Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Govorili su ministri, ali želim nekako, poštovani narodni poslanici, da probam da zaključim. Moj je utisak, i to delim sa građanima Srbije, tokom kampanje „Budućnost Srbije“, koju je inicirao predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić, da bi razgovarali sa građanima, podneli im izveštaje, čuli šta oni misle, videli šta dalje treba da uradimo za svaku opštinu, za svaki grad, za svaku mesnu zajednicu, nekako moj ukupni utisak je da se mi nalazimo, i mislim da ćete se složiti sa mnom u tome, u jednom potpunom vremenu apsurda, u jednom vremenu apsurda gde mi treba da trošimo svoje vreme, svoju energiju na razjašnjavanje stvari koje su stvarno neverovatne.
Mi treba da odgovaramo ljudima koji nam govore npr. o vladavini prava, a ti ljudi koji nam govore i drže lekciju o vladavini prava, to su ti isti ljudi koji su 2006. godine izmenili Ustav Republike Srbije, bez i jedne jedine javne rasprave, bez da su to slali na mišljenje Venecijanskoj komisiji, na koju se danas toliko pozivaju. To su ljudi koji su u jednom jedinom danu počistili 840 sudija samo zato što po partijskom ključu i po principu partijske podobnosti oni nisu bili sa njima.
Ti ljudi danas imaju obraza nama da pričaju o vladavini prava i kako oni kada se vrate na vlast, oni će da uspostave vladavinu prava, a mi treba da odgovaramo, mi koji imamo javnu raspravu o mnogo manjim izmenama Ustava koja je duža od godinu dana, koji idemo na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, koji ni jednog sudiju, nikoga u pravosuđu nismo zamenili. Nikoga u nezavisnim institucijama nismo dirali. Ništa nismo promenili, počevši od Poslovnika u ovom Domu, Poslovnika koji vi poštujete, a zbog poštovanja tog Poslovnika i postojanja takvog Poslovnika koji su oni doneli, oni danas bojkotuju parlament. Dakle, to je taj apsurd.
Nama pričaju ljudi o slobodi medija, ljudi koji su imenom i prezimenom u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać 2011. godine, imenom i prezimenom identifikovani kao ljudi koji su, ja citiram Vericu Barać, zarobili medije.
Dakle, tada je Verica Barać rekla: „Mediji u Srbiji su zarobljeni, a vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Srđana Šapera i Dragana Đilasa“. Dalje kaže: „Vlast sa tako uspešnom kontrolom medija ne ostavlja nikakvu mogućnost za osnovne demokratske procedure“. Takođe kaže Verica Barać, ovo mi je posebno bilo zanimljivo, s obzirom na nasilan upad u RTS. Verica Barać kaže u tom Izveštaju: „RTS nije javni servis, nego servis stranaka i vladajućih elita“.
Ti ljudi nama danas pričaju o slobodi medija? Oni upadaju nasilno na RTS i oslobađaju je? Pa, to su neverovatni apsurdi. To su zaista neverovatni apsurdi.
Ti ljudi nama pričaju o Kosovu i Metohiji? Oni su velike patriote, ljudi koji su izmestili pitanje Kosova i Metohije iz UN i stavili ga pod ingerenciju EU, ljudi koji su 2010. godine izdejstvovali mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova od strane Prištine nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, na koje se Priština danas svaki dan poziva? To je uradio Vuk Jeremić, lider Saveza za Srbiju, čovek koji danas prebacuje Aleksandru Vučiću kako rešava pitanje Kosova i Metohije zato što je Aleksandar Vučić uspeo ponovo da stavi pitanje Kosova i Metohije na dnevni red, da se čuje glas Srbije.
To su ljudi koji pričaju o Kosovu i Metohiji, o tome kakve su oni patriote, a da smo mi izdajnici, ljudi koji su na petnaestogodišnjicu Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji organizovali blokadu predsedništva, želeli da blokiraju predsednika Republike Srbije, dozvolili svesno ili nesvesno, ja se samo iskreno nadam da je nesvesno, dozvolili da svi svetski mediji, umesto da pričaju o petnaestogodišnjici Pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, o paljenju crkava i manastira, kulturnog blaga ne samo srpskog naroda, nego pod zaštitom UNESKO-a, svetske kulturne baštine, paljene, lomljene od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji, proterivanja i ubijanja Srba. Oni su sve to zabašurili, taj dan se o tome ništa nije čulo zato što su oni ceo dan divljali ispred predsedništva u Beogradu.
