Samo uzmite da izračunate konkretno i milijardu evra i da li ćete tih milijardu evra da date da povećate plate ili ovo drugo, da poboljšate uslove da se radi?
Ne zaboravite da je Srbija uzela i gama nož i iks nož i najnovije akceleratore, konačno ih ima, i da je izgradila Klinički centar u Nišu i da je „Dragiše Mišović“, ona što je navodno izgorela, nova najbolja bolnica. Klinički centar u Beogradu, evo, pogledajte sa autoputa, vidite, već ide, u ozbiljnoj je fazi. Da ne kažem koliko skenera, magnetnih rezonanci, koliko operacionih sala, koliko rentgena i svega onoga što smo nasledili.
Znači, tu milijardu, pomenuli ste milijardu, ako date na jednu stvar, da povećate plate, onda će ljudi imati plate, ali neće imati gde da rade i neće imati sa čim da rade. Ako date samo u opremu, a ne date u plate, opet će biti nezadovoljni. Znači, uvek tražimo balans da iz te milijarde izvučemo maksimum, a da vam ne pričam da godinama retke bolesti uopšte nisu prepoznate. Nula je bilo u budžetu za njih, a sada dajemo dve milijarde.
Znate koliko je ljudi sa retkim bolestima koji nisu mogli da dobiju šansu da dobiju lek da se leče? Pa treba sve to nadoknaditi, isto iz te milijarde, pa kupiti svu opremu, pa uzeti dodatne količine lekova i stvoriti sve te uslove o kojima vi pričate, platiti i te specijalizacije, platiti sve te stvari iz te milijarde.
Kada pogledate kada date za renoviranje ustanova, kada date za opremu, znate da ni jedan sanitet nije kupljen u prethodnih, ne znam, tih 10 godina, sećate se onih afera „Jucid“, naprave kombinaciju, milioni, firma dobije tender, oni prebace firmi pare, nema firme, nema kola, nema ničega. Ljudi su po milion, dva kilometra su ti saniteti prolazili.
Mi smo uzeli preko 100 saniteta. Onda kada sve to rasporedite, da stavite da to funkcioniše, 120 hiljada zaposlenih u zdravstvu, obezbedite svaku ordinaciju, svaki dom zdravlja, svaku bolnicu, svaku operacionu salu da imaju s čime da rade, da mogu da urade, da završe, da im zamenite prozore, da im zamenite krovove da ne prokišnjava, da im ne duva, da imaju te toalete koje ste pominjali, da sredite te normalne uslove i videćete da ta milijarda ode na taj sistem od 120 hiljada zaposlenih, toliko bolnica, domova zdravlja, instituta i svega, kao jedna kap u moru.
Izuzetno ozbiljan, izuzetno skup sistem. Nemojte da se zanosimo da zdravstvo može da bude dobro i da to košta malo. Ljudi, to nema nigde, plus naš sistem koji ne plaćate ništa. Svuda vi imate neko obavezno osiguranje, ostalo doplaćujete. Hajde samo malo da budemo realni.
Šta mislite da li neko od nas postoji ovde da ne bi voleo da da lekarima plate ne znam, dve, tri, pet hiljada, pa, ko bi bio srećniji od mene? Evo, u moje vreme došle plate na dve hiljade, ne moram više ništa da radim, da šetam decu i da se smeškam, jer kaže – evo, u njegovo vreme plate 2000 evra i ostalo. Ko to ne bi uradio da može? Ali, možemo da uradimo to, ali ćemo sutra našu decu da zadužimo da budemo kao što su bili ovi prethodni, da kupujemo neke političke poene i ostalo. Ne može. Može da se rasporedi ono što ima ako hoćete da idemo dalje.
Vi vidite ove stručnjake, evo njih sada ovde nema, oni po ceo dan obećavaju da će sve biti. Oni po ceo dan obećavaju da će sve u zdravstvu, oni koji su sve upropastili u zdravstvu, sad se razumeju u zdravstvo i sad kažu – sad će sve biti, samo da oni dođu, sve će da izleče, sve će da dobiju, sve će plate da povećaju i sve će da bude. Ti isti koji su sve upropastili. Ne smeju ni da izađu.
Sada uzmete nešto da radite i sada neko od građana treba da pomisli da je to baš tako, da to može, prvo, moram i građanima koji ovo gledaju da se obratim, ljudi to nije realno. Taj ko vam kaže da će sve da bude, da će sve da vam obezbedi, to nije istina. To je nemoguće. Taj ko vam priča, taj nema veze sa zdravstvenim sistemom. Taj nije prošao pored toga, obezbediti sav taj novac za sve to.
Ljudi, preskupo je zdravstvo. Pogledajte samo koliko košta ta oprema, koliko koštaju lekovi. Ja vam pričam, za jedno dete lečenje od jedne retke bolesti godišnje košta terapija 500 hiljada evra. Za jedno dete je 500 hiljada evra godišnje, od retke bolesti. Imate i veće, imate i niže cene, zavisi o kojoj se bolesti radi. To je istina, nemojte nikoga da lažemo. Mora da jača država da bi moglo više da se odvaja para, ali ne možete da odvojite samo na jednu stvar, morate da date sve te stvari ako hoćete da imate rezultat. Nemoguće je drugačije.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)
