Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Zahvaljujem i premijerki i ministru.

Svakako, delimo uverenje i radost zbog najezde investicija. To je dobro. Svestan sam da što se pre namiri na drugoj strani, moći će i ova strana da dođe na red. Prosto, nisam se mogao oteti utisku, ipak je to od 2012. godine. Sada je 2019. godina. Do 2012. godine mi smo imali potpuno drugačiji, evo, ja lično i partija koju predstavljam, drugačiji pogled. Mi smo imali svojevrsni osećaj da smo zapostavljani, konfrontirani na etničkoj osnovi, na političkoj osnovi. Od 2012. godine i kasnije, pogotovo kada smo postigli izvesni sporazum sa SNS i kada smo postali deo vladajuće većine, nemamo takav utisak, jer imamo informacije, ne samo za ono što se radi, već i za ono što se priprema raditi.

Ali, zaista je teško, ja sam narodni poslanik i nastojim se tako i osećati i ponašati se i ne zaboraviti da sam došao od tog naroda ovde. I, kada se tamo vratim, pitaju me – pa, mogla je bar jedna fabrika. I, zaista, tada nije moguće odgovoriti na jedno takvo pitanje. Zato očekujem, zaista, da nemamo više priču na dugačkom štapu, već da se hitno konkretno kaže gde, kada, od koga i na koji način. Dakle, čak se stavljam na raspolaganje, gde god možemo posredovati, pogotovo prema islamskom svetu, maksimum ćemo dati kako bi do toga došlo.

Što se tiče ove teme vezano za Suboticu, ono što je podiglo značaj ovoga pitanja jeste zapravo i krvavi teroristički zločin koji se desio na Novom Zelandu, kao i informacija da je dotični terorista i zločinac pre dve godine boravio na području Srbije, istina, nekih 12 sati. Moja informacija je i takva da je on tom prilikom i obilazio jednu džamiju na području Sandžaka i da je u papirima koje je policija pronašla kod njega nađena i takva informacija. Tako da, zbog toga vernici se pojačano interesuju i obraćaju nama. Dobio sam informaciju da je poglavar Islamske zajednice muftija dr Mevlud efendija Dudić pisao ministru unutrašnjih poslova pre nekoliko dana i očekujem od ministra da upravo prema zahtevima tog pisma, gde on traži da u Subotici, kao i u nekim drugim mestima gde eventualno pripadnici islama mogu osetiti neku nelagodu ili gde je bilo indicija izvesnih pretnji ili vređanja, da se zapravo pojača aktivnost države.

Ne sumnjam u namere, ne sumnjam u želje, ali je nekada potrebno prosto osetiti trenutak kada se psihološki pojavi jedna takva potreba.

Ovo drugo, vezano za Ernada, je zapravo rezultat činjenice da je pre tri dana sam otac tog dečaka, tog momka, imao konferenciju za štampu i kazao da on ne zna ko je izvršilac. Sada me ova pitanja zapravo smiruju i verujem da će i porodicu smiriti u meri u kojoj mogu ublažiti bol. Najbitnije je da se to adekvatno i pravično procesuira.

Zahvaljujem.
Reč ima premijer Ana Brnabić.

