Hvala, gospodine predsedavajući.
U vezi sa napomenama koje je dao predlagač amandmana, ali i u vezi sa drugim rečima iznetim tokom današnje diskusije, pošto su važne. Koliko sam ja razumeo, sve se to tiče teme u užem ili nešto širem smislu jer se tiče pitanja ekonomije i privrede naše zemlje.
Pre svega napomena na temu onih materijala koji su dostupni, odnosno izveštaja koji su sačinjeni, postojao je komentar od strane predlagača amandmana da ne postoji, odnosno da ne treba uvažiti one izveštaje sa kojima nije upoznata Narodna skupština.
Dakle, ministar je pomenuo izveštaj DRI. Ista institucija je 18. decembra 2018. godine upoznala Narodnu skupštinu i svakog poslanika pojedinačno sa sadržajem izveštaja o kom je ministar govorio. Dakle, evo sada upravo gledam, postoji zavodni broj tog datuma. Izveštaj o reviziji završnog budžeta Republike Srbije za 2017. godinu dostavljen je svakom narodnom poslaniku. Razumem da je ponekad sortirati izveštaje DRI koji stižu poslanicima zametan posao. Reč je o obimnim materijalima kojih zaista primamo dosta na nedeljnoj bazi, ali ako se zbog toga dogodilo da neki izveštaj promakne, trebalo bi da proverimo pre nego što tvrdimo da nismo upoznati sa tim da li on postoji, ili ne.
Što se tiče napomena da li nešto postoji ili ne postoji, zavisno od toga da li je Skupština sa tim upoznata. Postoje različiti izveštaji, postoje različiti navodi, kao što dobro znate, već uobičajena stvar da se neki navodi izveštaja koriste onda kada ih neko doživljava kao za sebe korisnim. Recimo, čuveni Fiskalni savet, o kom su oni koji, koliko vidim i danas nešto izbegavaju da svrate do velike sale, pre nego što obave doručak, i ove konferencije za štampu koju čujem upravo drže, taj Fiskalni savet oni često pominju. Između ostalog reče poslanik Ševralić, ili je to neko drugi bio danas, kako mi znamo da imamo suficit u budžetu. Između ostalog, i taj Fiskalni savet na koji se vrlo pozivaju pripadnici bivšeg režima npr. kad god im nešto što je kritički usmereno prema Vladi Srbije ili Aleksandru Vučiću, ili SNS, bez razlike, kad god im odgovara oni se na taj savet pozovu.
Isti taj savet utvrdio je u svom izveštaju da postoji suficit u budžetu na kraju prethodne godine i to recimo vredi znati. Postoji drugi izveštaj koji čine drugi organi koji pokazuje kakvo je stanje u našoj privredi. Pomenuću neke od njih, ali u vezi sa onim pre svega što je pomenuo poslanik Ševarlić. Hteo sam, gospodine predsedavajući, da intervenišem prvo po Poslovniku. Ono je bilo ukazivanje na neku povredu, a u stvari bila je čista replika, ali nisam mogao da pronađem odgovarajući tehnički model. Poslanik trenutno nije član nijedne poslaničke grupe, jel tako?
Između ostalog ako neko u Narodnoj skupštini to nije znao, ni poslanička grupa kojoj je pripadao, poslanička grupa Dveri, više opšte ne postoji. Od jutros ja sve i da pronađem model da adresiram tu grupu, džabe bih to radio. Ta grupa se raspala. Kako sam čuo, i to ima veze sa finansijama, gospodine predsedavajući i dame i gospodo narodni poslanici. Kakve veze sa finansijama? Ako niste pratili, tu su poslaničku grupu napustila zvanično još dva narodna poslanika. Mislim da je reč o poslaniku Nogu i poslaniku Radojičiću. Kakve to veze ima sa finansijama kaže u svom otvorenom pismu taj poslanik Radojičić. Naime, on se obratio svim članovima tog pokreta, koji je registrovan kao stranka. Mada znate, gospodine Ševarliću, oni ne vole da kažu da su stranka jer su se nekada zaklinjali da nikada neće biti stranka, ali oni to jesu jer su se tako registrovali.
Dakle, tim članovima se obratio Radojičić jednim otvorenim pismom i šta on kaže na temu svog nezadovoljstva koje je kulminiralo napuštanjem i raspadom poslaničkog kluba, šta kaže na temu finansija. Kaže sledeće – kaže da Nogo, kog su pre Radojičića proterali iz Dveri, je unutar vrha bio predvodnik suprotstavljanja kriminalu. Kriminalu koji se sprovodio tamo Nogo se suprotstavljao. To kaže Radojičić, pa su Noga izbacili. Pa onda Radojičić na to ukaže, pa i Radojičića izbace i šta još kaže član predsedništva u tom trenutku i dalje Radojičić? Napisao je da se u tom pokretu, u Dverima ćuti na finansijske malverzacije i ozbiljan kriminal, pa dalje kaže – finansije Dveri kriju se od države i kaže da se kriju i od članova i od funkcionera stranke.
