Poštovani gospodine Petroviću, poštovani predsedavajući, zahvaljujem na ovom prvom pitanju, vezano za malinare, nema teže muke u ovom trenutku nego što je taj sektor. Moram izneti nekoliko činjenica, pre svega zbog javnosti, zato što se vrlo često pokušava i u politički vrtlog uplesti ova tema, a to je da u Srbiji je 2011. godine bilo 13,500 hektara pod zasadima maline, uglavnom na prostoru Zapadne Srbije, 2018. godine, imamo 23.000 hektara pod zasadima maline. Gotovo puta dva, s tim što prinos po hektaru na prostoru Zapadne Srbije pada. Ima tu nekoliko razloga za to, ali da ne ulazimo sada i ne opterećujemo čitavu priču.
Mi smo imali nekoliko godina vezanih za malinarski sektor 2013, 2014, 2015. godina, imali dobre cene, dobra tražnja, ali zbog ovog, da tako kažem, masovnog podizanja zasada u onim krajevima i od onih lica koja se time nisu bavila, mi imamo situaciju da danas na današnji dan imamo 59.000 gazdinstava koja imaju manje od jednog hektara pod zasadima maline, i uglavnom se oni nalaze na prostoru nekoliko okruga, koje uslovno nazivamo Zapadna Srbija. Jako težak problem, ove godine situacija neće sa aspekta istraživanja tržišta ništa spektakularnije biti bolja nego prethodna godina. Ali, ono što je jako važno, preko Nacionalnog saveta za malinu, koji smo formirali prethodne godine, gde radimo i sa proizvođačima i sa otkupljivačima, konačno smo došli do pravih činjenica koliki su to prinosi, kolika je cena proizvođačka. Nemojte zaboraviti da imamo jednu stvar koja se promenila, cena radne snage je skočila u zadnjih nekoliko godina, tako da trošak poljoprivrednog proizvođača koji on ima po jednom hektaru maline su znatno veći nego što je to bilo ranije, tako da oni danas idu negde do 110, 113 dinara po hektaru, ukoliko ostvarite osam tona po hektaru.
Nisam čarobnjak iz Oza, i potpuno poštujem pravila tržišne ekonomije, država ne može da garantuje nikome cenu, ali je država preduzela sve u prethodnom periodu da sa repromaterijalom, sa mineralnim đubrivima, prek nabavke goriva, smanji troškove za poljoprivrednu proizvodnju. Ove godine nameravamo da usvojimo dva zakona koji bi trebali da pomognu u razrešavanju tog problema, to je zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda i da izmenimo Zakon o podsticajima.
Kako pre svega mislimo ovim zakonom da rešimo to? To da tačno znamo ko su otkupljivači, da imamo registar otkupljivača i ko će položiti, kao kod turističkih agencija depozit za taj svoj otkup, a ne da imamo one koji otkupljuju maline, pa posle uz tu tešku muku kako ih prodaju, da ne mogu da naplate. Imali smo takvih slučajeva. Ne samo za maline, sve druge voćarske kulture. Taj zakon bi trebao da se nađe pred narodnim poslanicima posle javne rasprave koja treba da krene ovih dana.
Što se tiče zakona o podsticajima, mi moramo uvesti i reorganizaciju, odnosno da finansiramo podršku onim poljoprivrednim proizvodnjama spram prostora gde one najbolje uspevaju i razvijaju se. Da li se aspekta tradicije, odnosno postojanja poljoprivrednih proizvođača, klimatskih uslova, geografskih uslova itd. Da se vratim na ovu stvar koja se tiče protivgradne zaštite. Nama je definitivno neophodan novi zakon o protivgradnoj zaštiti. Imali bi bolju sinergiju između lokalnih zajednica i državnog entiteta, ali da ne bi čekali sada taj novi zakon, šta smo krenuli da radimo. Dve vrste mera smo primenili za 2018. godinu. Prva je nabavka automatizovanih protivgradnih stanica. Mi u Srbiji imamo 13 radarskih centara. Najopterećeniji radarski centar je Radarski centar Kolubara, koji obuhvata nekoliko okruga i tu smo imali najviše šteta, pre svega zbog gradonosnih oblaka koji dolaze, da kažem još jednom zbog javnosti, sa prostora Republike Srpske, oblaci ne poznaju granice.