Ti ljudi kažu – ja sam patriota. Kada si patriota, što nisi na sav glas taj dan pričao šta se pre 15 godina uradilo, nego si time što si uradio pokrio Prištinu. Ja ne znam kako Ramuš Haradinaj i Hašim Tači mogu njima da zahvale, da se taj dan, nisu verovali ljudi verovatno od sreće, da se taj dan ne priča o 15 godina pogroma, nego se priča o tome da oni pokušavaju da blokiraju legitimno izabranog predsednika Republike Srbije.
Takođe mi je bilo zanimljivo, ali sve u skladu sa tim, na tviteru je gospođa Vesela Černeva, gospođa koja je zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne poslove, nakon sastanka sa Đilasom i Jeremićem napisala, tvitovala žena – opozicija u Srbiji, pa je stavila fotografiju sa njima, zabrinuta je oko ekonomije i građanskih sloboda, mnogo manje oko Kosova.
Ti ljudi pričaju ovde kako su patriote, odu u Brisel i jedini utisak koji ostave je da su oni zabrinuti oko ekonomije, ljudi koji su ostavili 26% nezaposlenost, 51% nezaposlenost mladih, su danas zabrinuti oko ekonomije, ali su mnogo manje zabrinuti oko Kosova. Ti ljudi nama danas drže predavanje.
Mi danas treba da odvajamo naše vreme i energiju, umesto da radimo dalje na strukturnim reformama, otvaranju radnih mesta, reformi javne uprave, vladavini prava, mi treba građanima da objašnjavamo, da ih podsećamo koji su ovo apsurdi o kojima mi pričamo.
Pričaju nam ljudi o Evropi, evropskim vrednostima, koji u Savezu za Srbiju imaju ljude koji organizuju vojne kampove za decu, koji prete, vređaju, fizički napadaju žene, ljudi koji u potpunosti stavljaju znak jednakosti između fašizma i antifašizma.
Pa Sergej Trifunović, veliki lider Pokreta slobodnih građana kaže – i levičaru i desničaru je stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe koje funkcioniše, prosvetu koja funkcioniše, a sada da li u kući drži sliku Draže Mihailovića, Dimitrija LJotića ili Broza ili ne znam, Koče Popovića, to je potpuno nebitna stvar. Čovek to kaže u Kragujevcu gde su LJotićevci pomagali Nemcima da prikupe decu da ih streljaju. To je nebitna stvar? Ne, to nikada u Srbiji neće biti nebitna stvar, a i vi pričajte o kojim god vrednostima hoćete.
Pričaju ljudi o efikasnoj upravi koji nisu mogli ljudima da registruju adrese, koji nisu mogli da uvedu one post terminale, da čovek koji dođe na šalter, kada dobije neku potvrdu i treba da plati 30 dinara, ako ima karticu kod sebe ne može tu da plati nego ide, čeka drugi red u pošti ili banci, pa se vraća, pa čeka ponovo red da preda tu uplatnicu, oni nama pričaju danas o efikasnoj upravi.
E to su ti apsurdi koji su neverovatni i neverovatno je da ti ljudi imaju obraza uopšte posle svega što su uradili i svega što nisu uradili za građane, da pričaju o tome kakvu će oni Srbiju da stvore samo da se ponovo domognu vlasti.
Mi moramo, to je naša obaveza, to je jedna od važnih stvari za Srbiju, da uvek i stalno podsećamo građane Srbije na ove apsurde i na ove stvari, da se ne bi ponovilo, a da takođe onda to stavimo sa strane i da se bavimo svojim poslom i razmišljamo svaki dan o tome šta smo uradili za svakog pojedinačnog građanina Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Do dva minuta kolega.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je radio u IMT radujem se podsticajima za traktore, pre svega proizvodnji novih traktora.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da smo pretresli i da se neće desiti ono što narod sluti. Narod je nezadovoljan, pre svega što Boško Obradović i Dragan Đilas od strane tužilaštva nisu privedeni pravdi. Narod takođe pita koliko nasilja treba da uradi Boško Obradović, da bi se Zagorka Dolovac setila da ga privede, odnosno da ga sud procesuira?

