Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Despotoviću.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi smo čuli do predlagača ovog Predloga zakona kako su AP Vojvodina i vojvođanska sela žrtva tranzicije i kako mladi odlaze u zemlje EU.

Svakako da se to ne odnosi samo na AP Vojvodinu, već i na ostale delove Srbije. Moramo konstatovati da mladi odlaze iz naše zemlje tragajući za kvalitetnijim životnim uslovima. Stav SRS je jasan i nedvosmislen, da je ovaj Predlog zakona neustavan, da ne sme biti usvojen i da sve predložene članove treba brisati.

Finansiranje AP Vojvodine je uređeno članom 184. Ustava Republike Srbije, dok ovaj neustavni predlog nikada ne sme stupiti na snagu, niti se primenjivati. Predlog je suprotan Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine i tačno je da su građani AP Vojvodine bojkotovali donošenje Ustava i samo njih 11% je glasalo za takav Ustav. To je bio čist politički kompromis da bi se Ustav doneo iako je bojkotovan od strane AP Vojvodine.

Sa ovakvim predlogom se želi da deo teritorije jedne zemlje sa sedam miliona stanovnika bude država u državi i da svi prihodi ostanu AP Vojvodini, a naravno, sa problemom da se takav zahtev proširi i na ostatak dela Srbije, jer sve više i više ima onih koji žele, kako u Srbiji, tako i van nje, da je rasparčaju i da je svedu na Beogradski pašaluk.

Srpski radikali jasno i glasno poručuju da neće biti nikakvih podela, da Srbija neće biti država sa dve vlade i dva predsednika. Poreska politika mora biti jedinstvena na nivou cele države. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Moram, iako sam mislio da se više ne javljam za reč, da intervenišem, jer je ovde rečeno nešto što je prvi put tačno, a to je da mladi odlaze iz Srbije. Najviše se iseljavaju u Saveznu republiku Nemačku i Austriju, a onda potom i u prekomorske zemlje.

Austrija ima osam i po miliona stanovnika i ima devet pokrajina. Nemačka ima 82 miliona stanovnika, 16 pokrajina u čijoj nadležnosti su policija, obrazovanje, kultura, komunalni poslovi i svaka od njih ima svoj ustav, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ako vam nije jasno šta žele ljudi ove zemlje, pa moraju da traže van ove zemlje, onda razmislite o ovome što sam sad rekao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

S obzirom da smo stigli do poslednjeg amandmana, ponoviću neke iznete stavove SRS i na neki način zaokružiti celu priču o ova dva predloga i o raspravama koje smo vodili tri dana, danas je treći dan i u raspravi u kojoj su uglavnom argumentima učestvovali poslanici SRS.

Zato što je nama ovo veoma važno i što mi ovo nismo shvatili kao neki dnevni red reda radi, već smo mi to doživeli kao svojevrsno upozorenje.

Politički gledano treba zaista naglasiti nekoliko stvari kada su u pitanju i Predlog ovog zakona o finansiranju AP Vojvodine i Predlog Rezolucije o Vojvodini, kako stoji u samom nazivu i što je veoma simptomatično, prvi dan je ovde već bilo reči o tome da su ova dva predloga zapravo plagijati Aleksandre Jerkov, pa je onda Aleksandra Jerkov u medijima nešto intervenisala, bunila, pa se kaže, ona je već nekoliko meseci branila ovakve predloge, ali eto, predlozi su došli na dnevni red tek kada ih je njoj, kako ona kaže, preoteo Nenad Čanak.

Onda smo u toku rasprave saznali, zapravo, da je i Aleksandra Jerkov plagijator, jer je ona plagirala predloge koji su još 2015. godine usvojeni u pokrajinskoj Vladi u vreme kada je predsednik bio Bojan Pajtić. Onda, kada se zaokruže svi ti akteri, onda zapravo dolazimo do jednog logičkog zaključka da sve to i liči na to da mi zapravo ovde nemamo nikakav plagijat nego imamo CIA-in predlog zakona i rezolucije koji se odnose na AP Vojvodinu.

