Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/67-19

2. dan rada

28.03.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres sa predlozima akata iz tačka od 6. do 9. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnik Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinili da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnik Narodne skupštine, obaveštavam vas da je sednici pozvan da prisustvuje Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije sa saradnicima.
Saglasno članu 170. i člana 192. Poslovnik Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Akta, osnivanje Azijske i infrastrukturne investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji borbi protiv kriminala, Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine, Predlog odluke o izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar gospodin Lončar. Izvolite.

Zlatibor Lončar

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, prvo želim da kažem jedini razlog zašto sam ovde i predstavljam ove akte koji treba da se urade, je što su ministar Stefanović i ministar Siniša Mali, trenutno van Beograda i nisu bili u mogućnosti da prisustvuju ovoj sednici.
Tako da ću prvo krenuti o Predlogu zakona o potvrđivanju Akata o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Prvo bih želeo da napomenem osnovnu informaciju o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo Akt o pristupanju, odnosno prihvatila Akt o osnivanju, od kojih su 37 država regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara, prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali je pristupio veliki broj članica izvan Azijsko-pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice, a sedište banke se nalazi u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče održivi ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investira u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađujući sa drugim multilateralnim razvojnim institucijama.
Banci je dodeljen najviši kreditni rejting od strane „Rejting agencije Standard end Purs, Fič kids“, AIB kao međunarodna finansijska institucija novijeg datuma predstavlja alternativu Svetskoj banci i MMF-u. U cilju finansiranja infrastrukturnih, kao i projekata iz oblasti energetike, telekomunikacija, zaštite životne sredine i ruralnog razvoja, AIB će zemljama članicama odobravati povoljne zajmove.
Pored Kine najveće učešće u kapitalu ove banke imaju Indija, Ruska Federacija, Nemačka, Australija, Francuska, Velika Britanija.
Svaka članica AIB ostvaruje glasački udeo prema svom učešću u kapitalu banke. Utvrđivanjem pisma o namerama od strane predsednika Vlade Republike Srbije je iskazala svoj interes za prijem u članstvo AIB, na osnovu kojeg je Odbor direktora banke ponudio učlanjenje našoj zemlji. Postupajući po zaključku Vlade od 18. oktobra 2018. godine, kojim je usvojen Nacrt pisma prijave u članstvo Republike Srbije o AIB, ministar finansija je uputio banci zvaničnu prijavu za članstvo, koji je odbor guvernera razmotrio, odobrio, na sednici održanoj u decembru 2018. godine.
Nakon ratifikacije akta o osnivanju deponovanja instrumenata o pristupanju i uplate prve rate učešća kapitala banke, Republika Srbija će i zvanično postati neregionalni član banke.
Odredbama akta o osnivanju, definisana je osnovna svrha i funkcija banke, članstvo, kapital, poslovanje finansija, odnosno fondovi kojima banka raspolaže, upravljanje, suspenzija članstva, prestanak poslovanja, status i imunitet banke i njenog osoblja, arbitraža, način izbora, ovlašćenje odbora guvernera, odbora direktora i predsednika i postupka glasanja.