Mi smo nekada u jedinstvenom sistemu protivgradne zaštite SFRJ imali taj sistem koordinacije, sada ga više nemamo. U utorak će biti zajednički sastanak Ministarstva poljoprivrede Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Biće u Sremskoj Mitrovici održan i jedina i glavna tema će biti sistem protivgradne zaštite. Nameramo da napravimo zajednički sistem, da kolege iz Republike Srpske, iz njihovih protivgradnih stanica brane naš prostor i da imamo tu koordinaciju i mi ćemo zajedno se dogovoriti oko finansijske podrške za to.
Što se tiče nabavke automatske protivgradne stanice, već je prvih 28 automatskih protivgradnih stanica izgrađeno. Prva faza je gotova. Ta vrednost radova je bila 308 miliona dinara. One se nalaze na bukvalno prostoru koji je najizloženiji gradonosnim oblacima.
Sada, ima jedna stvar, ne možete samo fizički da se zaštite. Nije ni ta protivgradna zaštita 100%. Ni S300, kaže ministar S400 jeste, ali u ovom protivgradnom sistemu nije tako, možemo da zaštitimo 50-60%. Zato smo izmenili i Pravilnik o podsticajima za osiguranje od grada. Tako da najugroženiji okruzi, pet je takvih, od gradonosnih oblaka sada imaju povrat 70% od premije na osiguranje. Ne može jedno bez drugog. Nadam se da ćemo u naredne dve tri godine urediti ovaj sistem kompletno.
Šta podrazumeva automatska protivgradna zaštita? Nema više strelaca da mora da ide – alo, Požega, pa da zovemo onog tamo strelca, pa dok on stigne na lice mesta, pa da nikad ne znamo kada ispali raketu šta se sa njom desilo. Imaćemo preko radarskih centara kompletno sinhronizovan sistem. Imaćemo softverske sisteme koji su kompletno završeni u svakom radarskoj centru. Iz njega će se ispaljivati rakete. Imaćemo trajni dokaz o tome kakav je rezultat, a ne da gledamo gore, da li smo pogodili ili nismo. Ovo je 21. vek. Koristeći najsavremenije tehnologije mi ćemo doći do toga da u naredne dve tri godine kompletno zaštitimo prostor Republike Srbije.
Još jednu stvar da kažem, vezano je za malinare, Vlada Republike Srbije nikad neće bežati od ovog problema, ali ljudi moraju da znaju da je tržište jedino koje opredeljuje cenu. Isto kao što moraju da znaju u drugim delovima poljoprivredne proizvodnje.
Evo na primer, imali smo proizvođače svinja koji su godinu i po dana imali dobre cene, 170, 180, 200 dinara. Niko me nije zvao da me pita šta ćemo sa cenama. Sada je situacija teška, 120 dinara, ali sada svi zovu i pitaju šta ćemo. Kaže jel može država da pomogne? Ne može samo kada je dobra cena, kada je razlika 50 dinara u proizvođačkoj ceni do prodajne cene.
Ne može samo tad da se potrošački razmišlja, mora se nekad ostavljati i za crne dane, ali republičke robne rezerve će nakon zaključka Vlade Republike Srbije, sledeće nedelje, ući u razmenu po paritetu, razmene svinja za kukuruz, negde oko šest i po hiljada tona. Tako ćemo negde oko 40.000 tovljenika razmeniti za kukuruz po paritetu od 145 dinara. Isto ćemo ići i za goveda, negde po paritetu od 240, 245 dinara. Vodimo mi računa o nestabilnosti na tržištu, ali sa ovim zakonom o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda napravićemo još neke alate da možemo da reagujemo u kriznim situacijama.
