Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Ja pozivam da se amandman ne prihvati, a ne mogu da ne primetim da nam amandman nije obrazložen, možda iz zanimljivog razloga što je predlagač Demokratske stranke?

Imali smo mi već u prepodnevnom delu sednice čini mi se čitanje jednog amandmana koji su predložili poslanici Vuka Jeremića, što je takođe zanimljivo, i Borisa Tadića, oni zajednički imaju neku svoju grupu, možda su se i oni u međuvremenu posvađali i raspali, kao što su se ovi „dveraši“ slavno raspali jutros pa ih više nema, ne znam, ali da su podneli amandman – jesu.

Evo, sada vidim i amandman Demokratske stranke, pa moram da se zapitam glasno - da nije možda reč o nekakvom bojkotu nekakvog bojkota? Ja ne znam šta to drugo treba da predstavlja i šta drugo treba da znači? Mogli su bar da se pojave i da se upristoje da nam koju reč kažu, predlagači amandmana, kad su već papir podneli, da nam ovde objasne svoje ideje ili svoju motivaciju da bojkotuju rođeni bojkot.

Naravno, reč je o lažnom bojkotu, mi to ovde dobro znamo. Jer, dok oni tobože bojkotuju, oni stvarno naplaćuju svoj nerad od Narodne skupštine.

Konkretno, poslanici Demokratske stranke su se, neki od njih, i danas, verovali ili ne, upisali tamo u onom papiru za evidenciju da su prisutni u Narodnoj skupštini, da su došli na sednicu, a ja od jutros ne videh nijednog u ovoj sali. Međutim, oni su se uredno upisali, da podignu troškove putovanja. Mogao je bar neko od tih velikih radnika, koji je taj nadljudski napor preduzeo da podigne olovku i upiše svoje cenjeno ime i prezime kako bi ga naplatio, da uđe u ovu salu i da nam, recimo, ovaj amandman obrazloži. Ili neki drugi. Možda amandman onog lažnog Vlaha Vukadinovića, koji je takođe podneo neki amandman? Ili ovaj prethodni, koji su podneli zajedno predstavnici Vuka Jeremića i Borisa Tadića? Ne znam zašto to nisu uradili, kad su se već upisali, sa namerom da taj trud naplate?

Ako je njima teško, ne moraju oni lično, evo, može neko od predstavnika Dveri. I oni su se upisali da su došli na sednicu, verovali ili ne. Ja opet ne videh nikoga od njih. Jedan od ovih što su i danas u pratnji ovog fašiste Obradovića, takođe se upisao, to sam malo pre proverio. Mogao je on da pomogne kolegama, jednim, drugim, trećim, petim, ne znam, da pomogne gospodu Bogu da im objasni šta rade. Međutim, ni njega u sali nema, a upisao se i on.

Gde su, šta rade, pitamo se mi? Ja sam u međuvremenu samo primetio Boška Obradovića da se pojavio na trenutak pred novinarima, da potvrdi informaciju da Dveri više u Narodnoj skupštini ne postoje. Dakle, rasturili su se u paramparčad. Na spisku evidentiranih poslaničkih grupa njih više nema. Ali, Obradović, veselio ga Bog, onako sa osmehom od uha do uha kaže - nema to veze, mi ćemo sada da napravimo neki svoj paralelni parlament u šumici ispred zgrade, pa ćemo mi tamo da formiramo svoje poslaničke grupe, tamo gde nema nikakvih pravila i gde mi, tako, igrala se deca, izmišljamo svoje parlamente, teme, pa i nepostojeće poslaničke grupe, mi ćemo opet da se formiramo.

Svu sreću mu želim, i njemu i ovim velikim radnicima iz žutog preduzeća Demokratske stranke d.o.o, i ovima koje je kupio Dragan Đilas, o tome smo govorili danas, a možda i nije kupio, možda je uz onu stranku, one ekologe, zelene, dobio? Danas je, čini mi se jedan analitičar to prokomentarisao i to je vrlo dobro uradio, kada je kupio stranku, možda je uz stranku dobio i neke poslanike gratis? Znate ono, uz polovna kola, nekada dobijete i zimske gume gratis, doduše, takođe polovne. Dakle, svima njima želimo svu sreću ovoga sveta.