Ono što takođe želimo da naglasimo i ponavljali smo to svi mi koji smo govorili iz SRS, da, pre svega radi javnosti, da narod čuje, mi srpski radikali smo protiv autonomije Vojvodine. Mi se zalažemo za autonomiju, maksimalnu autonomiju lokalnih samouprava. Mi mislimo da ta neka, kako je zovu, srednja vlast, nema nikakvu svrhu, da je zapravo samo pokrajinska Vlada još jedan namet više budžetu Republike Srbije, da ništa što se na tom nivou zapravo odlučuje, nije ništa što može da prođe i ne treba da prođe mimo Vlade Republike Srbije i mimo tog glavnog, da kažem, glavnog nivoa. To je naše mišljenje od ranije.

Mi se zalažemo za unitarnu Srbiju i uvek smo se zalagali, naravno, u spletu trenutnih okolnosti želimo i zalažemo se i dali smo predlog na koji način se može sačuvati KiM u okviru granica Republike Srbije. Naravno, nismo zaboravili i nikada nećemo zaboraviti Republiku Srpsku Krajinu, uvereni da će jednog dana takođe postati deo jedinstvene srpske države, kao i Republika Srpska. Ovo jeste poruka BiH, koja sve više nešto diže glavu protiv Republike Srpske, da se ne igraju, da Republika Srpska ima svoju maticu koja je, sasvim izvesno, neće ostaviti na cedilu.

Govorili smo takođe, i evo ponoviću, da su oba ova predloga u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i sa, kada je u pitanju Predlog zakona o finansiranju, da je u suprotnosti sa dva sistemska zakona koji se odnose na ovu oblast, to su Zakoni o budžetskom sistemu i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Kada se dobro i pažljivo pogleda, mada može se činiti u nekom delu da su ovi predlozi bezazleni, jer se citiraju neki članovi Ustava, ali u suštini su veoma opasni i to se moglo videti posebno u toku rasprave. Ovo jeste, rekli smo to već, kada bi se ovaj zakon usvojio, ovo bi zaista bio pravi fiskalni separatizam, a takav separatizam uvek bi mogao da odvede u onaj mnogo gori, mnogo opasniji, o tome smo već govorili, i politički i pravni.

Uvereni smo, svakako, da se to neće desiti i da svi treba da damo maksimalan doprinos i maksimalan trud da se tako nešto ne desi, da se sve takve težnje u korenu sasecaju, uvažavajući svačije pravo i da, pogotovo pravo narodnih poslanika, da mogu da predlažu Narodnoj skupštini usvajanje zakona. Ali, nekako nije dobro kada od preko 200 zakona kojih ima u proceduri, mislim, koji su predlagali narodni poslanici, i u glavnom su ti zakoni, iskreno nisam sve te predloge detaljno ni gledala, zato što tu ima mnogo onih koji su samo reda radi predlagali, da bi pravili one predstave od višečasovnog usvajanja dnevnog reda, pa verovatno ni ti poslanici, koji inače više trenutno nisu u sali, oni sami nisu znali šta suštinski predlažu.

Ali, zaista u tih 200 i ne znam koliko predloga, ima veoma ozbiljnih predloga i trebalo je o njima raspravljati. Čak smo uvereni da bi poslanici većine, slušajući glas naroda, ukoliko kao poslanici komuniciraju sa narodom, morali glasati za neke od tih predloga.

Pored tako kvalitetnih predloga vi ste, ovako sad da budem naivna, da kažem, iz nama nepoznatih razloga stavili na dnevni red upravo ova dva predloga, ali nismo naivni znamo zbog čega ste to uradili. Ovo je dobar način da udovoljite i napolju onima kojima treba da udovoljite, a i u unutrašnjoj politici.

Dakle, vi sada možete, govorim o skupštinskoj većini, možete lepo da kažete – evo, kako smo mi širokogrudi, demokratični, mi smo stavili na dnevni red predloge Nenada Čanka. Nećemo glasati za to. Poslanici su raspravljali, ko je želeo mogao je da učestvuje u raspravi. S druge strane ćete, ne vi, nego predstavnici Vlade, ovi otvarači, zatvarači poglavlja, oni će onda da kažu Mekalisteru i Kocijančićevoj, evo mi jesmo učinili ono što vi od nas tražite, a oni traže od vas ovo i mi smo stavili na dnevni red, ali, eto, poslanici nisu ovaj put izglasali to, ali mi ćemo to nekako malo da uredimo, preuredimo pa ćemo to ponovo jednog dana da vratimo i da usvojimo, da udovoljimo i vama dvoma.

