Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, pre nego što krenem da diskutujem o predlogu rezolucije o Vojvodini želim da kažem, obzirom da je javnost Srbije zaista u situaciji da se pita zašto se raspravlja o Vojvodini i da li postoji nekakav problem. Da, ne postoji nikakav problem Vojvodine, ne postoji vojvođansko pitanje, ne postoji ništa što bi u ovom trenutku ukazivalo na određenu krizu kada je u pitanju situacija u Vojvodini.

Srbija ima mnogo ozbiljnije izazove koji se tiču spoljnih pritisaka kada je u pitanju rešavanje Kosova ili da se odrekne svoje politike koju vodi u skladu sa nacionalnim državnim interesima ili izazova unutrašnjih pritisaka da se vlast promeni nasiljem. Ali, svakako pitanje Vojvodine ne postoji.

Predlagač u ovom slučaju, kolege poslanici iz Lige socijaldemokrata Vojvodine upravo u određenim delovima preambule ove rezolucije ukazuju da ovo pitanje žele da vide kao problem ili implicitno prete kao problem. Tako se u jednoj rečenici kaže da se pitanje Vojvodine mora tretirati kao demokratsko pitanje u okviru koga Vojvodina nije problem. Šta znači to da se mora tretirati kao demokratsko pitanje? Da li postoji problem demokratije u Vojvodini? Da li postoji nasilje u Vojvodini? Da li postoji ugrožavanje ljudskih prava kada vi ovako eksplicitno govorite da je Vojvodina demokratsko pitanje? Ovo je određena pretnja, jer vi ukazujete da ćete od toga praviti problem.

Gospodin Čanak je u jednom trenutku rekao da mi ne treba ovde da raspravljamo o političkim programima, nego o poštovanju Ustava. Gospodine Čanak, rezolucija je po svojoj prirodi akt političke prirode. U njoj je ovde sadržana esencija vašeg političkog programa i dobro je što se kroz diskusiju koju ste imali sa predsednikom poslaničke grupe gospodinom Martinovićem razbistrila ova konfuzija koju ste terminološki napravili u ovom predlogu rezolucije.

Vi ste na više mesta govorili o autonomiji, da bi Vojvodina trebala da ostvari stvarnu autonomiju, da je Pokrajina Vojvodina ušla svojom voljom u sastav, kako kažete, Federalne Republike Srbije. Nikada nije postojala Federalna Republika Srbija. Apsolutna neistina. Srbija nikada nije bila federacija. Pročitajte preambulu rezolucije gde ste rekli da je Vojvodina ušla u sastav Federalne Republike Srbije.

Važno pitanje koje ovde želim da postavim jeste da se neodoljivo kroz određene formulacije, kojima uopšte nije mesto u ovom tekstu, ukazuje da postoji jedan dug prst iz briselske administracije koji se ovde umešao da bi napravio ovakve formulacije. Kakve veze ima zajednička spoljna politika Srbije sa EU u tekstu koji se tiče dela Republike Srbije ili, ukoliko vi želite da kažete, da se ovde Vojvodina, kao deo, federalni deo Republike Srbije, tretira kao neko ko može da vodi ili utiče na samostalnu politiku, spoljnu politiku Republike Srbije?

Podsećam vas da ovakve evropske inicijative nisu ništa novo. Pojedini evropski zvanični su dolazili ovde u Srbiju i nudili nam ili su pretili otvaranjem unutrašnjih pitanja, kao što je svojevremeno bio Jelko Kacin 2013. godine, koji je doslovno rekao u sred Beograda, da je vreme da se otvori pitanje ustavnog i zakonitog položaja Vojvodine. Ko je on da Srbiji uređuje unutrašnja pitanja i državno uređenje?

Da vas podsetim da je 2017. godine Evropski parlament, usvajajući određeni izveštaj i Rezoluciju o Republici Srbiji, zapretio vlastima u Srbiji da nikako ne smeju da smanje dostignutu autonomiju Vojvodine. Ko je Evropski parlament da uređuje ustavni položaj pojedinih delova Republike Srbije? Zato ovo što ste napisali o evropskoj spoljnoj bezbednoj politici u principu je objasnila vaša polemika sa Martinoviće. Da, vi ste da Vojvodina bude federalna jedinica koja će da utiče na spoljnu politiku. Zbog toga je ovo duboko neustavno.

Mnogo je mojih kolega govorilo o tome da se pozivate na položaj Vojvodine, faktički, vaša politika se zasniva na revolucionarnim odlukama komunističke vlasti 1945. godine. Koncept vaše autonomije koncept komunističke vlasti. Ova vaša rezolucija se može apsolutno definisati kao komunistički revizionizam. Vi pokušavate da vratite komunističku ideologiju, komunističke koncepte u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ne govorim to slučajno.

