Dame i gospodo narodni poslanici, da ja podržim veliku Srbiju. Šta je velika Srbija? Za mene je velika Srbija, ne ona koja je samo teritorijalno velika, za mene je velika Srbija ona koja je vrednosno velika. Ja bih voleo da ona ima više teritorija. U ovom trenutku ima što ima. Menjaju se granice. To su istorijski procesi, ali ja volim da Srbija bude velika i kada je pod znacima navoda teritorijalno mala.

Velika Srbija iznutra je garant mira na Balkanu. Velika, vrednosno velika Srbija iznutra će dovesti do toga da naši protivnici postanu naši saveznici. Možda nam Republika Srpska bude bliža nego neki današnji krajevi Srbije. Radujem se tome. Radujem se Srbiji koja postaje sve veća, vrednosno veća iznutra.

Zahvalan sam i opoziciji zato što je nabrojala sve projekte koje je Vlada Republike Srbije realizovala i ova vladajuća većina, posebno u vezi kineskih projekata. Setimo se Sartida, setimo se infrastrukture, auto-puteva, setimo se Bora, ne znam da li sam i to nabrojao, setimo se svega što su Kinezi, a i Rusi uložili u Srbiju. Ja sam im zahvalan.

Moram da upozorim i evroskeptike i ljubitelje EU da mi ne možemo, po meni, bez jednih i drugih. Ne verujem da bi Kina investirala ovoliko u Srbiju da ne veruje da kroz Srbiju može da pristupi još većem tržištu. Mislim da tržište Srbije za čelik, za bakar, za proizvode, za puteve, za infrastrukturu kojima treba da idu robe iz Srbije put EU ne bi toliko bili zanimljivi da oni koji investiraju ne veruju da će kroz investicije u Srbiji pristupiti jednom većem tržištu, ali takođe ne verujem u ono što ovi nesrećnici iz DS veruju, da bi raskid sa Rusijom i Kinom bio dobar za Srbiju. Mislim da ne bi. Nikakve ekonomske koristi naši građani ne bi imali od tog raskida, kao što nikakve ekonomske koristi ne bi imali od raskida sa EU.

Jedan filozof je rekao da je uspeh kad od protivnika napraviš saveznika. Moraš da ga ubeđuješ. Tako smanjuješ broj protivnika. Nisam za to da nemamo saradnju u borbi protiv kriminala sa Litvanijom. Setimo se Čaba Deri ili kako se zvao kriminalac koji je uhapšen u Češkoj. Da nije bilo te saradnje nadležnih organa, ja verujem da taj višestruki opasni ubica ne bi pao. Ne ulazim u operativne načine na koji se do toga došlo, čak i da znam ne bih rekao, a ne znam. Ko nam garantuje da sutra neće neki ubica zbrisati u Litvaniju i da zahvaljujući saradnji sa litvanskim organima, nećemo uhvatiti nekog teroristu, recimo, sa Kosova. Ako nećemo da sarađujemo sa zemljama koje su priznale KiM u bezbednosnom smislu, nažalost, priznale, onda tu saradnju ne možemo da imamo ni sa Crnom Gorom, a Crna Gora je rasadnik kriminalaca, rasadnik kriminalaca.

Milo Đukanović je pravio svoju privatnu državu na štetu srpskog naroda. Crna Gora kojoj ja ne spornim državnost je srpska država vazda bila, kako oni kažu, i vazda će biti, bez obzira na trenutno stanje i na privatnu milogorsku državu Mila Đukanovića, koji progoni na određen način Srbe. On je od države Crne Gore napravio rasadnik kriminalaca, pa Boga mi i sklonište za albanske teroriste. Sa njima je napravio biznis. On je priznao albanske teroriste za političko rukovodstvo. On je priznao lažnu državu Kosovo, našu pokrajinu KiM. On se razgraničio sa njima. On je kriminalac koji gaji kriminalce, ali mi ne pada napamet da savetujem da sa njihovim bezbednosnim organima raskidamo saradnju u borbi protiv kriminala i korupcije.

Milo je prolazna stvar. Svaka vlast je prolazna stvar. Crna Gora kao srpska država nije prolazna stvar. Srbija će jednog dana biti u savezu sa srpskim državama, ali je to proces i mi ne smemo sadašnjim susedima pretiti da će se to desiti silom ili nekom našom voljom. To će se desiti voljom naroda i ne samo srpskog.

Verujem kako Srbija bude privredno bolje stajala, a ovde imamo ovu banku azijsku, ako ta sredstva pametno uložimo u to članstvo, u infrastrukturu, u ekonomiju, jer se ne radi samo o infrastrukturi, pročitajte malo pažljivije ovaj zakon, verujem kada podignemo ekonomiju da će svi hteti sa Srbijom. Pitam vas – da li bi Albanci hteli sa Švajcarskom? Vrlo bi rado. Da li bi Bošnjaci želeli čvršće odnose sa Srbijom? Da li bi bilo manje otpora? Da li bi zaboravili neke svoje istorijske laži, podmetanja, ako vide da Srbija ide napred i vuče region? Ja verujem da bi se oni predomislili.

Mi moramo znati, takođe, postoji izreka, da od naše međusobne mržnje, to je Dučić rekao, korist imaju samo naši protivnici. Ovi što nas mrze svojom mržnjom, da je pretvore u energiju, što je Tesla rekao, mogu obasjati ne samo Srbiju nego ceo svet.

Recimo, onaj Boško LJotić sad nije došao ovde da vodi parlamentarnu debatu oko banaka i da mi kaže da je i sad protiv stranih banaka, jer ovde se učlanjavamo u suštini u neku banku koja nije isključivo srpska. On je protiv stranih banaka, a sedi sa onima koji su te strane banke ovde doveli. Parlamentarna debata bi bila prilika da mu uživo u prenosu kažemo da je na RTS samo na Drugom kanalu uživo nastupao 36 sati, što je višestruko više od uživo nastupa predsednika Republike. Danas ih nema jer su pobegli.

