Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, kad već govorimo danas o sporazumu između Vlada Srbije i Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, važno je pomenuti da je kriminal pojava koja sama po sebi ne poznaje ni nacije ni granice i bitno je da svako društvo i svaka država uradi, koliko je god to u njenoj mogućnosti, da tu pojavu svede na neki minimum koji će biti prihvatljiv za svakodnevni život, za funkcionisanje društva i nesmetano funkcionisanje jedne države.

Najgore od svega je ukoliko država sa kriminalom počne da pravi kompromise i dilove, a svedoci smo onoga što se u proteklim decenijama dešavalo u Srbiji. Treba podsetiti da je u Srbiji u to vreme ta sprega između kriminala i same države bila veoma čvrsta, da je kriminal pretio da proguta i samu državu. Poznata je sprega tajkuna i tadašnje vlasti, današnje opozicije, a poznate su i posledice tog udruživanja, one su se pre svega ogledale u pljačkanju Srbije. Setite se sada da su u to vreme postojali razni ljudi u Srbiji čije ime niste čak smeli ni pomenuti, a koji su bili u suštini gospodari života i smrti u Republici Srbiji. Imali su ti ljudi, da kažem, ozbiljne veze sa tadašnjom vlasti iz DS, a posledice tih njihovih udruživanja i veza su pre svega siromašenje Srbije, pljačkaška privatizacija, isisavanje državnog novca…

(Nemanja Šarović: Tema.)

Evo, rado o temi, kolege, isisavanje državnog novca kroz takozvane kombinacije koje su, kako su oni tad nazivali te svoje zajedničke poslove sa vlastima.

Činjenica je takođe da do 2012. godine niko u Srbiji se nije usudio suprotstaviti ni toj pojavi ni tim ljudima, ali odjednom posle te 2012. godine ti ljudi koji su bili nedodirljivi, počeli su da osviću u srpskim zatvorima. Mnogi od onih koji su pljačkali Srbiju našli su se iza zatvorskih rešetaka. Tadašnju akciju i sudar sa kriminalom koji je pretio da proguta državu je predvodio lično predsednik Aleksandar Vučić, uz pomoć SNS.

Ta borba svakako i danas traje. Istovremeno, nastavili smo da jačamo srpsku policiju, pre svega kroz stvaranje boljih uslova za rad policijskih službenika, stvaranje nešto boljih materijalnih uslova, tj. povećanje zarada policijskih službenika, kao direktnih nosilaca te borbe protiv kriminala.

Mi upravo ovaj sporazum sa litvanskom vladom vidimo kao deo i nastavak te borbe koja je početa još te 2012. godine i svakako da podržavamo ono što je predlog Vlade na današnjem dnevnom redu. Međutim, sve ovo ima i jednu drugu političku stranu. Dobro je što predsednik i Vlada traže prostor za saradnju i sa onim državama sa kojima se često ne slažemo oko nekih politički važnih pitanja za nas, tražeći prostor za saradnju oko svih onih stvari oko kojih imamo nekakav zajednički interes, ali istovremeno čuvajući, ljubomorno čuvajući i jačajući saradnju, evo, to je primer sa, na kraju krajeva, sporazuma sa Litvanijom, ali istovremeno čuvajući i jačajući tu saradnju sa onim državama sa kojima se u političkom smislu i oko važnih političkih stvari za nas slažemo, što je slučaj danas sa Gruzijom, čiju smo delegaciju imali čast ugostiti u ovom uvaženom domu.

Sve dok te stvari idu tim tokovima i u ovom operativnom smislu, kada je u pitanju borba protiv kriminala, ali i u ovom političkom, kada je u pitanju saradnja Srbije na međunarodnom planu sa svim važnim faktorima, Vlada i predsednik će imati podršku SNS i nas poslanika iz SNS, pa tako i ovaj sporazum između litvanske i srpske vlade ćemo podržati u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada je zakonom predviđena obaveza potvrđivanja međunarodnog sporazuma, predlog kao što je ovaj nađe se pred narodnim poslanicima. Radi se o Predlogu zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke.

Banka raspolaže sa više od 100 milijardi dolara kapitala i ima 93 države članice. U decembru 2018. godine odobreno je članstvo i Srbiji i to će umnogome doprineti bržem i boljem razvoju određenih oblasti kod nas. Pre svega, treba ukazati na mogućnost i na spremnost Srbije da bude jedna od zemalja članica, jer smo sada spremni da ispunimo uslove koji su stavljeni pred nas i to je za svaku pohvalu. Sa druge strane, predviđa se mnogo pozitivnih efekata donošenjem ovog zakona. Banka će pružati finansijsku podršku svojim članovima kroz odobravanje kredita, sufinansiranje, kapitalna ulaganja, davanje sredstava iz različitih fondova, kako bi podstakla razvoj infrastrukture, a posebno pružati pomoć manje razvijenim članovima.