Kada govorite o tome da je Ustav iz 1974. godine prevaziđen, da on više nije u opticaju, podsećam vas da ste vi i vaša stranka organizovali glavne odbore i okrugle stolove gde ste proslavljali godišnjice donošenja Ustava iz 1974. godine. Da li sam u pravu? Govorili ste da je stepen autonomije Vojvodine u potpunosti ostvaren Ustavom iz 1974. godine. Lebdi Ustav iz 1974. godine čitavim ovim tekstom. Komunistička ideologija je ta koja je vas inspirisala da se vratite na rešenja iz 1974. godine, a koja su bila pogubna i katastrofalna za Republiku Srbiju. Nema goreg primera u političkoj istoriji i degradirajuće uloge nego što su imali srpski komunisti posle 1945. godine. Nikako se ne treba njima vraćati i njihovim idejama.

Pozivate se na Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine iz maja 2013. godine. Tu Deklaraciju je donela ista ona Skupština koja je usvojila protivustavni status koji je oboren na Ustavnom sudu, a ovde govorite da je Predlog ove rezolucije ustavan. On je duboko neustavan. Samim činom što se pozivate na ovu Deklaraciju.

Gospodine Čanak, bez obzira na formulacije, na floskule, na sve ono što ste ovde rekli, naravno, zalažući se da Vojvodina kao autonomija ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, odličnu polemiku je otvorio gospodin Martinović, nađite mi jedan slučaj srednjeg nivoa vlasti koji ima sudsku vlast. Jasno je šta se krije iza ovog dokumenta vašeg. Iza ovog vašeg dokumenta se kriju oni pasoši koje ste štampali i kojima je jasno definisano da je Vojvodina nezavisna država. Ovo bi bio samo prvi korak da se ti pasoši realizuju, a mi smo uvereni da ne postoji volja, politička volja, niti politička većina u Narodnoj skupštini koja će dopustiti da ti pasoši, a oni jesu vaš politički program, ikad postanu realnost. Hvala.

Reč ima Nenad Čanak.

Zahvaljujem što ste mi dali šansu da objasnim ovo.

Potpuno ste u pravu, ovo je greška u pisanju, ovo je apsolutno netačno. Mislim da je zabluda, o kojoj sam sada sa koleginicama to prokomentarisao, piše da je kao takva ušla svojom voljom u sastav Federalne Republike Srbije 31. jula 1945. godine. Nije tačno, nego u sastav Demokratske Federativne Jugoslavije i Republike Srbije. U istom trenutku je učinjeno i jedno i drugo zbog onog diskontinuiteta o kome sam govorio. Potpuno ste u pravu. Još jednom se izvinjavam zbog štamparske greške.

Što se tiče proslave Ustava iz 1974. godine, obeležavanja donošenja Ustava iz 1974. godine optuživati nas da je to nekakav komunistički revizionizam bi bilo isto kao kada bi neko rekao da svi oni koji obeležavaju prisajedinjenje Vojvodine Srbiji 1918. godine su rojalisti, obzirom da je ona ušla u Kraljevinu Srbiju. Jednostavno, to nema nikakve veze jedno sa drugim.

Ustav iz 1974. godine je jedini Ustav koji je Vojvodina ikada imala i razlog tog obeležavanja, da tako kažem, je simboličkog tipa, a nema nikakve veze sa ideologijom zbog toga što, podsetiću vas, kao što sam već govorio sa gospodinom u raspravi maločas, taj Ustav je bio neodrživ, on je morao da se menja i tu ništa nije bilo sporno. On je bio Ustav koji je bio duboko suštinski nedemokratski i kao takav nije imao mogućnost da opstane na ne znam koliko dug rok. Previše detaljan, ponoviću, sa zapisanim imenom predsednika u Ustavu. To su stvarno neverovatne stvari.

Nije poenta tu. Poenta je u tome da je taj Ustav omogućio jedan tip razvoja AP Vojvodine koji se smatra ipak u razvojnom smislu zlatnim dobom Vojvodine, pa u tom svetlu samo radi, a ni o kakvoj ideologiji.

Što se tiče štampanja tih pasoša, zanimljivo je da je ta jedna propagandna knjižica napravljena po uzoru na pasoše Srbije koje je štampala DSS u to vreme. Demokratska stranka Srbije je prva napravila pasoš Srbije i onda su unutra bile razne brošure o tome kako treba da Srbija izgleda i onda su neki naši članovi po uzoru na to napravili ovakav jedan tip propagandnog dokumenta.