Upozoravam vas, a doći će Vlada i to ću ih pitati, oni će ako ovako nastave postati teroristi. Oni su pokušali državni udar. Gospodine ministre, Vlada je to mekano propustila želeći da nemamo tu vrstu antagonizma i da praštanjem i hodanjem u pravi put, u izbore, i neka pobede. Ni jedna vlast nije večna i ova će prestati da vlada. Možda će oni doći na vlast. Na vlast se dolazi izborima. To je demokratija. Za njih je to diktatura, ali dolazak na vlast silom, državnim udarom, nasiljem, zauzimanjem državnih institucija, za njih je to demokratija. To je za mene nespojivo.

Ne znam koje to države okolo mogu takve bandite da podrže. To su politički banditi. Ludilo političkog banditizma vlada Beogradom. Đilas, Jeremić i Boško Obradović su tri nosioca. Ja pitam Zagorku Dolovac – zašto u pokušaju državnog udara Boško LJotić i Dragan Đilas nisu privedeni pravdi? Još nije kasno. Oni su vršili teška krivična dela. U RTS se ne ulazi da bi se strugala drva. Nije RTS pilana, RTS je državna institucija veoma bitna i svako ko vrši državni udar svugde u svetu ulazi prethodno da zauzme centralnu televiziju, državnu centralnu radio i televiziju. To su svugde iskustva. Šta čekate ljudi? On vas poziva još od Goračićke, kako se zvala ona buna sa 14 mrtvih radikala itd, iz istorije, koliko ja znam, gospodine Martinoviću, u Lučanima, pa on ulazi na biračko mesto, lomi kutije, on vežba. Oni će sutra to raditi širom Srbije i zato najavljuju neku krv. To je bila vežba u Lučanima. Upada u policijsku stanicu i pita šta državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u organizaciji, da li je to bio SUP, OUP itd, ne ulazim u to.

To je policijska stanica, to bi bilo kao kad bih patrijarha i vladiku pitali – je li, šta vi radite u crkvi? E, to vam je Boško, on je navikao i u crkvu da uđe, da uzme pet hiljada evra, ili ne znam u Đurđeve stupove, ovaj njegov uzeo 100 hiljada evra itd. Moramo se mi kloniti tih mržnji.

Ko nam garantuje da nam takvi likovi, kada pokušaju još jednom nešto, pa kad im počne goreti pod nogama, neće zbrisati baš u Litvaniju? Zato ja podržavam sve sporazume, bez obzira na uređenje države, ni ko u tim državama vlada, ni da li su diktature, ni da li su demokratije, ni da li su republike, ni da li su kraljevine, ja podržavam sve sporazume sa kojima mi možemo da smanjimo i kriminal i korupciju i terorizam.

Ko nam garantuje, da ovi albanski teroristi, koje je više država priznalo za političko rukovodstvo, neće sutra pobeći u Litvaniju? Možda se promeni stav. Kako se od UČK-a terorističke organizacije, postali miljenici i borci za slobodu, možda su istrošeni, možda će još tih boraca za slobodu. Menja se sve u svetu, menjaju se političke prilike, možda će da beže baš u tu Litvaniju, možda ćemo ih potraživati baš odande.

Ali, ne verujem da ćemo mi, ako ovo vlast bude vladala, verujem da hoće, jer je to volja naroda, ne verujem da ćemo raditi ono što su radili nesrećnici Boris Tadić, Đilas, Jeremić itd. Kada je Ejup Ganić priveden, pušten je na zahtev Srbije, ja ne znam da li to naša publika zna. Mi to nećemo raditi, mi ćemo gledati da u borbi protiv terorizma budemo efikasni u borbi protiv kriminala, da sarađujemo sa svim državama, da ta saradnja bude dvosmerna, da bi došli do onih koji su se ogrešili o državu Srbiju i o njenu kasu.

Voleo bih, od ovih što najavljuju autoputeve, jer mi smo zatekli razgrađenu livadu, to nije bila država, razgrađena livada, zapuštena, bez infrastrukture, bez pruga, pruga diližanse su išle, brzina vozova bila 30 i nešto kilometara, do Bara se putovalo tri dana. To smo mi zatekli.

Autoputevi većinom su bili napravljeni od pola glina, pola ne znam šta. Voleo bih da oni blokiraju puteve koje su oni napravili. Ja ne znam šta bi oni u tom slučaju blokirali, ali im ja preporučujem da ne blokiraju saobraćaj, jer time šalju veoma ružnu sliku i sprečavaju naše građane da dođu do svojih radnih mesta, prijatelja, da normalno žive. Morate obratiti pažnju na njih, situacija može da bude veoma opasna, jer oni više ne idu da dobiju vlast izborima. Draganu Đilasu se žuri. Draganu Đilasu se žuri, boji se zakona koji ste vi pominjali, njemu se žuri. On će zbog svog džepa rizikovati ljudske glave, to zapamtite, zbog svog džepa Jeremić i Đilas, uz podršku Boška ljotića i njegovih, oni će rizikovati da izazovu sukob i možda planiraju čak i neki majdan na Trgu republike itd. Vi, kao Vlada, gospodine ministre, treba da ih u tome sprečite i to je još jedna izreka filozofa, treba ih pobediti na vreme bez upotrebe sile. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja ću u ime poslaničke grupe SPS, ne želeći i bez namere da se udaljavam od tačke dnevnog reda, odnosno o predlozima o kojima danas raspravljamo, još jednom pohvaliti jedan vaš izuzetan napor koji je očigledno na putu konačnog rezultata, vrlo pozitivnog, a to su jučerašnji predlozi zakona iz oblasti zdravstva, sa izuzetno dobro lociranim problemima i izuzetno dobrim rešenjima, da se ti problemi reše. Zato svaka pohvala za jedan takav napor.