Hvala.
Samo da dodam još par stvari. Apsolutno mi je jasno, znam da je teško svima da čekaju investicije, nova radna mesta. Znamo svi koliko je to važno i vi znate koliko smo još od 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić preuzeo da vodi Vladu, koliki je fokus uvek na ekonomiji, zbog boljeg života građana i neke perspektive građana Srbije.
Dakle, kažem, imali smo, ovo u Raški, „Lus protekt“, 120 zaposlenih. Mi se nadamo da će to polako rasti na 300. Pored ovoga, upravo su me obavestili iz Ministarstva privrede da smo mi pre nekih dvadesetak dana imali promociju programa za podršku malim i srednjim preduzećima u Novom Pazaru i Tutinu, gde smo imali prisutnih nekih oko 200 privrednika iz tih lokalnih samouprava, gde je dogovoren niz konkretnih koraka, od struje, carina, do kredita i na kojima ćemo mi dalje raditi.
Dakle, paralelno sa tim što idemo na nove investicije, na strane direktne investicije, radimo na podršci malim i srednjim preduzećima, preduzetništvu. Takođe mi je važno da vam kažem da samo mi, sećate se, verovatno, na kraju krajeva, to je zahvaljujući jednom od zakona koji je prošao Skupštinu, mi smo od 1. oktobra prošle godine uveli posebne poreske olakšice za početnike u poslovanju, tako da sada za mlade ljude koji su završili školovanje u proteklih 12 meseci, bilo da su oni završili srednje stručne škole ili su završili fakultete ili su ljudi koji su duže od šest meseci bez posla, odnosno registrovani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, od 1. oktobra, ako oni otvore sopstvenu firmu, prvu godinu poslovanja, prvih 12 meseci ne plaćaju poreze i doprinose, kako bi im dali motivaciju da bez toga da već prvi mesec moraju nešto državi da plaćaju, da ih pustimo da ljudi rade, pa ako uspeju, da tek od druge godine poslovanja plaćaju sve poreze i doprinose.
Tu smo u celoj Srbiji od 1. oktobra, dakle, u periodu od nekih pet meseci za koje ja imam najnovije podatke, to je oktobar 2018. godine – februar 2019. godine, na osnovu ovih podsticaja je otvoreno 802 firme širom Srbije, jedan određeni broj tih i u okrugu, oblasti kojom se vi bavite i za koju ste zainteresovani i preko toga je samo zaposleno 965 lica.
Dakle, do sada 1.000 novih radnih mesta samo na osnovu podsticaja u preduzetništvu, a to je, na kraju krajeva, stub jedne zdrave ekonomije.
Mi ćemo pratiti ovo, gledaćemo koliko, ja ću lično da pogledam koliko je to i u Raškoj oblasti, pa ćemo videti dalje. Ako to funkcioniše, pratićemo od 1. oktobra 2019. godine koliko je od tih kompanija preostalo i da onda takve podsticaje širimo i na neke druge grupe ljudi. Svakako je važno da paralelno sa investicijama nikada ne zaboravimo i mala i srednja preduzeća, šta radimo za njih i šta radimo za preduzetništvo.
Reći ću vam samo ovo, što se tiče tih spekulacija, da li je to nešto zbog etničke osnove ili ne, verujte apsolutno ne. Mislim ako neko u celoj Evropi radi na tome da imamo jednu zemlju koja je jednaka i daje jednake šanse i jednake prilike za sve, bez obzira od nacionalnih, etničkih pripadnosti, onda je to svakako Srbija.
Danas sam, upravo pre nego što sam došla ovde, predsedavala Osmom sednicom Republičkog saveta za nacionalne manjine. Mi smo od prethodnog Saveta imali registrovano još dva nacionalna Saveta nacionalnih manjina – ruske i poljske. Srbija je zemlja koja danas ima 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina.
Mi smo, takođe, uspešno organizovali, dakle, redovne izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina 4. novembra 2018. godine i usvojili upravo u Skupštini čitav set zakona koji unapređuju položaj nacionalnih manjina, uključujući Bošnjačku nacionalnu manjinu, kao što je Zakon o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o matičnim knjigama, koji sada propisuje način upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih ukoliko to ljudi sami žele, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon iz oblasti radnih odnosa koji predviđa afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina, tako da nema govora o tome da se radi o bilo kakvoj nameri koja uključuje pravljenje razlike po verskoj, nacionalnoj ili etničkoj osnovi.
I na kraju, ono što je izuzetno važno, to je infrastruktura. Tu je i potpredsednica Vlade. Dakle, mi imamo tu planove za Novi Pazar – Tutin, i to će u mnogome olakšati i život građanima tamo i dovođenje investitora. U junu počinju radovi.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Ovaj put do dva minuta. Izvolite, kolega.

