Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Čanak.

Ponoviću još jednom ljubazno – osnovicu za utvrđivanje budžeta AP Vojvodinu predstavlja visina ukupnih rashoda i izdataka planiranih budžetom Republike Srbije. To je uneto u Predlog zakona, zbog toga što nije precizirano u Ustavu, a bio je izvor nesporazuma prilikom obračunavanja visine budžeta AP Vojvodine u više godina. Upravo zbog toga je bilo potrebno da se to već jednom definiše kao metodologija obračuna visine minimalnog iznosa budžeta AP Vojvodine.

Sa druge strane, činjenica da je najveći deo budžeta AP Vojvodine iz prenesenih sredstava budžeta Republike Srbije, kao što je i velikim delom on obračunat kroz obračun i transfernih sredstava, je posledica upravo nepostojanja ovakvog zakona i zato smo i predložili ovaj zakona, da bi se to ispravilo.

Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 3. i član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Koleginice Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS je da je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodina i Predlog rezolucije Narodne skupštine o Vojvodini, da su neustavni i mi smo zbog toga tražili brisanje svih članova ovog predloga, pa i član 3. na koji se ovaj amandman odnosi.

S obzirom da je Predlog zakona neustavan, stav SRS je da Predlog zakona nikako ne sme biti ni usvojen.

Finansijska autonomija AP regulisana je članom 184. Ustava Republike Srbije i stav 3. ovog člana propisuje, citiram – zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije, dok stav 4. kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Ovim članom 3. Predloga zakona o finansiranju AP Vojvodine prekršen je i član 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i predlažemo da se usvoji ovaj amandman kojim tražimo brisanje člana 3, jer finansijska autonomija autonomnih pokrajina uređena je članom 184. Ustava Republike Srbije, a predloženi član nije u skladu ni sa Ustavom ni sa članom 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo da konstatujem da moje kolege poslanici iz poslaničke grupe SRS neće meni zameriti što ću se ovaj put potruditi da pomognem Nenadu Čanku da jednom za sva vremena razbije svoje iluzije o AP Vojvodina. To su viševekovne njegove iluzije. Kad kažem viševekovne, znači one su postojale i u 20. veku i sada u 21. veku, ali nemam nameru da mu pomognem da ovaj zakon bude usvojen i prihvaćen, nego imam nameru da potpuno to razotkrijemo u čemu leži njegovo pravo da predloži ovakav predlog zakona.

Mi smo, kao pravni stručnjaci u poslaničkoj grupi, analizirali šta je to njega dovelo na ideju da predloži ovakav zakon, pa smo krenuli od tumačenja pravnih propisa. Videli smo da tu postoji jezičko tumačenje. On se nije doticao toga, logičko semantičko, istorijsko, e sad kad smo kod ciljnog tumačenja, on je uzeo određene elemente iz opisa ciljnog tumačenja da pokuša da predloži ovakav predlog zakona. Ima još jedna podela, ona doduše, u pravnoj teoriji nije poznata kao ozbiljna podela, to je privatna i rekao bih državna teorija, odnosno mogućnost tumačenja pravnih normi, pa postoji ono autentično, znači državno tumačenje donosilac određenog akta, kad daje određeno mišljenje i postoji privatno tumačenje prava.

Znači, gospodin Nenad Čanak se potrudio da ovakav predlog zakona pred Narodnu skupštinu donese, dostavi, što je malo ciljno tumačio, a malo privatno. Zato imamo ovakav predlog zakona. Videli ste, odredbe člana 184. Ustava Republike Srbije, ne ostavljaju uopšte mogućnost za ozbiljno razmišljanje da ovakav predlog zakona može da se nađe, a ne daj Bože još izglasa.