Što se tiče ovih predloga o kojima danas raspravljamo, stav poslaničke grupe SPS nedvosmisleno je jasan, ove predloge treba prihvatiti. Treba prihvatiti u interesu Srbije, u interesu građana Srbije i treba prihvatiti radi opšteg dobra. Zašto ovo govorim radi opšteg dobra, naročito kada je u pitanju druga tačka dnevnog reda koja se odnosi na sporazum sa Litvanijom o saradnji u borbi protiv kriminala? Kriminal je anomalija koja je opšteg karaktera i ne pogađa samo Litvance, Srbe ili ne znam koga drugog, ona nažalost predstavlja pošast za građen ove planete, za stanovnike koji žive na planeti. Ukoliko se tome ne posvetimo sa dužnom pažnjom, onda smo stvorili problem za sve nas, a naša participacija u borbi protiv tog problema, bez obzira koliko se činila mala, je u suštini vrlo velika imajući u vidu protiv kakvog zla se borimo.

Ono što je bitno istaći kada je u pitanju prvi Predlog o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke. Uvaženi ministre, poslanička grupa i mi socijalisti se sa vama potpuno slažemo, Srbija treba da bude član ove banke. To je opšte obaveza prema građanima Srbije i opet nešto što je u korist građana Srbije kako bi oni od ovoga što mi radimo i što ćemo usvojiti, sigurno dobiti barem nešto što se može nazvati dobrim. Šta je dobro? Dobro je što je na, neću reći na čelu ove banke, ali u svakom slučaju neko ko ima značajnu ulogu i u osnovanju i u funkcionisanju ove banke, država sa kojom imamo izuzetno uspešnu saradnju zahvaljujući Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, a to je Kina.

Imajući u vidu da je Kina po ekonomskoj snazi druga država u svetu sa ozbiljnom perspektivom da bude i prva ekonomski, privredno najmoćnija država planete, zar je uopšte potrebno komentarisati koliko je značajna ta vrsta saradnje koja se iz godine u godinu, koja se iz meseca u mesec intenzivira, gde Vlada Republike Srbije posvećuje ogromnu pažnju razvoju svih vrsta odnosa, ne samo ekonomsko-privrednih, nego i drugih, u svakom polju života i delovanja, odnosno rada običnog građanina.

Ako je tako, a jeste tako, onda treba podsetiti na nešto što je jako značajno, a to je da mi već imamo na teritoriji Republike Srbije autohtona ili autentična preduzeća kineske države, koja ovde obavljaju vrlo delikatne poslove koje podrazumevaju građevinske zahvate izuzetno visokog stepena složenosti sa velikim uspehom. Ja ću pomenuti samo jednu od privrednih društava, odnosno preduzeća Kine, privredno društvo koje se zove „Konstrakšn komjunikejšn“, koja ima 120 hiljada zaposlenih i koje na celom svetu uspelo da obavi najsloženije zahvate, građevinske zahvate, mostove, pruge, puteve itd.

Predsedavajući Arsić i te kako dobro zna šta smo videli u Kini kada smo kao delegacija Skupštine Republike Srbije posetili i ovo preduzeće. Upoznali se sa izuzetnim rezultatima u radu tog preduzeća, u funkcionisanju, odnosno obavljanju delatnosti. To isto preduzeće na teritoriji Srbije je jedini akter, jedini izvođač radova na izgradnji železničke pruge koja će povezati Beograd i Budimpeštu i to pruge po najsavremenijim standardima gradnje koji danas postoje, gde će vozovi upravo tom prugom saobraćati znatno većim brzinama nego što je to sada, da ne kažemo, više nego skromno.

Imajući u vidu samo taj jedan primer, kažem samo jedan, a ima ih nebrojeno mnogo, naša obaveza da budemo članovi upravo ove banke, upravo Azijske infrastrukturne investicione banke je obaveza koja u svakom slučaju u ovom trenutku treba da ima neku vrstu prioriteta. Na taj način se ne ugrožava bilo šta što podrazumeva evrointegrativni pravac kojim se vodi ekonomska politika i politika uopšte Vlade Republike Srbije, odnosno kojim ide država Srbija. Mi nećemo izgubiti ništa na tom evrointegrativnom putu.

Naprotiv, ova banka se pojavljuje čak i kao alternativa Svetskoj banci i MMF-u, ali to ne znači da odustajemo od saradnje ni sa Svetskom bankom i sa MMF-om. Zašto? Pa zbog toga što najveći obim robno-novčane razmene postoji sa zemljama Evropske unije. Na žalost, kažem nažalost i podvalim nažalost, to nije u onoj meri u kojoj bi trebalo da bude sa Rusijom, Kinom i zemljama evroazijskog područja, ali dok je tako, a to je neminovnost, onda je logično da tu vrstu povezivanja afirmišemo, jer od toga dobijamo korist i kredite, kako god ih ko cenio, da li su povoljni ili nepovoljni, kredite koji su omogućili da se i ekonomija i privreda i mnogo štošta u opštem životu građana Srbije poboljša.

Samo ću ukazati na jedan primer, koliko su Svetska banka, USAID, kao i druge organizacije pomogle određenim problemima i rešavanju tih problema u pravosuđu, koliko su naši sudovi dobili kroz razne vrste ulaganja, kako u pogledu tehničke opremljenosti, tako i u pogledu stručnih edukacija.