Ja ne znam, prosto, da ne budem previše grub, ali moram reći, to najbolje znaju kolege iz poslaničkog kluba SPS, ako me slušaju, oni su bili neko ko je zagovarao u svojoj prošlosti centralno-planski sistem upravljanja. Najbolje me razumeju o čemu pričam, jer 2000. godine nije valjalo, petogodišnji planovi nisu valjali garantovane cene, nego je hteo neko na ulicu da uvede tržišni sistem ekonomije, da dovede Labusa da uništi liberalizacijom kompletan sistem zaštite srpske poljoprivrede i hteli tržišnu ekonomiju. Evo, sada imamo tržišnu ekonomiju. Šta sada? Sada hoćemo ono drugo.
LJudi, mi moramo da kažemo kako stvari stoje. Stanje je teško, ali Vlada Republike Srbije će uvek naći načina da pomogne poljoprivrednim proizvođačima, ali uvek vodeći računa da je tržište jedino koje opredeljuje cenu i tu ne možemo malo da budemo u samoupravnom socijalizmu, a malo da budemo u kapitalizmu, kako nam odgovara. Evo, na primer, i time završavam, da ne mučim ovde ljude, gospodine Petroviću hvala vam na pitanju, ali da ne mučimo ljude. Dobro, samo vi aplaudirajte, a ja i dalje pričam.
Ne može to ljudi, malo otvorimo malo zatvorimo granice što se tiče trgovine. Ja znam da je nekad teško kad dođe do uvoza određenih roba u poljoprivredi, ali isto tako ako budemo mi selektivni, i samo mi kažemo kad nama odgovara, mi ćemo da pustimo, kad nam ne odgovara mi ćemo da zatvorimo granicu, pa to će i nama sutra da urade sve. Kako ćemo onda goveda da izvozimo i kako ćemo onda da imamo cenu veću za 50 evro centi nego što smo imali, 20 godina je bilo 1,9. Kakvo ćemo tržište da imamo? LJudi malo je to sve komplikovanije nego što na prvi pogled izgleda. Ne bežimo od dijaloga ni u jednoj oblasti, ali ne može to da se danas, kad mi odgovara zatvorimo granicu, a sutra kad mi odgovara da se otvori. Gde to ima? Neka mi neko objasni gde to na ovoj planeti postoji? Ako nađe neko to rešenje, brate mili, to znači da ima bolji i pametniji, izvolite ljudi onda radite ovaj posao. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, drage kolege, gospodin Petrović je izneo nekoliko komentara na račun energetskog sektora i postavio određeno pitanje, ja želim, pre svega, da istaknem da naš energetski sektor zaista prolazi kroz jednu ozbiljnu tranziciju, da ono što je za ovu Vladu bilo ključno da u tom periodu tranzicije našeg energetskog sektora, sadržimo punu stabilnost i sigurnost snabdevanja svim ključnim energentima, kako u privredi, tako građana.
Mislim da smo u prethodnom periodu u tome bili vrlo uspešni. Bili smo uspešni u trenucima kada smo se suočavali zaista sa neverovatnim problemima. Podsetio bih vas na poplave, kada smo imali popravljanje kolubarske kopove, a znamo i sami da 50% naše energije se generiše iz uglja koji se proizvede u „Kolubari“, a struja proizvede u Obrenovcu. Uspeli smo da tu brzo reagujemo. Uspeli smo uvek da obezbedimo da naš ukupan elektroenergetski, kao i ukupan energetski sistem, budu stabilni. Sve je to posledica jednog dobrog rada u našim energetskim kompanijama, jednog stručnog rada.
Ja sam izuzetno ponosan i verujem i ova Vlada, što u proteklih nekoliko godina sve energetske kompanije u Srbiji, čini mi se, po prvi put sve energetske kompanije u Srbiji posluju pozitivno. Godinama su neke od njih bile prepoznatljive po generisanju velikih gubitaka, koje je budžet Republike Srbije hendlovao u kasnijem periodu. Od 2015. godine sve energetske kompanije u Srbiji, ponavljam, posluju pozitivno i mislim da je to značajno i da se to odrazilo na sve ukupne ekonomske parametre u Srbiji i da je bilo deo uspeha finansijskih reformi kroz koje je Vlada, na čelu sa tadašnjim predsednikom gospodinom Vučićem, sprovela ovaj brod ka jednoj uspešnijoj ekonomiji.