Ovde je upad u policijsku stanicu u Guči. Oni govore o diktaturi, recite mi da su upali u SAD u policijsku stanicu na ovakav način, da li bi iz nje izašli?

Takođe, upadi u RIK. Kamen u Skupštini, čupanje mikrofona u Skupštini. Vožnja kamiona na policiju, teško krivično delo. Udaranje predsednika Administrativnog odbora, upad u RTS, zajedno sa testerama i sa Đilasom. Verovatno su mislili da je RTS pilana.

Dakle, oni se zalažu za slobodu medija, a pri tome bi da ostvare cenzuru, da naprave kontrolu medija, Đilas je tome vičan, kada vlasnik deset televizijskih kanala i dve kablovske televizije upadne u državnu radio televiziju, onda je zloupotreba medija i težnja da ponovo uspostavi kontrolu medija, ovog puta ne preko reklama, već nasiljem.

Takođe, Dragan Đilas je išao u SAD. Ja moram da ih zamolim da znaju da demokratija nije imperijalni proizvod koji se može uvesti iz SAD, koji može postati privatno vlasništvo kao Dveri, kao DS, ne može biti privatno vlasništvo Dragana Đilasa. Demokratija se stvara iznutra.

Danas su izbegli debatu, a prigovaraju nam o nedostatku debate.

Moram takođe da im kažem da u sukobu nas samih sa sobom sigurno gubimo mi. Seme razdora je dao uvek rekordan prinos u Srbiji i zato ih pozivam da se povrate, dozovu pameti i da pokušamo svi zajedno da premostimo neke eventualne nedoumice.

Vas upozoravam da oni planiraju ne samo da bojkotuju izbore, već da spreče druge ljude da izađu na izbore. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovani članovi Vlade, u ime poslaničke grupe JS postaviću par pitanja. Prvo pitanje koje imam nameru da postavim uz prethodno objašnjenje i obrazloženje odnosi se na Ministarstvo obrazovanja. Vidim, ministar Šarčević je verovatno morao zbog ranije preuzetih obaveza da ranije ode, ali se nadam da će neko od predstavnika Vlade ovde na čelu sa premijerkom moći da odgovori na to pitanje.

Naime, unazad više godina u Srbiji je sve manje đaka u osnovnim školama. Taj trend se nešto u poslednje vreme počeo pozitivno menjati unazad godinu-dve i zbog populacione politike Vlade Republike Srbije i uopšte dolazi do blagog porasta novorođene dece, a to znači biće i više đaka u osnovnim školama.

Ono što nas iz JS interesuje jeste da li Vlada planira, odnosno Ministarstvo obrazovanja, normalno preko Vlade, da u nekim narednim izmenama Zakona o obrazovanju uzme u obzir sledeće činjenice, naime prema sada postojećim propisima osnovne i srednje škole plaćaju materijalne troškove, plaćaju socijalna davanja, plaćaju jubilarne nagrade na teret lokalnih samouprava.

S obzirom da naročito u onim sredinama koje su manje razvijene lokalne samouprave, gde priliv sredstava nije toliko velik da mogu da isplate sve te troškove, da li Vlada planira da te troškove preuzme, i Ministarstvo obrazovanja, kako bi na neki način pomogli tim osnovnim i srednjim školama, naročito, kažem, u ruralnim sredinama, gde je ekonomska situacija da nema dovoljnog priliva u budžet lokalne samouprave da bi mogli na vreme da isplaćuju te troškove, pa dolazi vrlo često, ovo govorim na osnovu pokazatelja koje imam, da mnoge škole budu blokirane tužbama prosvetnih radnika za isplatu putnih troškova, za isplatu jubilarnih nagrada, itd?