Obzirom da se Kraljevo nalazi u Raškoj oblasti, neko vas može razumeti i kazati – pa, mi smo otvarali fabrike u Raškoj oblasti. Zato ja očekujem da počnete i u Sandžaku. Dakle, radujem se i Raškoj oblasti, ali molim vas da krenemo i sa Sandžakom i nadam se da se razumemo sa ovom opaskom.
Još jedna stvar koja se tiče teme odnosa prema Muslimanima. U kontekstu celokupne i međunarodne teme terorizma i pod raznim naslovima i islamofobije, koja takođe pritiska Muslimane na raznim meridijanima, ja želim istaći jednu pozitivnu vest koja proizilazi iz činjenice da pratimo na području Srbije od 2012. godine, pa 2014. godine posebno, značajno padaju elementi, odnosno padaju pokazatelji negativnog odnosa prema Muslimanima kao verskoj kategoriji u Srbiji. Naravno da to možemo vezivati, prevashodno, za politiku Vlade, na čelu sa predsednikom, potom i za otvaranje Srbije prema islamskim i muslimanskim zemljama, Turskoj, Emiratima, itd, što je zapravo značila i poruka građanima.
Mi smo, recimo, ranije imali jako puno uvreda na medijima kroz razne oblike neozbiljnih, nevažnih emisija, što se negativno odražavalo na Muslimane. Želim to da pozdravim i da podržim i zapravo je to primer kada jedna vladajuća politika želi drugačiji odnos, može da nadomesti i da čak počne lečiti neke rane koje ovde postoje još od ratova, brojnih i onih ranijih i onih kasnijih, tako da zapravo želim na tom polju izraziti podršku Vladi i predsedniku na ovome kursu i potreba je da to još više intenziviramo, kao narodni poslanici. Institucije koje postoje na području Sandžaka, pre svega, i verske i nacionalne, žele biti deo te jedne zajedničke priče, izgradnje Srbije koja će biti domovina svim građanima, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, a ministarka pravde nije trenutno tu.

Moje je mišljenje da Srbijom vlada ne onaj ko najduže šeta, ne onaj ko ima najjače mišiće, ne onaj koji je najglasniji, već onaj ko dobije najviše glasova. S tim u vezi, ja pitam Vladu i ministra unutrašnjih poslova – da li misle da preduzmu mere da sledeći izbori mogu da se održe u redu i miru? Da li to mogu da garantuju?

Svi se sećamo upada u RIK 2016. godine. Evo i fotografija. Dakle, radi se o Bošku Obradoviću koji je još 2016. godine upadao u RIK i sebe kvalifikovao kao nasilnika. Tu je njegova fotografija sa kamenom. Tu je njegova fotografija upada kod predsednika Narodne skupštine. Ovde su njegove najnovije fotografije upada u RTS. Za mene je to bio pokušaj državnog udara, bez obzira što je Vlada imala milosti i to nije tako nazvala.

S obzirom da Vlada ne sprovodi izbore, ali garantuje rad i mir i daje finansijska sredstva, moje pitanje je jasno – šta ćete preduzeti ukoliko ova grupa predvođena Boško LJotićem, Jeremićem i Đilasom pokuša, a već su vežbali u Lučanima, da razbija biračka mesta, biračke kutije, da maltretira ljude na biračkim mestima? Ukoliko to uradi organizovano na više izbornih mesta, a sve su prilike da će to učiniti, šta će Vlada, nadležno ministarstvo preduzeti da ti izbori prođu u fer i korektnoj atmosferi?

Još jasnije da pitam – dokle će te tolerisati ponašanje? To je pitanje za ministarku pravde koja nije tu, to je pitanje za Tužilaštvo i Zagorku Dolovac i za ministra unutrašnjih poslova – dokle će biti tolerisano nasilje ove grupe ljudi koja sem golog nasilja ništa drugo nema da ponudi državi Srbiji?

Smatram da Srbiju niko ne može srušiti spolja, ako im ne pomogne neko iznutra. Mislim da je to upravo na sceni, a prošli put, pre jedno šest, sedam meseci, sam vas upozorio na takvu jednu moguću pojavu. Hvala.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Izvolite.

