Ministre Đorđeviću, mi smo u prethodna dva sata uspeli da ubedimo ministra Sinišu Malog, obećao je javno da će poštovati član 105. stav 1. tačku 8. Ustava Republike Srbije koji obavezuje Vladu da Narodnoj skupštini dostavi na raspravu i usvajanje završni račun budžeta.
Sada nam ostaje da ubedimo vas kao razumnog čoveka, razumnog ministra da u ime Vlade Republike Srbije povučete ovoj predlog zakona zato što je loš, zato što je štetan. Ovim zakonom ne pomažete nikom. Ne pomažete ni ljudima koji su zaduženi u švajcarcima, ne pomažete ni ljudima koji su zaduženi u evrima, ne pomažete na kraju ni ljudima koji su zaduženi u dinarima. Znate, sreću nas ljudi i kažu – dobro ako ovi iz Vlade daju pare iz budžeta švajcarcima, što ne daju i deo mog kredita u evrima. Onaj kaže - što ne daju i meni deo kredita u dinarima. Dakle, na potpuno pogrešan način ste uradili nešto zašta ste možda imali dobru nameru.
Govorio je sada kolega Mirčić, kako će te ovim zakonom rešiti probleme ljudi kojima su oduzeti stanovi, kojima su izvršitelji prodali stanove, koji i dalje imaju obaveze prema bankama, koji su ostali na ulici? Kako ćete pomoći ljudima koji su se od stresa razboleli, neki nažalost i umrli? Dakle, mnogo je lošeg proizveo ovaj zakon koji je dozvolio to indeksiranje u švajcarskim francima. Ali, vi ne možete rešiti problem tako što će jedan deo ljudi biti zadovoljan ovim zakonom, a kada sve uzmu pa saberu videće da niko zapravo nije zadovoljan.
Trebalo je pojedinačno svaki ugovor analizirati i da se vidi. Čovek je uzeo 50 hiljada švajcarskih franaka kredita, zapravo je dobio kredit u dinarima, u dinarima isplaćen taj njegov stan. On je u međuvremenu umesto tih 50 isplatio 70 hiljada. Onda se lepo podvuče crta i kaže – gospodo iz banke, dosta vam, ovaj čovek vam više ništa ne duguje. Čak, banke verovatno duguju ljudima koji su redovno izmirivali te svoje kreditne obaveze. Ali, to sve zahteva ozbiljan rad, najpre kroz jedan ozbiljan sistemski zakon, pa onda naravno i pojedinačno.
Ne vidim zbog čega se država plaši takvog razgovora sa bankama. Šta je to strašno, ako će neka od tih banaka, koje inače deru kožu i narodu i privredi u Srbiji, a profit i ekstra profit iznose u svoje države, za ekstra profit ovde ne plaćaju porez i što se neko plaši da kaže takvim bankarima – jel hoćete da radite pod ovim uslovima ili nećete? Ako nećete, hvala doviđenja, ima ko hoće. Rekao je jedan kolega, pomenuo je kinesku banku. Mi se radujemo takvim bankama, ubeđeni da će takve imati jedan korektniji i poslovniji odnos sa stanovništvom u Srbiji i sa privredom naravno.
Država mora biti država i narodu i bankama, ali narodu više. To morate da razumete i ovo nije nikakva demagogija, ovo je prosto stav SRS, naše političko opredeljenje, naš programski stav. Između bahatih bankara i izvršitelja sa jedne strane i gladnog naroda sa druge strane, uvek ćemo stati na stranu naroda. To mora da radi država. Ne može država, ne sme država da procenjuje – šteta nam je ako nam ode ova banka. Kakva nam je šteta ako ode koja god hoće banka? Šteta nam je što na ovaj način uzimate novac iz budžeta i što na taj način, možda još niste svesni, ali doći će i do vas to, zapravo stvarate nezadovoljstvo ljudi i cela Srbija je do pojave ovog zakona imala razumevanje za te ljude koji su se zadužili u švajcarcima. Nikoga pre ovog predloga zakona nisam čula da je rekao – a, ko im je kriv, a što su se zaduživali. Kada ste vi ponudili ovakav zakon, bogami se to uveliko priča.
Dakle, napravili ste razdor između ljudi koji su zaduženi u švajcarcima i ovih koji su zaduženi u evrima i u dinarima. Umesto da donesete zakon da apsolutno svi mogu u Srbiji, zemlji Srbiji biti zaduženi isključivo u dinarima, jer su dinare svi dobijali za svaki kredit bez obzira kako je indeksiran.
Neko je ovde rekao da će nakon ovog zakona, da će mnogi doživeti olakšanje. Da, olakšaćete budžet, to je jedino olakšanje.