To je zapravo suština zbog čega ste vi na dnevni red stavili upravo ova dva predloga. Da nije tako, ja ću vas podsetiti na neke predloge zakona koji su od izuzetnog značaja za sve građane Srbije i koje vi ne stavljate na dnevni red iako ih poslanici SRS već nekoliko meseci zaredom predlažu.

Najpre, zakon o stavljanju van snage Zakona o javnim izvršiteljima. Mislim da ne postoji čovek u Srbiji, pa čak i poslanici koji su glasali za ovaj zakon, a to nisu poslanici sadašnje vlasti nego su to poslanici koji su bili vladajuća većina pre vaše prve vladajuće većine, ali da ni oni, ni vi, da ne postoji čovek danas u Srbiji koji se ne zgražava nad onim šta rade javni izvršitelji.

Iskoristiću sada ovo, pošto vas pitam zašto to nije na dnevnom redu, da podsetim javnost da je taj Zakon o javnim izvršiteljima donet 2011. godine, da su tadašnja DS, koja se posle pojavljuje u raznim svojim pojavnim oblicima, i sada se opet nešto objedinjuju, da su oni pripremili javne izvršitelje iz svojih redova, pa da je u jednom formalnom konkursu, koji to zapravo nije bio, da su postavljene te demokrate za javne izvršitelje, i onda ste došli vi naprednjaci.

Umesto da uradite ono što ste u kampanjama govorili, umesto da taj zakon stavite van snage, da izvršenja vratite u nadležnosti sudova, vi ste samo doveli vaše izvršitelje, dopunili broj tamo gde ovi nisu uspeli pre vas i tako da sad vi lepo zajedno harate preko vaših izvršitelja koji rade najstrašnije moguće stvari, koji nemaju veze ni sa zakonom, ni sa izvršenjima. Dešava se, svakodnevno se o tome priča, dešava se da izvršitelj stan proda svom sinu, nečiji stan, neku porodicu izbaci na ulicu.

Dešava se da stanove koji vrede 50.000 evra prodaju da bi namirili dug od 10.000 evra. Prodaju poznatom kupcu za 30.000 evra pa taj novac podele sa nekim iz banke ko im je dao informaciju. To se sad razvilo u jedan opasan biznis. Opasan biznis da službenici banaka imaju svoje izvršitelje, da ih obaveštavaju kad će banka staviti neki stan na prodaju. Obaveste koliki je dug prema banci da bi oni mogli prema tome da se ravnaju, jer banku baš briga što izbacuje porodice na ulicu, a što bi kad joj Narodna banka to dozvolila, a što bi kad joj vladajuća većina to dozvolila, a što bi kad ste vi iz vlasti prihvatili banke koje vam je još Dinkić doveo u Srbiju da uništavaju naš narod.

Vi svi lepo ćutite na to i nećete da stavite na dnevni red predlog zakona koji smo vam mi dali da bismo svi zajedno raspravljali o tome, da građani čuju, da javnost čuje šta mi o tome mislimo i da ponudimo rešenja.

Mi srpski radikali imamo rešenja, ali stavite na dnevni red taj zakon pa da i taj problem rešimo.

Predložili smo da se stavi van snage Zakon o radu, pa ptice na grani znaju da Zakon o radu koji je na snazi već nekoliko godina, koji ste vi doneli da je donet i napisan isključivo u interesu poslodavaca. Ko su poslodavci? Koji stranci? Oni kojima vi dajete naše pare da bi oni ovde otvarali neke pogone.

Nikakva, ni jedna fabrika u Srbiji nije otvorena. Možete vi da pričate koliko god hoćete i vaš predsednik. Ni jedna fabrika u Srbiji nije otvorena. Otvoreno je više pogona raznih fabrika. Za otvaranje tih pogona dobijaju se ozbiljna sredstva plus besplatna komunalna infrastruktura, zapošljavaju se ljudi koji rade za više deset puta manju zaradu nego što bi te firme plaćale u svojoj matičnoj zemlji. Kada se potroše pare koje se dobiju iz budžeta, pošto su ti pogoni uglavnom u nekim montažnim objektima, nikakvog velikog troška nema onaj koji je to otvorio, odnosno koji je došao kao investitor pod navodnicima, i lepo prođe četiri, pet, šest godina, oni svoju zaradu lepo odnesoše.