Nažalost, moram da se složim u najvećem delu onoga što ste pitali. Kada ste pominjali upade Boška Obradovića u RIK, nakon toga, nažalost, u kancelariju predsednice parlamenta, imamo dva događaja koja su se dogodila u samoj zgradi parlamenta, i to je stvarno bila užasna stvar. To je pokazalo da određeni ljudi ne prezaju od bilo čega, pa ni od fizičkog nasilja ne bi li ostvarili neke svoje ciljeve. Nakon toga, ista ta grupacija organizovala je prebijanje dve novinarke TV „Pink“, što se sve dogodilo u relativno kratkom vremenskom periodu i pokazuje jednu nameru. Nakon toga, nažalost, pretnje silovanjem premijerke, napadi na žene na svakom koraku. Zaista jedna užasna atmosfera koju su uradili Boško Obradović, kao Đilasova produžena ruka, ali ne bih da aboliram ni Đilasa, ni Jeremića od odgovornosti zato što su izabrali nekoga ko će biti njihov glasnogovornik i ko će fizičkim nasiljem pokušavati, videli smo i u Lučanima da su napali ženu, opet ženu koja je građanka Lučana i koja je došla da glasa na izborima, opet u hodniku, u redu za glasanje napad na ženu.
Nažalost, to se ne prekida, to se ne prekida, jer taj šablon koji podrazumeva nasilje i naročito nasilje prema ženama, to je očigledno postao manir u kome neki ljudi smatraju da je potpuno dozvoljeno da se ponašaju i kako misle da vode politiku. Šta je problem? Problem je očigledno kada nema politike, kada nema programa. Ako vi ne možete ljudima da izađete Boško Obradović je vrlo jasno rekao da će da ukida fabrike, to smo svi čuli, dakle, on to i ne spori. On hoće da zatvara fabrike koje mi otvaramo. I, onda džaba gospodin Zukorlić pita kada ćete da otvarate fabrike, ako imate nekog u zemlji ko svaki dan preti investitorima, i baš investitorima iz Turske i kaže – ja ću doći ispred vaše fabrike, e, ovu ćemo fabriku da zatvorimo. Znate, to je užasna stvar, šta mi poručujemo ljudima koji hoće da ostave svoj novac u Srbiji, i s druge strane šta poručuju radnicima, ljudima koji žive od toga, ljudi koji idu tamo na posao da zarade svoju platu da žive pošteno od svog rada.
Dakle, taj koncept, prvo pljačkaških privatizacija, koje su nam razorile zemlju, razorile su nam zemlju, uništile su nam zemlju, dakle, neka priča ko šta hoće, ali kada pogledate slike preduzeća u kakvom su stanju ostavili Srbiju, šta su sve opljačkali, koliko stotina hiljada ljudi je ostalo bez posla, to je bio onaj sat koji je nažalost, u minutima merio koliko ljudi ostaje svakog dana bez posla. Mi brojimo koliko smo ljudi zaposlili. Oni su zavili mnoge porodice u crno, ali bukvalno tako.
Predsednik je danas razgovarao, imao sam prilike da pratim te razgovore sa ljudima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima i koji vrlo jasno znaju, pošto je to najvećem broju bilo nešto malo 2006, 2007, 2008, u tim godinama. Niti ih je ko upozorio, a bili su stimulisani od strane te vlasti u kojoj su i Đilas i Đelić i Cvetković i Tadić i Vuk Jeremić, i svi ostali. Ta vlast im je rekla da je baš super da se zaduže u valuti za koju ne mogu da im objasne ni kakav će trend biti, koliko će ona jačati u odnosu na dinar, koliko će dinar devalvirati u odnosu na tu valutu, kako god hoćete, koliko su spremni da brane kurs dinara u odnosu na tu valutu, koliko su spremni da pomognu tom stanovništvu. I, te ljude, uzeo sam samo njih kao jednu kategoriju ljudi, i danas Aleksandar Vučić treba da rešava probleme koje mu je Đilas ostavio.