Ja se sećam, sećate se i vi kolega Arsiću, kad je ovaj Ustav bio potvrđen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Ulici Kralja Milana, da je Čanak sa grupom svojih drugara ispred Skupštine protestvovao protiv ovog Ustava. Doduše, on je imao pravo na to, kao što ima pravo i da sad, oseća se da on dužan da primenjuje ovaj Ustav, ali mogao je tada da pravi neke ekskurzije, da osporava ono što su građani Srbije nedvosmisleno rekli i narodni poslanici u ono vreme potvrdili. Ako nas pitate šta mi mislimo o Vojvodini? Pa, jedan od najlepših delova Srbije, ali ne bih da uvredim kolegu Miliju Miletića, svako selo, svako mesto, svaka opština i grad u Srbiji su najlepši na celoj kugli zemaljskoj.

Ovde je jedan kolega kojeg ja uvažavam posebno, njegove teme su usmerene ka poljoprivredi i osporavanju onih koji ne misle dobro Srbiji, pa ih on češće proziva od drugih. On kaže – on je autonomaš, a ja bih njega pitao da li bi on tako punim ustima i punim srcem rekao da je autonomaš, da mu je i dalje Goran Ješić sekretar pokrajinski za poljoprivredu ili Marinika Tepić, ne daj Bože, sekretar za kulturu, omladinu, informisanje ili bilo šta drugo. Da li bi on tad rekao da je autonomaš. On se našalio kad je rekao da je autonomaš. On je verovatno čovek koji ima isto razmišljanje kao što imamo i mi u SRS.

Vidite, seme pokušaja razdora Srbije, nije stiglo iz Vojvodine, to je od naših vekovnih, tradicionalnih neprijatelja, kao što su EU, kao što je NATO-pakt, kao što su još neke druge zemlje, države, a našli su izvođače tamo u toj maloj šačici ili grupici ljudi koji žele da rade na tome. Svakako oni to ne rade ni iz ljubavi, ni sa voljom, ni u nameri da se pokažu kao eksperti za određenu oblasti.

Vidite, čovek je ekonomista, diplomirani ekonomista i on smatra i kaže – izvorni prihod. Pa zakoni su regulisali. Da, tačno, Zakon o poreskom postupku i administraciji utvrđuje kako i na koji način se vrši i prikuplja javni prihod. Zakon o budžetskom sistemu, koji je donet 2009. godine i svake godine pred usvajanje budžeta za tu narednu godinu, menjao se i Zakon o budžetskom sistemu. Pa, on je rekao šta su izvorni prihodi države Srbije, izvori prihodi autonomne pokrajine, kao i izvorni prihodi lokalnih samouprava. Još je rečeno ovde u kojem iznosu će država Srbija da prebacuje autonomnoj pokrajini. Vidite koja sloboda, ja bih pre svega rekao, drskost.

Republika Srbija je dužna, zamislite neko predlaže zakon i kaže da je Republika Srbija dužna nešto da uradi, nešto da prebaci. Ako bude trebalo još, ja sam spreman tu gospodinu Čanku da objasnim i da polemišemo, da su mu ovo privatni predlozi tako i da ovo u Narodnoj skupštini Republike Srbije neće proći. Možda je on to u dogovoru sa nekim i pokušao da vidi kako bi se mogle u nekom narednom periodu, posle nekih sledećih izbora, praviti neke koalicije. Ako je i od Čanka, ako je i to, mnogo je. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovde dali zakletvu. Ja se nadam da je ona ista za sve. U toj zakletvi je sadržano da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije kaže da je AP Vojvodina autonomija. Njena ovlašćenja su regulisana Ustavom i zakonima.

Ja kažem da sam u tom smislu ja bio autonomaš koji se zalagao za taj položaj. Rekao sam i da je autonomija Vojvodine srpska stvar, da je to bila uglavnom težnja sprskog naroda, a rekao sam potpomognuta i drugim narodima. I, da Vojvodina ima nacionalne, istorijske, geografske, industrijske poljoprivredne specifičnosti i da je Vojvodina i njena stabilnost interes za Republiku Srbiju. Mislim da to aktuelno rukovodstvo ceni.