U ovoj državi niti se plaća porez. Doprinosi su minimalni zato što ljudi rade za zagarantovanu zaradu koja je negde oko 27.000 dinara, pa ne znam samo kako izvukoste 460 evra, ili koliko kao prosečnu platu, osim ako niste sabirali, pa zaboravili da podelite.

Dakle, predlagali smo i zakon za podsticaj poljoprivrede, predlagali smo zakon za pomoć porodicama sa decom.

Dakle, predlagali smo zakone koji interesuju građane Srbije, koji interesuju ovaj narod, čijim promenama bismo zaista doprineli da ljudi žive bolje u ovoj zemlji Srbiji i predlažemo u kontinuitetu, mesecima Bogami godinama već da se u Narodnoj skupštini raspravlja o KiM, da konačno čujemo i precizan i decidan stav vlasti o tome, a mi srpski radikali svakako imamo rešenje i govorimo u javnosti o tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, parlamentarna debata. Oni koji se žale na nedostatak parlamentarne debate danas nisu ovde. Kao što vidite pobegli su.

Vojvodina im je bila bitna ne da bi regulisali finansiranje. Ovo je bio njihov predlog iz 2013. i 2015. godine. Vladu Vojvodine je vodio Bojan Pajtić. U Republici su vladali kako kad, ali je bilo Borka Stefanovića, Đilasa i Jeremića.

Dok su vladali oni, Vojvodina im nije bila bitna. Nisu raspravljali o ovom dokumentu ni na Skupštini Vojvodine. Skupština Srbije je učinila napor da raspravlja o ovom predlogu i to treba pohvaliti. Na određen način treba uvažiti predlagača, bez obzira na naše međusobne odnose.

Ali interesantno je sledeće, da oni koji se žale na nedostatak debate, su od debate pobegli, da su propustili priliku da ovde se uživo građanima Srbije obrate pet sati. Ovo je važna tema. Oni je potcenjuju, ja ne.

Ovo je veoma važna tema a bila bi važna da smo raspravljali i o Šumadiji, Mačvi, južnoj Srbiji, Braničevu, Sremu, Banatu, bez obzira o kom delu teritorije Srbije da raspravljamo, to je veoma važna tema za građane ne samo te teritorije, već za građane cele Srbije. Država je vlasništvo njenih građana, a ne vlasništvo vlasti. Koliko su želeli da se obrate građanima, propustili su priliku da o tome govore pet sati.

To je ona ista Aleksandra Jerkov, koja se ovde dičila kako je, eto ona podnela taj zakon. Govorila je u holu Narodne skupštine da je to njen predlog zakona, a nije bio njen.

Propustila je priliku da ovde dođe da dokaže da je to njen predlog, da ga brani. Ona to nije želela. Zašto? Nije htela da se zameri ljotićevcima, savezu lopuža i prevaranata i ljotićevaca, koji šetaju po Srbiji, želeći ne da raspravljaju o delovima teritorije Republike Srbije, niti o Srbiji, već žele da izuzmu neke delove teritorije i da razbiju jedinstvo naroda, da razbiju državu Srbiju. Ona šeta sa njima, ne ja.

Građani Vojvodine treba da znaju, a i u Srbiji o njenom licemerju, na to imaju pravo, kao što treba da znaju i o licemerju Đilasa koji je sve najgore govorio o Vojvodini. O licemerju i zlim namerama Jeremića i Borka Stefanovića. To je onaj Borko Stefanović, ravnogorac. Ja sam ga tako upoznao, a onda se odjednom nešto prekrstio. To je onaj isti koji je prodao NIS a posle brani radnička prava. Onda ide sa Đilasom milionerom. Kakva je to levica Srbije koja ide i šeta sa milionerom Đilasom sa čovekom koji je ispraznio džepove građana Republike Srbije?