Banka će u okviru svog poslovanja pružati finansijsku podršku svojim članovima, njihovim agencijama, institucijama i pravnim subjektima, koji posluju na teritoriji država članica kroz odobravanje sufinansiranja ili učestvovanja u direktnim kreditima, kapitalnim ulaganjima, garantovanje različitih kredita, namenjeni ekonomskom razvoju, raspoređivanje sredstava iz posebnih fondova i pružanje tehničke pomoći, kako bi podstakla razvoj infrastrukture i drugih proizvodnih sektora.
Korišćenje raspoloživih resursa, banka će finansirati projekte i programe, koji će najefikasnije doprineti usklađenom ekonomskom rastu i razvoju u celini, posebno u pogledu potreba manje razvijenih članica.
Učlanjenjem u banku, omogućuje Republici Srbiji pristup povoljnim kreditima, kreditnim sredstvima za realizaciju prioritetnih projekata u našoj zemlji i obezbedila veću konkurentnost kreditnih ponuda. Stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke je uslov da Akt o osnivanju postane pravosnažan, a njegove odredbe pravnoobavezujuće i primenjive na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, to je preduslov da Republika Srbija u određenom roku i prema utvrđenoj proceduri banke, sprovede sve predviđene aktivnosti u procesu pristupanja, obezbedi potrebnu dokumentaciju i ispuni svoje obaveze plaćanja prve rate na osnovu upisa uplatnih akcija.
Sledeći je, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, potpisan je 16. aprila 2013. godine, u Viljnusu, ali je Litvanska strana naknadno diplomatskim putem najavila ispravku u potpisanom tekstu Sporazuma, što je bio razlog da se zastane sa postupkom potvrđivanja.
U konkretnom slučaju, ispravka se odnosila na to da je u prvoj rečenici stava 1. člana 8. između reči „zaštitu“ i reči „infromacija“, uneta reč „poverljivi“, tako da rečenica glasi „Nadležni organi garantuju jedan drugom zaštitu poverljivih informacija prosleđenih po osnovu ovog Sporazuma“. Imajući u vidu, da je u pitanju bila samo tehnička greška, odnosno izostavljena jedna reč u članu 8. stava 1. Sporazuma, ovo Ministarstvo je prihvatilo Predlog za izmenu u tekstu i o tome obavestilo Litvansku stranu diplomatskim putem.
Nacrt zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, sadržaće prečišćen tekst Sporazuma.
Za Republiku Srbiju bi ovakva saradnja mogla biti korisna u smislu intenziviranja i unapređenja saradnje sa jednom od država EU, a što je bio i osnovni motiv zaključivanja predmetnog Sporazuma.
Tokom predsedavanja EU u drugoj polovini 2013. godine, Litvanija je aktivno podržavala nastavak pristupnog procesa Republike Srbije, izražavajući spremnost za intenziviranje saradnje u oblasti evro-integracija kroz prenošenje i iskustva iz ovog pristupnog procesa na političkom i ekspertskom nivou.
U aprilu 2013. godine, potpisan je Memorandum o saradnji dve vlade u oblasti evropskih integracija.
Donošenjem zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, Republika Srbija pokazuje spremnost da unapredi bilateralnu saradnju sa Republikom Litvanijom u oblasti bezbednosti.
Dalje, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, ostvaruju se preduslovi za zajedničko delovanje protiv bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, koji se odnose, ne samo na Republiku Srbiju, već predstavljaju globalne bezbednosne izazove, rizike i pretnje.
Istovremeno, donošenjem Zakona o potvrđivanju ovog Sporazuma, ostvaruju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Republike Litvanije u oblasti borbe protiv kriminala.
Ujedno, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od države EU.
Potvrđivanjem Sporazuma omogućuje se njegovo stupanje na snagu, kako je predviđeno članom 13. Sporazuma, 30-og dana od dana kada strane obaveste jednu drugu pismenim putem preko diplomatskih kanala da su ispunjene neophodne pravne procedure za stupanje na snagu ovog Sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom strana. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu ministru.
Reč ima koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