Kada smo došli na vlast u Gradu Beogradu 2014. godine, nije to bilo, ne znam kada, do 2014. godine Đilas je bio gradonačelnik, zatekli budžetski deficit od 20%, samo jedan pokazatelj, grad zadužen i njegova javna preduzeća zadužena. Gledam polemiku oko vrtića, u vreme kada je Đilas bio gradonačelnik 45 hiljada dece je imalo pravo da ide u vrtić, danas 75 hiljada dece. A, oni kažu kako su bili uspešni i dobri. Zadužili grad, duplo manje dece išlo u vrtiće, duplo manje. Dakle, nije to ljudi za 100, 200 ili za 1.000. U Đilasovo vreme 45.000, a sada 75.000. Plus što su nezakonito naplaćivali roditeljima veću cenu za negde oko 9.000 po detetu, što je grad kasnije na osnovu sudskih odluka, ispravno, u skladu sa Zakonom morao da vrati, ali te roditelje su oštetili tada kad im je bilo važno za njihovu decu, itd.
Naravno da je ta pljačkaška politika stvorila jedan deo tajkunske elite, da tako nazovemo, koja je naviknuta samo da bude na državnoj kasi. Vi kada vidite Boška, Đilasa, Vuka Jeremića, kada vidite grozničavu borbu da se vrate u fotelje, nisu to neki novi ljudi, to su ljudi koji su vedrili i oblačili u ovoj zemlji.
Đilas je došao 2004. godine na vlast, formalno postaje direktor Kancelarije predsednika republike, pa ministar za Nacionalni investicioni plan, dakle, bio je i član Vlade tada, da ljudi ne zabore i kažu da je bio samo gradonačelnik. Ne, radio je za predsednika republike direktno, pa bio član Vlade, pa onda gradonačelnik Beograda, od 2008. godine do 2014. godine.
Dakle, čovek koji je 10 punih godina obavljao funkcije i za tih 10 punih godina nam je govorio kako je svoj novac stekao u Češkoj, kako se tu obogatio, tim novcem došao kao bogat čovek u politiku, eto da nešto vrati svojoj zemlji. Onda shvatimo, kada su to Česi objavili, da su sve njegove kompanije, ukupno za sve vreme poslovanja Dragana Đilasa u Češkoj imale ukupnu dobit od 73.000 evra. Sve zajedno za sve godine, kumulativno sve firme.
Onda sam priznaje da ima 25 miliona evra, pobrojao je stanove, kompanije i sve ostalo, danas priznaje sam da ima 25 miliona. Meni se čini kada neko prizna da ima 25, da to radi da ne biste pitali dalje. Pošto izgleda da 25 nije baš prava cifra, samo ono što je bilo vidljivo kroz one firme koje su se direktno vodile na njega je bilo 18 milijardi dinara prometa u periodu dok je obavljao 10 godine ove funkcije.
O Jeremiću da ne pričam. Evo sada je Patrik Ho osuđen na tri godine zatvora, kako je moguće da neko ko učestvuje u posredovanju između dva čoveka koji obojica budu osuđeni za korupciju, a taj koji je posredovao u njihovoj korupciji bude divan, pošten, sjajan, moralan i ispravan čovek. Možda pravo ne može da ga osudi, ali nemojte samo da nam pričate kako se posredovali u korupciji između dvojice, a vi ste tu čisti, slučajno ste se tu našli. Bili na stotine sastanaka sa njima, što? Nije imao šta drugo da radi u to vreme. Znamo zašto, zato što su im gazde isplaćivale milion evra.
Onda prijavi da prima platu u određenim fondovima i da mu je to plata, a onda ljudi iz tih fondova kažu – ne, on ne radi kod nas. Onda se postavlja pitanje – odakle novac i kada ste to prijavili i zašto ste to prijavili, itd.
