Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/67-19

2. dan rada

28.03.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 74 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, od 2011. godine Republika Srbija pokušava da reši pitanje Kosova i Metohije kroz dijalog pod pokroviteljstvom EU. Vlast do 2012. godine je premestila dijalog sa nivoa UN i Saveta bezbednosti na nivo EU i sa tim u vezi je instalirana na Kosovu Misija Euleksa koja ima za cilj da izgradi kosovske institucije.

Mi u javnosti možemo da saznamo samo spekulacije o pregovaračkim pozicijama Srbije, uopšte o planu i predlogu za neki tzv. kompromis između Srba i kosovskih Albanaca, te upućujem poslanička pitanja gospođi Ani Brnabić, predsednici Vlade Republike Srbije i Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike - koje su pregovaračke pozicije Srbije, šta je naš stav i da li da bi saznali šta mi želimo na Kosovu i Metohiji, kako to ima običaj da kaže Aleksandar Vučić, moramo da odemo na jedan panel koji se organizuje u Beogradu, gde je glavna tema, dakle, dosadašnji domet i proces normalizacije odnosa između vlasti u Beogradu i Prištini na kojem je glavni učesnik savetnik predsednika republike Kosovo Hašima Tačija, Bljerim Šalja? Da li mi u Beogradu i pogotovo Narodna skupština treba da ide da sluša šta kaže Bljerim Šalja šta će da bude na Kosovu i Metohiji ili valjda se i mi nešto pitamo? S druge strane, gde su reakcije vlasti u Beogradu zbog ovog događaja?

Osim Savetnika predsednika Kosova, tu su još i Ilir Deda, potpredsednik stranke Alternativa iz Prištine, Fakrim Musliju i Beljuj Behaj, doktor političkih nauka iz Prištine.

Da li mi sad vodimo dijalog ovde u Beogradu? Naravno, sa sprske strane tu su Sonja Biserko i Čedomir Jovanović. Gde su informacije o napretku ovog dijaloga?

S druge strane, gospođa Ana Brnabić je rekla još u novembru kako, ako Kosovo ne ukine taksu od 100% na srpsku robu, biće izbačeno u roku od 90 dana iz CEFTA sporazuma. Evo, prošlo je malo više od 90 dana, nekih 120, šta se dešava sa CEFTA sporazumom?

Šta smo mi uradili da zaštitimo srpski narod na Kosovu i Metohiji koji je na ivici humanitarne krize zbog ovih taksi ili isto da idemo da pitamo šta misli Bljerim Šalja?

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo i prošle nedelje jedan nemio događaj kada je antisrpski sud u Hagu osudio bivšeg predsednika Republike Srpske na doživotnu robiju po izmišljenoj optužnici. Gde su reakcije iz Beograda? Da li se mi slažemo sa tim? Da li mi prihvatamo da je Radovan Karadžić kriv za tzv. genocid?

Znate, ja sam imao nadu da će se to promeniti kada sam gledao Anu Brnabić koja je u intervju za Dojče vele rekla kako u Srebrenici nije bilo genocida i nije bilo genocida. Svako ko zna i poznaje Konvenciju o genocidu, ko zna bilo šta iz međunarodnog prava i ko zna da čita i piše može da vidi da u Srebrenici nikakvog genocida nije bilo.

Dakle, gde je reakcija predsednika Republike, gde je reakcija srpskih zvaničnika na to? Da li smo se mi sa tim pomirili? Da li mi prihvatamo da smo mi genocidni narod? Neće nas to ništa više približiti EU. I ako budemo ćutali i ako budemo prihvatali, to će samo pokazati kako je naša kičma slaba, da mogu da sa nama rade šta god hoće, šta god im padne na pamet, a mi bez ikakvog pogovora sve ispunjavamo.

Apelujem na vlast u Beogradu da se takvo ponašanje promeni i da politika počne da se vodi na načelima suverenosti.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje? (Da.)
Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanik Đorđe Milićević.
Saglasno članu 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika prekidam rad ove sednice, radi održavanja 21. Posebne sednice Narodne skupštine u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana za danas 28. marta 2019. godine sa početkom u 11,00 časova.
U skladu sa članom 101. stav 5. Poslovnika obaveštavam vas da će prekinuta sednica biti nastavljena nakon završetka 21. Posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i to sa prelaskom na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 6. do 9. tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres sa predlozima akata iz tačka od 6. do 9. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnik Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinili da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnik Narodne skupštine, obaveštavam vas da je sednici pozvan da prisustvuje Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije sa saradnicima.
Saglasno članu 170. i člana 192. Poslovnik Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Akta, osnivanje Azijske i infrastrukturne investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji borbi protiv kriminala, Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine, Predlog odluke o izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar gospodin Lončar. Izvolite.