Takođe sam rekao da bi se dokument Aleksandre Jerkov, valjda su je u CIA-i obučili da brzo prepisuje. Ovo je dokument Vlade Vojvodine iz 2015. godine. U tom dokumentu ni Skupštine Vojvodine nije htela da raspravlja da je Bojan Pajtić bio jedan od vodećih figura, DS ima neprikosnovenu vlast gotovo 16 godina.

Razumem regionalne stranke, one imaju svoje težnje, one su političke legalne i legitimne, kao što je legalno i legitimno da ja kažem da mi se ovaj dokument ne dopada i da ja za njega neću glasati.

Mi imamo problem decentralizacije zato što smo beogradizaciju zamenili novosadizacijom u prethodnih 16 godine. O svemu je odlučivao Bojan Pajtić. Imamo one nove tehnologije, gospodine Martinoviću vi to znate, da je zaloga bila mrtvački sanduci. Dobijete kredit od Bojana Pajtića koji imate vratite u mrtvačkim sanducima. Dobijete kredit od Bojana Pajtića ili onog Petrovića ili kako se to već zvalo, a onda ga imate vratiti sifonima u stotine hiljada i miliona primeraka koje imate, isporučiti penzionerima. Tako svaki penzioner u Vojvodini bi trebao da dobije 100 sifona. Dakle, takvi su krediti bili proizvod centralizacije. Umesto Vojvodina i umesto „Srbijašuma“ i „Srbijavoda“, dobijate „Vojvodina vode“ i „Vojvodina šume“. Od toga koriste regioni Banat, Srem i Bačka nisu velike koristi imali.

Ali, ako budemo donosili neki novi ustav, u njega će biti ugrađene težnje i ideologije mnogih stranaka, a verujem i stranke, gospodina prethodnog govornika.

Verujem da će taj ustav biti moderan, verujem da će oni koji to budu pisali shvatiti potrebu da Vojvodini ima određen stepen autonomije, ali ja kažem da Vojvodina ne može da izvrši secesiju.

Ja kažem, da je Vojvodina u Srbiji, ja kažem da Vojvodina ne može biti ravnopravna federalna jedinica sa Srbijom, ja kažem da je Srbija celovita teritorija. Takođe, ja sam rekao da je bilo malo razuma više devedesetih godina i da smo vraćali određene stepene autonomije KiM, da bi se drugačija pesma pevala i ne verujem da bi Albanci uspeli da reše svoju secesiju, međutim bilo je tvrdoglavih stavova koji nisu razumeli tu stvar, koja je bila izuzetno opasna za Srbiju.

Verujem da Srbiju treba uravnotežiti, ali sam pri tome rekao, da je autonomija Vojvodine nastala na težnji Srba, a i neki drugi su pripomagali da se ona ostvari i ona je ostvarena. Ona je delo od sremskog kraljevstva, pa do vojvodstva do velike skupštine, odnosno dan ranije rumske skupštine. Dakle, mi moramo biti pažljivi, bezbednost Srbije je prva stvar.

Nemojmo da radimo, da kopamo rovove u nezgodnim momentima i nezgodnim trenucima, nemojte kopati rovove prema regionalnim strankama, koje imaju svoje legitimne zahteve.

Ne daj Bože da neko internacionalizuje pitanje Vojvodine, zato što smo mi previše grubi, osetljivi su trenuci i moramo biti izuzetno pametni.

Ali, ponovo govorim, teritorija Republike Srbije je celovita, Vojvodina ne može da bude iznad Srbije, Vojvodina ne može da bude ravna Srbiji, ali Vojvodina po meni, a i po Ustavu Republike Srbije ima pravo na određenu autonomiju i ovaj član govori da u prenetim nadležnostima, ovaj član je za mene prihvatljiv, da za prenete nadležnosti i poverene poslove, Vojvodina treba da dobije određeni deo prihoda da bi mogla da ih izvršava.