Dok se tamo zabavljaju u šumici, dok se deca igraju, neka budu bar toliko pošteni, da ne uzimaju prave, a ne izmišljene plate, ovde, u ovom parlamentu, ako ga ne podnose. Neka ne naplaćuju putne troškove prave, a ne izmišljene, od ove Narodne skupštine, ako ni nju ne podnose. Neka se ne obraćaju ovde ni za paušale, ni za devizne dnevnice, pošto i dalje uredno putuju po belom svetu kada god ugrabe priliku.

Na samom kraju, konkretno Boško Obradović, onaj mali ljotićevac i fašista, neka vrati lepo sredstva dobijena od ove Narodne skupštine, a ne njegove izmišljene u nekoj šumici tamo, za stan u Beogradu, koji mu ovaj narod plaća. Za šta? Da razvuče osmeh od uha do uha, izađe pred novinare, malo vređa Aleksandra Vučića, malo SNS, a onda sa ostalom decom, u onu šumicu ovde prekoputa, da se siti zabavljaju, dok pare na račun samo ležu.

Ako su ih Nogo i Radojčić napustili, kako sami kažu, zbog kriminala, ja sam siguran, oni su jako dobro znali šta misle i zašto to kažu. To je tamo toliko pohlepno, toliko nezajažljivo, da ja ne verujem da je bilo šta osim kriminala i moglo da bude razlog.

Što se tiče ovih amandmana, ne znam, onog momenta kada nam se obrate sa željom da nam pojasne svoje visokoumne ideje, ja predlažem da o njima razgovaramo malo dublje, u međuvremenu, da mi ove stvari ne podržavamo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damnjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ovaj član 11. su zapravo troškovi konverzije i to je ključni član zbog kojeg mi tražimo da Vlada Republike Srbije povuče ovaj predlog i da narodnim poslanicima predloži jedan ozbiljan sveobuhvatan predlog da bismo stvarno jednom za svagda rešili ove probleme.

Čuli ste malo pre da se već pojavljuje jedna grupa ovih ljudi koji su, takođe, bili zaduženi u švajcarskim francima, koji prete da će se vezati lancima ili ne znam šta. Dakle, ne mogu se problemi rešavati ad hok i to je ono što mi vama dobronamerno danima govorimo.

Zakoni, odnosno Vlada mora da predlaže sveobuhvatne zakone. Znate zašto se u ozbiljnim državama kodifikuju određeni zakoni, pre svega iz građanske oblasti i krivično–pravne, naravno? Zato što to sprečava da se može desiti neko delo koje već nije obuhvaćeno zakonom i to je ta prava pravna sigurnost.

Mi sad u državi Srbiji, niko ne zna, zna šta je napisano u okviru kog zakona, šta je predviđeno kao ovo ili ono delo, ali desi se nešto čega nema i onda mi idemo sa nekim akcijama, neki drugi idu, mi ne idemo, sa nekim akcijama da se prikupljaju potpisi, više se ne zna ko predlaže zakone. Naravno, sve je to regulisano i nemamo mi ništa protiv i da sa određenim brojem potpisa mogu da se predlože zakoni i da svaki narodni poslanik predlaže zakone, ali suština je funkcionisanje podele vlasti da Vlada Republike Srbije predlaže zakone, da se o njima raspravlja u Narodnoj skupštini i da se u Narodnoj skupštini o tim zakonima glasa.

Mi kao opoziciona politička partija ne glasamo za vladine predloge, ali, verujte, kad biste nas fascinirali nekim predlogom, da mi kažemo – bravo, ovo je zaista predlog zakona kojim se rešavaju svi problemi iz ove oblasti, mi bismo za to glasali, zato što smo mi narodni poslanici i što želimo da radimo u interesu naroda.