Zlatibor Lončar

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, prvo želim da kažem jedini razlog zašto sam ovde i predstavljam ove akte koji treba da se urade, je što su ministar Stefanović i ministar Siniša Mali, trenutno van Beograda i nisu bili u mogućnosti da prisustvuju ovoj sednici.
Tako da ću prvo krenuti o Predlogu zakona o potvrđivanju Akata o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Prvo bih želeo da napomenem osnovnu informaciju o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo Akt o pristupanju, odnosno prihvatila Akt o osnivanju, od kojih su 37 država regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara, prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali je pristupio veliki broj članica izvan Azijsko-pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice, a sedište banke se nalazi u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče održivi ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investira u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađujući sa drugim multilateralnim razvojnim institucijama.
Banci je dodeljen najviši kreditni rejting od strane „Rejting agencije Standard end Purs, Fič kids“, AIB kao međunarodna finansijska institucija novijeg datuma predstavlja alternativu Svetskoj banci i MMF-u. U cilju finansiranja infrastrukturnih, kao i projekata iz oblasti energetike, telekomunikacija, zaštite životne sredine i ruralnog razvoja, AIB će zemljama članicama odobravati povoljne zajmove.
Pored Kine najveće učešće u kapitalu ove banke imaju Indija, Ruska Federacija, Nemačka, Australija, Francuska, Velika Britanija.
Svaka članica AIB ostvaruje glasački udeo prema svom učešću u kapitalu banke. Utvrđivanjem pisma o namerama od strane predsednika Vlade Republike Srbije je iskazala svoj interes za prijem u članstvo AIB, na osnovu kojeg je Odbor direktora banke ponudio učlanjenje našoj zemlji. Postupajući po zaključku Vlade od 18. oktobra 2018. godine, kojim je usvojen Nacrt pisma prijave u članstvo Republike Srbije o AIB, ministar finansija je uputio banci zvaničnu prijavu za članstvo, koji je odbor guvernera razmotrio, odobrio, na sednici održanoj u decembru 2018. godine.
Nakon ratifikacije akta o osnivanju deponovanja instrumenata o pristupanju i uplate prve rate učešća kapitala banke, Republika Srbija će i zvanično postati neregionalni član banke.
Odredbama akta o osnivanju, definisana je osnovna svrha i funkcija banke, članstvo, kapital, poslovanje finansija, odnosno fondovi kojima banka raspolaže, upravljanje, suspenzija članstva, prestanak poslovanja, status i imunitet banke i njenog osoblja, arbitraža, način izbora, ovlašćenje odbora guvernera, odbora direktora i predsednika i postupka glasanja.
Banka će u okviru svog poslovanja pružati finansijsku podršku svojim članovima, njihovim agencijama, institucijama i pravnim subjektima, koji posluju na teritoriji država članica kroz odobravanje sufinansiranja ili učestvovanja u direktnim kreditima, kapitalnim ulaganjima, garantovanje različitih kredita, namenjeni ekonomskom razvoju, raspoređivanje sredstava iz posebnih fondova i pružanje tehničke pomoći, kako bi podstakla razvoj infrastrukture i drugih proizvodnih sektora.
Korišćenje raspoloživih resursa, banka će finansirati projekte i programe, koji će najefikasnije doprineti usklađenom ekonomskom rastu i razvoju u celini, posebno u pogledu potreba manje razvijenih članica.
Učlanjenjem u banku, omogućuje Republici Srbiji pristup povoljnim kreditima, kreditnim sredstvima za realizaciju prioritetnih projekata u našoj zemlji i obezbedila veću konkurentnost kreditnih ponuda. Stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke je uslov da Akt o osnivanju postane pravosnažan, a njegove odredbe pravnoobavezujuće i primenjive na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, to je preduslov da Republika Srbija u određenom roku i prema utvrđenoj proceduri banke, sprovede sve predviđene aktivnosti u procesu pristupanja, obezbedi potrebnu dokumentaciju i ispuni svoje obaveze plaćanja prve rate na osnovu upisa uplatnih akcija.
Sledeći je, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, potpisan je 16. aprila 2013. godine, u Viljnusu, ali je Litvanska strana naknadno diplomatskim putem najavila ispravku u potpisanom tekstu Sporazuma, što je bio razlog da se zastane sa postupkom potvrđivanja.
U konkretnom slučaju, ispravka se odnosila na to da je u prvoj rečenici stava 1. člana 8. između reči „zaštitu“ i reči „infromacija“, uneta reč „poverljivi“, tako da rečenica glasi „Nadležni organi garantuju jedan drugom zaštitu poverljivih informacija prosleđenih po osnovu ovog Sporazuma“. Imajući u vidu, da je u pitanju bila samo tehnička greška, odnosno izostavljena jedna reč u članu 8. stava 1. Sporazuma, ovo Ministarstvo je prihvatilo Predlog za izmenu u tekstu i o tome obavestilo Litvansku stranu diplomatskim putem.
Nacrt zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, sadržaće prečišćen tekst Sporazuma.
Za Republiku Srbiju bi ovakva saradnja mogla biti korisna u smislu intenziviranja i unapređenja saradnje sa jednom od država EU, a što je bio i osnovni motiv zaključivanja predmetnog Sporazuma.
Tokom predsedavanja EU u drugoj polovini 2013. godine, Litvanija je aktivno podržavala nastavak pristupnog procesa Republike Srbije, izražavajući spremnost za intenziviranje saradnje u oblasti evro-integracija kroz prenošenje i iskustva iz ovog pristupnog procesa na političkom i ekspertskom nivou.
U aprilu 2013. godine, potpisan je Memorandum o saradnji dve vlade u oblasti evropskih integracija.
Donošenjem zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, Republika Srbija pokazuje spremnost da unapredi bilateralnu saradnju sa Republikom Litvanijom u oblasti bezbednosti.
Dalje, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, ostvaruju se preduslovi za zajedničko delovanje protiv bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, koji se odnose, ne samo na Republiku Srbiju, već predstavljaju globalne bezbednosne izazove, rizike i pretnje.
Istovremeno, donošenjem Zakona o potvrđivanju ovog Sporazuma, ostvaruju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Republike Litvanije u oblasti borbe protiv kriminala.
Ujedno, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od države EU.
Potvrđivanjem Sporazuma omogućuje se njegovo stupanje na snagu, kako je predviđeno članom 13. Sporazuma, 30-og dana od dana kada strane obaveste jednu drugu pismenim putem preko diplomatskih kanala da su ispunjene neophodne pravne procedure za stupanje na snagu ovog Sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom strana. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu ministru.
Reč ima koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