Jedan izvešaj se šalje unutrašnjoj strukturi, drugi se šalje državi, treći, onaj stvarni, poznat je tek nekolicini ljudi. Niko u Dverima ne zna stvarne tokove novca. Brojni saborci uvučeni su u kriminal. Mnogi su na pravdi Boga povlačeni kroz blato u medijima, saslušavani u policiji zbog toga i zbog toga niko od stvarnih uzročnika ne odgovara. Još kaže –moramo to isterati na čistac, gde je novac i ko je, pazite sada dobro, potkradao i budžet države, ali i budžet Dveri, pitao je Radojičić.
To ima veze sa finansijama i to ima veze sa onim na šta je želeo da ukaže, verujem, i gospodin Ševarlić, sa pitanjem odgovornog odnosa prema novcu, sa pitanjem dobrog poslovanja. Komentarisao je npr. neke fiskalne parametre, govorio je o nekim trendovima. Pomenuo je recimo uvoz – izvoz. Ne mogu da se ne osvrnem, gospodine Ševarliću, kada kažete – pao je nešto prošlog meseca ili pretprošlog, ne znam šta ste tačno mislili, izvoz. Da li pričamo o onom izvozu koji je rastao stabilno, vodite računa, od momenta kada se Aleksandar Vučić i SNS počela da stara o ovoj državi? Taj izvoz koji je jedan od glavnih nosećih stubova našeg razvoja je rastao sve vreme. Da li imamo pravo onda kao predstavnici ili bivši predstavnici onih koji su bili odgovorni za to da taj izvoz bude na vrlo niskom nivou da kritikujemo danas njegov viši nivo i sa kojim osnovom, sa kojim ciljem? Da li je pokrivenost uvoza izvozom danas veća? Razlog za kritiku, ima li tu uopšte prostora da kritikuje neko ko je predstavnik, makar bivši predstavnik onih u čije vreme taj gep, kao se danas zove, taj jaz je bio samo veći? Mislim da to nije baš politički ispravno.
Kada govorimo o dugu, na temu onih izveštaja koji postoje ili ne postoje, zavisno od toga da li nam se sviđaju ili da li smo sa njima zvanično upoznati, Uprava za javni dug postoji i to valjda svako zna. Koliko su se puta sa one strane sale pripadnici bivšeg režima pozivali na – ima sada izveštaj na sajtu Uprave za javni dug. Na tom istom sajtu, za koji znamo da su sa njim upoznati, među tim izveštajima, za koje znamo da su ih do sada čitali i tumačili, vidi se i koliki je taj dug i vidi se, što je jako važno, da je taj dug, ako posmatrate procentualno, oko 50% danas i vidi se da je tih 50%, to valjda svako zna bez da mu ja bilo šta kažem, značajno ispod one vrednosti od 70 i nešto, skoro 80%, koliko je bio nekada.
Ako hoćemo da kritikujemo danas, hajde da budemo toliko pošteni pa da kažemo - da, ovo je odličan rezultat. Ljudi, ovo ne samo da je ispod nivoa mastrihta, ovo je drastično, dramatično bolje nego što mnoge evropske zemlje danas imaju. Ako ćemo da kritikujemo, ima li prostora da kritikujemo tu? Ima li po tom osnovu ili je jedino pošteno i ljudski da kažemo – za ovo svaka čast. Naći ću ja neki drugi razlog da vam kažem šta ja mislim da bi moglo bolje, ali za ovo stvarno kapa dole. Mislim da je to jedini ispravan pristup ovde.
Pričamo o suficitu. I taj Fiskalni savet je pričao o tome da suficit postoji i mnogi drugi su pričali, ali kako možemo da ga kritikujemo zato što postoji ili da se pravimo da ga ne vidimo. Jel se sećate koliki je suficit bio na nivou budžeta?
Kada mi ovde usvajamo budžet i kažemoplanirani i projektovani će biti onaj deficit koji se smatra pet puta manjim, pazite pet puta manjim nego što je za Evropu dobar standard. Pet puta bolji nego što je za razvijeni svet dobar standard. Nama se kaže - e neće biti. Završavamo sa suficitom, nama se kaže - ma ne valja ni to, u stvari to je još gore, pa ovde teoretišu kako nije dobro imati suficit.
Samo se pitam kako nije bolje imati nešto što si napravio, zaradio, pošteno stekao, za šta se nisi dodatno zadužio, što nisi nikome ukrao, što su ljudi u ovoj zemlji sebi obezbedili da bi mogli da ulažu u dobre stvari, između ostalog i za one stanove za pripadnike snaga bezbednosti koje znate da radimo. Juče je u Kragujevcu jedan takav projekat započet, u Kraljevu.