Ovaj zakon, kolokvijalno rečeno, o švajcarcima, da ne govorim ceo naziv, nije rešenje za najveći broj ljudi koji su se zadužili u švajcarskim francima. Nije rešenje i niste nas ubedili i nemate argumente da nas ubedite da nismo u pravu. Niko neće od vas da govori o tome šta sa više stotina ljudi koji su ostali bez stanova za koje su već bankama isplatili od 50 do 80 hiljada evra. Ko će tim ljudima nadoknaditi štetu? Ostali bez stana, ostali istovremeno bez sredstava za koja su otprilike u iznosu koštanja tih stanova.

Vi niste išli na rešavanje suštinskog problema i pitam se, pitam vas – za koliko dana ćemo imati izmene ili dopune ili izmene ili dopune ovog leks specijalisa? Šta ćete raditi sa ovim ljudima koji se vežu lancima u Vrhovnom kasacionom sudu? Da li ćete njima reći – baš nas briga, vežite se, ne morate nikada da se odvežete ili ćete prebrojati koliko je to ljudi, koliko je to porodica, pa ćete onda procenjivati da li treba da im se pomogne ili da ih ostavite, neću da kažem da im se ne pomogne, nego prosto da ih ostavite neka rade šta god hoće? To je neozbiljan odnos države prema narodu.

Ja kad kažem i mi kad kažemo „narodu“ mi ne mislimo nikad na 17.000, na 5.000, na ovoliko ili onoliko ljudi, mislimo na svakog državljanina Republike Srbije. Vlada kroz svoje predloge, a Skupština usvajanjem tih predloga mora da vodi računa da zakoni budu takvi da zadovolje interese najvećeg broja svih državljana Republike Srbije.

Znate, ljudi ko ljudi, uvek će se naći neko nezadovoljan iz ličnog razloga, iz ovog ili onog razloga, ali kada vi neki problem rešite suštinski, onda to ne može imati neke negativne konotacije. Problem je u tome što ste vi svoj odnos prema rešavanju ovog problema pokazali i u toku one rasprave načelne, a i danas.

Dakle, narodni poslanici vladajuće većine mogu na prste da se izbroje, nema ih više od 20. Dakle, toliko o tome koliko ste zainteresovani da probleme rešite. Ministar Đorđević je tu, učestvuje u raspravi, ali ovo je ipak uža specijalnost, resor ministra Siniše Malog. Bio je tu, ne kažem da nije, ali ministar ne može imati prečeg posla od posla boravka u Narodnoj skupštini i razmene argumenata sa narodnim poslanicima.

Argument da je ovaj zakon dobar nije u tome, videćete vi kad mi izađemo na izbore gde ćete vi biti, gde ćemo mi biti. To nije argument. Mi ovo ne radimo samo da bismo bili neki statistički broj u ovim vašim nameštenim anketama. Ne, mi radimo da bi što je moguće većem broju građana Srbije, državljana Republike Srbije pomogli. Vi znate, za nas su glasali i glasaće u još većem broju birači Republike Srbije, glasali i za vas, nije sporno, ali ne možete vi sad da procenjujete ovi što su štrajkovali ako im donesemo zakon, onda će oni i njihove porodice glasati za nas, pa ajde da to uradimo. Ne rešava se to tako.

Pitam vas, ministre, da li ste u međuvremenu saznali kako ćete pomoći ovim ljudima zaduženim u švajcarcima, koji su se vezani lancima i kako ćete pomoći ljudima koji su ostali bez stanova i bez desetina hiljada evra? Vi ovde predviđate u članu 11. čije mi predlažemo brisanje da će od ovih troškova konverzije država iz budžeta uplatiti 15% od iznosa nekog koji će se ovde izračunati itd.