Uglavnom oni danas nisu u debati. Sutra će se žaliti na cenzuru a mogli su uživo biti pet sati. Tu priliku su propustili sa namerom da se žale na slobodu medija. Kakva je to sloboda medija u kojoj Boško ljotić, a sa kim je Marinika Tepić i Aleksandra Jerkova i Borko Stefanović i Vuk Jeremić, kakva je to sloboda medija kad ljotićevski fašističke palanke uđe u RTS i kažu – pokazaćete mi gde je režija, ima da me emitujete itd. Zar oni ne misle da je to cenzura?

Da li je sloboda medija zauzimanje medija, hapšenje vlasnika, pokušaja zauzimanja REM-a itd. Tako se ne dolazi do slobode medija. Oni će se žaliti na cenzuru i nedostatak slobode medija. Propustili su priliku da na ovoj sednici najmanje pet do šest sati se mogu obraćati građanima Srbije, plus replike, plus povrede Poslovnika itd.

Ja bih želeo da su oni ovde, ali verovatno Vuk Jeremić žali što nije uzeo više novca od Patrika Hoa. Borko Stefanović, gospođa Jerkov i gospodin Pajtić verovatno žale što nisu još više novca uzeli iz džepova građana Vojvodine, novca koji je trebao biti namenjen tehnološkom razvoju, gradnji infrastrukture itd. Verovatno Jeremić žali zato što je Patrik Ho danas dobio tri godine zatvora i dobio je tri godine zatvora, a u obrazloženju piše da je pravio te sumnjive biznise preko veza u UN. Znamo da mu je veza bio Vuk Jeremić. Verovatno je Vuk Jeremić češljao onih sedam i po miliona dolara, zabrinuto gleda put UN, jer nema više nijednog Patrika Hoa, nema više cigareta možda od 1.500 evra kutija.

Možda nema ni roleksa, možda je i roleks dobio Patrika Hoa, pa se toplo seća i veruje da će sledeći protesti biti namenjeni Patriku Hou, zato što ga je, eto ta ne demokratska Amerika uhapsila i osudila.

Boško Ljotić, zajedno šeta sa Borkom Stefanovićem, sa Marinikom Tepić i sa Aleksandrom Jerkov. Zajedno marširaju, zauzimaju televiziju. Za njih nije slobodna ni jedna televizija koja ne pripada Đilasu, a polu slobodna je svaka u kojoj Đilas prodaje reklamu, a sve druge televizije nisu slobodne.

Sinoć smo gledali fudbalsku utakmicu, mimo propisa, na dva Đilasova kanala, koja ne pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije i ne ispunjavaju uslove da bi prenosile fudbalsku reprezentaciju Srbije. Ali, kod njih sve može, sve je slobodno kada je Đilasovo, sve što je narodno nije slobodno.

Oni su za Vojvodinu kada su u Novom Sadu, ali to ne smeju javno da pokažu. Oni su za ljotićevce, kada su u Beogradu, uporno želeći da podviju temelje Republike Srbije. Nje danas nema, neka od ovih rešenja su prihvatljiva, ali s obzirom da ni Skupština Vojvodine o ovome nije raspravljala, s obzirom da njen tvorac, Aleksandra Jerkov kaže da je tvorac toga, nije danas našla za shodno da dođe makar da nešto kaže u prilog ovome, s obzirom da Marinika Tepić nije došla da nešto kaže, jer je postala dvorska posluga na dvoru Điklera i druga Riđa, s obzirom da njih dve nisu došle, neka od ovih rešenja su za mene prihvatljiva, ali u celini ja neću glasati za ovaj predlog.

Građanima Srbije kažem, nemojte da trošite glas na one koji neće da zastupaju vaše interese, bilo da se radi o regionalnim strankama i regionalnim ideologijama, bilo da se radi o republičkim. Ko veruje u Điklera, druga Riđeg, ko veruje u Jeremića, u Borka Stefanovića, ko veruje da će ih oni odvesti u bolju budućnost sutra, a opljačkali su je juče, taj je zreo za psihijatre. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Saglasno članu 87. u stavu 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem utorak 26. mart 2019. godine, sa početkom u 15 sati i 15 minuta, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije 2019. godine.
(Posle pauze)