Dakle, kako nije dobro obezbediti dobar prostor ovoj državi da u takve stvari ulažu? Ja mislim da su to samo stvari na kojima može da se kaže, ako ćemo pošteno i ljudski, svaka čast za ovo i kapa dole za ovo. Kako može da se poredi to sa deficitom koji je bio dvocifren, sa inflacijom, koja je bila dvocifrena?
Grad Beograd da pogledate u vreme onog velikog genija Đilasa, njemu je projektovani deficit na preko 20% bio odlična stvar. Bio je nešto što se podrazumeva kao normalno, šta tu ima da pričamo. Dan danas da ga pitate šta bi ti radio majstore danas? On kaže – pa ja bih sve to isto tako radio. To on kaže. Mi planiramo deficit u zakonskim okvirima, koji je recimo šest ili sedam posto, on kaže – ja bih na sve to dao sve besplatno. Kada ga pitaš – odakle? Kaže, pa još 16% deficit. Pa to će opet u zbiru da bude preko 20 čoveče, šta ti je? Kaže – pa šta.
Dakle, da takve stvari, tu neodgovornost, tu vrstu nedomaćinskog odnosa, štetočinskog odnosa, smislite sami bolji izraz, poredite sa suficitom, sa plusem, sa nečim što je dobro i što je dovelo do toga da mi danas povećamo plate i povećamo penzije, o tome smo puno puta pričali. Ja mislim da nema osnova.
Kakva je bila privreda u 2018. godini? Koji su najnoviji podaci? Evo vam podaci od pre neki dan. Privredna Srbije u prošloj godini na osnovu navoda Agencije za privredne registre, znači još jedan navod, zvanični podatak koji postoji, svidelo se to nekome ili ne, ostvarila neto dobit od skoro 500 milijardi dinara. Dakle, 4,2 milijarde evra, ako volite više u evrima da računamo, što je rast od 33,7% u odnosu na prethodnu godinu. Eto svežih podataka. Jel su loši? Nešto ne bih rekao. Da li ima šta da im se zameri? Pa ne bih rekao, jedino da se pravimo da smo geniji poput Jeremića i Đilasa da trubimo mesecima – pala je industrijsko proizvodnja, pala je, pala je, pa onda dođe zvanični podatak, e pa nije baš, nego je porasla između jedan ili 2%, ali je porasla. Dakle, malo zvaničnih podataka.
Kolike su plate? Da li smo pričali da će biti 460 evra. Šta smo dobili kao kontra komentar? Da nema šanse. Ma to je glupost, to neće da bude nikad. Evo vam još jedan zvanični podatak. Prosečna januarska zarada 54.521 dinar. U kovertama po 460 evra, nešto preko toga. Da li je bilo? Pa nego šta nego je bilo.
Na sve ovo, mi samo dodajemo još i znamo da nije dovoljno, znamo da treba još, znamo, spremni smo da radimo, da naporno radimo kao što smo radili i do sada, da to bude još bolje. Zašto? Jer smo ubeđeni da je to jedini ispravan način, jer imamo i u Aleksandru Vučiću odličan primer kako može da se radi naporno, kako može da se radi danonoćno i da se na kraju naprave dobri rezultati.
Ovako dobri rezultati kojima, oni čija je prosečna plata bila oko 320, 330 evra, pa nikad da priđu blizu ne mogu. Nikada blizu. Njihov je standard i njihova norma, ovo o čemu je pričao Radojičić, krađa pokreta, krađa od kolega, krađa jednih od drugih, na kraju krađa budžeta i krađa države. To je njihova svakodnevica, njihov dnevni standard, nešto sa čime žive danas, zbog čega se i dan danas ujedaju i glože, pa napuštaju jedni druge i raspuštaju poslaničke klubove, odborničke grupe i pitaj Boga šta sve ne. Pri tom, onako punih usta citiraju, kako beše, Džordža Vašingtona – mi smo danas jedna velika papazjanija svega i svačega, zato što više volimo zajedno da jašemo, nego da visimo. Džordž Vašington je rekao nešto drugo. On je rekao – bolje biti sam nego u lošem društvu. Da je tu do nekog boljeg razumevanja u međuvremenu došlo ja vidim, da je bolje biti sam nego u lošem društvu, ja verujem da je to gospodin Ševarlić, razumeo pre izvesnog vremena. Vidim da su to sada, izgleda razumeli i Nogo i Radojičić i još neki.
Ali, mnogo važnije od toga da znate i vi gospodine Ševarliću, biti sam ili ne, mnogo važnije je biti na pravoj strani. Danas u Srbiji biti na pravoj strani, znači podržavati ove rezultate koje je za otadžbinu, za njenu budućnost i za našu decu, izborio Aleksandar Vučić, Vlada Srbije koju podržava SNS, danas biti na toj strani znači biti na strani Srbije. Hvala.