Mi u ovom trenutku imamo jedan ozbiljan investicioni ciklus u seriji energetike. Želim još jedanput da vas podsetim da nažalost zbog svega onoga kroz šta je naša država i društvo prošla negde tamo kraja osamdesetih, početka devedesetih, pa dvehiljaditih, da smo imali jedan ozbiljan nedostatak investicija u energetskom sektoru. Kao najbolji dokaz za to treba da posluži činjenica da je poslednji veliki elektroenergetski proizvodni objekat pušten na mrežu 1991. godine i od tada se nije ništa dešavalo decenijama. Evo, sada gotovo tri decenije nakon toga, mi imamo velike projekte, imamo velike investicije i vrlo ambiciozne planove da taj jedan gep koji smo imali brzo stignemo i da u energetskom smislu budemo dugoročno energetski bezbedni. Upravo iz tog razloga ponavljam, imam veliku podršku čitave Vlade, predsednice, predsednika Republike, da brzo i efikasno razvijamo energetske projekte, jer su oni ključ stabilnosti ukupne naše ekonomije.
Mi u ovom trenutku radimo veliki blok u Kostolcu, snage 350 megavata, investicija više od 700 miliona dolara. On bi trebao krajem 2020. godine da bude na mreži. Radimo postrojenje za odsumporavanje u Obrenovcu, koji će obezbediti dugoročnu stabilnost i proizvodnju tih blokova. Radimo modernizaciju Đerdapa, Zvornika, spremamo modernizaciju TENT-a A1, A2 i Đerdapa. Gradi se termoelektrana toplana u Pančevu, snage 200 megavata, koja bi trebala da bude gotova negde u trećem kvartalu 2020. godine. Radi se Transbalkanski prenosni koridor, radi se modernizacija rafinerije, postrojenje za duboku preradu, investicija 300 miliona evra i čitav drugi niz projekata koji, ponavljam, energetiku u tom investicionom smislu stavljaju sa infrastrukturom na prvo, drugo mesto, da kažem, u oblasti tih investicija.
Kada je gas u pitanju, to pitanje je posebno osetljivo za našu ukupnu energetsku bezbednost. Vi znate da smo mi država koja otprilike 80% svojih potreba za gasom rešava iz uvoza. Objektivno, tome treba dodati i činjenicu da nama konzum i potrošnja gasa raste kao posledica, pre svega industrijskog rasta i razvoja, želim tu da napravim jednu malu digresiju. Svaki od investitora koji dođe u Republiku Srbiju, ima samo nekoliko pitanja za nas u donošenju svojih investicionih odluka. Naravno, pore političke stabilnosti i podsticaja koje država daje, on se interesuje kakva je infrastruktura, da li je dobro snabdevanje električnom energijom i da li ima gas. Ukoliko nema gasa, ta lokacija i ta destinacija gubi atraktivnost i ti investitori traže neka druga mesta.
Mi upravo iz tog razloga imamo veliki rast potrošnje gasa. Na primer, 2016. godine je ta potrošnja bila milijardu i 750 miliona, 2017. godine dve milijarde i 2018. godine dve milijarde i 150 miliona.
Znači, mi smo za nekih 20-25% u poslednjih nekoliko godina povećali potrošnju gasa u Srbiji. Kada sada vratim na činjenicu da mi taj gas uvozimo, a sa druge strane da jedini pravac snabdevanja gasom koji imamo je taj pravac iz Rusije kroz Ukrajinu, preko Mađarske ka Srbiji, dovodi nas u poziciju da sa dosta pažnje, dosta opreza pratimo sva ta globalna dešavanja i pre svega moguće poremećaje u tranzitu gasa kroz Ukrajinu i da iz tog razloga ubrzano razvijamo nove gasne projekte koji će Srbiju činiti energetski bezbednom.