Tako smo napravili i ovo, možete videti, gde piše – Ustav Vojvodine, a u stvari pun naslov, sitnim slovima – kada je Vojvodina imala, pa piše, Ustav Vojvodine onda se dešavalo to i to. Ako vidite ovu knjižicu, pogledajte šta sve u njoj piše i na njoj šta piše. Dobićete jednu na poklon. Pogledajte unutra. Imate vrlo korisne podatke o vremenu od 1974. do 1988. godine, koji su zanimljivi kao istorijski podaci, gde, ponavljam, u današnje vreme to nema nekakvu veliku upotrebnu vrednost u političkom smislu, ali je zgodno da se podseti koliko jedan tip autonomnosti u donošenju odluka u privrednom smislu može da bude koristan za neki prostor. Toliko.

Replika, Jovan Palalić.

Hvala gospođo predsednice.

Kada govorite o Ustavu iz 1974. godine, ono što ste vi izvlačili kao glavnu poruku, kao glavnu esenciju, to je suština ove današnje rasprave, jeste da se Vojvodini vrati zakonodavna, izvršna i sudska vlast, policija i poreska uprava. To je država, gospodine Čanak. Sudska vlast je država. Nađite mi jedan srednji nivo vlasti danas, da li regionalni u Italiji ili Španiji, da li federalni gde postoji sudska vlast. Vas je Ustav iz 1974. godine inspirisao da krenete putem stvaranja države, jer da se nisu desile ustavne promene Vojvodina bi se verovatno kao i druge republike bivše Jugoslavije otcepila sa tim stanjem institucija i nadležnosti koje je imala.

Pošto ste se zalagali za izvršnu sudsku vlast, ni jednog trenutka niko nije shvatio u Srbiji to kao šalu, kada ste počeli da štampate pasoš Vojvodine. Štampaju danas i pasoše Katalonije sa čijim separatistima vi očigledno dobro sarađujete i međusobno se podupirete. Oni žele da se odvoje od Španije. Vaši predstavnici idu da ih podrže na protestima u Barseloni i mi sada u Srbiji treba da zbog takvih političkih stavova budemo naivni i da mislimo da ovakve rezolucije i stvaranje u srpskoj javnosti problema Vojvodine, koji ne postoji, Vojvodina ima svoju Vladu, svoju Skupštinu, svoje institucije koje rade za dobrobit građana Vojvodine, svoj Ustav Srbija ima, mi sada odjednom pravimo atmosferu da postoji vojvođanske pitanje.

Naravno, kada se vide uvezane vaše zastave sa zastavama predstavnika Katalonije, kada se vide pasoši, šta Srbi mogu da pomisle osim da se sprema pobuna ili neko otcepljenje. Sa ovakvim jednim predlogom vidi se najava mogućih koraka koji bi vodili ka odvajanju. Hvala.

Reč ima Nenad Čanak. Replika.

Zaista se čudim ako neko može da pomisli od propagandne knjižice na kojoj je po uzoru na pasoš Srbije koju je štampala DSS, napravljena, šale radi, knjižica gde piše – pasoš i unutra se nalaze programska dokumenta. Mora se biti vrlo paranoičan da bi se od toga napravilo nešto više nego što jeste.

Sa druge strane, spomenuli ste da se od ovoga pravi nekakav problem Vojvodine, a ja ponavljam još jednom da ne postoji problem Vojvodine, postoji pitanje Vojvodine. To vojvođanske pitanje nije nikakvo pitanje nacionalnog ili etničko ili šta takvo. Pitanje Vojvodine je pitanje demokratskog uređenja Srbije. Ja sam u to duboko uveren i upravo zbog toga smo i ponudili ovu rezoluciju na raspravu u Skupštinu, a gde uostalom da se raspravlja o takvim stvarima ako ne u Skupštini. To je celo pitanje.

Reč ima Jovan Papalić. Replika.

Samo da dodam, gospodine Čanak, tako kako ste postavili, evo piše ovde, niste postavili kao pitanje Vojvodine nego Vojvodina kao problem. Pročitajte preambulu. Pročitajte stranu 3 preambule. Govorite da se Vojvodina mora tretirati kao demokratsko pitanje. Ona se oduvek tretirala kao demokratsko pitanje jer je Ustav donet demokratski, jer su svi zakoni koji su proizišli iz Ustava koji se tiču Vojvodine doneti demokratski, a onda govorite – u okviru toga Vojvodina nije problem. Gde je problem Vojvodina? Vi potencirate da je Vojvodina problem i zato ova polemika ovde.

Pitanje ustavnih promena je legitimno pitanje, ali ako dignete temu da je ona problem, onda se otvara pitanje – zbog čega i kakve su pobude iza toga da se otvori to kao problem kada u isto vreme unosite nekakva rešenja koja nemaju nikakvog mesta u ovom tekstu koji se tiče evropskih integracija, evropske spoljne politike, državotvorne politike Srbije.

Vi ste nametnuli temu o Vojvodini kao problem i zbog toga smo mi intervenisali, a ne kao pitanje.