Moram da podvučem još jednom, kad god čujemo zamerku da ne treba da nas zanima kako je to izgledalo u vreme bivšeg režima, ne, zapravo treba. Zapravo treba zato što bi oni najviše voleli da mi sad zauzmemo stav – ne zanima nas i zaboravićemo sve i pravićemo se kao da nikad nije bilo i lakše nam je ako ne mislimo o njima. Njima bi najviše odgovaralo da se sad odjednom stvori neka atmosfera – oni su se tek pojavili i ništa nije bilo i nikad tu nisu bili, ništa ukrali nisu i ništa upropastili nisu i onda bi oni sad mogli da se pretvaraju da sve ovo što pričaju ima nekog smisla, a pričaju svakakve gluposti ljudi koji su lično odgovorni što su devastirali ovu zemlju, upropastili narod do daske, to da se zaboravi. Još jednom, naša je obaveza da ne dozvolimo.
Pominjali smo plansko povećanje plata, pa danas kada u tom budžetu ima sredstava, a ima, još jednom, zahvaljujući toj politici za koju smo dobili poverenje i koju opravdavam, jer treću godinu zaredom imamo suficit u budžetu, pa i ta planska povećanja danas možemo da realizujemo i da planiramo već nova. To je znate kakva razlika, između ovih sada izmerenih 460 evra prosečne plate u Republici Srbiji, kad se to uporedi sa njihovih fantastičnih 330 evra, vama je potpuno jasno da i taj Đilas i taj Jeremić i onaj nesrećni Obradović, koji sad gleda kome će da bude novi omiljeni lik, zapravo samo gluposti pričaju kad obećavaju ma biće 1.000, ma biće 2.000, biće 100.000. Oni su pokazali šta umeju i pokazali su brojem 330 evra prosek. To da se poredi sa ovih 460 evra nama samo odgovara.
Da se ne zaboravi, još jednom, to je naša obaveza, pa sutra kada bude 500, o kojima mi govorimo danas, a biće, videćete, da građanima bude jasno zašto je ta razlika velika i da se postaramo da oni koji su se postarali da se sami obogate, a tu mislim i na tog Đilasa i tog Jeremića, bili su u stanju da to rade i po cenu džepa, hleba i sreće tih ljudi, da im ne dozvole preko 330 evra u proseku, da bi za njih bilo, koliko beše ono za Đilasa, 500 miliona evra u par godina samo. To je jako važna stvar i ta stvar određuje sve ostalo.
Ako se takvim ljudima ponovo u ruke bacite, onda posle može samo đavo da bude kriv što smo se vratili u gubljenje stotina hiljada radnih mesta, što je bilo u njihovo vreme, što smo bacili danas napravljeni rezultat da stotine hiljada novih radnih mesta otvaramo i da se sa najuspešnijima u svetu tučemo da napravimo još više i još bolje, da radimo na tome da gigante poput „Folksvagena“ dovedemo, što smo to lako pustili niz vodu. Ako se to dogodi ovom društvu, samo smo sami sebi krivi.
E, zbog toga je naša obaveza da se podsećamo, da jasno govorimo na svakom mestu i u svakoj prilici ko su, kakvi su i šta su pokazali, pa zbog toga da građanima ponovo sutra kad im se obratimo i pokažemo ove rezultate i ove nove stotine hiljada radnih mesta i ova povećanja plata, da im bude lako da se prisete sa čim to treba da porede, šta su ovi što mašu vešalima i motornim testerama umeli, pa da im onda bude lako da novi zaključak i novu odluku donesu, da mi radimo odgovorno i savesno, budite bez brige, biće lakše nego ikada, biće jednostavnije nego ikada da se ta odluka donese na pravi način, a to znači u interesu države, u interesu ovog naroda i ove zemlje. Hvala.
(Aleksandar Šešelj: Replika.)