Podsetiću da su odnosi između Srbije i Kine išli uzlaznom putanjom, što je rezultiralo saradnjom u oblasti izgradnje saobraćajnih infrastruktura, energetike, poljoprivrede, kulture, privrede, odbrane, ekonomije itd. Pre nekoliko godina „Železara Smederevo“ nije imala nikakvu budućnost, a danas doprinosi stabilnosti budžeta Smedereva i upošljava mnogo ljudi. Kineska HBIS grupa uložila je više od 150 miliona evra kada je preuzela Železaru i zadržala više od 5.000 radnika, a svake godine se za novih 200 ljudi otvara mogućnost za zapošljavanje. Danas proizvodnja beleži istorijske rekorde, a veliki napredak postoji i kada je izvoz u pitanju.

Takođe, nešto što je aktuelno jeste potpisivanje Sporazuma između Kineske akademije nauka i Srpske akademija nauka i umetnosti u oblasti visokih tehnologija i inovacija koje su osnov ekonomskog razvoja u budućnosti. Učlanjenje Srbije omogućiće nam pristup povoljnim kreditnim sredstvima za realizaciju projekata i programa koji se i sada sprovode u saradnji sa kineskim partnerima.

Zbog svega što sam navela, smatram da treba podržati ovaj predlog, što ću ja i učiniti sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovane kolege narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima koleginica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pitanje ekonomskog napretka, pitanje mira i stabilnosti, pitanje bezbednosti Republike Srbije, ali i svakog građanina naše zemlje, pitanje stalnog napretka i razvoja jesu pitanja koja je u svom programu proklamovala SNS i pitanja na kojima uporno i vredno radi i predsednik Republike Aleksandar Vučić, ali i kompletna Vlada.

Ono što najpre želim da istaknem i da se dotaknem, to je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Litvanije u borbi protiv kriminala.

Svako onaj ko je pročitao ovaj sporazum, a čitajući Predlog sporazuma u tački 2. koji se odnosi na oblast rada i saradnje nadležnih institucija i gde je nabrojano 14 tačaka svakako da nema nijedan valjani razlog zbog čega ovaj sporazum ne bi bio prihvaćen, posebno kada je u pitanju otkrivanje i sprečavanje krivičnih dela protiv terorizma, krivičnih dela protiv života i zdravlja ljudi, krivičnih dela protiv dečje pornografije i seksualnog zlostavljanja dece, krivičnih dela protiv finansijskih transakcija, krivičnih dela protiv trgovine ljudima itd, neću dalje nabrajati.

Takođe, ovim sporazumom precizno i jasno definisane su institucije, odnosno nadležni organi koji će biti odgovorni za sprovođenje ovog sporazuma, a to su u Republici Srbiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova u okviru njega Direkcija za policiju, Uprava kriminalističke policiji, Uprava carinske policije i naravno Uprava carina pri Ministarstvu finansija.

Moram da istaknem da je i do sada Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz bilateralnu saradnju, ali i multilateralnu saradnju sa drugim policijama i te kako mnogo radilo i sprečilo mnoga krivična dela iz ovih oblasti, ali naravno radilo i na otkrivanju ovih krivičnih dela. U tom smislu sve pohvale i za dosadašnji rad ministarstva, a nadam se da će usvajanjem i ovog predloga zakona Ministarstvo unutrašnjih poslova kao i Uprava carine raditi upravo na sprečavanju kriminala i korupcije, a sprečavanje kriminala i korupcije jeste i njegovo svođenje na nulti nivo, jeste opredeljenje i SNS i opredeljenje našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Kada je u pitanju ekonomski napredak i razvoj i te kako je važno što se posle 50 godina na globalnoj svetskoj sceni pojavila još jedna finansijska institucija u rangu MMF i Svetske banke. Naravno, da politika Aleksandra Vučića i politika SNS i politika naše Vlade jeste interes srpske države, odnosno interes naših građana pre svega.

U tom smislu, i te kako je važno, da Vlada ima mogućnost finansijskog izbora kada su u pitanju podizanje i povlačenje kredita. Ta mogućnost finansijskog izbora znači ekonomsku slobodu u stvari jedne države. U tome je prednost i ove Vlade i odgovorne politike Aleksandra Vučića kada je u pitanju donošenje zakona o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke. Kina je zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića naš vrlo važan strateški partner, pomenuću železaru Smederevo, pomenuću RTB Bor, pomenuću izgradnju pruge Beograd – Budimpešta, ali pomenuću i jedan koridor i jedan puta na Koridoru 11, a to je auto-put koji treba da se gradi od Preljine do Požege i koji će i te kako skratiti vreme putovanja ljudima koji žive u zapadnoj Srbiji. Ti predloženi zakoni tiču se napretka i razvoja Srbije, a tu SNS nema dilemu, podržaće ih u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, mi u ovom delu rasprave govorimo o vrlo važnim sporazumima za Republiku Srbiju.

Pred nama je predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijski infrastrukturne investicione banke. Kolege su govorile o tome, eto za građane koji možda nisu pratili prenos da još jedanput napomenemo da je ova banka osnovana 2015. godine, počela sa radom 2016. godine na inicijativu Narodne Republike Kine sa sedištem u Pekingu. Iako je prvobitno zamišljena kao regionalna finansijska institucija izazvala je veliko interesovanje, pa su u članstvo pristupile i Velika Britanija i Nemačka, Francuska, Italija i mnoge druge zemlje. Trenutno broji 93 države članice.