U ime predlagača i Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, danas imamo na dnevnom redu predlog predsednika Komisije za hartije od vrednosti.

Na sednici Odbora od 21. marta 2019. godine, Odbor je obavio razgovor sa kandidatom i s obzirom da je predlog za predsednika Komisije za hartije od vrednosti dosadašnji član Komisije za hartije od vrednosti, onda smo imali prilike, kao članovi Odbora, da zaista čujemo šta je do sada urađeno, koliko se komisija promenila u svom radu i šta je to što ćemo u budućnosti očekivati od rada i ove Komisije, ali ono što je najvažnije, to je da sama Komisija kao institucija nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Imali smo prilike da čujemo od kandidata određene stvari koje do sada u izveštajima, koji su se podnosili, nismo imali prilike da čujemo. Od 2016. godine kandidat je i kao član aktivno učestvovao u mnogim promenama koje su se desile u radu same institucije.

Moram da kažem da je broj akata koji su urađeni kao način rada kojim je Komisija krenula u zadnje dve godine da radi, u stvari otvara mogućnost unapređenja tržišta kapitala u Srbiji i otvara nove mogućnosti za priliv stranih, direktnih investicija i ne samo konkretnih stranih direktnih investicija, već i tzv. portfolio stranih investitora. To su znači niz projekata u kojima strani investitori vide mogućnost da u Srbiji ulažu svoj kapital kroz različite vidove projekata, od onih koji se odnose, ovo što je gospodin ministar Lončar govorio za samu Azijsku investicionu infrastrukturnu banku, koje se odnose na te profitabilne sektore do onih tzv. neprofitabilnih, a nama jako važnih, kao što su i u oblasti zdravstva, kulture i obrazovanja.

Ono što smo imali prilike da čujemo od samog kandidata, to je da je Komisija do sada, u ove protekle dve godine, održala 83 sednice i dala mišljenje na 11.786 predmeta. Znači, to je jedan impozantan broj, kojim je zaista trebalo da rade novih pet članova Saveta komisije za hartije od vrednosti, 40 ponuda koje je dala kada su u pitanju privatizacije, tri prospekta, 62 saglasnosti investicionim fondovima da mogu da rade na osnovu određenih standarda, procedura i zakonskih rešenja, ali i 36 nadzora sprovela tamo gde je ona zadužena, 41 podzakonski akt i 33 mišljenja.

Znači, time je pokazala da ona zaista aktivno učestvuje u politici tržišta kapitala u Srbiji, iako je naglasila da je dominantan uticaj učešća na tržištu kapitala preko 90% od strane banaka.

Međutim, to daje šansu da u tom tržištu kapitala, zaista učestvuju i mnogi drugi koji nisu banke i različiti investicioni fondovi, zatim osiguravajuća društva.

NJihov cilj je da zajedno sa Ministarstvom finansija naprave takav zakonodavni regulatorni okvir kojim će zaista obezbediti priliv stranih direktnih investicija, to znate da znači i nova radna mesta i nove fabrike. Aktivno je učestvovala u procesu evropskih integracija, kada su u pitanju Poglavlja 4, 6, 9. i 17.

Ono što je za nas važno da u narednom periodu, ono što nas očekuje kao narodne poslanike, aktivno učestvuje u stvaranju novih zakonskih rešenja, kao što su Zakon o robnim berzama i Zakon o računovodstvu i reviziji, gde bi i sama Komisija za hartije od vrednosti uzela svoje određeno učešće.

Znači, samim izlaganjem kandidata dobili smo na znanje da je ovo samo početak promene i unutrašnjeg i spoljašnjeg rada same ove Komisije, koja trenutno zapošljava 35 zaposlenih.

Ono što je važno reći, to je da kada vidite biografiju samog kandidata, moram da kažem, da kada smo ga birali za člana Saveta komisije za hartije od vrednosti je dobio kompletan broj glasova i pozicije i opozicije upravo zato što je bio na najvećem testu kada su u pitanju opšte hartije od vrednosti, da su tada učestvovali svi članovi Odbora na tom izboru i da je zaista našao adekvatne, stručne odgovore i rešenja za sva pitanja koja su mu postavljena.

Govori se o gospodinu Marku Jankoviću, diplomiranom ekonomisti na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Beogradskog univerziteta, 1982. godište, koji pored stečenog akademskog znanja ima različitu vrstu licenci, govori engleski, ruski i nemački jezik.

Ono što o želi da kaže da je imao prilike da u svojoj karijeri, kao izvršni direktor različitih organizacija, gde je učestvovao u njihovom procesu donošenja strateških dokumenata, pogotovo kada je u pitanju izveštavanje Beogradske berze i Komisije za hartije od vrednosti. Znači, imao je prilike da to vidi i spolja i unutra kako izgleda rad državnih institucija i samog tržišta. Da je bio od 2014. godine do 2016. godine u Centru za Faktor d.o.o., deo koji se isključivo bavi rizicima, da je od 2007. do 2012. godine u banci bio glavni broker u Credit Agreicole banci, kao član tog komiteta, koji se upravo bavi hartijama od vrednosti i da jednostavno kao najveće poslove vidi određene svoje učešće u redovnim kupovinama trezorskih zapisa. Zatim, u prodaju Agricole life Srbija osiguranja i zastupanje velikog broja malih akcionara, kao i obavljanje poslova korporativnog agenta.

