansiranje AP Vojvodine ukoliko se kako građani, tako i državni organi izjasne da su za prelazak na model fiskalne decentralizacije.

Danas kada je Srbija, za razliku od Srbije pre deset godina, uređena država, mi smo napokon u situaciji da možemo da razmišljamo o ovakvim pitanjima, naravno, pre svega zbog odgovorne politike koju su vodile sve republičke Vlade počev od 2012. godine.

Pokret socijalista se od svog osnivanja zalagao za ravnomerno finansiranje svih delova države, što je od početka bila i politika Vlade čiji smo deo, u šta se možemo uveriti kroz ravnomernu raspoređenost brojnih projekata koje širom Srbije finansira republička Vlada, kao i kroz dovođenje stranih investitora u sve krajeve naše zemlje.

Prošlo je vreme kada su u Srbiji živeli više i manje povlašćeni građani Srbije. Danas, ali i u buduće za nas će svi građani biti isti, biti jednaki, ravnopravni. U sklopu ovakve odgovorne politike republička Vlada se maksimalno trudi da u potpunosti ispuni svoju ustavnu obavezu od 7% prenetih sredstava. Uporedo sa ovim transferima, republička i pokrajinska Vlada su započeli i niz velikih značajnih projekata koje zajedno finansiraju i sa tim ulaganjima iznos koji dobija AP Vojvodina iz republičkog budžeta prelazi tu propisanu donju granicu od 7% i to na način da niko u Beogradu, centralnoj ili južnoj Srbiji ne bude zakinut ni za jedan jedini dinar.

Sve ovo je rezultat politike koju je zacrtao Aleksandar Vučić kao republički premijer, a koju sprovodi aktuelna republička Vlada i upravo zbog takve odgovorne i pravične ekonomske politike Pokret socijalista daje punu podršku svim vladama od 2012. godine. Da je ta politika u potpunosti ispravna, kao i da se finansiranje AP Vojvodine obavlja na zadovoljavajući način potvrđuje i podrška na izborima koju Aleksandar Vučić i njegova politika dobijaju od građana AP Vojvodine u prethodnih sedam godina.

Na kraju, po pitanju rezolucije Skupštine Srbije o Vojvodini, s obzirom da je predloženi dokument neustavan, ne bih ulazio u njegovo komentarisanje, uz napomenu da ni taj dokument nećemo podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vama, kolega Torbica.
Da li se još neko javlja za reč u skladu sa članom 96. Poslovnika? (Ne.)
Za danas završavamo rad.
Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima, zahvaljujem se predlagaču gospodinu Čanku, ministru koji je bio sa nama.
Sa radom nastavljamo u utorak, 26. marta 2019. godine, u 10.00 časova.