Dakle, na ovaj način mi ni u kom slučaju ne ugrožavamo evrointegracije kojima Srbija teži, ali s druge strane se približavamo onima kojima ćemo se verovatno sve više približavati. To je ono sa čime se i ja i moje kolege sa vama potpuno slažemo. Nije to sedenje na dve stolice, mi nemamo razloga da sedimo na dve stolice i nemamo razloga da budemo uopšte servilni bilo prema jednoj, bilo prema drugoj strani, ali imamo razloga i potrebu i obavezu da zbog građana Srbije afirmišemo sve ono što nas povezuje u ekonomskom, privrednom i svakom drugom smislu, kako bi našim građanima bilo bolje, a to je – i prema zapadu i prema istoku. I od toga sigurno nećemo odustati i od toga neće odustati ni Vlada Republike Srbije ni predsednik države Srbije.

Ono što ste naveli kao nešto što smatram jako dobrim jeste da je naš put u članstvo ove azijske banke, mogao bih reći, siguran put i da naše članstvo u tom smislu neće biti dovedeno u sumnju, niti treba da bude dovedeno u sumnju. Na taj način ćemo samo omogućiti da u ovoj zemlji, koju svi jednako volimo, nadam se, svi imaju dobro, i onoliku ljubav koliku posvećujemo Srbiji, da nam ta ljubav bude uzvraćena istovremeno boljim standardom, boljim životom i svim onim što će kasnije ostati našim pokolenjima. Ovo nije ni patetika ni emocija, ovo je istina.

Prema tome, članstvo u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci treba da bude naš prioritet, da od ove banke dobijemo povoljne kredite, da se sa fondovima ove banke što tešnje povezujemo, jer ova banka nesumnjivo ima prostor, a naročito veliku finansijsku moć da pomogne svojim članovima. Ako mi budemo jedan od tih članova, ta pomoć i podrška može mnogo da nam znači.

Što se tiče drugog sporazuma, o tome sam već u uvodnom delu dao neki presek i nekoliko rečenica izneo zbog čega je potrebna saradnja sa Litvanijom. Uvaženi ministre, tačno je da Litvanija u određenom vremenskom periodu, u određenom istorijskom razdoblju nije imala kompatibilnu politiku sa politikom Srbije, da smo se razmimoišli, da su građani Srbije pretrpeli zlo, teror, zločin, i to je tačno. Tačno je da su 1999. godine Srbija i njeni građani bili izloženi zločinu. Tačno je da nažalost da za taj zločin niko nije odgovarao, tačno je da međunarodno pravo ne da je marginalizovano nego je pogaženo, zbog toga što je, suprotno svim međunarodno-pravnim normama, izvršen, rekao sam zločin, a sada mogu da kažem i mnogo gore od toga. Nažalost, za to nije oformljen bilo kakav sud, ni haški, ni bilo kakav drugi koji bi procesuirao one koji su dali nalog za izvršenje tog zločina, ni za one koji su bili egzekutori, odnosno one koji su taj zločin počinili.

Međutim, i pored svega toga, Srbija kao ponosna i dostojanstvena država, što jesu i njeni građani, ima obavezu da se povezuje sa svima onima sa kojima je u obavezi da se povezuje kako bi se zločini sprečili, kako se zločini ne bi ponovo dešavali, kako bi suzbili kriminal. U pravu je koleginica Radeta kada kaže da jedan od oblika kriminala koji podrazumeva najveći stepen društvene opasnosti jeste korupcija, ali je isto tako sa ogromnim stepenom društvene opasnosti i drugi oblik kriminala, a to su drugi vidovi organizovanog kriminala, kao što su terorizam, kao što je ugrožavanje integriteta države, bilo koje države, a mi vodimo računa o našoj državi, o našoj Srbiji.

Upravo zbog toga neophodno je povezivanje, neophodna je razmena informacija, neophodno je da dobijemo podatke, sve podatke koji se vezuju za potencijalne bezbednosne rizike, sve podatke koji se vezuju za potencijalne bezbednosne opasnosti koje su neposredne i koje prete celom čovečanstvu, prevashodno terorizam, koji nažalost postaje epidemija, epidemija na planeti. Građani Srbije svakodnevno preko medija doživljavaju traume tako što čuju da je negde u Americi, negde u Saudijskoj Arabiji, negde u nekoj drugoj državi poginulo na desetine građana zbog terorističkih akata, koje čine bezumnici, koje čine oni koji su zadojeni mržnjom, koji zbog nekih svojih ideala, koji ne mogu biti ideali, jer ideal podrazumeva nešto dobro, a ne zlo, čine najveće zlo, a to je ubistvo, odnosno oduzimanje života.

Upravo zbog tih pošasti, upravo zbog tih problema, koji nisu mali, Srbija mora da ima povezanost sa svima onima od kojih može da dobije podatke, kao i da da podatke kojima raspolaže, da razmeni informacije, kako bi se sprečila, prevenirala sva ona nedela koja svakodnevno postaju velika opasnost.

Prema tome, i Litvanija, kao zemlja Evropske unije, mora da bude i sagovornik i ugovarač i partner. Pa i oni koji su sejali zlo na teritoriji Srbije te 1999. godine od nas sada traže informacije, od nas sada traže podatke, jer su i oni, isto kao i mi, pod pritiskom opasnosti od terorizma i svakog oblika kriminala. Dakle, i mi smo značajan faktor u svemu tome, i mi smo neko ko participira zajedno sa svima njima u borbi protiv kriminala. Zbog toga ovaj sporazum, bez obzira koliko imao tehničkih nedostataka i koliko se ti tehnički nedostaci pojavljivali kao problem kada je u pitanju njegovo usvajanje, mora da bude pravni temelj, mora da bude pravni osnov da bi se ova saradnja intenzivirala, normirala i bila što efikasnija, jer sve ovo što radimo je isključivo u jednom jedinom cilju, a to je da imamo što veći stepen efikasnosti u borbi protiv kriminala.