Znači to je biografija sa kojom je ušao za člana saveta Komisije za hartiju od vrednosti, a ovo sve pre toga je u stvari njegovo učešće u radu koje je dovelo da različite aktivnosti same Komisije za hartiju od vrednosti.

Ono što je najvažnije, to je da je u svom izlaganju rekao da želi da mnogo toga promeni kad je u pitanju zakonska regulativa, upravo zbog toga da bi na adekvatan način odgovorili svim promenama na tržištima kapitala koji se dešavaju u skladu sa politikom, ne samo Vlade Republike Srbije, nego u politikom i predsednika Republike Srbije, koji je po prvi put objedinio rad svih institucija u cilju toga da Srbija zaista uvek pravi jako dobar rezultate kada su u pitanju finansijski efekti rada i same Fiskalne konsolidacije, koju smo preživeli u prethodnih četiri godine i ekonomskih reformi koje Srbija sprovela.

Da bi obezbedili uslove zakonodavne za veće, ekonomski rast Srbije koji treba da ide iznad četiri procenta mnogo toga treba da menjate, upravo mislimo da je on prava osoba koja će zajedno i sa Narodnom bankom Srbije i sa Ministarstvom finansija u zakonskom delu moći da zaista da svoj pun doprinos da menja određene zakonske predloge, kojima će Srbiji dati mogućnost da zaista ide u stepene visokog rasta i da idemo ka tome da se otvaramo kao država i svoju zakonsku regulativu implementiramo i harmonizujemo, ne samo sa standardima EU, već i sa svetskim standardima, da tržište kapitala ne poznaje granice, ali u tom smislu da morate da sačuvate svoju nacionalnu ekonomiju i da radite u interesu svih građana Srbije.

Tako da, smatramo da predlog za predsednika Komisije za hartije od vrednosti, Marko Janković je adekvatan predlog za ovakvu poziciju, na ovakvom mestu institucija. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima koleginica Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj objedinjenoj raspravi raspravljamo o četiri predloga dnevnog reda.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije je sporazum koji je zaključen još 16. aprila 2013. godine i to je, generalno, naša primedba, da zapravo Vlade Republike Srbije preuzme određene obaveze i da faktički sporazum već bude na snazi pre nego što ga godinu, dve, tri ili pet Narodna skupština potvrdi. I da nije toga, mislimo da ovaj sporazum nikako ne treba da se ratifikuje, niti je trebalo da se ovakav sporazum potpisuje.

Republika Srbija nema šta da traži u odnosima sa Republikom Litvanijom, pogotovo ne o saradnji u borbi protiv kriminala, s obzirom na činjenicu kakvo je zapravo stanje u toj zemlji i kakav je odnos te zemlje i prema Srbiji, naravno, gledajući ga, pre svega, prema Ruskoj Federaciji, a mi bismo valjda trebali da vodimo računa i o tome i da se konačno opredelimo kao država, odnosno vi koji ste vlast da se opredelite konačno da li je Rusija taj naš trajni strateški partner ili i dalje mislite da cinculirate na dve stolice.

Odavno vam govorimo da to nije moguće i kada god dobijemo ovakav predlog, onda zapravo shvatimo da vi niste ozbiljni u odnosima sa Ruskom Federacijom i da vi mislite da možete njih da prevarite i umesto da ste se na Vladi založili da se konačno dodeli diplomatski status članovima Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i da se isti takav centar otvori u Novom Sadu na inicijativu Srpske radikalne stranke i više od 30.000 potpisa koje smo uz tu inicijativu predali Skupštini AP Vojvodine, vi i dalje želite da sarađujete sa onima koji zapravo nisu prijatelji Srbije.

Niko ko priznaje lažnu državu Kosovo ne može biti prijatelj Srbije i morate s tim da se pomirite. Valjda treba da budete svesni šta se dešava sa Kosovom i Metohijom, u kakvom smo sad stanju mi kao država, u kakvom su stanju ljudi, Srbi na Kosovu i Metohiji.

Mi smo jutros kroz poslaničko pitanje pitali i predsednika Vlade i predsednika države da konačno Narodnoj skupštini, a i javnosti Srbije kažu koja je to platforma, šta je to o čemu ćemo mi razgovarati, koje su naše tzv. crvene linije itd. Ništa od toga. Vi niti imate. Pričate neku opštu priču, a problemi stoje.