Ovaj član, meni nije problem, ali Aleksandra Jerkov, ima dve politike, ona ima jednu politiku u Novom Sadu, a drugu politiku ima u Beogradu. U Novom Sadu, žele da preotmu biračko telo regionalnim strankama, a u Beogradu žele da se dodvore ljotićevcima.

To je ono što mi smeta, kao što mi smeta da Aleksandra Jerkov, ničem nije mrdnula do 2016. godine, da ovaj dokument koji je polazna osnova iz 2013. godine, da ovaj dokument koji je iz 2015. godine, nije ničim mrdnula da se to raspravlja u Skupštini AP Vojvodine. Danas, Aleksandra Jerkov, koja je htela da kaže da je ovo njeno autorsko delo, nije greh priznati da ste prepisali, Aleksandra Jerkov je rekla da je ovo njen dokument, a uverili smo se da nije iz 2015. godine.

Zato kažem, valjda je CIA naučila kako se to brzo prepisuje i kako se nešto svojata, znači dokument iz 2015. godine, koji je prepisala sebi, da li je danas vidite negde ovde? Da li vidite DS koja u Skupštini AP Vojvodine nije htela da raspravlja o ovakvom dokumentu, a Skupština Srbije, svaka čast, jeste.

Mi ćemo glasati, ja ću glasati protiv, većina će glasati protiv, ali smo imali nameru da raspravljamo o ovome sa regionalnim strankama, želeći da uvažimo njihove ideje, ideologije i težnje. Aleksandra Jerkov koja želi u Novom Sadu da baštini ove ideje, da li je danas vidite? Ja je ne vidim. Da li vidite poslanike iz DS, i iz drugih stanaka iz Vojvodine, koji se tobož tamo zalažu za to? Njih danas nema ovde. To su licemeri koji će, sutra srušiti i Vojvodinu i Srbiju.

Ne možete dopustiti da Aleksandra Jerkov, preko svoje CIA-e, preko svoje obuke, pokuša da internacionalizuje pitanje Vojvodine i zato bili za ili protiv, vredi danas raspravljati o Vojvodini, s tim što ponavljam, da je Republika Srbija potpuno suverena, slobodna, demokratska država, koja će raspravljati o svim pitanjima i na demokratski način doći na rešenja, a ne ulicom, pobunom, internacionalizacijom u Vašingtonu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Samo bih skrenuo pažnju uvaženim kolegama poslanicima, da mi danas ovde ne razgovaramo o AP Vojvodini, niti o položaju AP Vojvodine, niti o autonomiji uopšte, niti o unutrašnjem uređenju Republike Srbije, nego raspravljamo o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, koji je propisan Ustavom Republike Srbije i propušteno je da se donese proteklih deset godina.

Dakle, ne govorimo o Vojvodini, nego govorimo o zaokruživanju pravnog sistema Republike Srbije, na primeru Vojvodine. Dakle, to je suština ovog predloga zakona. Svako ko misli da treba zaokružiti pravni sistem Republike Srbije, imao je sada priliku da uradi jednu od tri stvari.

Pod jedan, da interveniše amandmanima, ukoliko mu se ne dopada ovaj predlog zakona. Pod dva, da predloži svoj zakon. Pod tri, da pronađe način da se to ispravi na neki treći originalan način ustavnim amandmanima ili već bilo kako.

U svakom slučaju, insistiranje na tome da nije moguće nešto promeniti samo zato što bi bilo puno posla zbog toga, je najtužniji izgovor koji sam ikada čuo za nepodržavanje zakona a to je ono što smo čuli u diskusiji prošle nedelje.

Upravo zbog toga, podsetiću vas još jednom, ne razgovaramo o Vojvodini sada, nego na primeru Vojvodine , razgovaramo o zaokruživanju pravnog sistema Republike Srbije i držanju Republike Srbije u koordinatama pravne države. Hvala lepo.