Zbog toga, uvaženi ministre, smatram da ne postoji nijedan jedini valjan i argumentovan razlog da bilo ko bude protiv ovih sporazuma i mislim da će svi poslanici koji budu glasali u danu za glasanje ove sporazume podržati. Mi poslanici SPS bezrezervno dajemo podršku u tom pravcu i vama kao predlagaču i Vladi Republike Srbije i predsedniku države, u cilju sprečavanja kriminala.

Naša diplomatska borba u tom pravcu je dala velike rezultate. Moram da, bez namere da na servilan način to ističem, istaknem značajnu ulogu našeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića kada je u pitanju zaštita interesa Srbije, kada je u pitanju opozivanje priznanja Kosova kao formalno-pravnog akta, kada je u pitanju poboljšanje položaja Srbije u Evropskoj uniji, iako nas Evropska unija ne gleda blagonaklono kada je u pitanju Kosovo, kada smo nažalost diskriminisani u mnogim stvarima, ali naša diplomatija, za razliku od ranijeg perioda, daje dobre rezultate i u tom pravcu smo uvereni da će to ići i dalje, na isti način i bolje nego do sada. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Aleksandra Tomić, kao predstavnik poslaničke grupe SNS. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, danas zaista imamo prilike da razgovaramo o jednom aktu za koji, mislim da pre više godina i pre 2012. godine, niko nije ni mogao da sanja da će se naći kao predmet uopšte rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Upravo, ono o čemu smo imali prilike da čujem u prethodnoj raspravi je, ukoliko vodite državu na jedan krajnje odgovoran način, uspostavljajući dobre političke odnose i sa istokom i sa zapadom, ne stavljajući se ni na čiju stranu nego na stranu isključivo interesa države Srbije, svoje države, svojih građana, onda možete da imate rezultate kakve danas ima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i kao jedan od tih rezultata je upravo današnja tema, odnosno kada govorimo o Aktu, kojim treba da usvojimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao polaznu tačku saradnje sa novoformiranom Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom, koja je inače nastala na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine.

I kao što vidite, ona je počela sa svojim radom 2016. godine, i mislili ste u tom trenutku, verovatno, da je taj drugi blok istočni, koji se stvorio ekonomski da će to biti isključivo jedna banka razvojna Kine, Indije, Rusije, kao što vidite ubrzo posle toga, njenom radu se i priključilo još ukupno 93 države, znači, i razvijene države EU, kao što je Nemačka, kao što je Francuska, kao što je Velika Britanija, kao što je Španija, tako da ta priča kada vam neko sa zapada uslovljava saradnju ukoliko sarađujete s nama ne možete sa istokom, ne stoji. Zato što svi oni vole da sarađuju i sa Kinom, i sa Indijom, i sa Rusijom, kada je u pitanju ekonomija, a kada je u pitanju politički interesi, onda tu svako gleda sebe.

Srbija je, naravno, u proteklih godina gledala isključivo svoj interes i zbog toga je na velikim mukama bila, ali je uspela da održi korektne političke odnose i sa istokom i sa zapadom i mislim da to svi zvaničnici istoka i zapada priznaju Aleksandru Vučiću.

I zbog toga mi danas imamo ovakvu ponudu koja stoji, to je da na osnovu pisma koje je poslao premijerka Vlade Republike Srbije, gospođa Brnabić, dobijemo odgovor da možemo da budemo članovi ovakve banke i da na osnovu tog članstva povlačimo kasnije određene kreditne linije kada je u pitanju infrastruktura.

Ja ću vas podsetiti da je 2018. godine u septembru delegacija na najvišem nivou Republike Srbije na čelu sa predsednikom države potpisala, a veliki kapitalni paket za Republiku Srbiju u saradnji sa Narodnom Republikom Kinom, vredna tri milijarde dolara.

Znači, nemojte da zaboravite da je tu bio RTB Bor sa 7,4 milijarde, da je tu praktično otvaranje jedne velike fabrike „Šan-dong Ling-long“, koji se odnosi od milijardu dolara, koje predstavlja fabriku guma, ali kao što vidite nije to slučajno zbog čega mi danas pričamo o „Folksfagenu“, zato što ta fabrika ima već potpisane ugovore do 2021. godine sa „Folksfagenom“ o isporuci i sa „Renoom“. Prema tome, te fabrike, već aktivno rade sa najvećim kompanijama EU, tako da, kada vi potpišete ovakav paket ulaganja u svoju državu sa jednom od najvećih Azijskih džinova, kako ih zovu, kada govorimo o Narodnoj Republici Kini, onda je potpuno jasno zbog čega možete sutra da razgovarate sa najrazvijenijim fabrikama, kompanijama EU.

Prema tome, ono što danas mi ovde donosimo odluku je upravo ta da će Srbija biti jedna od članica, jedna od 93, odnosno sada od 94 država, koje su osnivači ove Azijske infrastrukturne investicione banke, da će biti punopravan član, da kada izglasamo ovakav akt ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naša je obaveza da uplatimo 200 hiljada dolara, kao prvu tranšu od pet godina narednih i da samim tim steknemo pravo da sa dobrim infrastrukturnim projektima, povlačimo određene kreditne linije, koje će biti čak bolje, nego što su kreditne linije i Svetske banke i MMF. To ne znači da smo se mi odrekli, niti saradnje sa Svetskom bankom, niti saradnje sa MMF, ali znači jednu konkurenciju, mogućnosti saradnji kada su u pitanju velike investicione banke, govori o tome da smo sebi obezbedili konkurenciju kreditnih ponuda, a to znači da može i imamo pravo da biramo, da određene projekte radimo sa jednom bankom, opet različite projekte sa drugom bankom, da smo sebi obezbedili mogućnost.