S druge strane, takođe se pitanje odnosi na Ministarstvo obrazovanja – da li se razmišlja, da se vratimo u neko vreme, da se planiraju kadrovi, naročito u srednjem obrazovanju i na fakultetima, da se školuju naši mladi ljudi za ona zanimanja koja ova zemlja traži, za koja ima potrebe, a ne samo da se stekne diploma neke srednje škole ili nekog fakulteta koja, nažalost, sutra služi samo kao diploma, kao dokaz da je neko negde završio neku srednju školu ili fakultet, ali u tom svom stečenom obrazovanju i zvanju, nažalost, skoro da nikada neće moći da bude zaposlen? Mislim da bi trebalo ozbiljno razmišljati u tom pravcu i o tome imati, da kažem, rešenje u nekim zakonskim predlozima.

Zahvaljujem.
Reč predsednica Vlade gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Pre svega želim da kažem da je, vi znate, i kada sam ovde predstavljala ekspoze, program Vlade Republike Srbije, ceo ovaj tim Vlade nedvosmisleno rekao da je obrazovanje jedan od osnovnih prioriteta rada ove Vlade i mogu da kažem da sam stvarno izuzetno zadovoljna svim oni što smo do sada postigli i imamo još dodatne, prilično ambiciozne planove i nastavićemo da ulažemo.
Želim ovom prilikom, takođe, da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su glasali za Zakon o Fondu za nauku. Prvi put smo u Srbiji osnovali Fond za nauku koji je krenuo sa radom od januara ove godine. Mi smo u budžetu za ovu godinu izdvojili nekih 500 miliona dinara samo za finansiranje Fonda za nauku, odnosno projekta i da će Ministarstvo prosvete raspisati, odnosno Fond za nauku će raspisati prvi poziv u junu ove godine. Već pregovaramo i sa Svetskom bankom i razgovaramo sa EU u vezi sa dodatnom finansijskom podrškom Fondu za nauku, tako da se ja nadam, očekujem da ćemo mi već sledeće 2020. godine čak 10 puta uvećati budžet Fonda za nauku, sa 500 miliona dinara na pet milijardi dinara. Mislim da će to biti jak signal našim mladim ljudima da se bave naukom, da ostaju na fakultetima, da ostaju na univerzitetima, da ostaju na institutima i da se vraćaju u Srbiju.
Sve zajedno sa tim što sam stvarno izuzetno ponosna što smo postali, i prošle nedelje je konačno dato i javno saopštenje od strane CERN-a, tek 23 punopravna članica CERN-a, što će mnogo značiti našim mladim ljudima koji se bave istraživanjem i naukom. To nisu ni neke zemlje članice EU, to nije ni jedna zemlja, zemlja u regionu koja je bila u bivšoj Jugoslaviji. Dakle, to nije ni Slovenija, ni Hrvatska, oni su i dalje posmatrači. Mislim da je ovo veliki uspeh za srpsko obrazovanje i za srpsku nauku.
Jako mnogo ulažemo i u reformu osnovnog obrazovanja. Ovo o čemu ste vi pričali. Meni je, rekla sam, izuzetno drago da smo mi konačno počeli, upravo kada pričamo o tome, da pripremamo naše mlade ljude za budućnost. Uveli smo u osnove škole i preduzetničko obrazovanje, uveli smo konačno i finansijsku pismenost, nadamo se da će sve više njih želeti, kao što je recimo slučaj u Izraelu, da otvaraju svoje sopstvene firme, da ne čekaju da im neko da posao, da otvaraju svoje sopstvene firme. Zato smo od 1. oktobra uveli ove poreske olakšice za novostvorene firme od strane mladih ljudi. To će u stvari biti stub naše ekonomije u budućnosti. Preduzetništvo, fleksibilna, agilna mala i srednja preduzeća. Dakle, uporedo sa velikim, jakim stranim investitorima da imamo jedan jak sektor preduzetnika i malih i srednjih preduzeća.
Ulažemo i 100 miliona evra samo u infrastrukturu za preduzetnike, za inovacije, start – ap kompanije. Stvarno očekujem da će u naredne tri do četiri godine građani Srbije, a posebno mladi ljudi videti efekte toga.
Drago mi je da kažem, žao mi je, ministarka Đukić Dejanović je u NJujorku na sednici UN oko održivog razvoja, ministar Šarčević je morao da ode i da se pridruži predsedniku oko nekih obaveza, ali mi je drago da vam kažem da smo mi u prva dva meseca ove godine imali porast od 10%, porast rođene dece, u odnosu na dva meseca prethodne godine. Još uvek ne možemo da kažemo da je to trend i da zahvaljujući svemu onome što smo uradili, u smislu podsticaja, finansijskih podsticaja porodici sa decom, ali se nadam da je ovo dobar pokazatelj, da je sve ono što je predsednik Republike pričao o važnosti toga da imamo više dece, odnosno džaba sve ovo što radimo ako nemamo kome to da ostavimo u Srbiji, da sve to počinje da daje rezultate.
U tom smislu mogu da vam garantujem da ćemo više pažnje posvetiti ruralnim sredinama i školama u ruralnim sredinama i da ćemo videti, kako ono što nas stalno kritikuju… Sećate se kada je predsednik Vučić bio premijer i kada je rekao da ne sme više da postoje osnovne škole u Srbiji sa čučavcima i sa potpuno neuslovnim toaletima za naše najmlađe, kada su mu rekli da se mi bavimo klozetima i kanalizacijom, a onda kada sam ja počela da se bavim digitalizacijom, onda su rekli – što se ne bavite kanalizacijom. Čime god se vi bavite, oni žele da se bavim onim drugim.
Ponosna sam što se mi bavimo i kanalizacijom i digitalizacijom. Posvetićemo još više pažnje i ulagaćemo dodatna sredstva za naše najmlađe.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Moje sledeće pitanje odnosi se na energetiku i postavljam ga ministru Antiću.