I imate Boška koji za njih premlaćuje ljude na ulici, koji se nada da će biti u poziciji da i on zahvati iz državne kase. Dakle, to je nažalost realnost. I sada kada me vi pitate, jeste Vlada bila trpeljiva, jeste policija bila trpeljiva, jesu ovi ljudi i hoću da se zahvalim svim policajcima koji su u prethodnom periodu izdržali ogromne pritiske, koji su izdržali to da stoje da ih pljuju, da laju na njih, da ih šutiraju, da ih gađaju kamenicama, flašama i svim ostalim, kao da su to neki tuđi ljudi, kao da su s Marsa došli. Ti policajci su naša deca, naša braća, očevi i majke, sestre, naši najbliži, naše komšije i naši prijatelji koji rade svoj posao. I oni su se iživljavali i svaku priliku koju imaju da se iživljavaju nad policijom, oni to rade, ali svaku iskoriste. Neverovatno.
Užasne stvari su se dešavale i hoću da se zahvalim policajcima što su zaista sve izdržali, jer znate, znam šta je cilj. Niko tu nije mali, svi razumemo sve, stavite kordon policajaca, neko ih pogodi flašom, pogodi ih kamenicom, isprovocirate reakciju policije da nekog uhapse, oni kažu evo je policijska brutalnost, evo policija partijska služi interesima. Onda svi ti isti sutra i neki policijski sindikati sa njima zajedno odu i kažu – mi se borimo za čestite policajce, a onda ih sutra prodaju za 12 sekundi, puste ih niz vodu.
Tako se ponašaju prema policajcima, tako se na kraju krajeva ponašaju i prema svojim ljudima, jer vi ako ne znate, pa ovi skupovi kao potpisnici onih koji policiji prijavljuju ove skupove, javljaju se neki mladi ljudi koji nisu ni Boško, ni Đilas, ni Jeremić, ni Borko Stefanović, niko od njih. Oni puštaju neke druge ljude da budu potpisnici toga i kada se desi krivično delo na tom skupu ili nastane materijalna šteta, u skladu sa Zakonom, odgovara onaj koji je prijavio skup, onaj koji je organizovao redarsku službu, a to je taj organizator skupa, onaj ko je vođa okupljanja.
Zakon je jasan. Sutra će oni da viču, reći će i Đilas i Jeremić i Bošković, ne, ne, uhapsite nas, nemojte njih, a znaju da ne može niko da ih uhapsi, jer oni nisu formalno-pravno odgovorni i zaklanjaju se iza tih ljudi.
Nažalost, to nasilje, zaklanjanje iza drugih, nasilje nad ženama, pljačkaška privatizacija, očigledno sve što nam nude. To je ono što imate kao jasnu ponudu. Ja sam im zahvalan što su vrlo jasno to ponudili, da građani Srbije znaju, sutra kada dođu izbori, kada zaokruže broj ispred njihovog imena šta dobijaju, da niko nema iluziju šta dobije kada glasa za njih. Pošto u ovom trenutku znaju kako stoje u svom narodu, ja sam siguran da oni razmišljaju samo o nekom fizičkom nasilju, ne bi li pokušali na takav način da podignu svoj rejting.
Da odgovorim na onaj deo vašeg pitanja, nećemo nikome dozvoliti nasilje, kako god se zvao i prezivao, šta god bio. Izbori u ovoj zemlji održaće se u skladu sa zakonom i Ustavom, onako kako je glasala ova Narodna skupština, a te izborne propise nismo čak donosili ni mi kao većina, doneti su pre čak, čini mi se, 12 godina.
Vi se sećate da su oni izborne uslove menjali pa i na lokalnu za grad Beograd, u poslednjem trenutku u predvečerje izbora nema više direktnih izbora da slučajno Vučić ne pobedi, sad imamo kad je Đilas trebao da se kandiduje, idemo na proporcionalni sistem. Menjali su izborne uslove za izbor za ovu Skupštinu, ništa nismo menjali. Kako su ga izabrali, mi smo ostavili sve tako, da mi ne menjamo uslove. Kako ste vi napravili, vaša većina, mi ćemo tako da idemo. Oni sad neće, jer vide da neće ljudi da glasaju za njih, ali to ne znači da će moći da tuku ni žene, neće moći da tuku ni ljude na ulici, neće moći da tuku, da bacaju kamenice, neće moći da se iživljavaju nad policajcima. Ja vas molim da poštena, pristojna i normalna Srbija, to nikada ne dozvoli. Hvala vam.