To je upravo ono o čemu gospodin Vučić danas pokušava građanima Srbije, kada odlazi da kaže šta je budućnost. Da su to nova radna mesta, da su to fabrike od kojih zavisi ukupna ekonomija Srbije, ali zavisi i budžet Republike Srbije na osnovu koga ćemo mi lakše izdvajati i za nove bolnice, za nove škole, za nove kulturne centre, povećavati plate i penzije, čime ćemo u stvari obezbediti bolji standard građana. Zbog toga se zaista slažem sa prethodnim govornikom, mojim kolegom Jovanovićem, kada govori o tome da ovakav predlog ne treba uopšte da deli ni političke stranke, ni poziciju, ni opoziciju, nego treba da podržimo.

Upravo je jedan od ovih razloga, kada govorimo ko su članice i osnivači u stvari borda ove investicione banke, da kažemo da su to najrazvijenije zemlje EU, da su to članice i istoka i zapada i da zbog toga postoji razlog da sve poslaničke grupe i svi poslanici koji učestvuju u radu treba da podrže ovaj predlog.

Ono što treba još naglasiti, da ono što su najvažnije investicije, kada govorimo o Srbiji i Kini, i to ne smemo da zaboravimo, stiče se utisak tek na početku realizacije, zato što će te razultate o tom visokom ekonomskom rastu, preko četiri, pet posto doći, tek za dve, tri godine, jer nama tek sledi veliki ugovori sa „Ikarbusom“ , vredni 2,6 miliona dolara, zatim vredna izgradnja industrijskog parka na 300 hektara u Borči, kao jedan od glavnih projekata, gde Srbiju jednostavno Narodna Republika Kina vidi kao luku za Kineske investicije.

Kao što vidite, u te investicije uključuju se i razvijene evropske zemlje i Srbija će biti praktično, treba da bude čvorište za investicije na Balkanu. Zato će biti jedna od država koja treba da ima najveći rast.

Ono što mi danas imamo prilike da vidimo, da takav koncept, takav plan i program, žele da uruše oni koji nemaju poverenje građana. Oni jednostavno podržavaju pojedince kao što su Đilas, Obradović, kao što je Jeremić, koji na volšeban način dolaze do određenih finansijskih sredstava, onih koji danas bivaju osuđeni od strane istog tog zapada i jednostavno odlaze na robiju od tri godine minimum, koji su finansirani na osnovu crnih nekih fondova, pokušavaju da ruše državu Srbiju, objašnjavajući građanima Srbije, kako je to legitimno, da na nasilnički način ulazite u institucije, nasuprot volji građana, koji su ih ocenili jako dobro sa 2, 3, 4%, a čak neki ne mogu ni da pređu cenzus, kao što vidite.

Oni su svesni toga da nemaju tu podršku građana, svesni su toga da ne mogu da izađu na izbore i zbog toga žele određene scenarije koje smo već do sada videli i ovde u regionu i u svetu, da dođu na vlast silom. Tako nešto Srbija neće dozvoliti i zbog toga će tražiti od građana Srbija podršku da zaista i ova Vlada i predsednik države izađu sa platformom, predlogom kako dalje treba ići, pa neka se građani opredele.

Ako žele izbore, imaće izbore. Moći će da se jednostavno opredele da li žele budućnost ili žele prošlost, ili žele neke scenarije kao što su gledali do 2012. godine, da nemaju gde da rade, da nemaju plate, da nemaju budućnost za svoju decu ili će gledati nešto što je zaista karakteristika svih razvijenih država kojim Srbija teži.

Da li je lak taj put u budućnost? Naravno da nije, ali svaki dan, korak po korak, vi postižete određene rezultate i ovi današnji akti su sastavni deo tih rezultata i zbog toga treba zaista ovakav predlog podržati od strane svih poslaničkih grupa.

U danu za glasanje SNS glasaće za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Prelazimo na raspravu po prijava narodnih poslanika za reč.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo da izrazim žaljenje što danas na ovoj sednici nisu prisutni ministri pod čijim su resorima ovi akti.

Sve je u redu, gospodine Lončar, kao predstavnik Vlade, pošto je predlagač Vlada, ali ipak to pokazuje odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini. Ministrima u Vladi treba da bude najvažnije da obrazlažu predloge zakona u Skupštini, da dođu u Skupštinu, da slušaju kritike narodnih poslanika, i to je moralo da bude najpreče, a ne druge obaveze. Šta znači druge obaveze?

Prvi sporazum sa Republikom Litvanijom, kažem, izražavam žaljenje što nije danas tu ministar Stefanović, jer me interesuje koji su to benefiti ovog sporazuma? Zašto je nama sada nužno da imamo sporazum sa Litvanijom? Da li smo mi to razvili neku saradnju u prošlosti, pa sad unapređujemo, da li nam je to nešto važno?

Kao što ste čuli, jedna od zemalja, koje imaju apsolutno antisrpski stav u celoj EU, koji su među prvima priznali nezavisnost Kosova, i pozivali kako je to ključ za uspeh regiona zapadnog Balkana, dakle, nezavisnost lažne države Kosovo i sad mi sa njima potpisujemo sporazum i ovde slušamo kako je to put u budućnost i kako je to trasa naših investicija i razvoja za bolje sutra u EU, apsolutno nepotrebno. Pre svega, valjda mi sarađujemo sa svim zemljama EU što se tiče unutrašnjih poslova u okviru Interpola. Zašto je posebno važno da sarađujemo sada sa Republikom Litvanijom na bilateralnoj osnovi? Ja taj razlog ne vidim.

Ima mnogo prečih stvari vezano za MUP, sa kojima se mi ne bavimo i ne raspravljamo, ali zato imamo ove nebitne stvari na dnevnom redu. Dakle, neko ko ima otvoren antisrpski stav, koji radi protiv interesa države Srbije, i mi ovde da slušamo pohvale na njihov račun i da se mi pretvaramo da će to da pomogne našem putu evropskih integracija.