Litvanija je priznala nezavisnost Kosova, lažne države Kosovo, još 6. maja 2008. godine, a sama se u Evropsku uniju učlanila 1. maja 2004. godine.

Interesantno je da je parlamentarna većina Litvanije u to vreme tvrdila da će priznavanje lažne države Kosovo zapravo promovisati, zamislite, stabilizaciju Balkana, a manji broj poslanika u njihovoj Skupštini, koji je glasao protiv nezavisnosti Kosova i koji nisu priznali tu nezavisnost, su tvrdili ono što jeste činjenica i što se pokazalo da je tako, da će to priznanje zapravo izazvati regionalnu napetost i oni su upozorili da će to biti presedan u kršenju teritorijalnog integriteta suverene države.

Znate li ko su bili ti manjinski poslanici? Naravno, Rusi. Braća Rusi koji su i u njihovom parlamentu vodili računa o interesima Srbije i srpskog naroda.

Litvanija je, dakle, bila, zamislite koliko su požurili, 39. zemlja po redu koja je priznala nezavisnost te šiptarske države na teritoriji države Srbije. E, sad, zašto mi mislimo da s njima ne može, rekli smo iz političkih razloga zašto nam ne treba saradnja s njima, a zašto ne možemo s njima da sarađujemo u borbi protiv kriminala? Pa, zato što su oni poprilično leglo kriminala u njihovoj državi.

Fabrika glinice „Birač“ iz Zvornika, iz Republike Srpske, recimo, preživela je, sačuvana je u toku rata u Republici Srpskoj i sve do 2001. godine je funkcionisala, dobro radila i onda su je privatizovali Litvanci sa tadašnjim vlastima u Republici Srpskoj.

Privatizaciju je izvršila neka Ukio grupa. Do 2014. godine su izvukli iz glinice skoro milijardu KM. U to doba, odnosno u doba bivše Jugoslavije, Fabrika glinica je bila fabrika sa najvećim izvozom u Republici Srpskoj.

Bivši ministar Zoran Tegetlija, ministar finansija u Vladi Republike Srpske je predstavnike te grupe litvanskih kontraverznih biznismena tada nazvao banditima zbog toga što su uradili Glinici i Republici Srpskoj. Dakle, to je samo jedan od primera zbog čega i konkretno na temu borbe protiv kriminala nema razloga da zaključujemo ovakav sporazum.

Srpska radikalna stranka, naša poslanička grupa je apsolutno protiv Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala.

Kada je u pitanju Predlog odluke o izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti, tu imamo određene primedbe. Mi u principu mislimo da onaj ko vrši vlast treba da odgovora za sve segmente društva i kod kadrovskih rešenja retko stavljamo neke primedbe i ovo što ćemo sada reći, jer to je zapravo vaša odgovornost, ovo što ćemo sada izneti je i konkretno, a više onako uopšteno kakav je način vašeg rada.

Čuli smo malopre sve najlepše o tom kandidatu, o onome koga ćete vi izabrati. Marko Janković se zove. Završio je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 8,39. Ovde nam fali podatak koliko je studirao. To stalno tražimo i kod sudija. Taj prosek od 8,39 može da se zaradi i u deset godina studiranja, a može i regularnih četiri. Dakle, bitan nam je taj podatak.

Što se tiče onoga što ste vi ovde izneli kao preporuku i što je on sam o sebi napisao, pa i nije to baš neka stručnost, bar nije bila potrebna na poslovima koje je ovde naveo i koje je radio. Kažete, ima brokersku licencu i dobio je u organizaciji Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište. Onda kaže da je bio u „Centropromu“ izvršni direktor, radio na organizaciji svih procesa rada. Mora da je pržio kafu. Učestvovao u donošenju strateških odluka kompanije i sprovođenju odluka odbora direktora. E pa sad, da li je on to organizovao ili je učestvovao u sprovođenju odluka? To se malo razlikuje. Od 2007. do 2012. godine gospodin Jankovići je angažovan u Kredit Agrikol banci. Tamo je bio glavni broker, bio je član develompet komiteta Kredit Agrikol banke. Sarađivao je sa Komisijom za hartije od vrednosti, sa Centralnim registrom hartija od vrednosti. Trgovao je na aukcijskoj platformi Uprave za trezor Ministarstva finansija. Bio je berzanski posrednik Euro-hipo a.d i onda još kaže – najveći su mu poslovi redovne kupovine trezorskih zapisa opet za Kredit Agrikol banku. Konsultant je Kompanije Teledirekt itd. i sad kada se sve ovo pročita, odnosno deo ovoga što je predstavljeno kao njegov kvalitet da bude direktor Komisije za hartije od vrednosti, nama više liči na sukob interesa. Evo, procenite sami i neka javnost proceni na osnovu ovoga što smo izneli.

Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke, SRS misli da je ovo dobro. Naš stav generalno je da Srbija treba da sarađuje u svim segmentima sa prijateljskim zemljama, pre svega Ruskom Federacijom i Kinom. Svaki put kada se naša politika provodi na nivou neke vlade, mi dajemo podršku za tako nešto, jer ovo jeste trajna politika i stavovi SRS.

Kada su u pitanju ove razne banke, te tzv. „razvojne“ koje su bile na teritoriji Srbije, mi imamo jako loša iskustva i treba to da se pomene, čisto da uporedimo sa ovim jednim dobrim poslom kroz šta smo mi sve prolazili. Evo da se podsetimo, recimo, čuvene Nacionalne štedionice, sećaju se građani pretpostavljamo kada je Dinkić napravio tu Nacionalnu štedionicu, koja je zapravo bila privatna banka, pa je onda Đinđić išao da on kao uloži prvi dinar, pa onda posle izvesnog vremena izjavio da je bio obmanut, da je on stvarno mislio da je to Nacionalna štedionica samo zato što se tako zvala. Sada zamislite predsednika Vlade kojeg ministar može da obmane na takav način.

Plašimo se, recimo, da se tako nešto desilo i predsedniku Vlade, Ani Brnabić, i da je možda obmanuta od strane ministra Zorane Mihajlović. Predsednik SRS pre četiri, pet meseci najmanje ovde u Skupštini na konferenciji za novinare upozorio je i pokazao i podelio novinarima nacrt ugovora koji je Zorana Mihajlović potpisala sa „Behtelom“, gde je obećala da će „Behtel“ raditi deonicu puta na Moravskom koridoru i da će to koštati 800 miliona evra.

Tada je pitao Anu Brnabić, ovde je sedela, da li ona zna za to i ona je rekla da ne zna. Dakle, to je bilo u vreme, posle toga je Zorana Mihajlović dovela Skota u Vladu Republike Srbije i da podsetimo, sa širokim osmehom je pratila njegovu izjavu usred Vlade Srbije, da je Kosovo samostalna država i da treba Republika Srbija da je prizna.

Mi smo tada rekli da kineske firme i firme iz Azerbejdžana za ovaj posao, nude da ovaj posao urade za 500 miliona evra, znači 300 miliona evra manje nego što to traži „Behtel“, kojeg je Zorana nazvala Amerikancima. „Behtel“ nije američka firma u smislu državne firme, to je privatna kompanija koja je poslužila Zorani Mihajlović i Skotu da uzmu ozbiljnu proviziju.

Šta se desilo? Pre nekoliko dana, i da, tada je rečeno da je to samo neki predugovor, da će biti raspisan tender i da nema ni govora da se može unapred računati da će taj posao biti završen. Pre četiri – pet dana Vučić u ovom svom obilasku Srbije kaže, ne znam u kom mestu je bio, kaže – evo da se pohvalimo da smo pre neki dan potpisali ugovor sa „Behtelom“ za tu deonicu puta na Moravskom koridoru za 800 miliona evra. Znači, 300 miliona evra je ukradeno iz budžeta Republike Srbije.

Takav posao i takvi poslovi su zapravo bili problem 2015. godine kada je osnovana ova Azijska banka za investicije u infrastrukturi u Pekingu i tada su se protiv osnivanja ove banke pobunili i MMF i Svetska banka zato naravno što su shvatili da će ova banka stati na put njihovim malverzacijama.