Azijska infrastrukturna investiciona banka podstiče održiva ekonomski razvoj investiranjem u infrastrukturu i proizvodne sektore. I kao međunarodna finansijska institucija predstavlja alternativu Svetskoj banci i MMF-u. Banka će u okviru svog poslovanja pružati finansijsku podršku svojim članicama u vidu povoljnih zajmova kroz odobravanje, sufinansiranje ili učestvovanje u direktnim kreditima, kapitalna ulaganja itd. a posebno će doprineti razvoju manje razvijenih članica. Kada govorimo o našim kineskim prijateljima i njihovom pristupu poslovanju uopšte i ekonomiji, poznato je koliko su u tome uspešni. Mi u Boru smo imali tu čast i zadovoljstvo da se u te činjenice lično i uverimo.

Kao što znate, krajem prošle godine je predsednik Vučić doveo jednu od najboljih svetskih kompanija „Ziđin“ za strateškog partnera RTB Bor. Tri meseca kasnije, već su vidljivi pozitivni rezultati ovog partnerstva, povećane su plate zaposlenih, oprema se modernizuje, a planovi kineskih partnera su da za pet ili šest godina šestostruko povećaju proizvodnju bakra. Samo ove godine će „Ziđin“ u RTB uložiti 165 miliona evra. To znači da je budućnost Bora osigurana i zagarantovana. Država će takođe u narednom periodu u Borski okrug uložiti oko 50 miliona evra. Kompanija „Ziđin koper“ Bor će se razvijati, a zajedno sa njom razvijaće se i Borski okrug. Dakle, nama su kineski prijatelji jako važni, a saradnja sa ovom investicionom banko će doprineti da se intenzivira i razvoj cele Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su veoma važne tačke na dnevnom redu, naročito Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke. Čuli smo već u dosadašnjoj raspravi, ali i od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Tomić, zašto je važno da usvojimo ova akta. Čuli smo kakve će to benefite doneti Srbiji, srpskoj privredi, građanima Srbije. Čuli smo kakve će efekte to imati za unapređenje ukupnog privrednog ambijenta i priliv novih investicija i potom novih radnih mesta i sve ostalo što predstavlja direktan benefit za građane Srbije. Mi iz SNS ćemo zdušno podržati i ova zakonska akta ali i sve ostale napore i Vlade i predsednika Srbije.

Međutim, mi smo danas u ovoj raspravi, u ovom parlamentu ostali uskraćeni za raspravu sa onima koji sebe nazivaju opozicijom. Oni to nazivaju nekakvim bojkotom. Meni nije naročito žao što njih ovde nema i što ne učestvuju u radu, jer od njih retko kada i čujemo nešto što predstavlja argumentovanu kritiku ili neku argumentovanu raspravu. Oni trenutno očigledno imaju neka druga posla, Đilas je u Vašingtonu, Jeremić u Beču, ako se nije već vratio. Opanjkavaju svoju zemlju, drvlje i kamenje o našoj zemlji tamo govore. Đilas se nije ni udostoji da demantuje da je u Vašingtonu upravo sa ciljem pridobijanja podrške za planove koje imaju, a plan im je kako štampa piše, i to je ono što posebno uznemirava u poslednje vreme, dakle, da tog famoznog 13. aprila pokušaju nekakvim nasiljem, izazivanjem haosa i eventualnog krvoprolića, da nasilno promene vlast u Srbiji.

Molim vas da pogledate samo poslednju izjavu Dragana Đilasa iz Vašingtona, gde tamo kaže – trenutno atmosfera u Srbiji je takva da bi eventualni izbori mogli da dovedu incidenata i nasilja i to sam preneo američkim sagovornicima.

Pazite, on kaže na tim izborima bi bilo 1000 incidenata, verovatno i žrtava. On ovde direktno uprkos uzgred budi rečeno što je u pitanju ozbiljna zamena teza. On ovde direktno poziva na nekakva scenarija, koja bi uključivala nasilje i žrtve, kako sam kaže.

Ja bih želeo, neću se obazirati na to što ima neku maniju gonjenja i što mu se priviđaju neke stvari, pa kaže na svom tviter nalogu – Aleksandre Vučiću, kome si sve naredio da me prate 24 sata dnevno?

Ko te prati, ne bitan si, da bi te bilo ko pratio, ali je to vest za N1. I na toj šifrovanoj televiziji, jedino što možete čuti, to su upravo izjave Dragana Đilasa i njegovi tvitovi. To je merodavno za njih. Međutim, želeo bih da iskoristim priliku, da građanima prenesem jasnu poruku, a to je da se nikakvi nasilni scenariji neće tolerisati. Država Srbija neće tolerisati nikakva krvoprolića, nikakvo izazivanje nereda tog famoznog 13. aprila i želim da im pošaljem poruku da se nikakvi 5. oktobri više u Srbiji neće desiti, jer Srbija danas nije ona ista Srbija iz 2000. godine. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.