Kolega Šaroviću, nemate pravo ni po jednom osnovu.

(Nemanja Šarović: Potpuno me je pogrešno protumačio.)

Kolega Šaroviću, vi ste pravnik. Kada je u pitanju replika, vi ste to izučili do detalja. Znači, ja sam dao reč kolegi, a on je tražio da reklamira povredu Poslovnika. Poznato je da prilikom reklamiranja Poslovnika narodni poslanik ne može da stekne pravo na repliku.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku. Izvolite.

Dakle, gospodine Arsiću, ako već pričamo o poštovanju poslanika i Poslovnika i člana 27. i dostojanstva Narodne skupštine, ja to dostojanstvo ničim nisam povredio i mom dragom bratu, gospodinu Jahji Fehratoviću, želim da poručim da je sve to što sam rekao upravo izraz poštovanja i uvažavanja njega lično, ali i istorijskih činjenica.

Dakle, najveća nesreća koja je zadesila srpski narod je upravo ta podela po osnovu veroispovesti. Nekada jedinstven korpus srpskog naroda se podelio i to su istorijske činjenice. Mogu neki pokušavati da falsifikuju naciju. Gospodinu Jahji mogu da dam literaturu…

(Predsedavajući: Kolega Šaroviću, molim vas…)

… srpskog nacionalizma i knjigu – Zločinački poduhvat…

Izašli ste iz prava na povredu Poslovnika.

Objašnjavam šta sam rekao i šta jeste dostojanstvo Narodne skupštine.

Ako ste bili toliko strpljivi, gospodine Arsiću, da sve druge čujete, da dajete bezbroj puta repliku na repliku, nijednom se nisam javio po Poslovniku, a imao sam pravo na to da ukažem, nemojte onda svoj lični animozitet prema meni ispoljavati tako što jedino meni nećete dozvoliti da govorim. (Isključen mikrofon.)

Kolega Šaroviću, izvinite što vas prekidam, moram to da uradim. Prekršio sam Poslovnik. Vi ste u svojoj diskusiji potrošili vreme poslaničke grupe SRS i preko tog vremena još četiri minuta i ja vas nisam prekidao i nemam nikakav lični animozitet.
Isto tako neću dozvoliti da se pravo ne reklamiranje povrede Poslovnika iskoristi da se napravi replika.
(Nemanja Šarović dobacuje.)
Zaista vas ne razumem.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
U redu. Izjasniće se.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Belačić, izvolite.

Ne bih da ponavljam ono što su moje kolege već objasnile, ali činjenica je da je ovaj Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine u suprotnosti sa Ustavom i pozitivnim pravnim propisima Republike Srbije. Nas naravno ne čudi što je jedan ovakav nakaradan predlog pristigao iz redova poslaničke grupe LSV, odnosno jednog reda, da budemo precizni. Dužna sam da podsetim javnost da LSV na izborima parlamentarnim 2016. godine u koaliciji sa LDP i SDS Borisa Tadića nije uspela da pređe cenzus, te da su se u poslaničkim klupama našli nakon intervencije američkog ambasadora Kajla Skota, sa kojim su se tih dana intenzivno sastajali, što javno, što tajno, a on istovremeno vršio pritisak na članove RIK-a.

Odgovaralo je, naravno, Kajlu Skotu, da u Skupštinu uvede protagoniste 5. oktobarskog puča i osvedočene evroatlantiste, pre svega, kao protiv težnju nama koji predstavljamo nacionalnu opoziciju, a onda i predstavnicima režima. Ne čudi što pripadnici Lige socijaldemokrata Vojvodine sada na ovaj način pokušavaju da se oduže Skotu za ulazak u Narodnu skupštinu time što ovakvim predlogom pokušavaju da probude određene separatističke težnje u severnoj srpskoj pokrajini. Mi se, naravno, ne plašimo da će do toga doći, obzirom da ova stranka nema politički kapacitet da izazove ozbiljne probleme, ali imajući u vidu koliko je resursa potrebno angažovati za jedan dan održavanja sednice Narodne skupštine, onda smatramo da je izuzetno iracionalno od vladajuće većine što je zakazana sednica sa ovakvim dnevnim redom.

Podsetiću da je poslanička grupa SRS u više navrata podnosila brojne predloge za imenu i dopunu dnevnog reda i da se naši predlozi nikada nisu našli na dnevnom redu, niti će. Mislim da je to najbolji pokazatelj ko je ovde u ovoj sali istinska opozicija, a ko radi u dosluhu sa režimom. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na naslov iznad član i člana 10. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Kolega Ljubenoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Stav je da Predlog zakona o kome danas vodimo raspravu ne treba usvojiti. Srpska radikalna stranka je izrazila kroz amandmane koje smo na njega podneli, kojima smo predložili brisanje svih članova. U tom smislu je i ovaj amandman na član 10. Predloga zakona koji se odnosi na obrazovanje komisije koja bi pratila primenu zakona.

Poslanička grupa SRS insistira na tome da Narodna skupština Republike Srbije mora da poštuje Ustav Republike Srbije i da spreči usvajanje jednog ovakvog zakona. Zagovornici pune autonomije Vojvodine su nedvosmisleno iskazali svoje namere, a na Narodnoj skupštini je da takve namere spreči, da ih saseče u korenu, jer su i trenutne okolnosti previše. Postojanje Vlade AP Vojvodine je nepotrebno. To je samo jedna administracija više.

Mi se zalažemo za maksimalnu autonomiju lokalnih samouprava, i to za jačanje svih lokalnih samouprava. Srbiji nisu potrebne podele, a pravljenje autonomnih pokrajina u Srbiji je bila samo želja za slabljenje Srbije. Ovaj Predlog zakona bi vodio ka fiskalnom separatizmu, kojim sve i počinje, pa zato smatramo da se prihvatanje ovog amandmana poslaničke grupe SRS ne bi smelo dovesti u pitanje, kao i svi ostali amandmani naše poslaničke grupe, jer se našim amandmanima sprečava usvajanje ovog Predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Kolega Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS po ko zna koji put želi da ukaže javnosti da je ovo jedan neustavan zakon i pravo pitanje je ovde - kako i na koji način i zbog čega se ovakav zakon uopšte našao na dnevnom redu, pogotovo što je on došao od jedne opozicione ili, bolje reći, tzv. opozicione grupe.

Mi se zalažemo za to da u Srbiji ne treba da postoje pokrajine, jer Srbija je ionako mala zemlja, ali ako prihvatimo stanje onakvo kakvo jeste, ako polazimo od Ustava, svi moramo znati da glavni problem države Srbije danas nije AP Vojvodina, nego je to AP Kosovo.

Mi znamo da je taj deo naše zemlje pod okupacijom i sada umesto da sve svoje snage skoncentrišemo i da se bavimo problemom AP Kosovo, neko se ovde dosetio da u ovom parlamentu treba razgovarati o AP Vojvodini iako, na svu sreću, tamo nema nikakvih problema kakvih imamo dole na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Dakle, želim još jednom da ukažem da umesto da razgovaramo o KiM, o tome kako i na koji način sprovesti Rezoluciju 1244, kako vratiti na Kosovo 1.000 policajaca i 1.000 carinika, mi se ovde zamajavamo, evo već drugu nedelju, o jednom zakonu koji je neustavan i koji uopšte nije trebao da se nađe na dnevnom redu. Hvala.