Onda, između ostalog, kaže protivnici uglavnom iz SAD tvrde da bi novac osnivača ove banke mogao da bude protraćen kroz investicije u korumpirane i politički nestabilne države. Valjda su mislili na ovaj „Behtel“ i na korupciju koju su oni ovako u Srbiji razvili.

Dakle, ova banka smeta MMF, smeta Svetskoj banci ali mi mislimo da je dobro što postoji ova banka. Najveći deoničari te 2015. godine ove banke ili su Indija i Rusija sa ukupnim početnim kapitalom od 100 milijardi dolara, što sve govori da se radi o dobrom poslu, o dobroj banci, a strateški Srbija mora da nastavi ozbiljnu saradnju, rekoh, sa Rusijom na prvom mestu, ali i sa Kinom. Sada kada govorim o ovom zakonu, potvrđivanju ovog akta o osnivanju te Azijske infrastrukturne investicione banke, onda treba podsetiti da je NRK najvažniji spoljno-trgovinski i finansijski partner Republike Srbije na Azijskom kontinentu. Naravno mi to pozdravljamo i dobro je što je tako.

Robna razmena između dve države beleži konstantan porast i ono što je intenziviranje bilateralnih odnosa između Srbije i Kine započeto je još 2009. godine izjavom o strateškom partnerstvu prilikom posete državno-privredne delegacije Srbije u avgustu te godine u Kini. Tom prilikom je potpisan okvirni sporazum o privredno-tehničkoj saradnji između Vlade Srbije i Vlade NRK.

U međuvremenu se zaista pokazalo da se radi o dobrom strateškom partneru. Obim ekonomske saradnje sa Kinom do 2014. godine dostigao je rekordan nivo od 1.650 milijardi američkih dolara. Ta saradnja se ogledala u kreditiranju i izgradnji mosta Zemun-Borča. Kineska kompanija „Čajna Roud“ je to radila i radila je na izgradnji puta Obrenovac-LJig, na Termoelektrani i Kopovima Kostolac. Investirali su u rudarska istraživanja, u finansiranje i izgradnju Studije izvodljivosti o plovnom kanalu Dunav-Morava-Vardar.

Jedan od najznačajnijih dogovorenih projekata je gradnja pruge Beograd-Budimpešta. Određen je i rok i tehničke karakteristike te pruge. Naravno, pozdravljamo i dolazak pored ove kompanije, velike kompanije „Huavei“ i ono što u javnosti takođe iznosimo i govorimo, dobro je da je Železara Smederevo, da su Kinezi kupili Železaru Smederevo i podsećamo da je predsednik naše stranke svojim konferencijama i javnim istupima, iznošenjem podataka, da su Železaru hteli da nam kupe Amerikanci i da je to bila pripremljena ozbiljna prevara i da je i tada bila ozbiljna korupcija u pitanju.

Srećom, posle tih njegovih konferencija ipak su se u Vladi dozvali pameti i nije se desilo to, nego je napravljen ovaj dobar posao, kao što mislimo da je dobro da je RTB Bor prodajom Kinezima, iako ima i određenih primedbi na taj ugovor, ali u svakom slučaju skinut je sa grbače budžetu i državi Srbiji. Generalno, SRS misli i poručuje Vladi Republike Srbije da što je moguće više buduću saradnju usmerava upravo ne samo političku, ali pre svega i političku, nego i ekonomsku saradnju na naše iskrene prijatelje, na Rusiju i Kinu, jer osim što ćemo imati ekonomske koristi od toga, možemo biti sigurni da jedino u iskrenoj, ali iskrenoj, ne ovakvoj dvoličnoj politici prema tim državama koje su i svetske sile, možemo računati na to da ćemo sačuvati Kosovo i Metohiju u granicama Republike Srbije i da ćemo sačuvati teritorijalni integritet i suverenitet svoje države, što nam je valjda svima cilj. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar gospodin Lončar. Izvolite.