Vi na ovaj način zaista dovodite građane Srbije, narod Republike Srbije u situaciju da počinju jedni protiv drugih da reaguju. Znate, nešto slično je bilo kada je Mlađan Dinkić gasio naše državne banke. Onda su, uglavnom su žene zaposlene u bankama i oni su tada protestvovali protiv Mlađana Dinkića i protiv tih zaista strašnih odluka da se naše banke ničim izazvane ugase, da bi on nama doveo ove zelenaške koje sada deru kožu narodu sa leđa. Onda su te žene koje su imale 20-30 godina radnog staža u bankama, zima je bila, izlazile ispred svojih banaka da protestvuju i većina njih su bile obučene u bunde, zima bila.

Šta je to strašno što neko radi 20 ili 30 godina, da je mogao sebi priuštiti i da kupi bundu? Šta su tadašnji mediji radili? „Bundašice protiv vlasti“, pa su okrenuli narod da navija za Dinkića i za gašenje naših banaka, jer Bože moj, šta ima da protestvuje neka žena koja ima bundu.

Vi na ovaj način banalizujete rešavanje ovog problema. Verujte, mi ne banalizujemo kada kažemo, vi ministre ne šetate među narodom osim na partijskim sastancima, što nije mišljenje i stav, to vam je jasno, ali verujte, ne samo da ljudi kažu – hoćete vi tamo da kažete u Skupštini da vrate i meni kredit, ja sam uzeo kredit u evrima, neka i meni država plati 15%. Ide se i do dotle da ljudi kažu – ja sam uzeo 3000 evra, 5000 evra potrošačkog kredita u dinarima, pitaj tamo ministra hoće li nam vratiti država 15%.

Dakle, vi ste ovim zakonom doveli do toga da ljudi više nemaju solidarnost jedni prema drugima, već suprotno od toga, kaže – šta me briga, tebi će država platiti 15% tog kredita.

Niste rešili problem. Ministre Đorđeviću, konsultujte se sa predsednikom Vlade, sa ministrom Sinišom Malim, u ime Vlade, povucite ovaj predlog, spremni smo već od naredne nedelje da raspravljamo o novom predlogu, ali da zaista tim predlogom obuhvatite sve, a ne samo neke, nemam pojma, kako probrane. Hvala.

Reč ima ministar Đorđević. Izvolite.

Prvo, da vam kažem da i te kako idem među narodom, i te kako se krećem, i te kako dobro znam koji su njihovi zahtevi, koji su problemi koje imaju, jer to je jedini način da pomognete narodu, da budete među njima i da čujete njihove probleme.
Što se tiče zakona i što se tiče mera koje Vlada Republike Srbije radi, pričali smo već o tome. S najboljom namerom da rešimo nešto, mi i preduzimamo mere i radimo u interesu naših građana, svih onih koji imaju probleme. Naš zadatak je da pomognemo njima. Ovo je način da se pomogne tim ljudima koji su naišli na ovaj problem.
Da li će biti nezadovoljnih? Uvek će biti onih koji će biti nezadovoljni, ali ja očekujem od vas da vi kažete vaš konkretan predlog. Mi samo slušamo o tome da kažete da treba da se povuče predlog, da imate predlog, a mi predlog još nismo čuli, kao što nismo čuli ni predlog ove druge strane koja danas nije ovde. I oni pričaju da imaju rešenje tog problema, ali nikako da čujemo to rešenje tih problema. Uostalom, oni su bili na vlasti, doveli su do toga i nisu našli za shodno čak ni da se pojave da se obrate i da kažu koji je njihov predlog, što govori više o njima.
Mi smo danas ovde da raspravljamo o tome kako i na koji način da pomognemo ovim ljudima. Ovo je jedan od predloga kako može njima da se pomogne. I ono što suštinski pravi razliku, to je da, nismo ga doneli u nekoj kancelariji da oni nisu savetovani, da oni su bili za. Oni su bili i te kako tu, i te kako su pričali sa nama, i te kako su govorili šta je to što je njima potrebno. Ovo je rešenje sa kojim su i oni bili saglasni.
Nije tačno da nisu obuhvaćeni i oni kojima je oduzeto nešto. Onima koji su ostali dužni u švajcarcima, pored toga što je bilo izvršenje, i njima će biti smanjen dug. Znači, mi smo gledali bukvalno svakome da izađemo u susret.
Kažem još jednom, i podvlačim, oni su bili za ovo rešenje i ovo rešenje je kompromis tri strane - države, građana i banaka.

