Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 74 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2011. godine Republika Srbija pokušava da reši pitanje Kosova i Metohije kroz dijalog pod pokroviteljstvom EU. Vlast do 2012. godine je premestila dijalog sa nivoa UN i Saveta bezbednosti na nivo EU i sa tim u vezi je instalirana na Kosovu Misija Euleksa koja ima za cilj da izgradi kosovske institucije.

Mi u javnosti možemo da saznamo samo spekulacije o pregovaračkim pozicijama Srbije, uopšte o planu i predlogu za neki tzv. kompromis između Srba i kosovskih Albanaca, te upućujem poslanička pitanja gospođi Ani Brnabić, predsednici Vlade Republike Srbije i Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike - koje su pregovaračke pozicije Srbije, šta je naš stav i da li da bi saznali šta mi želimo na Kosovu i Metohiji, kako to ima običaj da kaže Aleksandar Vučić, moramo da odemo na jedan panel koji se organizuje u Beogradu, gde je glavna tema, dakle, dosadašnji domet i proces normalizacije odnosa između vlasti u Beogradu i Prištini na kojem je glavni učesnik savetnik predsednika republike Kosovo Hašima Tačija, Bljerim Šalja? Da li mi u Beogradu i pogotovo Narodna skupština treba da ide da sluša šta kaže Bljerim Šalja šta će da bude na Kosovu i Metohiji ili valjda se i mi nešto pitamo? S druge strane, gde su reakcije vlasti u Beogradu zbog ovog događaja?

Osim Savetnika predsednika Kosova, tu su još i Ilir Deda, potpredsednik stranke Alternativa iz Prištine, Fakrim Musliju i Beljuj Behaj, doktor političkih nauka iz Prištine.

Da li mi sad vodimo dijalog ovde u Beogradu? Naravno, sa sprske strane tu su Sonja Biserko i Čedomir Jovanović. Gde su informacije o napretku ovog dijaloga?

S druge strane, gospođa Ana Brnabić je rekla još u novembru kako, ako Kosovo ne ukine taksu od 100% na srpsku robu, biće izbačeno u roku od 90 dana iz CEFTA sporazuma. Evo, prošlo je malo više od 90 dana, nekih 120, šta se dešava sa CEFTA sporazumom?

Šta smo mi uradili da zaštitimo srpski narod na Kosovu i Metohiji koji je na ivici humanitarne krize zbog ovih taksi ili isto da idemo da pitamo šta misli Bljerim Šalja?

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo i prošle nedelje jedan nemio događaj kada je antisrpski sud u Hagu osudio bivšeg predsednika Republike Srpske na doživotnu robiju po izmišljenoj optužnici. Gde su reakcije iz Beograda? Da li se mi slažemo sa tim? Da li mi prihvatamo da je Radovan Karadžić kriv za tzv. genocid?

Znate, ja sam imao nadu da će se to promeniti kada sam gledao Anu Brnabić koja je u intervju za Dojče vele rekla kako u Srebrenici nije bilo genocida i nije bilo genocida. Svako ko zna i poznaje Konvenciju o genocidu, ko zna bilo šta iz međunarodnog prava i ko zna da čita i piše može da vidi da u Srebrenici nikakvog genocida nije bilo.

Dakle, gde je reakcija predsednika Republike, gde je reakcija srpskih zvaničnika na to? Da li smo se mi sa tim pomirili? Da li mi prihvatamo da smo mi genocidni narod? Neće nas to ništa više približiti EU. I ako budemo ćutali i ako budemo prihvatali, to će samo pokazati kako je naša kičma slaba, da mogu da sa nama rade šta god hoće, šta god im padne na pamet, a mi bez ikakvog pogovora sve ispunjavamo.

Apelujem na vlast u Beogradu da se takvo ponašanje promeni i da politika počne da se vodi na načelima suverenosti.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje? (Da.)
Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.