Zlatibor Lončar

Poštovani, samo par detalja zbog pitanja koja ste postavili, a to je – zašto se kasnilo ovoliko, od 2013. godine, pa do sad da se ne potpiše. Samo ću podsetiti da je bilo tehničkih problema, odnosno da su neke reči izostavljene i da obe strane nisu bile zadovoljne sa tim prvobitnim ugovorom i da se onda pristupilo ispravci koja je potrajala. Jedan od razloga je što je jedna od strana, odnosno iz Litvanije, malo kasnila sa tim i dok se nije ispoštovala procedura nije moglo da se potpiše. Čim su sazreli uslovi, čim se ispunilo sve, potpisalo se.
Mislim da se svi slažemo da je ovaj sporazum u interesu građana Srbije, svih građana Srbije, da nema veze nikakve sa politikom iz razloga što kriminal ne poznaje ni granicu, ne poznaje ni toliko politiku, jer ako nećete sa nekim da sarađujete, da razmenjujete informacije vezane za kriminal i za sve ono što to podrazumeva, onda teško ćete moći da se odbranite i da na vreme i adekvatno reagujete. To je jedini razlog.
Znači, da bi građani Srbije bili bezbedniji, cilj države je da ima sa što više njih dobru saradnju vezanu oko razmene informacija i svega onoga što je neophodno da ne bi mi imali u Srbiji neke probleme, a koje možemo da sprečimo ako se na vreme dobije informacija. To je jedini razlog.
Sledeća stvar, više puta ste potencirali, Srbija sedi na dve stolice. Da ponovim, Srbija ima samo jednu stolicu i to je srpska stolica. Hvala svima na svim drugim stolicama, jedini cilj i jedini interes Srbije je da u Srbiji i građanima Srbije bude bolje. Svakog poštujemo i sa svakim hoćemo da sarađujemo, ko želi dobro Srbiji i ko će uraditi nešto da Srbiji bude bolje.
Što se tiče naših građana na Kosovu, najbolje je da oni sami kažu, a oni to i pokazuju na izborima, kakav je odnos i šta misle o aktuelnom režimu u Srbiji, koliko vodi računa o njima i oni vrlo dobro znaju da ćemo učiniti sve.
Pitali ste zašto se ne dođe sa nekom platformom ili sa nekim predlogom u Skupštinu, ja samo da vas podsetim da ne postoji druga strana, ne postoje pregovori, tako da nemate o čemu ni da pričate, jer za dijalog je uvek potrebno minimum dvoje. A, kada nemate tog drugog, onda nema nikakve svrhe ni da pričamo, jer kome bi to preneli i da bi sprovodili taj stav. Najlepše zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Nije naša osnovna primedba bila zašto je ovaj sporazum sa Litvanijom potpisan 2013. godine, to je generalna naša primedba kada je u pitanju potvrđivanje sporazuma i potpisivanje sporazuma od strane Vlade. Mi mislimo da treba da bude obrnuto.

Ali, ne možemo, zaista nemoguće je sarađivati, čak ni kada je u pitanju borba protiv kriminala, sa jednom takvom državom koja je, samo da vas podsetimo, u toku ratova devedesetih godina otvoreno stala na stranu ustaša i na stranu ustaškog proterivanja Srba iz Republike Srpske Krajine. To je prosto nešto što normalnog čoveka tera da za sva vremena kaže da je to neprijateljska država. Ko god je mogao da podrži ustaše, a Litvanija je to uradila, ne možemo sarađivati sa njima. Bar je to stav SRS. Vi imate drugačije mišljenje i vi zato na taj način i radite.

Ne možemo ni u borbi protiv kriminala, znate, u redu je da se sarađuje sa raznim zemljama kada je u pitanju kriminal, ali, ministre, suština borbe protiv kriminala u Srbiji i u svakoj ozbiljnoj zemlji jeste borba protiv korupcije, a borba protiv korupcije se dešava u Srbiji, u zemlji u kojoj se korupcija dešava. Korupcija je najopasniji vid kriminala. Korupcija je kriminal u kome učestvuju predstavnici vlasti. Korupcije nema ako predstavnik, visoki funkcioneri iz vlasti ne učestvuju u korupciji. I to je problem koji treba, prvo, otvoreno tako da se nazove, jer znate ne znaju svi građani kad se kaže borba protiv korupcije, misle da je to borba protiv nekog ko je opljačkao banku. Nije, to je borba, zapravo, protiv predstavnika vlasti koji ili učestvuju ili dozvoljavaju koruptivne radnji. I, zato mislimo da vam je pogrešan put i da treba da se usredsredite na ovaj način na tu borbu. Hvala.