U ime predlagača i Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, danas imamo na dnevnom redu predlog predsednika Komisije za hartije od vrednosti.

Na sednici Odbora od 21. marta 2019. godine, Odbor je obavio razgovor sa kandidatom i s obzirom da je predlog za predsednika Komisije za hartije od vrednosti dosadašnji član Komisije za hartije od vrednosti, onda smo imali prilike, kao članovi Odbora, da zaista čujemo šta je do sada urađeno, koliko se komisija promenila u svom radu i šta je to što ćemo u budućnosti očekivati od rada i ove Komisije, ali ono što je najvažnije, to je da sama Komisija kao institucija nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Imali smo prilike da čujemo od kandidata određene stvari koje do sada u izveštajima, koji su se podnosili, nismo imali prilike da čujemo. Od 2016. godine kandidat je i kao član aktivno učestvovao u mnogim promenama koje su se desile u radu same institucije.

Moram da kažem da je broj akata koji su urađeni kao način rada kojim je Komisija krenula u zadnje dve godine da radi, u stvari otvara mogućnost unapređenja tržišta kapitala u Srbiji i otvara nove mogućnosti za priliv stranih, direktnih investicija i ne samo konkretnih stranih direktnih investicija, već i tzv. portfolio stranih investitora. To su znači niz projekata u kojima strani investitori vide mogućnost da u Srbiji ulažu svoj kapital kroz različite vidove projekata, od onih koji se odnose, ovo što je gospodin ministar Lončar govorio za samu Azijsku investicionu infrastrukturnu banku, koje se odnose na te profitabilne sektore do onih tzv. neprofitabilnih, a nama jako važnih, kao što su i u oblasti zdravstva, kulture i obrazovanja.

Ono što smo imali prilike da čujemo od samog kandidata, to je da je Komisija do sada, u ove protekle dve godine, održala 83 sednice i dala mišljenje na 11.786 predmeta. Znači, to je jedan impozantan broj, kojim je zaista trebalo da rade novih pet članova Saveta komisije za hartije od vrednosti, 40 ponuda koje je dala kada su u pitanju privatizacije, tri prospekta, 62 saglasnosti investicionim fondovima da mogu da rade na osnovu određenih standarda, procedura i zakonskih rešenja, ali i 36 nadzora sprovela tamo gde je ona zadužena, 41 podzakonski akt i 33 mišljenja.

Znači, time je pokazala da ona zaista aktivno učestvuje u politici tržišta kapitala u Srbiji, iako je naglasila da je dominantan uticaj učešća na tržištu kapitala preko 90% od strane banaka.