Moram da kažem jednu stvar, nije ta Litvanija toliko loša. Ima nešto što rade, što je apsolutno na korist naših nacionalnih interesa, uvek su prvi na blokiranju poglavlja u pregovorima sa EU. Uvek oni, Litvanci i Holanđani, uvek prvi blokiraju pregovore. Evo, pitajte Tanju Miščević, i zahtevaju od Srbije usaglašavanje spoljne politike sa politikom EU tj. sankcije Rusiji. To je njihov osnovni zahtev, a mi ovde pričamo o prijateljstvu i unapređenju odnosa i sporazuma. To je naša saradnja.

Mi smo u proteklih nekoliko godina potpisali više sporazuma sa NATO paktom, to su SOFA, IPAP i NSP Sporazum koji su dali prava vojnicima i službenicima koji su u službi NATO pakta ovde, kakvim nisu bila predviđena vojnicima Trećeg rajha po Sporazumu tj. Trojnom paktu.

Dakle, to smo mi dozvolili NATO vojnicima na teritoriji Srbije. Ne plaćanje carina, slobodan prolaz, diplomatski status, itd. To je sve bilo ekspresno, usvojili smo i pričalo se kako je za to kriva bivša vlast.

Imamo već, bar mi, srpski radikali govorimo o tome već tri godine, situaciju da pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu mi ne možemo da dodelimo diplomatski status tj. Ministarstvo spoljnih poslova. Više puta smo postavljali ta pitanja u Skupštini Srbije i dobijali smo odgovore gde ministarstva prebacuju nadležnost jedni na druge i svi nekako hoće da se otkače od toga.

Da li nam je to važno? Da li nam je to važnije ili sporazum sa Litvanijom? Hoće li Litvanci da dođu ovde da gase požare ili da spašavaju ljude iz poplava, ne daj Bože, ako nam se to opet desi. Da li će to da rade NATO vojnici po Sporazumu iz SOFA? Mislim da neće.

Sa druge strane, mi imamo jednu moralnu obavezu zato što je Ruska Federacija naš najveći zaštitnik na spoljno političkom planu, pogotovu u Savetu bezbednosti, pogotovo po pitanju KiM, a mogli ste i da vidite kada je ceo taj zapadni svet, uključujući i EU, Sjedinjene države i sve ostale, hteo da u Savetu bezbednosti bude doneta rezolucija koja proglašava Srbe za genocidan narod i sve one laži koje su bile tu uključene, uključujući i silovanje dece, više od 200.000 silovanja u ratu u BiH, Rusi su to sprečili. Mi ne možemo da im damo diplomatski status, ljudima koju su spašavali naše sugrađane u vreme poplava u Obrenovcu i svaki put kada nam pomoć zatreba.

Ali zato, unapređujemo saradnju sa Litvanijom, pa hvala Bogu, sad će to da bude na jednom istinski odličnom nivou, pa će se možda nešto promeniti, možda će nas Litvanci zaštiti sledeći put kada budu hteli da nas proglase genocidanim narodom.

Dakle, apsolutno sporazum koji treba odbaciti.

Zato mi je žao što ministar nije tu, zato što me zanima i hitnost usvajanja ovog sporazuma, a zanima me i šta je sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom? Mi smo predložili da se jedan takav centar formira i na teritoriji AP Vojvodine, skupili smo više od 30.000 potpisa građana Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine, a skupština pokrajine je odbila da to stavi na dnevni red, skupština u koji naprednjaci imaju većinu.

Što se tiče drugog sporazuma, to jest, osnivanja Azijske infrastrukturne investicione banke, ja ne mogu da ne primetim da svaki put predsednik Srbije priča o tome kako su Srbi prespavali pad Berlinskog zida, kako su prespavali slom Komunizma, oni su živeli u nekim iluzijama, vreme je za realnost, vreme je za 21. vek itd.

Ono što smo mi uvek pozdravljali, jeste saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom, zemljama BRIKS-a i svim ostalima iz celog sveta koji žele da sarađuju sa Srbijom, a takvih je mnogo, bez ikakvog političkog uslovljavanja, a to nije tako sa druge strane.

Znate, kada je prvi put EU zavela sankcije Ruskoj Federaciji, ministar trgovine Rasim LJajić je izjavio kako je sad to naša šansa da mi povećamo izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, da iskoristimo to što ima prostora na tržištu, budući da Evropa više tamo ne izvozi. Istog dana Majkl Devenport, tadašnji predstavnik EU u Srbiji je dostavio Ministarstvu trgovine diplomatsku notu koja se zove Ed-memoar, u kojoj je stajalo da Srbija ne bi trebalo da iskorišćava takvu situaciju, da povećava svoj izvoz, nego da sledi politiku EU. Tako smo mi uradili. Dakle, mi smo uradili nešto apsolutno protiv srpskih interesa, samo zato što je to neko tražio od nas iz EU.

Takva situacija je i sa ovim velikim svetskim bankama. Znate, svaki put dok smo mi u procesu evrointegracija, mi ćemo morati kao prioritetnu da biramo Evropsku banku za obnovu i razvoj i ostale banke pod pokroviteljstvom EU. Mislim da treba da demonstrira suverenost Republika Srbija.

Vi ste, ministre, nekoliko puta ponovili kako mi imamo sad svoju stolicu, nama je važan samo srpski interes, ne strane prestonice. I Vučić to priča kako je sad Srbija poštovana u svetu itd. Ako je Srbija poštovana u svetu, molim lepo, da onda vidimo gde je naš nacionalni interes, sa kim da sarađujemo, da li da sarađujemo sa bankama koje su sa neke druge strane sveta, koje su u razvoju, koje imaju ozbiljan zamajac i mnogo veći potencijal i mnogo bolje uslove za to.