Mi u tom smislu imamo nekoliko projekata koji su prioritet. Jedan je interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, drugo je interkonekcija sa Rumunijom, uzimajući u obzir da Rumunija vrlo brzo, zbog dobrih rezultata u Crnom moru, kada je proizvodnja gasa u pitanju, može postati ozbiljan izvoznik gasa i onaj ključni, to je ovaj veliki gasovod koji ste vi nazvali „Južni tok“, međutim, to više nije „Južni tok“. „Južni tok“ je bio projekat koji je razvijan do 2014. godine, on je u decembru 2014. godine zaustavljen i kao takav projekat više ne postoji.
Rusija je sa Turskom nakon toga, negde 2017. godine, krenula da razvija projekat „Turski tok“. „Turski tok“ je projekat koji je pre svega vezan za snabdevanje turskog gasa i on spaja Rusiju i Tursku podvodnim gasovodom ispod Crnog mora, odnosno po dnu Crnog mora i to je projekat koji je kapaciteta dve cevi po 15,75 milijardi, od kojih je jedna za potrebe turskog tržišta, a druga za potrebu evropskog tržišta. To je vratilo razmišljanje i vratilo fokus interesovanja i ovde u Srbiji, u Bugarskoj, Mađarskoj, mogućnost da se deo tog gasa tranzitira preko Bugarske, Srbije, prema Mađarskoj i prema centralnoevropskim gasnim skladištima, negde otprilike po ruti nekadašnjeg „Južnog toka“, ali u određenoj meri manjeg kapaciteta.
Mi smo u proteklom periodu dosta intenzivno radili po tom pitanju. Moram da kažem da sam ponosan na to što smo mnogo više radili nego što smo o tome pričali i čini mi se da smo danas u vrlo dobroj poziciji, kada je taj projekat u toku. Mi smo određene ozbiljne aktivnosti realizovali po pitanju tog projekta, sproveli sve faze zakupa kapaciteta, kao i u Bugarskoj, i komercijalno je taj projekat dokazan kroz potrebe koje su iskazale kompanije koje su zakupile kapacitet na tom novom tranzitnom pravcu. Realizovali smo čitav drugi niz mera vezano za pribavljanje dozvola. Taj projekat razvija kompanija „Gastrans“, koja je u fazi sada pribavljanja svih neophodnih dozvola za gradnju tog gasovoda, od pripremnih radova, preko polaganja cevi, izgradnje linijske infrastrukture i svih ostalih neophodnih kompresorskih objekata. Prošli su kroz taj regulatorni deo.
Podsetio bih vas, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija član Energetske zajednice i da je na evropskom putu, da smo mi definisali kao važan faktor da se taj projekat razvija u Srbiji kroz poštovanje Trećeg energetskog paketa. Upravo iz tog razloga kompanija „Gastrans“ je dobila izuzeće za taj projekat od određenih odredbi Trećeg energetskog paketa, ali uz poštovanje, da kažem, čitavog niza drugih mera koje Treći energetski paket definiše, to smo radili kroz izuzeće kod našeg regulatora i uz pribavljanje mišljenja kod sekretara Energetske zajednice.
Ako se setite, sekretarijat je dao uslovno pozitivno mišljenje za taj projekat i taj projekat je nakon toga dobio konačno rešenje od naše agencije. Postoje još određena dodatna usaglašavanja koja ćemo mi raditi sa Energetskom zajednicom, kako bi taj projekat bio u potpunosti u skladu sa evropskom regulativom, pre svega je vezan za likvidnost domaćeg tržišta i razdvajanje „Srbijagasa“ po energetskim delatnostima i to su neki prioriteti koje ćemo mi rešavati tokom 2019. godine.