Pravo na repliku, koleginica Radeta.

Ne znam, vi kao da nas ne slušate, ministre Đorđeviću, i danas, i bili ste i onaj dan kada se pričalo u načelnoj raspravi.

Prvo, predsednik naše poslaničke grupe Vojislav Šešelj je vrlo precizno izneo naše stavove. Mi smo imali manje vremena, pa smo takođe o tome govorili, i vrlo konkretno mi smo rekli na koji način se ovaj problem može rešiti.

Dakle, prvo, ovaj drugi stav ovog člana, čije ja brisanje predlažem, treba da stoji da će ovih 15%, kao i ovaj ostatak, platiti banke, a ne Republika Srbija, a ne budžet Republike Srbije.

Vi, ko đavo od krsta, kako kaže narod, bežite od kritičkog razgovora sa bankama. Kažete - razgovarali ste sa bankama, razgovarali ste sa ljudima. Sa koliko ljudi, sa svima? Niste razgovarali sa svima, ali nije ni to svrha, ni način rada i funkcionisanja Vlade. Vi treba da primetite problem i da ga vi predložite.

Kažete da mi nismo dali konkretan predlog. Jesmo. Mi smo rekli - donesite nov predlog zakona, nema više konvertovanja, nego isključivo krediti u dinarima, nema država nikakvu obavezu da vraća nikakve kredite, već to mora da rade banke, banke moraju iz svog ekstra profita da obezbede ta sredstva, jer dobijaju ekstra profit, a ne plaćaju državi porez. Banke taj ekstra profit iznose iz države Srbije. Da se svi ugovori raskinu, da se jedan po jedan predmet analizira, da se vidi koliko je po kojem ugovoru ko bio zadužen u tim švajcarcima, pa ako je neko bio zadužen 50 hiljada švajcaraca u dinarskoj protivvrednosti tada, tada mu se računa, a ne sada, a on je u međuvremenu vratio protivvrednost od 70 hiljada, onda se kaže – e, banka treba da ima svega 2,5% do 3% kamate, pa da vidimo, jel ti banci duguješ možda još pet hiljada dinara, ili banka tebi duguje 55 hiljada, što bi bio mnogo češći slučaj. Eto, rešenja, gospodine ministre Đorđeviću, i pravnički i ekonomski, u svakom smislu precizno, tačno i jasno.

Pravo na repliku, ministar Đorđević. Izvolite.

Samo da konstatujem, ja sam mislio da ste vi bili borci protiv komunizma, a vi nas vraćate u komunizam. Sve što ste vi rekli, to jeste spisak lepih želja i stvarno lepo deluje svakom onome ko paušalno dođe do predloga nekog rešenja. To znate i sami, da sve što ste nabrojali jednostavno je neprimenjivo. Moguće je u nekom totalitarizmu, u nekom sistemu gde je moguće da vi nekoj banci koja je u privatnom sektoru naložite neke mere i to sve retroaktivno i da menjate zakone retroaktivno, ali to se zove potpuno drugačijim imenom.
Mislim da vaš lider zna, pošto je on vrlo vičan svemu tome, kako i na koji način se to zove, a mislim da je on pobornik bio upravo protiv takvih režima.
Ostao sam vam dužan samo jednu stvar koju nisam rekao malopre, a to je o Siniši Malom. Ministar Siniša Mali je na službenom putu sa našim predsednikom u Kini, gde treba da potpiše vrlo važne državne ugovore i to je razlog zašto nije on ovde. A mogu slobodno da vam kažem u njegovo ime da mu je sigurno vrlo žao što nije mogao da bude do kraja ove rasprave. Hvala.