Saradnja sa Narodnom Republikom Kinom je isplativa na više načina. Pre svega, mi srpski radikali smo upozoravali šta će se desiti ako „Esmark“ američki bude došao u „Železaru“ Smederevo. Podsećali smo šta se desilo sa „U.S. Steel“, kako su vratili „Železaru“, kada su sve istopili, sav profit izneli iz Srbije za 1 dolar, kakav je to katastrofalan ugovor bio i pokolebala se tada Vlada Aleksandra Vučića da to potpiše i to je odbijeno.

Evo šta se dešava sad kad su došli Kinezi. Narodna Republika Kina kada ulaže, oni ne ne gledaju, kao investitori sa Zapada, da samo uzmu naše subvencije, kratkoročni profit, što brže da se zaradi, nego da ostanu na tom prostoru sledeći 20, 30, 50 ili više godina. Zato je to nama isplativo, bez bilo kakvih specijalnih preferencija prema bilo kome. Samo čista logika.

Isto tako, Srbije je deo velikog jednog projekta, možda najvećeg na svetu, koji se zove „Pojas i put“, tj. „Novi put svile“. Dakle, pod tim projektima prave se autoputevi, železnice, ostala infrastruktura, infrastruktura za energetiku itd. Treba maksimalno to da se iskoristi i treba već jednom da uzmemo stvari u svoje ruke kada su u pitanju investicije, a ne kao što je to princip minstarstava da prolaze firme iz Amerike ili EU, neretko i bez tendera, neretko sa velikim ponudama koje su za 100% veće od druge ponude po redu.

Dakle, vrlo je jednostavno. Republika Srbija treba da razvija saradnju i sa ostalim prijateljskim zemljama. Imate sada pitanje turskog toka. Treba da učinimo sve da nam se ne desi kao što se desilo sa južnim tokom, jer države kroz koje treba da prođe južni tok poklekle su političkim pritiscima. Valjda je važnija naša energetska bezbednost, nego put Srbije u EU koji može da traje još decenijama.

Zašto sam rekao da Aleksandar Vučić često govori kako smo mi prespavali pad Berlinskog zida i slom komunizma? Zato što je sada u opasnosti Aleksandar Vučić i cela Srpska napredna stranka da prespava raspad EU.

Evropska unija nije organizacija iz devedesetih godina, Evropska unija je na zalasku. Iz EU se prvi put članice iščlanjuju. Prvi put odbijaju da budu članice, kao što je Island, država koja je mnogo manja od nas, dvadesetostruko manja po broju stanovnika, a mi srljamo, mislimo da će nam sporazumi sa Litvanijom pomoći i tapšanje po ramenu. Nema od toga ništa.

Dakle, u sferi ekonomije gledati samo sopstveni nacionalni interes, time se rukovoditi, a ne političkim pritiscima.

Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Još jednom samo u ime ministara Stefanovića i Siniše Malog, ovo je pre dva dana bilo predviđeno da bude u petak i oni su tako i planirali obaveze, da to bude sutra, ali došlo je do promene. Desilo se danas, a oni fizički nisu u Beogradu. Jedini je to razlog zašto nisu ovde da brane ove stvari o kojima mi pričamo.
Samo ću jednom reći, mislim da je dovoljno konkretan razlog. Rekao sam da je to zbog naših građana i da ovo nema nikakve veze sa politikom, niti bilo čim. Kada se radi o bitnim stvarima, kada imate ovakav sporazum, znatno je brže da se dođe u direktnom kontaktu do izuzetno bitnih informacija, razmena tih informacija, da ne ide preko Interpola, preko centrala i preko drugih stvari. To je jedan od najbitnijih razloga kojima se država Srbija rukovodila.
U današnje vreme, vreme društvenih mreža i svih onih stvari koje se dešavaju, i terorizma i ozbiljnog kriminala, faktor vreme igra ozbiljnu ulogu. To je jedan od najbitnijih razloga.
Druga stvar, ne radi se ovde ni o kakvom prijateljstvu. Radi se o zaštiti građana Srbije i onoga što bi moglo da se spreči iz tih informacija koje se dobiju i koje se razmene.
Što se tiče gašenja požara koji ste pomenuli, naravno da niko ne očekuje da požare gase ljudi iz Litvanije ili bilo šta. Država Srbija ima zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom konkretno o gašenju požara, koji je ratifikovan i koji je urađen i koji postoji i koji je na snazi.
Dakle, da ponovim, ima država Srbija zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom na osnovu koga funkcionišemo i na osnovu koga radimo.
Druga stvar, nikada nije bila bolja saradnja sa Rusijom i Kinom nego sada i ta saradnja je iz dana u dan sve bolja i bolja, odnosno daje sve bolje i bolje rezultate. To su činjenice.
Mi želimo da sarađujemo sa svima koji hoće da daju što bolje uslove za Srbiju da ide napred. Ovde imate ako ova kineska korporacija daje bolje uslove od Svetske banke i Monetarnog fonda, koji je konkurencija njima, pa naravno da će Srbija uzeti te uslove. Zato smo se i učlanili ovde. Stoga je zaključak da je naš interes jedino Srbija, građani Srbije šta će da urade.
Što se tiče gasovoda, da nema neke dileme kod građana, mi smo već sada ispunili sve uslove što se traži od Srbije i što zavisi od Srbije, i prošlo Vladu i prošlo sve, da se taj gasovod uradi.
Da vam kažem jednu stvar, danas ne postoji jedna stvar da nije prošla i Vladu i sve što treba, što je bilo do nas da uradimo da to funkcioniše, da ne ide kada dođe do tog dela da nema stajanja. To možete da proverite već danas, nema nikakve osnove, ali smo mi u celoj toj priči jedan mali igrač koji ne može da donosi bitne odluke, ali može da ispoštuje ono što se od njega traži. Apsolutno smo za to. To je za našu jednu sigurnost. Stalno se povećava potreba za gasom i to je ono što nama treba i radimo i uradićemo sve da se to ostvari.

Pravo na repliku, narodni poslanik Šešelj. Izvolite.