Ono što je u ovom trenutku ključno, komercijalni razlozi i ekonomski razlozi za taj projekat postoje. Kada su u pitanju regulatorni uslovi, mi smo dali sve te ključne regulatorne elemente. Kada su u pitanju dozvole za izvođenje radova, one su u fazi pribavljanja. Kada je finansiranje tog projekta u pitanju, ono je obezbeđeno. Tako da mogu sa puno optimizma da vam kažem da se taj projekat dobro razvija. Mi očekujemo da prvi radovi na tom projektu budu otpočeti u aprilu ove godine i očekujemo da najveći deo linijskog dela tog gasovoda, kada kažem linijskog, mislim bez kompresorskih stanica, i u Bugarskoj i u Srbiji te kompresorske stanice će biti postavljene 2020. i 2021. godine, znači da taj linijski deo gasovoda u najvećoj meri bude realizovan do kraja 2019. godine. To je vrlo ambiciozan plan, ali uzimajući u obzir da postoji veliko iskustvo kompanija koje će učestvovati u realizaciji tog gasovoda, taj plan je realističan i mi ćemo vrlo intenzivno raditi na tome i naravno ovaj parlament će biti uvek adekvatno informisan o svim aktivnostima na tom projektu. Taj projekat je za Srbiju važan, on će obezbediti, ponavljam, punu energetsku bezbednost Srbije, imaćemo sigurno snabdevanje gasom, a sa druge strane Srbija će na toj mapi gasnog biznisa doći na jednu daleko bolju poziciju, kao država kroz koju će se odvijati tranzit i kao država koja će od tranzita gasa imati i određene koristi.
Još jedanput, hvala, gospodine Petroviću, na pitanju. Ponavljam, ovaj parlament će uvek biti blagovremeno i apsolutno informisan, kao što to radimo na nadležnom odboru koji je mesto na kome o svim planovima u oblasti energetike potpuno otvoreno i potpuno argumentovano govorimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već pri kraju naše današnje sednicu hoću da vam se zahvalim, u svoje ime i u ime građana Republike Srbije, zato što ste toliko strpljivi, što ste toliko uporni i što se zaista iskreno borite, što ne dozvoljavate da vas ponesu emocije i da odgovorite onim siledžijama na sve ono što su ovde radili i ono što u ovom trenutku rade.
Znate, hoću da ovo znate vi, ali na prvom mestu hoću da znaju i građani Srbije, jedan od siledžija koji nas je sačekao, koji je pokušao da zaustavi narodne poslanike i članove Vlade da rade svoj posao i da budu pred građanima Srbije, mislim na Miroslava Aleksića, bojkotuje Skupštinu, ali nije bojkotovao ni ovaj put dnevnice. Uredno je došao i prijavio se da je tu, da dobije putne troškove, da dobije dnevnicu, da ga plate građani Srbije za ono što stoji na stepeništu, što pokušava da zaustavi čestite ljude da rade svoj posao, što se bavi siledžijstvom, jedinim što znaju.
Dakle, oni jednostavno ne mogu da odole, a da ne otmu gde god im se ukaže prilika i da odnesu šta god im se ukaže prilika. Građani Srbije, da znate, danas ste mu platili da stoji na stepenicama, da prepada ljude, da saleće ljude, da laže, da pljuje, da vređa, danas ste ga platili da bude ispred Skupštine, a on se uredno prijavio da uzme vaš novac. Hvala.

Zahvaljujem se ministrima na iscrpnim odgovorima.
Samo bih hteo da upoznam gospođu predsednicu Vlade sa jednim podatkom. Ona je rekla da unazad u poslednjoj godini je u Srbiji 10% više novorođene dece nego prošle godine.
Hoću predsednice Vlade da vas samo upoznam, ali me ne slušate, dobro nema veze, pročitaćete stenogram, da od kako je JS u Jagodini preuzela upravljanje lokalnom samoupravom od 2004. godine, zbog svoje populacione politike, koju je tada uvela, svake godine iz godine u godinu se povećava broj novorođene dece i mogu da vam kažem da u ovom trenutku Jagodina je drugi grad po broju novorođene dece u odnosu na broj stanovnika. Prema tome samo da znate. Hvala.