Međutim, to daje šansu da u tom tržištu kapitala, zaista učestvuju i mnogi drugi koji nisu banke i različiti investicioni fondovi, zatim osiguravajuća društva.

NJihov cilj je da zajedno sa Ministarstvom finansija naprave takav zakonodavni regulatorni okvir kojim će zaista obezbediti priliv stranih direktnih investicija, to znate da znači i nova radna mesta i nove fabrike. Aktivno je učestvovala u procesu evropskih integracija, kada su u pitanju Poglavlja 4, 6, 9. i 17.

Ono što je za nas važno da u narednom periodu, ono što nas očekuje kao narodne poslanike, aktivno učestvuje u stvaranju novih zakonskih rešenja, kao što su Zakon o robnim berzama i Zakon o računovodstvu i reviziji, gde bi i sama Komisija za hartije od vrednosti uzela svoje određeno učešće.

Znači, samim izlaganjem kandidata dobili smo na znanje da je ovo samo početak promene i unutrašnjeg i spoljašnjeg rada same ove Komisije, koja trenutno zapošljava 35 zaposlenih.

Ono što je važno reći, to je da kada vidite biografiju samog kandidata, moram da kažem, da kada smo ga birali za člana Saveta komisije za hartije od vrednosti je dobio kompletan broj glasova i pozicije i opozicije upravo zato što je bio na najvećem testu kada su u pitanju opšte hartije od vrednosti, da su tada učestvovali svi članovi Odbora na tom izboru i da je zaista našao adekvatne, stručne odgovore i rešenja za sva pitanja koja su mu postavljena.

Govori se o gospodinu Marku Jankoviću, diplomiranom ekonomisti na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Beogradskog univerziteta, 1982. godište, koji pored stečenog akademskog znanja ima različitu vrstu licenci, govori engleski, ruski i nemački jezik.

Ono što o želi da kaže da je imao prilike da u svojoj karijeri, kao izvršni direktor različitih organizacija, gde je učestvovao u njihovom procesu donošenja strateških dokumenata, pogotovo kada je u pitanju izveštavanje Beogradske berze i Komisije za hartije od vrednosti. Znači, imao je prilike da to vidi i spolja i unutra kako izgleda rad državnih institucija i samog tržišta. Da je bio od 2014. godine do 2016. godine u Centru za Faktor d.o.o., deo koji se isključivo bavi rizicima, da je od 2007. do 2012. godine u banci bio glavni broker u Credit Agreicole banci, kao član tog komiteta, koji se upravo bavi hartijama od vrednosti i da jednostavno kao najveće poslove vidi određene svoje učešće u redovnim kupovinama trezorskih zapisa. Zatim, u prodaju Agricole life Srbija osiguranja i zastupanje velikog broja malih akcionara, kao i obavljanje poslova korporativnog agenta.

Znači to je biografija sa kojom je ušao za člana saveta Komisije za hartiju od vrednosti, a ovo sve pre toga je u stvari njegovo učešće u radu koje je dovelo da različite aktivnosti same Komisije za hartiju od vrednosti.

Ono što je najvažnije, to je da je u svom izlaganju rekao da želi da mnogo toga promeni kad je u pitanju zakonska regulativa, upravo zbog toga da bi na adekvatan način odgovorili svim promenama na tržištima kapitala koji se dešavaju u skladu sa politikom, ne samo Vlade Republike Srbije, nego u politikom i predsednika Republike Srbije, koji je po prvi put objedinio rad svih institucija u cilju toga da Srbija zaista uvek pravi jako dobar rezultate kada su u pitanju finansijski efekti rada i same Fiskalne konsolidacije, koju smo preživeli u prethodnih četiri godine i ekonomskih reformi koje Srbija sprovela.

Da bi obezbedili uslove zakonodavne za veće, ekonomski rast Srbije koji treba da ide iznad četiri procenta mnogo toga treba da menjate, upravo mislimo da je on prava osoba koja će zajedno i sa Narodnom bankom Srbije i sa Ministarstvom finansija u zakonskom delu moći da zaista da svoj pun doprinos da menja određene zakonske predloge, kojima će Srbiji dati mogućnost da zaista ide u stepene visokog rasta i da idemo ka tome da se otvaramo kao država i svoju zakonsku regulativu implementiramo i harmonizujemo, ne samo sa standardima EU, već i sa svetskim standardima, da tržište kapitala ne poznaje granice, ali u tom smislu da morate da sačuvate svoju nacionalnu ekonomiju i da radite u interesu svih građana Srbije.

Tako da, smatramo da predlog za predsednika Komisije za hartije od vrednosti, Marko Janković je adekvatan predlog za ovakvu poziciju, na ovakvom mestu institucija. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima koleginica Vjerica Radeta. Izvolite.