Unazad nekoliko godina sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo, ne samo mi iz Jedinstvene Srbije, nego i svi građani u ovoj zemlji, da je energetska situacija u Srbiji stabilna, da je snabdevanje strujom stabilno, da je snabdevanje gasom stabilno i u to ime ja vam čestitam, ministre, na tome da ste vrlo uspešan ministar u toj oblasti za razliku od nekih vaših prethodnika kada su imali goleme probleme u energetskoj situaciji u zemlji.

Ono što nas interesuje, a verovatno interesuje sve građane Srbije, kakva je trenutna situacija sa Južnim tokom, gasovodom? Da li smo blizu realizacije, s obzirom da ima i ovakvih i onakvih vesti, jer sam siguran da realizacijom tog projekta, izgradnjom tok Južnog toka ne samo da će Srbija biti stabilnija u snabdevanju gasom, nego će verovatno, pretpostavljam, pored toga što će država zaraditi, gas za krajnje potrošače biti, hajde da kažem, ne jeftiniji, nego imati stabilnu cenu i građani se neće plašiti poskupljenja?

Sa druge strane, postavio bih pitanje i ministru poljoprivrede gospodinu Nedimoviću, koji me ne sluša, a to je da li će Ministarstvo poljoprivrede na vreme preduzeti određene korake da ne dođe, kao što svake godine dolazi, do razmimoilaženja između proizvođača i kupaca maline i ostalih jagodičastih proizvoda, odnosno da se već sada zna neka približna cena koju će proizvođači dobiti, da ne bi bilo blokiranja puteva, protesta, itd?

Sa druge strane, već je kraj marta, za par dana počinje i mesec april, kada će početi, odnosno stvaraju se mogućnosti za razne oluje, gradonosne oblake, itd, da li Ministarstvo preduzima neke mere u cilju boljeg snabdevanja lokalnih samouprava protivgradnim raketama, bolje plaćanje onih ljudi koji rade na tim protivgradnim sistemima?

S druge strane da se sve to na vreme obezbedi da ne bude posle ono da lečimo, bolje da sprečimo. Mi iz JS smatramo da uvek bolje delati, preduhitriti neke stvari, nego posle toga isplaćivati naknade štete, itd, poljoprivrednim proizvođačima koji budu oštećeni u ne daj Bože, nekoj nepogodi. Hvala lepo.